Zahvaljujem.
Poštovane dame i gospodo, poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, javna preduzeća se osnivaju radi obavljanja delatnosti u oblasti javnog interesa. Dakle, javna preduzeća bi trebalo da rade u javnom interesu, recimo, u oblasti snabdevanja strujom, ili u poštarskom saobraćaju, ili u oblasti komunalnih usluga, ili u telekomunikacijama, u raznim drugim oblastima. Njihov cilj je, pre svega, da pruže efikasnu, kvalitetnu i najjeftiniju moguću uslugu građanima Srbije. To je posao javnih preduzeća.
Dame i gospodo, URS se snažno zalaže za profesionalizaciju, departizaciju, depolitizaciju i za povećanje odgovornosti u javnim preduzećima. Smatramo da je ovaj proces potrebno dovesti do kraja. U ovom trenutku, zakon koji imamo pred sobom, veliki je korak u tom pravcu. Svi smo svesni toga da to nije idealan zakon, kao i brojni drugi zakoni, ali on jeste korak u dobrom pravcu.
Zašto se URS zalaže za departizaciju i za depolitizaciju u javnim preduzećima? Zbog toga što je suprotna onome što jeste svrha javnih preduzeća, u brojnim javnim preduzećima situacija nije takva. Da li je javni interes zapošljavanje stranačkih kadrova da li je javni interes zapošljavanje rođaka, da li je javni interes enormno visoka plata u nekom javnom preduzeću nekog direktora, da li je javni interes poslovanje suprotno interesima građana i da li je, na kraju krajeva, javni interes bahat odnos prema građanima kojima treba pružiti određenu uslugu?
Čvrsto stojimo na stavu da nije, ali na žalost, veliki broj građana u Srbiji se suočava upravo sa ovim. Ne samo to, nego građani Srbije, a često ni njihovi politički predstavnici ne mogu da dođu do tačnih podataka - koja su to javna preduzeća, kolika su primanja u njima, kakvo je njihovo poslovanje? To je ono što boli Srbiju i to je ono zbog čega ovaj zakon mora da bude donesen upravo sada. Na žalost, do sada to nije bilo moguće, a i te kako je bilo potrebno.
Dame i gospodo, zašto se još URS zalaže za potpunu departizaciju? Zato što smo i sami imali loše iskustvo u ovoj oblasti, zato što je i nama samima dosta onih koji su u naše ime, u ime naše stranke, u moje ime, na ovaj način upravljali javnim preduzećima. Želim jasno da kažem građanima Srbije da ja iza takvog upravljanja ne stojim. Sa sigurnošću znam da iza takvog upravljanja ne stoji ni jedan visoki funkcioner stranke URS.
Svi koji se bave politikom znaju da na raznim nivoima, u raznim stranačkim organizacijama, postoje različiti ljudi i da je uvek moguće da se takvo što desi. Zato se snažno zalažemo za to da to više ne bude moguće, da više ne bude moguće da se zloupotrebljava ili zaklanja iza stranke bilo ko svoj interes stavlja ispred javnog interesa. Tome mora doći kraj.
Pored ovoga, potpuno sam spremna da prihvatim i drugačije stavove, koji kažu da ne mora svako ko se bavi politikom da bude neko ko će raditi protiv javnog interesa. Takođe to mislim. Zbog toga želim da polemišem sa nekim stavovima koji su danas ovde izneti, a to je da će neko ko jeste javni funkcioner apriori raditi protiv javnog interesa. Mislim da je to jedna opasna teza koja se nas koji se sa najboljim namerama i u opštem interesu bavimo politikom, stavlja u situaciju da nas građani doživljavaju kao nekoga ko radi samo za sebe. To je ona teza koja postoji u Srbiji – svi su političari isti, svi rade samo za sebe, nijedan političar ne radi u interesu građana itd.
Mislim da je to jedna opasna teza koja, u krajnjoj liniji, demokratski poredak i demokratski sistem stavlja pod znak pitanja i nudi, ne znam koju alternativu.
Ne znam koja je uopšte alternativa u demokratskom sistemu moguća? Ali, šta čini suštinu demokratije? Procedure i pravila. Zbog toga ovaj zakon uvodi jasne procedure, pravila i kontrolu, tako da ne bude moguće da bilo ko zloupotrebi svoju poziciju. To je ono što je po meni najveći kvalitet ovog zakona.
Uprkos tome, kao što smo više puta naglasili, URS će ostati na stavu da nijedan stranački funkcioner ne može da se kandiduje za direktora javnog preduzeća, ni na republici ni na lokalu.
Dame i gospodo, koje su još prednosti ovog zakona? O njima smo već dosta govorili i samo ću ih kratko nabrojati, mislim da je to već rečeno. Pre svega, država se potpuno povlači iz upravljanja javnim preduzećima. Nema više upravnih odbora. Nema onih čuvenih upravnih odbora gde su se smeštali partijski kadrovi. Nadzorni odbori će biti mehanizam preko koga će država kontrolisati poslovanje javnih preduzeća. Mislim da je to neophodno. Mislim da osnivač mora da snosi odgovornost i mora da vrši nadzor nad onim ko radi u javnom preduzeću. Dakle, nadzorni odbori će biti kontrola države, kako ne bi kao do sada imali situaciju da ni država sama ne zna šta se dešava u nekim javnim preduzećima.
Dame i gospodo, svedoci ste toga koliko puta smo mi kao poslanici bili izloženi kritici javnosti. O poslanicima se sve zna. Zna se koji je naš jelovnik, šta je na meniju, kolike su nam plate, koliki su nam putni troškovi. Tako i treba da bude. Ovo je dom koji je potpuno izložen očima javnosti, jer smo mi predstavnici građana. To je jako dobro. Ali, nedopustivo je da mi ne znamo kolika je plata nekog funkcionera u javnom preduzeću.
Bila sam zapanjena kada sam viđala plate koje su petostruko više od ministarskih, od naših, od svih drugih, a da pri tom nismo tačno znali da li je to tako, nismo tačno nigde mogli da proverimo, obično su mediji dolazili na neki volšeban način do tih informacija. To više ne može da bude tako. Nadzorni odbori jesu oni preko kojih će država kontrolisati poslovanje javnih preduzeća i sve ono što se tamo bude dešavalo.
Nadzorni odbori neće biti partijski odbori, oni će biti kontrola države, ali stručna kontrola države, jer postoje jasni kriterijumi za to ko će moći da bude član nadzornog odbora. To će morati da budu stručni ljudi, iskusni ljudi, kvalivikovani ljudi, odgovorni ljudi. Uvodi se i dodatan mehanizam kontrole, a to je jedan član nadzornog odbora koji će biti potpuno nezavisan stručnjak i, naravno, jedan član nadzornog odbora koji je zaposlen u javnom preduzeću.
Direktori će biti birani preko konkursa, i na lokalu i na republici. Konkursi će biti javni. Svaki građanin će moći da zna šta su uslovi i neće se više dešavati da potpuno nekvalifikovani i nestručni ljudi vode neka javna preduzeća. Javnost u radu, kao što sam rekla, jako je bitan mehanizam zaštite. Javnost u građanskom društvu mora da kontroliše sve i ona je taj sistem koji čini da bude nemoguće, da nešto bude nedostupno očima javnosti.
Mehanizmi razrešenja direktora, direktori će moći da budu razrešeni ukoliko loše obavljaju svoju funkciju ili ne obavljaju svoju funkciju u korist svih građana Srbije.
Dame i gospodo, profesionalizacija, odgovornost, kontrola, rad u javnom, a ne ličnom interesu, to je ono iza čega snažno stoji URS.

Hvala.
Gospodine Đuriću, po kom osnovu se javljate?

Javljam se po replici. Samo minut da se razjasni. Možda niste dobro razumeli ako ste na neki način replicirali o onome o čemu je LDP govorila kada je u pitanju vaša pretpostavka da je neko rekao ili da smo doveli …
(Marijan Rističević, sa mesta: Po kom osnovu.)

Pogrešno tumačenje izlaganja.

… da javni funkcioner radi protiv interesa, da političari rade protiv javnog interesa. Mi nismo to rekli. Mislimo da se ovde javlja jedan drugi problem, a on se zove sukob interesa, potencijalni sukob interesa ili preterana koncentracija moći, i da je to problematično kada neko ko vrši javnu funkciju ili je funkcioner stranke istovremeno aplicira ili bude izabran za direktora javnog preduzeća. To je problem. Nije naša pretpostavka da svako ko se bavi politikom ili je stranački angažovan obavezno vodi računa o svom ili o partijskom interesu.

Hvala.
Reč ima gospođa Stojanović Plavšić. Izvolite.

Ne bih da polemišem, jer se u velikom delu slažem sa vama. Nisam ni na jedan način pomenula ni vas, niti vašu poslaničku grupu, niti sam samo vas imala u vidu. Govorila sam o jednom načelnom stavu gde sam polemisala da želimo da izbegnemo taj kliše da ljudi koji se bave politikom rade protivno javnom interesu. To se nije odnosilo na vas.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Kenan Hajdarević. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, današnja rasprava pokazuje, odnosno dokazuje kontinuitet u odnosu Vlade prema Skupštini Srbije. Osam zakona je, od kojih su neki sistemski, razmatrano u jedinstvenom pretresu, po hitnom postupku, a mnogi od tih zakona bez javne rasprave.
Ono što smo imali pre četiri godine očigledno se nastavlja sa ovom novom Vladom. Mi iz LDP smo nezadovoljni time. Nezadovoljni smo jer poslanička grupa ima samo 16 minuta da raspravlja o osam zakona, a to dođe dva minuta. Onemogućeno nam je da o nekim izuzetno važnim zakonima iznesemo naš stav. Moraću sada da se ograničim samo na Zakon o javnim preduzećima.
Za LDP Predlog zakona o javnim preduzećima je najočigledniji dokaz dvoličnosti trenutne vladajuće koalicije na republičkom nivou, jer ovaj zakon treba da legalizuje partijsku državu, što je u suprotnosti sa onim što smo čuli u predizbornoj kampanji od stranaka iz vladajuće koalicije. Umesto zakona koji bi trebao da ubrza tranziciju, mi dobijamo zakon koji feudalizuje, po jasnim kriterijumima, partijsku državu.
Osnovna poruka ovog zakona jeste da od volje Vučića, Dačića, Dinkića zavisi funkcija svakoga čoveka koji se sutra probudi i krene na posao u javno preduzeće. Od njihove spremnosti da služe interesu partijama, a ne javnom interesu, zavisi njihova funkcija u tom javnom preduzeću. Mnogi danas poslanici vladajuće koalicije su rekli da je ovaj zakon dobar zakon u smislu što će dovesti do departizacije. Ako se čitaju odredbe ovoga zakona, to nije istina.
Po oceni Fiskalnog saveta u Srbiji ima oko 700 javnih preduzeća. U pedeset javnih preduzeća osnivač je Republika Srbija. Samo za ovih 50 javnih preduzeća, članom 22, predviđeni su jasni kriterijumi za izbor direktora preduzeća. Jedan od tih kriterijuma kaže da za direktora preduzeća može da bude izabran funkcioner političke partije, ako zamrzne funkciju. Za 650 preduzeća, čiji je osnivač lokalna samouprava, apsolutno nema ovoga kriterijuma, što znači da 650 direktora lokalnih preduzeća mogu da budu stranački funkcioneri. Da li je to departizacija?
Da li je departizacija, ako od 2.200 članova nadzornih odbora, koliko po predlogu ovog zakona treba da bude imenovano, pet članova nadzornog odbora u 50 javnih preduzeća, čiji je osnivač Republika, po tri člana nadzornog odbora čiji je osnivač lokalna samouprava, za samo njih 50 ima kriterijum da ne smeju da budu članovi političke partije? Svi ostali članovi nadzornih odbora mogu da budu članovi političkih partija, što nije problem, ali mogu da budu i stranački funkcioneri.
Liberalno demokratska partija je podnela jedan amandman gde traži da funkcioneri, odnosno odbornici, narodni poslanici, lica koja su imenovana organima državne uprave, organima AP, lokalne samouprave ne mogu da budu članovi nadzornih odbora. Hajde da pokušamo da barem na taj način, koliko toliko, izvršimo tu departizaciju.
Dolazimo do jednog jednostavnog matematičkog modela. Od 2.200 članova nadzornih odbora samo 50 njih ne smeju da budu članovi političkih partija, a od 700 direktora javnih preduzeća na državnom i lokalnom nivou svaki od njih može da bude i član političke partije i partijski funkcioner. Da li je to departizacija ili je to ono o čemu sam na početku govorio izvrgavanje onoga o čemu ste vi govorili?
Kada mi polemišemo sa vama, mi polemišemo sa vama kao sa partijama iz vladajuće koalicije. Nas zaista ne interesuje da li postoji volja u vladajućoj koaliciji ili ne postoji. Ako ne postoji volja, mi moramo jasno da čujemo od kojih partija zavisi da li u Srbiji treba da se izvrši departizacija ili u Srbiji ne sme ili ne treba da se izvrši departizacija.
Takođe, kada govorimo o odgovornosti direktora, danas smo o tome govorili. Gospodin Andrić je rekao da postoji član zakona koji propisuje da direktor javnog preduzeća može da bude smenjen, kako smo ga mi nazvali, zbog verbalnog delikta, zbog davanja lažne ili nepotpune izjave. To je apsolutno protiv svakog demokratskog poretka koji postoji ovde kod nas u Srbiji.
Pored ovih amandmana o kojima smo već govorili, dali smo i neke, po nama, dosta važne amandmane. Jedan od amandmana govori o javnim preduzećima koji koriste subvencije ili bilo koju drugu vrstu budžetske pomoći, kao što su garancije. To javno preduzeće mora da da jasan program trošenja tih budžetskih subvencija i dugoročan plan koji će dovesti do toga da ne koristi tu budžetsku pomoć.
Dali smo amandman koji govori o tome da javna preduzeća nemaju konkurenciju na tržištu u osnovnoj delatnosti za koju su osnovani, da se ne mogu oglašavati na komercijalnoj osnovi. Mislim da je zaista nepotrebno da se oni na taj način oglašavaju.
Jedan amandman za koji mislim da je isto važan, a videli smo da će najverovatnije poslanici SNS to podržati, a to je naš amandman da se konkursi za direktore u svim javnim preduzećima moraju održati do 31. marta 2013. godine, da nam se ne dešava ono o čemu je gospodin Šormaz govorio da sada imamo zakazivanje skupština opštine gde se direktori imenuju po veoma ubrzanom principu, kako bi izbegli to v.d. stanje.
Tražili smo i jedan dosta važan amandman, a vezano je za izbor direktora javnog preduzeća. Koliko god se pričalo ovde da hoćemo da najbolji pobede na konkursima za izbor direktora javnog preduzeća, to zakon ne omogućava. Predlogom ovog zakona se kaže da komisija utvrđuje rang listu prijavljenih kandidata za direktora, da dostavlja tri predloga, a da osnivač, odnosno onaj koji ima pravo da imenuje direktora imenuje nekoga za direktora. Mi u LDP mislimo da onaj koji je najbolji na konkursu treba da bude potvrđen, jer po ovome dolazimo do zaključka da za bilo kog partijskog funkcionera nije važno da je najbolji na konkursu, nego da bude među prva tri, onda smo sigurni da će biti izabran za direktora javnog preduzeća.
Ovo su samo neki amandmani. Dali smo ogroman broj amandmana. Pokušali smo da promenimo ovaj zakon, mada su okviri koji su nam zadati bili izuzetno uski. LDP ne može da podrži ovaj predlog zakona. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić. Izvolite.