Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, najpre bih želeo da se zahvalim poslanicima što smo prvi put posle šest godina na vreme usvojili budžet. Na taj način, imajući u vidu da smo prepolovili budžetski deficit, mi smo stabilizovali javne finansije.
Međutim, ovi zakoni o kojima danas govorimo, treba da pomognu da se ta stabilizacija javnih finansija, putem zakona koji će poboljšati likvidnost u privredi, prelije i na privredu, jer situacija je u privredi veoma teška.
U tri uzastopna kvartala ove godine, BDP je u padu i prvi mesec kada je došlo do rasta industrijske proizvodnje je bio oktobar, međutim to je samo jedan mesec u odnosu na jedan veoma dugačak niz od prvih devet meseci koji su bili jako loši. Mi smo potpuno svesni u Vladi da sama stabilizacija javnih finansija, ako se ne prenese na povećanje likvidnosti privrede, nije dovoljna.
Zato ovi zakoni o kojima ćemo danas razgovarati, prva dva zakona o kojima ću pričati, zapravo jesu zakoni koji na direktan ili indirektan način treba da poboljšaju likvidnost privrede.
Prvi zakon o kome ću danas govoriti je Predlog zakona o uslovnom otpisu kamata i mirovanju poreskog duga. To je zakon, možemo ga uslovno nazvati, kao zakon o uslovnoj poreskoj amnestiji. Zašto donosimo predlog ovog zakona? Zato što su dugovanja po osnovu neplaćenih poreza ogromni, što ima jedan ogroman deo dugova za zatezne kamate, koji nije naplativ i zato što smatramo da treba da damo šansu svima, da ako redovno plaćaju tekuće poreske obaveze, da može da im se otpiše zatezna kamata, a takođe da dobiju i šansu da jednostavnije privrednici otplate glavni poreski dug.
Ukupni poreski dugovi na dan 31. oktobar ove godine, to je stanje pre mesec dana, iznosili su čak 967,8 milijardi dinara. Osnovni dug 340,5 milijardi dinara, a zatezne kamate su iznosile 627,2 milijarde. Međutim, ovo se odnosi na sva stanja koja postoje u poreskoj upravi u njihovim knjigama.
Ako gledamo samo aktivna preduzeća, taj dug je nešto manji, ali i dalje su cifre frapantne. Dakle, ukupan dug aktivnih pravnih lica, aktivnih preduzeća, znači onih koji rade, jeste 483 milijarde dinara, od čega glavni dug iznosi 180 milijardi, a zatezne kamate 303 milijarde dinara.
Čak i u kategoriji onih najmanjih preduzeća, preduzetnika, kojih ima negde oko 300.000 u Srbiji, dugovanja su jako velika. Preduzetnici duguju oko 56 milijardi dinara ukupno, od čega za kamate 26 milijardi, a ukupan poreski dug glavni im je 29 milijardi.
Šta mi predlažemo? Mi sada predlažemo da ukoliko sva preduzeća, bilo da se radi o aktivnim preduzećima, pa čak ako se radi o preduzećima koja su trenutno blokirana zbog poreskih obaveza, mi dajemo svima šansu da ako krenu redovno da plaćaju tekuće poreze, da im se trajno otpiše zatezna kamata i da im se omogući odloženo izmirivanje glavnog poreskog duga.
Uslov da bi bilo koje preduzeće, bilo da se radi o preduzetniku ili o velikom preduzeću, dobilo mogućnost za ovu uslovnu poresku amnestiju, jeste da najpre redovno uplati tekuće obaveze za mesec novembar i decembar ove godine. Te obaveze prema našem predlogu, preduzeća su dužna da uplate najkasnije do 31. januara naredne godine, dakle u narednih 60 dana. Ako se uplati tekuća obaveza za novembar i decembar, preduzeće se kvalifikovalo da može da uđe u ovaj zakon, odnosno da se na njega primeni ovaj zakon, i onda, ako od nove godine krene da nastavi redovno da plaća tekuće obaveze, nakon dve godine preduzetnici, a nakon godinu dana velika preduzeća, stiču uslov za potpuni otpis zateznih kamata sa stanjem na dan 31. oktobar ove godine.
Takođe, mogu se otpisati zatezne kamate svima onima koji odjednom uplate glavnicu duga. Ako neko odmah uplati glavni dug, automatski mu se otpisuje zatezna kamata, bez obzira da li će to učiniti sada ili u naredne dve godine u ovom periodu kada ovaj zakon radi. Takođe se otpisuju i doprinosi za zdravstveno osiguranje.
Zašto? Zato što oni koji nisu plaćali te doprinose za zdravstveno osiguranje, njima nisu overavane knjižice i prema tome nisu ni koristili te usluge. Smatrali smo da je bolje da dovedemo sistem u red i onda dajemo kao pogodnost za onoga koji redovno plaća tekuće obaveze, u periodu od narednih godinu ili dve dana, u zavisnosti od toga da li je preduzetnik ili veliko preduzeće, otpisuju se i zatezne kamate i svi doprinosi na dan 31. oktobar 2012. godine po osnovu doprinosa za zdravstveno osiguranje.
Koji se sve porezi otpisuju? Otpisuju se i republički, a postoji mogućnost otpisa i lokalnih poreza. Od republičkih to je porez na dohodak građana, porez na dobit pravnih lica, porez na prenos apsolutnih prava, porez na nasleđe i poklon, porez na registrovano oružje, porez na premije životnog osiguranja, doprinos za obavezno PIO, za zdravstveno osiguranje, doprinos za osiguranje za slučaj nezaposlenosti, porez na dodatu vrednost, akcize, porez na promet, pošto se vuku neke obaveze čak iz perioda kada je postojao porez na promet, porez na fond zarada i porez na finansijske transakcije. Ova poslednja tri ne postoje sada u pravnom sistemu, ali postoje obaveze iz perioda kada su postojali ti prihodi, na osnovu glavnog duga i kamate.
Takođe, lokalne skupštine, odnosno skupštine gradova i opština, lokalnih samouprava mogu da donesu odluku da se otpišu i lokalni porezi, na isti način kao što zakon predviđa i za republičke. To znači da se ovaj zakon ne primenjuje samo na pravna lica, već i na građane. Ako neko duguje porez na imovinu, na njega će se primeniti ovaj zakon.
Koja još pravila predviđa ovaj zakon? Što se tiče preduzetnika, oni trebaju od Nove godine, ako su redovno izmirili obaveze za novembar i decembar ove godine kvalifikovali su se da se na njih primeni ovaj zakon. Oni bi trebalo da u naredne dve godine svakog meseca, mesec za mesec da redovno plaćaju te tekuće prihode. Onda im se na kraju prve godine otpisuje polovina zatezne kamate sa stanjem na dan 31. oktobar ove godine, a na kraju druge godine, druga polovina zatezne kamate. Nakon tog perioda, za dve godine dobijaju mogućnost da glavni dug otplate na 24 jednake mesečne rate bez instrumenata obezbeđenja, koje inače predviđa Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Dakle, redovnim plaćanjem tekućih obaveza otpisuje se zatezna kamata, a glavni dug može da se otplati u naredne dve godine, faktički četiri godine je period koji se odnosi na preduzetnike.
Što se tiče velikih preduzeća, oni imaju obavezu da u prvoj godini redovno plaćaju kamate, nakon šest meseci im se otpisuje polovina zateznih kamata iz prethodnog perioda, a nakon druge polovine godine i druga polovina. Takođe, na dve godine dobijaju šansu da otplate glavni poreski dug.
Glavni poreski dug se ne oprašta. Utvrđuje se sa stanjem 31. oktobar ove godine i revalorizuje indeksom potrošačkih cena. To znači da po osnovu ovog zakona onaj ko bude redovno plaćao obaveze, njemu se otpisuju samo zatezne kamate i doprinosi za obavezno zdravstveno osiguranje, dok se glavni dug ne oprašta. On se revalorizuje i održava mu se realna vrednost, ali je u slučaju redovnog izmirivanja tekućih obaveza, omogućava mu se plaćanje glavnog duga na 24 godišnje rate.
Šta se dešava ako neko ne iskoristi ovu priliku, ili predlog koji daje Vlada i Poreska uprava? Ako u prvom mesecu u ove dve godine se ne plate obaveze u tekućem mesecu za tekući mesec, automatski prestaje da važi taj zakon za to pravno lice i prema njemu se i dalje postupa po standardnom Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Dakle, sa jedne strane kada ovaj zakon stupi na snagu, a mi smo amandmanom Vlade predložili da to bude odmah nakon što ga Skupština potvrdi, a očekujemo da će biti takav slučaj, podići će se sve blokade blokiranih preduzeća po osnovu neizmirenih poreskih dugova. Svi oni koji imaju neke dugove bez obzira da li su im računi blokirani ili ne, imaće šansu da uplatom poreza za novembar i decembar ove godine da uđu primenu ovog zakona. Ako je preduzeće bilo blokirano i uplati mesec novembar i decembar, ono može da nastavi da radi sa skinutom blokadom, u narednoj godini i mora da nastavi mesec za mesec da plaća tekuće obaveze. Ako neko to ne uradi, odmah mu se vraća blokada. Važi i za ona preduzeća koja nisu blokirana da moraju novembar i decembar da uplate, da bi ušla u ovaj sistem.
Bitno je napomenuti da će ovaj zakon Poreska uprava primeniti automatski, po službenoj dužnosti. Preduzetnici i preduzeća neće morati ništa da traže od Poreske uprave, nikakve zahteva da podnese, već po automatizmu, po službenoj dužnosti će Poreska uprava primeniti ovo. Želeli smo da izbegnemo bilo kakvo administriranje.
Šta je zapravo ideja sa ovim zakonom? Ideja je da pospešimo redovno plaćanje tekućih obaveza počevši od sada pa na dalje. Dajemo jedan snažan motiv s njima da mogu, ako redovno plaćaju tekuće obaveze, da im se otpiše zatezna kamata i da dobiju prolongiranje plaćanja glavnog duga. Očekujemo značajno povećanje poreskih naplaćenih prihoda primenom ovog zakona, ali sa druge strane, oni koji ne budu ovo poštovali, više od ovoga Vlada nije mogla da pomogne. Dali smo šanse svima. Ko iskoristi moći će da mu se sve ovo otpiše iz prethodnog perioda. Ko ne iskoristi, nažalost, ostaće u ovom režimu po Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji, gde će se i dalje primenjivati sistem ovih zateznih kamata.
Upravo zbog toga što je glavna moralna dilema bila – a šta sa onim preduzećima koja su do sada sve redovno plaćala i nemaju nikakve dugove? Da li mi kažnjavamo donošenje ovog zakona koji omogućava onima koji imaju dugove da redovnim plaćanjem dovedu do njihovog otpisa? Zaista smo imali moralnu dilemu, ali smo na stanovištu da će čak i takva preduzeća koja su redovne platiše, dobiti ovim zakonom, jer preduzeća koja duguju za poreze su danas možda dužnici i takvih preduzeća koja su redovne platiše. Postoji lanac dužničkog poverilačkog odnosa. Bolje je za takve redovne platiše da ova preduzeća koja im duguju, umesto da plate državi za zatezne kamate, da njima plate dug po osnovu njihovih potraživanja, ako su im oni bili dobavljači. Na taj način će se likvidnost povećati.
Inače smatramo da je jedan dobar deo ovih zateznih kamata nenaplativ i u tom smislu hoćemo sve da motivišemo da ko god uplati osnovni dug, da mu se otpiše zatezna kamata. Ovo je zakon koji na indirektan način treba da poboljša likvidnost u privredi.
Drugi zakon koji je pred vama, jeste zakon o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama. Dugo vremena privrednici traže da uvede red u plaćanjima u privredi i da se utvrde adekvatni instrumenti obezbeđenja plaćanja, jer nažalost sada je takva situacija da je prosečan rok naplate u Srbiji 134 dana, u regionu je oko 69 dana, a u EU je oko 40 dana. Jasno je da sa takvom finansijskom nedisciplinom gube oni koji redovno izmiruju obaveze prema državi, koji se ponašaju uredno i prema svojim klijentima.
Ovaj zakon predstavlja jednu svojevrsnu šok terapiju, jer mi predviđamo da država, počevši od 31. marta sledeće godine, će morati da sve svoje obaveze plaća u maksimalnom roku do 45 dana. Između privatnog sektora maksimalan rok za plaćanje biće do 60 dana. Zašto je to šok terapija? Zato što danas država kasni mnogo više sa plaćanjima. Zbog tih kašnjenja nastali su i dugovi u zdravstvu, u putnoj privredi, u građevinarstvu. Mi ovim zakonom, ali i Zakonom o budžetu koji je sad usvojen i zakonom o javnim preduzećima koji je takođe danas na dnevnom redu, obezbeđujemo kroz različite mehanizme da država može da kontroliše redovnost plaćanja i da obezbedi finansijsku disciplinu.
Veliki problem naše države, zbog čega smo i nasledili ovako veliki budžetski deficit i ovako velike dugove države prema privatnom sektoru, kao i dugove privatnog sektora između sebe samih, je bio u nepostojanju finansijske discipline.
Osnova rada ove vlade jeste uspostavljanje finansijske discipline. Donošenje je bio prvi korak. Naredni prvi korak je donošenje ovog zakona, gde će se uspostaviti ova disciplina.
Postoji i nekoliko izuzetaka kada se može predvideti rok duži od 60 dana po ovom zakonu. Ako se neka roba prodaje na rate, onda je dozvoljeno da maksimalni rok kod takvih preduzeća bude do 90 dana. Takođe, izuzetak su registrovana poljoprivredna gazdinstva i zemljoradničke zadruge, koji mogu da ugovore duže rokove u slučajevima nabavke repromaterijala za obavljanje osnovne delatnosti, kao što je semenski sadni materijal, zaštitna sredstva i đubrivo.
Duži rok plaćanja je predviđen i za plaćanja Fonda zdravstva prema farmaceutskoj industriji. Nažalost, današnji rokovi plaćanja su čak 200 dana. Ovim zakonom je predviđeno da se postepeno skrate. To je dogovor koji smo postigli sa farmaceutskom industrijom - na 150 dana u sledećoj godini, 120 dana 2014. godine i da rok plaćanja bude maksimalno 90 dana, počevši od 1. januara 2015. godine u ovoj industriji.
Imali smo javnu raspravu po ovom zakonu. Nije tačno ono što ste rekli. Za nekoliko zakona, koji su najvažniji, postojala je ozbiljna javna rasprava. U toku te javne rasprave, a vidimo i po nekim amandmanima, osnovno pitanje… Prvo, verovatno mnogi nisu mislili da ćemo ikad doneti ovaj zakon, jer mnoga preduzeća su kukala dve godine da se donese ovakav zakon i sada, kada smo doneli jedan vrlo oštar zakon, jedan deo preduzeća je postavio pitanje zašto bi država uređivala naše međusobne odnose, između dva preduzeća u privatnom sektoru. Nažalost, zato što postoje velika kašnjenja i u privatnom sektoru. Tačno je da je država bila u prethodnom periodu osnovni generator nelikvidnosti, ali nema garancije da se mali preduzetnik ili preduzeće zaštiti od nekog krupnog, koji može da mu nametne takav ugovor, ako zakonom to ne propišemo, koji je mnogo duži od 60 dana, koji može biti i 120 – 200 dana.
Svedoci smo činjenice da mnoga preduzeća u nekim velikim trgovinskim lancima su izložena velikim kašnjenjima u plaćanju, zbog čega su neka u međuvremenu bankrotirala. Dakle, smatramo da moramo zakonom da ograničimo plaćanja i za ova preduzeća.
Možemo razmisliti i razgovarati na skupštinskom Odboru za finansije, da napravimo izuzetak jedino u slučaju da se privatni sektor dogovori između sebe ugovorom, da rok bude i duži, ali ako je to pokriveno bankarskom garancijom ili avaliranom menicom. To su jedina dva sredstva obezbeđenja, nažalost, koja su trenutno ozbiljna. Sva ostala sredstva obezbeđenja moraju da se pojačaju.
Gospodo narodni poslanici, želim da vam najavim da Ministarstvo finansija i privrede priprema za proleće jedan poseban zakon o obezbeđenju plaćanja, koji treba da mnogo bolje definiše i uredi ovu oblast, kao i zakon o odgovornosti direktora, koji treba da omogući da, ukoliko neka firma ode namerno, odnosno fiktivno u stečaj, da bi izbegla obaveze prema poveriocima, se vodi krivični postupak, da bi se dokazalo da li je direktor tog preduzeća to uradio namerno, da bi izbegao plaćanje obaveza, zašta onda dobija visoke zatvorske kazne ako se to dokaže ili je to slučaj lošeg poslovanja, nenamere, kada onda nema takvih sankcija, jer stečaj može biti plod lošeg rada preduzeća, loših ekonomskih okolnosti. Ako se utvrdi da je postojala prevarana namera kod direktora preduzeća, onda će biti kažnjen zatvorskim kaznama. To je u anglosaksonskom pravu rešeno na taj način.
Mislim da to treba da uvedemo i u naš pravni poredak.
U svakom slučaju, uvereni smo da će ovaj zakon dovesti do značajnog poboljšanja likvidnosti u privredi, pre svega zbog toga što će država krenuti da plaća redovno na 45 dana prema privatnom sektoru.
Predvideli smo da, ukoliko se kasni u plaćanjima, se za svaki dan kašnjenja zaračunavaju zatezne kamate, da postoji i dodatna kazna od 20.000 dinara, koja se plaća. Takođe, postoje i prekršajne kazne za pravna lica, kao i za rukovodioce, bilo državnih organa, bilo privatnih preduzeća, ukoliko ona kasne.
Ono što smo takođe predvideli jeste da odgovorna lica u državi, pošto država mora da bude generator uspostavljanja discipline, bude ministar kada je u pitanju ministarstvo. Ako neko ministarstvo bude kasnilo u plaćanju to će biti ministar kao odgovorno lice, predsednik opštine, odnosno gradonačelnik ako lokalna samouprava bude kasnila, direktori javnih preduzeća kada su javna preduzeća u pitanju, pokrajinski sekretar ako je u pitanju pokrajinska administracija. Dakle, rukovodioci državnih organa će biti prekršajno gonjeni u slučaju da njihov resor preuzme obavezu, a ne plati je u roku od maksimalno 45 dana. Drugim rečima, ne treba preuzimati obavezu ukoliko ne može i nema para da se plati. Na taj način se uspostavlja disciplina.
` Ovaj zakon će se sprovesti tako što će trezor Ministarstva finansija kontrolisati sprovođenje. Mi ćemo imati "on line" bazu podataka sa lokalnog nivoa, sa nivoa javnih preduzeća i sa nivoa kompletne države, pokrajine i Republike o tome da se preuzimaju neke obaveze i imaćemo tačnu evidenciju kada se približi 45. dan. Od 30. do 45. biće upozorenja onim organima koji nisu isplatili obavezu. U slučaju republike imamo mogućnost da obustavimo plaćanja tom ministarstvu po drugim osnovama dok se ne isplati obaveza prema privatnom sektoru. Takođe, postoji i mogućnost obustavljanja transfera lokalnim samoupravama ako se kasni u plaćanjima. Postoje takođe i odgovarajuće sankcije za javna preduzeća. To je rešeno u Zakonu o javnim preduzećima, o kome smo govorili. Takođe, postoje sankcije i za pokrajinu.
Dakle, država će biti prva koja će uspostaviti ovu finansijsku disciplinu i onda očekujemo da, kada to uradi država, privatni sektor to prati. To je zakon o ograničavanju rokova plaćanja. Ova prva dva zakona, Zakon o uslovnoj poreskoj amnestiji i ograničavanju rokova plaćanja treba da poboljša tu likvidnost u srpskoj privredi, zajedno sa još nekim merama koje imamo nameru da primenimo, kao što su subvencionisani krediti za likvidnost.
Sledeći sistemski zakon koji je pred vama je Zakon o javnim preduzećima. Mi smo bili na stanovištu da treba uraditi potpuno novi zakon. Smatramo da je ovaj zakon jedan ozbiljan korak napred, iako su poboljšanja zakona moguća.
Koje bitne novine ovaj zakon donosi? Želim da kažem da smo ga radili zajedno sa ekspertima Svetske banke, jer smo želeli da ugradimo u naš zakon o javnim preduzećima iskustva drugih razvijenih zemalja.
Prva i osnovna karakteristika je što se ovim zakonom uvodi profesionalizacija upravljanja u republička javna preduzeća. Takođe, uvodi se institucija javnih konkursa za izbor svih direktora javnih preduzeća. Ukidaju se upravni odbori. Bitno se smanjuje član nadzornog odbora, jer ukidanjem upravnog odbora država se suštiniski povlači iz upravljanja javnim preduzećem i to se prepušta profesionalcima na republičkom nivou. Zakon daje javni konkurs i zabranu da direktor republičkog javnog preduzeća i pokrajinskog javnog preduzeća može da bude funkcioner neke političke stranke. Ako je bio pre konkurisanja, onda mora da zamrzne taj status. To rešenje je jednako, kao i u bilo kojoj drugoj razvijenoj zemlji.
Takođe, smanjujemo član, pošto se upravni odbori ukidaju, formiraju se nadzorni odbori. Međutim, broj članova nadzornih odbora će biti maksimalno tri u lokalnim javnim preduzećima i maksimalno pet u republičkim javnim preduzećima, uključujući i jednog predstavnika zaposlenih, koji će biti u tim nadzornim odborima.
Ono što je takođe važno kada su republička javna preduzeća u pitanju, od ovih pet članova jedan će biti predstavnik zaposlenih iz tog javnog preduzeća, a jedan će biti nezavisni član. Taj nezavisni član mora da ispuni jako stroge uslove i ne može čak ni biti član političke stranke, kada se radi o nadzornim odborima republičkih javnih preduzeća, tako da će suštinski samo tri biti delegirana od strane političkih stranaka.
Svuda političke stranke delegiraju članove u nadzorne odbore javnih preduzeća, zato što su to državna preduzeća, a državu predstavljaju stranke koje na izborima dobiju mandat od građana. Ali, mi moramo da obezbedimo profesionalizaciju u upravljanju samih javnih preduzeća, tako da se, što se tiče republike, to je jedna preporuka Svetske banke koju smo prihvatili, uvodi i izvršni odbor direktora, tako da preduzećem naravno da upravlja direktor, ali formira se i izvršni odbor koji čine direktori zaduženi za pravna pitanja, za finansije, za komercijalne poslove, za radne odnose i druga stručna lica. Na taj način se širi odgovornost u donošenju odluka i poboljšava kvalitet u radu.
Bitna novina je javnost u radu. Svaki korak, počevši od predloga poslovanja javnog preduzeća za narednu godinu, preko javnog konkursa, mora da se objavi na internet stranici tog javnog preduzeća i takođe, javnost može da dobije uvid u rezultate poslovanja javnih preduzeća svaka tri meseca, dakle, u svakom kvartalu.
Što se tiče konkursa, javni konkurs se sprovodi tako što ga sprovodi jedno posebno telo i resornom ministru ili pokrajinskom sekretaru ili na lokalnom nivou su to odgovarajuća lica koja su zadužena za neki resor. Daje se predlog od najviše tri kandidata i onda ipak odgovornost ide na onoga, da se od ta tri koja su nezavisno prošla konkurs, da onaj koji najviše odgovara, mora da izabere lice koje će na kraju biti izabrano.
Uostalom, ono što je jako važno je da postoji obaveza javnih preduzeća da redovno izveštavaju i javnost o svom radu, i Vladu. Postoji obaveza da se vrši oditovanje njihovih poslovnih rezultata. Sada je daleko više pooštrena mogućnost smene direktora pre isteka mandata, kako se ne bi tolerisalo da neko preduzeće akumulira gubitke ili smanjuje dobit, a da direktor ostaje na tom mestu.
Takođe, postoje i različiti kontrolni mehanizmi da Vlada, da Ministarstvo finansija mogu pratiti poslovanje javnih preduzeća u više oblasti, pre svega u sprovođenju politike zapošljavanja, u politici plata i u poštovanju rokova plaćanja. To su tri segmenta za koje je Vlada zainteresovana da plati rad i republičkih i pokrajinskih i lokalnih preduzeća, kako to njihovo poslovanje ne bi odstupalo od globalne ekonomske politike koju utvrdi Vlada.
Sledeći zakon koji je pred vama je Zakon o deviznom poslovanju. Uočili smo da je to jedan od zakona koji je uveo previše birokratije u poslovanje, što zbog republičke Vlade, a što zbog Centralne banke koja je podzakonskim aktima poprilično iskomplikovala proces deviznog poslovanja. Ima puno obrazaca i puno nepotrebne statistike i evidencije koja se vodi. Ovim zakonom značajno ukidamo birokratiju u deviznom poslovanju. Svodimo evidenciju zaista na onu nužnu statističku evidenciju i oslobađamo time privrednike velikih troškova, popunjavanja raznih obrazaca, plaćanja koja nisu uopšte neophodna, jer mnogo tih podataka se zapravo nikada ni u kakvim analizama nije ni koristilo, a privrednici su bili primoravani da suštinski snose troškove zbog toga.
Takođe, jedna od bitnih izmena u ovom zakonu, koji liberalizuje dodatno devizno poslovanje, jeste da se plaćanje sa inostranstvom može vršiti ne samo preko poslovnih banaka, nego i preko specijalizovanih inostranih organizacija za plaćanje putem interneta, kao što je "pej pal", kako bi se omogućilo preduzećima, preduzetnicima i građanima da koriste i usluge plaćanja putem interneta. Mislimo da je to jako važno kako bismo modernizovali sistem plaćanja prema inostranstvu.
Do sada je Zakon o deviznom poslovanju poznavao samo mogućnost plaćanja preko banke, a bile su potpuno isključene ove organizacije za plaćanje preko interneta. Očekujemo da će to dodatno smanjiti troškove poslovanja, pre svega preduzetnika i pomoći dolazak sistema za plaćanje preko interneta, kao što je "pej pal".
Ovde imamo, takođe, još neke zakone, gde nema puno promena, pa bih ih samo pomenuo. Najpre, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji. Tu se uvodi jedna ali ključna promena, da se proces restrukturiranja tzv. državnih ili bivših društvenih preduzeća ograničava najdalje do 30. juna 2014. godine. Dakle, u narednih godinu i po dana treba da se okonča postupak restrukturiranja. To je deo paketa reformi nove Vlade, jer želimo da u ovih narednih godinu i po dana omogućimo da se vidi koja od ovih preduzeća mogu biti samoodrživa na tržištu i nastaviti da rade kao državna, to je jedna mogućnost, koja od ovih preduzeća mogu da nađu strateškog partnera i da se privatizuju, a koja su preduzeća koja jednostavno ne mogu čak ni posle ovih godinu i po dana da budu samostalna na tržištu i ta preduzeća će ići u stečaj. To je potpuno jasno.
Ono što mi predlažemo jeste da se taj rok restrukturiranja ograniči, kako bi se i direktori koji sada vode ta preduzeća razmrdali u potrazi ili za strateškim partnerima ili da urade sve da poboljšaju uslove poslovanja. Imamo jednu veliku falinku u sistemu, da su ovo jedina preduzeća koja su potpuno isključena iz normalnog pravnog sistema. Ona ne plaćaju stare dugove, na njih se ne može primeniti izvršni postupak i o tome su i neki poslanici govorili u raspravi o budžetu. Jednostavno, moramo što pre taj proces da završimo.
Moram da kažem da su i gubici u poslovanju ovih preduzeća oko 750 miliona evra na godišnjem nivou, jer tu nisu samo troškovi subvencionisanja za pokrivanje gubitaka od strane države, već čitav taj lanac neplaćanja struje, komunalija, čini sve te gubitke. Radi se o jednom lancu koji je prosto neodrživ i koji mora da se prekine.
Takođe, ovde ima još nekoliko zakona koji se menjaju. Zakon o Fondu za razvoj ima dve novine. Prvo, uvodi mogućnost da za garancije koje izdaje Fond za razvoj garantuje Republika Srbija, ali ukupan nominalan iznos garancije koje Fond izdaje utvrđuje se odlukama Vlade. Time se omogućava da ako Fond izda garanciju za neko preduzeće, da onda banka koja prihvati tu garanciju ne bude negativno klasifikovana od strane supervizije Centralne banke, već da to ima tretman prvoklasne državne garancije. Da bi se izbeglo preterano davanje takvih garancija, onda se uvodi selektivan pristup. Vlada mora svaku pojedinačnu takvu garanciju da odobri i naravno, mora da postoji prostor u Zakonu o budžetu da bi se ona uopšte izdala, a njega, naravno, potvrđuje Skupština.
Što se tiče Predloga zakona o izmeni Zakona o osiguranju, to je oblast koja je mnogo više u nadležnosti NBS. Ovaj zakon je donet pre više godina. Međutim, on je predvideo, kao što znate, razdvajanje životnog od neživotnog osiguranja. Taj proces do dana današnjeg nije urađen.
Mi smo ovim zakonom bili primorani da produžimo trajanje ovog postojećeg zakona na još godinu dana. U međuvremenu, mora da se uradi jedan zakon koji će, definitivno, odrediti sudbinu ovih osiguravajućih društava - da li će biti razdvojeno životno od neživotnog ili će ostati kao što je sada u kompozitnim društvima. Narodna banka Srbije priprema zajedno sa Ministarstvom finansija taj zakon. Ovim samo produžavamo vreme trajanja ovog sadašnjeg zakona.
Poslednji zakon koji je pred vama na dnevnom redu je Predlog zakona o zateznoj kamati. Taj zakon usklađujemo sa Odlukom Ustavnog suda, koji je ukinuo tzv. komforni obračun zatezne kamate i sad se uvodi proporcionalni metod, i zatezna kamata se obračunava prostim interesnim računom od sto.
Što se tiče duga koji glasi na dinare, zatezna kamata će na godišnjem nivou iznositi u visini referentne kamatne stope koju utvrđuje NBS, uvećane za osam procentnih apoena. Ovo važi za sve, osim ako nekim posebnim zakonima nije drugačije određeno. Kao što znate, u Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji je određena referentna kamata plus deset. Dakle, on je oštriji od uobičajenog za dva procentna apoena.
Što se tiče zatezne kamate na evro, utvrđuje se na godišnjem nivou u visini referentne kamatne stope Evropske centralne banke, uvećane, takođe, za osam procenata.
To su zakoni koji su pred vama. Zahvaljujem na pažnji.