Dame i gospodo narodni poslanici, SPO-DHSS će kroz stavove o ovoj grupaciji predloženih zakonskih rešenja pokazati da će ono što su rekli, ne samo na početku rada ove vlade, već što je naš politički stav od osnivanja naših političkih stranaka, da sve ono što je po našem mišljenju dobro rešenje, pre svega, dobro za građane Srbije, da ćemo bez ikakvih predrasuda podržavati, da sve ono što mislimo da nije dobro, nećemo podržati, ali i da ćemo ponuditi rešenje. U tom duhu će biti i moje današnje izlaganje.
Što se tiče Zakona o uslovnom otpisu kamata i mirovanju poreskog duga, to je zakon koji nudi dobra rešenja, da u uslovima kako posluje, pre svega, u privatnom sektoru našeg društva, znamo da on nije dovoljno razvijen, da još uvek nema dovoljnu podršku institucije sistema da se razvije na način na koji posluje privatni sektor u zemljama EU, što nam je svima zajednički cilj. Mislimo da sa ovim rešenjem država neće biti ni na kakvom gubitku, jer će ona revalorizacijom osnovnog duga naplatiti, doduše, samo kroz rate, sve što potražuje od preduzeća, ali će preduzeća biti oslobođena skoro udvostručenih iznosa na ime kamata. To je nešto što je trebalo i ranije da dođe u Narodnu skupštinu Republike Srbije. Kažem, naša poslanička grupa će, bez ikakvih problema, takva rešenja podržavati.
Što se tiče Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u privrednim transakcijama, to je rešenje koje je bolje u odnosu na postojeće stanje, rešenje koje teži da zavede finansijsku disciplinu. U analiziranju uzroka sadašnjeg stanja i sadašnjih međusobnih plaćanja, potraživanja itd, svi su se usaglasili, od gospodina ministra do poslanika, da je upravo država najgori poslodavac, da je država upravo najgori kočničar i to daje za pravo našoj poslaničkoj grupi, koja je, od osnivanja naših poslaničkih stranaka, tražila korenite promene društvenog, političkog i ekonomskog sistema.
U našem ekonomskom sistemu takvih promena do dana današnjeg nije bilo, a i neka rešenja o kojima ću kasnije pričati, pokazuju da i u ovoj vladi nema dovoljno političke volje da se sa nekim radikalno boljim rešenjima uđe u naredni period i to je kod nas jednostavno tako. Svako onaj ko se ekstremno, u pozitivnom smislu, zalaže za bolja rešenja, biva vrlo brzo potisnut od većine koja tako ne misli. U tom delu u potpunosti razumem i poziciju gospodina Dinkića, koji je priznao pred narodnim poslanicima, što je hrabra izjava, poštena i korektna izjava, da bi i Zakon o javnim preduzećima drugačije izgledao, ali da nije bilo političke volje da on dobije onu formu za koju smo svi očekivali da će je imati i koja je potrebna.
Što se tiče Zakona o deviznom poslovanju, bilo je prosto neverovatno, posebno u razgovoru sa stranim investitorima, da mi njima stalno objašnjavamo da se devizno poslovanje može samo obavljati preko poslovnih banaka. Njima to nikako nije išlo u glavu i ovo rešenje je elegantno i u duhu sa onim rešenjima kojima mi težimo.
Što se tiče privatizacije preduzeća u restrukturiranju, dobro je da se na ovaj način probude preduzeća u restrukturiranju i organi koji njima upravljaju. Znamo i što se tiče Zakona o privatizaciji da je bilo dosta oročavanja procesa privatizacije, da su oni nebrojeno puta prolongirani, da ni u 2012. godini još uvek nemamo okončan proces privatizacije u mnogim bivšim društvenim preduzećima koji se trenutno nalaze u restrukturiranju, što je još jedan od pokazatelja onoga što sam na početku naše diskusije rekao, da su DHSS-SPO od svog osnivanja jurili u pozitivne promene, ali da su sve te vlade, posebno mislim na vlade posle 5. oktobra, imale dosta kalkulisanja u negativnom smislu.
Nebrojano puta sam u ovom parlamentu, a to želim i danas da kažem, rekao da su prave i jedine reforme u našem sistemu posle 2000. godine obavljene u okviru bankarskog sektora, ali se i tu dolazi do onog zajedničkog zaključka s početka moje diskusije, da svuda tamo gde je država postavila organe upravljanja, svuda tamo gde je država imala ili većinsko ili deo učešća, pre svega, većinsko učešće u kapitalu tih banaka, te su banke upravo banke sa najkatastrofalnijim poslovanjem, banke sa najvećim stepenom korupcije, kriminala, banke sa najvećim stepenom javašluka i zbog toga mi svi koji se svakodnevno susrećemo sa građanima Srbije, građani Srbije kažu da kod nas države nema.
Osnovno je pitanje za ovu vladu, ne sumnjam u namere – da li zaista želimo da snažimo institucije, da snažimo državu, da vratimo poverenje građana u državu? Čini mi se da nekih nagoveštaja ima, ali da neki nagoveštaji tu priču mogu i da devalviraju. Složili smo se svi na početku rada ove vlade da su naše institucije nedovoljno izgrađene, nedovoljno samostalne i da celokupni ambijent u kojem se nalazimo nije dobar. Čini mi se, to je ocena naše poslaničke grupe, da se i ovde dešava, što se tiče mnogih rešenja, jedan korak napred, drugi korak nazad.
Ono što želim da kažem ministru Dinkiću, je da on slobodno može i on je ministar koji je došao ovde sa najviše nekih zakonskih predloga koji imaju, i to se prepoznaje, jasne namere da u pozitivnom smislu menjaju naše društvo. Uvek kada budete došli sa nekim pozitivnim rešenjima, kao što je bilo prošli put, bez obzira što nismo bili ista poslanička grupa, što se tiče svih onih zakona o decentralizaciji, SPO je to javno podržao i javno potpisao, i od bilo koje poslaničke grupe, da dođu pozitivna rešenja, to ćemo podržati.
Zbog toga se vraćam na početak one priče kada je birana Vlada i stav naše političke stranke – mislim da su građani umorni od tog stranačkog prepucavanja, a istovremeno, nenuđena rešenja. Bilo je, čini mi se, radikalno negativnih izjava i od strane vlasti i od strane opozicije, da će vlast napraviti radikalne rezove, u tom smislu, da će pokazati svu svoju neku silinu, a tu mislim na nešto što je s pežorativnim predznakom, a sa druge strane, da će opozicija biti izuzetno oštra. Mi smo imali naš politički stav koji nećemo menjati, da ćemo mi biti razumna opozicija, opozicija koja će podržavati sve što je normalno i sve što je u interesu građana Srbije, ali, takođe, i opozicija koja će kritikovati sve što je loše i predlagati rešenja.
Što se tiče Zakona o javnim preduzećima, i ministar i većina šefova poslaničkih grupa su se usaglasili da je država najgori poslodavac, da su javna preduzeća preduzeća koja ne posluju po principima po kojima posluju moderna preduzeća, da su to preduzeća koja su od preduzeća na republičkom nivou najveći gubitaši i preduzeća koja su legla korupciji kriminala, do preduzeća na lokalnom nivou koja su, uglavnom, prenatrpana partijskim kadrovima. Zbog toga kada smo pričali i o rebalansu budžeta i o budžetu, razmišljali smo na načinu na koji je razmišljala i Angela Merkel, kada je donela neke hrabre i nepopularne odluke, ali je imala i saglasnost celokupnog društva i svih relevantnih političkih stranaka, to je da se smanji broj zaposlenih za 10%, da se za jedno vreme ograniči rast plata i zarada, da bi se državi i društvu što pre pomoglo da izađe iz krize.
Ako se danas na našoj političkoj sceni pojavi Angela Merkel, De Gol ili Ataturk naših dana, SPO-DHSS će ga sigurno prepoznati i podržati, pošto nismo članice vladajuće većine.
Ono što je opšta ocena Zakona o javnim preduzećima, a to je da je ovo sigurno korak napred u odnosu na postojeće stanje, ali je nedovoljan. Dosta poslaničkih grupa i naša poslanička grupa, pre svega naš poslanik gospođica Olgica Batić podnela je dosta amandmana u ime naše poslaničke grupe kojima želimo nekoliko stvari da poboljšamo.
Prvo, u pogledu izbora članova nadzornog odbora i direktora, mislimo da je potrebno pobrojati krivična dela koja nekog ne kvalifikuju da bude na tom mestu, jer sada imamo rešenje, recimo, da će u nadzornim odborima moći da bude neko ko je osuđen za krivično delo protivzakonita naplata, isplata, nenamensko korišćenje budžetskih sredstava, pronevere, trgovina uticajem, primanje i davanje mita i odavanje službene tajne. Naravno, sasvim ozbiljno, ne mislimo da je to bila namera predlagača da omogući ovakvim licima da se nađu na ovakvim mestima, već mislimo da je to posledica nekog previda koji se može ispraviti time što će se prihvatiti amandman SPO-DHSS.
Što se tiče razrešenja direktora, stepen stabilnosti jedne tako važne pozicije, čini nam se da u zakonu nije dovoljan. Sa druge strane, imamo neka nelogična rešenja koja, recimo, direktora koji je dobio sudsku opomenu, to nije uslov za njegovo rezrešenje. Pravnici znaju da je sudska opomena kazna, da je to posledica vođenja krivičnog postupka i konstatacije da je neko izvršilac krivičnog dela. Onda mi nekoga ko je izvršio krivično delo, bez obzira što je dobio jednu od najblažih kazni, smatramo kvalifikovanim da i dalje bude na mestu direktora, a sa druge strane, za nekoga protiv koga se vodi predkrivični postupak, za koga se tek istražuje da li ima elemenata krivičnog dela, u zakonu se predlaže da se po automatizmu razreši sa mesta direktora. Mislimo da to nije dobro rešenje.
Mislimo da je dobro rešenje da tek kada optužnica stupi na snagu, znači kada u toj izvesnosti, čak i tada je prezunkcija nevinosti ugrožena, ali sa većim stepenom izvesnosti možemo pretpostaviti da je to lice izvršilac krivičnog dela. Zbog toga je amandman Olgice Batić išao u tom pravcu.
Što se tiče Fonda za razvoj, odnosno Zakona o Fondu za razvoj, on je imao u praksi i dosta dobrih rešenja i dosta dobrih iskustava imamo sa njim, ali imamo i neka negativna iskustva. Mislimo da nije dobro što se Fondu za razvoj ta jedna od njegovih misija, razvoj infrastrukture, a znamo svi u kakvom je stanju infrastruktura u Srbiji, što se na taj način ne tretira.
Sa druge strane, ovde se ponudilo jedno rešenje za koje mi nismo sigurni da je u duhu našeg Ustava. Naime, po automatizmu, zakon daje garancije za preuzete obaveze Fonda, a onda Vlada na svojim sednicama samo utvrđuje nominalni iznos tih garancija. Po Zakonu o javnom dugu i po Ustavu Republike Srbije jedino Narodna skupština može zaduživati Republiku Srbiju. Ovo jeste jedno rešenje koje možda može u praksi ubrzati neku proceduru, ali samim tim što je protivustavno, samim tim što je izvan kontrole parlamenta i narodnih poslanika, samim tim što se odvija na sednicama Vlade, bez obzira što Vlada izbegava telefonske sednice, može se desiti da Vlada održi jednu telefonsku sednicu i da na taj način da garancije za Fond koji će možda biti u nekom velikom dugovanju ili neće imati sredstava na računu.
Zbog toga smatramo da ovo rešenje nije dobro i da treba garancije, koje su vid zaduživanja, često izvesnog zaduživanja, a opet će se u slučaju da se garancije realizuju sredstva naplatiti iz budžeta Republike Srbije, znači od svih građana Republike Srbije. To treba vratiti pod krov parlamenta, jer to traži Ustav, a to traži i naša logika.
Od odnosa prema našim amandmanima koji su, čini mi se, jako korektni, jako konstruktivni, gledali smo i amandmane ostalih poslaničkih grupa, ima tu dosta kvalitetnih rešenja, zavisiće i naša podrška Zakonu o javnim preduzećima i Zakonu o izmeni i dopuni Zakona o Fondu za razvoj. Hvala.