Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, u ovoj grupi zakona koji su danas na dnevnom redu ne vidimo nikakve reformske korake, nasuprot toga mislimo da je većina njih populističkih i da mogu samo značiti korak unazad. Tako da iz uvodnog izlaganja ministra Dinkića mogli smo da čujemo neke lepe želje, međutim sve to ne stoji u ovim zakonima, a naročito je vrlo sporna mogućnost primene tih obećanja koja su, kažem, više ličila na predizborna obećanja iako su izbori davno završeni.
Kada je u pitanju, recimo, Zakon o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama, možda se može videti dobra namera predlagača ovog zakona da uredi plaćanje pre svega države prema privrednim društvima, prema privrednim subjektima. Tu ne vidimo ništa sporno. Demokratska stranka bi podržala jedan takav zakon kojim bi se država obavezala da će ispunjavati u roku obaveze koje su dospele na plaćanje.
Međutim, ne vidim sasvim dovoljno razloga za donošenje zakona kada ste već iskoristili mogućnost i na sva rukovodeća mesta u javnim preduzećima i u javnom sektoru postavili svoje direktore, svoje pomoćnike ministara, ljude koji daju nalog za plaćanje, zbog čega jedan takav zakon. Zar nije dovoljno da ih sve okupite ili pošaljete poruku da plaćaju svoje obaveze u ugovorenom roku? Zbog čega bi bio potreban jedan zakon koji bi ih na to obavezivao? Ali, ako nemate poverenje u te postavljene direktore možda je i zakon potreban, ali na nivou država – privrednici, u svakom slučaju za to se slažem i za jedan takav zakon, još jednom ponavljam, bi mi glasali.
Međutim, sporno je sledeće. Vi ovim zakonom ograničavate rokove plaćanja između privrednih subjekata. Dakle, između preduzetnika, privrednih društava, bez obzira na karakter kapitala. Tu na ozbiljan način narušavate Ustav Republike Srbije član 82. u kome se kaže da je preduzetništvo slobodno i još se kaže – preduzetništvo se može ograničiti zakonom radi zaštite zdravlja ljudi, životne sredine i prirodnih bogatstava i radi bezbednosti Republike Srbije.
Ne vidim da je zdravlje građana Srbije ugroženo time što se privredni subjekti eventualno nešto drugo dogovorili. Ovaj zakon je u suprotnosti, po meni, sa sistemskim zakonom, Zakonom o obligacionim odnosima, član recimo 516. u kome se kaže – kupac je dužan platiti cenu u vreme i na mestu određeno ugovorom. Zbog čega bi se država mešala u rokove plaćanja između privrednih subjekata? Na ovome bi vam zavideo i Boris Kidrič. Vi ste se pozvali na direktivu 11 iz 2011. godine, izvinjavam se direktivu broj 7 iz 2011. godine, čak ste u uvodnom delu rekli da je to u skladu sa tom direktivom.
Odmah ću da kažem da to nije tačno, odnosno da je iznesena neistina jer u toj direktivi se ne kaže da se odredba o roku plaćanja primenjuje na privredne subjekte već samo za slučaj da se privredni subjekti nisu drugo dogovorili. To je velika razlika. To dokazuje i završni deo ovog zakona koji u prilogu ima i tabelu o usklađenosti sa propisima EU gde se vidi da taj deo zakona nije usklađen, a to je moram reći, osnovni deo i okosnica ovog zakona.
Dakle, ograničavaju se rokovi plaćanja u EU između privrednih subjekata, a ne zadire se u njihovu slobodu ugovaranja. Šta bi značilo donošenje jednog ovakvog zakona? To bi značilo da bi privredni subjekti koji su pod teškim bremenom, teške ekonomske situacije, pod teškim bremenom dugova, dobili jednu obavezu koju neće moći da ispoštuju. To je kao da čoveku koji jedva hoda date obavezu da trči Husein Bolt i time ćete dovesti mnoga privredna društva u veoma težak položaj. Predvideli ste drakonske kazne za kašnjenje u plaćanju i gotovo je neverovatno, a ja ću to zbog građana Srbije i privrednika pročitati, kaže, ako dužnik kasni sa plaćanjem, poverilac ima pravo da bez prethodnog upozorenja od dužnika zahteva naknadu za kašnjenje o neispunjenju novčanih obaveza u iznosu od 20.000 dinara na ime penala za neizmirenje novčane obaveze u roku.
Ovo je prosto neverovatno. Dakle, i za dužnika koji ima obavezu od jedne hiljade i za dužnika koji ima obavezu od 10 miliona, kazna je 20.000 dinara. Šta to znači, da poverilac fakturiše dužniku na osnovu ovog vašeg zakona, ne vidim u kom zakonu ste našli osnovu za to i kakvu ste ovakvu jednu odluku mogli predvideti.
Video sam da ste vi amandmanom Vlade na neki način relativizovali ovu odredbu, pa ste rekli da može, međutim, i to je krajnje neprimereno.
Dalje, predviđene su takođe drakonske kazne za privrednike koje kasne sa plaćanjem od 100 do dva miliona dinara kazniće se za prekršaj pravno lice, odnosno privredni subjekt javnog sektora koji ne izmiri novčane obaveze u rokovima utvrđeni ovim zakonom. Dakle od 10 hiljada do 500 hiljada kazniće se za prekršaj preduzetnik, od 10 hiljada do 150 hiljada odgovorno lice.
Dakle, predviđene su drakonske kazne, ne samo za javni sektor, nego i za privredna društva koja možda duguju neku malu sumu, neki pekar, neki obućar, neki zanatlija, malo privredno društvo i ovo su zaista drakonske kazne.
Ja, ni poslanička grupa DS nema ništa protiv, još jednom da ponovimo, da se uvede red u plaćanje kada je u pitanju država i privatni sektor, odnosno privredna društva, nemamo ništa protiv, ni da država propiše obavezu velikih trgovačkih kuća da plaćaju o roku, da plaćaju na vreme.
Međutim, ovo se ne postiže Zakonom o rokovima plaćanja, već postoje antimonopolski zakoni, koji možda samo kada bi se primenili, možda bi veliki trgovinski lanci morali da izvršavaju svoje obaveze prema procentu svog učešća u tržištu, odnosno u maloprodaji, odnosno veleprodaji.
Smatram da u ovom delu ovaj zakon je sasvim nepotreban, suvišan i napraviće veći haos među privrednicima i naneće im veliku štetu, naročito manjim privrednicima uz uverenje da ste imali dobru nameru kada je u pitanju država i njen odnos prema privrednicima.
Drugi zakon koji se tiče o uslovima otpisa, kamata i mirovanju poreskog duga, ovo je, sami ste rekli noviji zakon o amnestiji.
Kako ste videli da je gospodin Nikolić pomilovao Džajića, Cvetkovića, itd. Dačić i Vučić 4000 lica koja su izvršila krivična dela, odlučili ste da i vi ipak donesete jedan zakon o amnestiji.
Mislim da se privrednicima ovaj termin neće dopasti, nisu oni počinili nikakva krivična dela, daleko od ovih koja su amnestirana i smatram da jedan ovakav zakon ne bi trebalo porediti sa Zakonom o amnestiji.
Svako ima pravo na svoju amnestiju, a mi čak u DS i ja lično ne bi ništa imao protiv da ste privrednicima koji nisu u teškom prethodnom periodu mogli izmirivati svoje obaveze, da im prolongirate plaćanje tih obaveza i da im otpišete kamate, uz uslov, uz dva uslova. Prvi je, da ste napravili jasno razgraničenje između poreskih dužnika koji su mogli, a nisu hteli da plaćaju porez i poreskih dužnika koji su merama države ili teške ekonomske situacije, teške situacije u privredi, nisu mogli da plaćaju svoje poreske obaveze.
Drugo, da ste privrednim društvima, odnosno preduzetnicima koji su redovno plaćali svoje obaveze dali neke beneficije, jer zbog čega bi neko plaćao redovno svoje obaveze, bez ikakvih beneficija. I sami ste rekli da ste imali moralnu dilemu kada ste predlagali ovaj zakon, u smislu da će biti poreski obveznici koji su redovno plaćali svoje obaveze, mali preduzetnici, mali vlasnici trgovačkih radnji, zanatlije itd. koji su poslednji dinar izdvajali da bi plaćali obaveze poreske, a vi sada nekim ljudima koji su možda ostvarivali profit, dajte pravo da svoje obaveze plate u nekom roku sa otpisanom kamatom, a to je nepravedno.
U tom smislu ne možemo podržati ovaj zakon. Podržali bi ga samo ukoliko bi se to odnosilo na privredne subjekte koji su merama države, merama Vlade zbog teške ekonomske situacije, koji su bili onemogućeni da plaćaju svoje poreske obaveze.
Možda jedan od najvažnijih zakona u ovom setu, Zakon o javnim preduzećima, ima možda i najviše nedostataka. Ja bih rekao koji treba da završi proces političkog zaokruživanja i zamrzavanja stanja sa postavljenim licima, završetak procesa politizacije javnih preduzeća koji je započet procesom postavljanja, odnosno donošenja Zakona o NBS i ovim se taj proces zaokružuje u smislu da će direktori, upravni odbori koji će dobiti status sada nadzornog odbora ostati na funkcijama, a obično su to i većinom su vaši politički kadrovi ove koalicije i u tom smislu, ovaj zakon je protiv vaših izbornih obećanja o depolitizaciji, protiv interesa običnih građana i ovim ste obmanuli građane i birače koji su za vas glasali.
Dakle, postavili ste direktore, ljude u upravne odbore i sada im zamrzavate te funkcije, kažete da će jednog dana biti konkursa i da će biti izabrani novi direktori i novi članovi nadzornog odbora.
Rekli bi naši ljudi "ne lipši magarče do zelene trave".
` Ova odredba i ovaj zakon liče na to.
Međutim, ono što mene naročito plaši, a o čemu niste danas ni govorili, jeste na mala vrata uvođenja privatizacije javnih preduzeća. Tri zakonske odredbe navode na to. Prvo ste rekli da javna preduzeća za svoje obaveze odgovaraju celokupnom svojom imovino. Rekli ste da javna preduzeća imaju svoju imovinu i rekli ste da je kapital u javnom preduzeću podeljen na udele. Šta to znači? Javna preduzeća će donošenjem ovog zakona dobiti svoju imovinu, odnosno na njih će biti preneta imovina koja je do sada bila u vlasništvu države.
Nakon toga, poverioci tih javnih preduzeća na osnovu člana 10. ovog zakona, po kojem javna preduzeća odgovaraju celokupnom svojom imovino, tražiće da naplate svoja potraživanja. U dobrom delu javnih preduzeća, ključnih javnih preduzeća koja se bave isporukom vode, toplotne energije, iznošenjem smeća, njihova pasiva, odnosno obaveze su veće od njihovog kapitala.
Ta javna preduzeća tim danom će postati vlasništvo svojih poverioca, banaka, privrednih društava i svih drugih koji imaju potraživanja prema njima.
Da li ste razmišljali o tome gospodine Dinkiću?
Dakle, nije slučajno. Pitao sam se zbog čega će imovina javnih preduzeća biti podeljena na udele kada to nije privredno društvo? Biće podeljeno na udele tako da bi se lakše podelila kada bude namirenje tih obaveza.
O javnim preduzećima možemo pričati mnogo toga. Delatnost javnih preduzeća, recimo meni je sasvim nepojmljivo da je u članu 2. Zakona o javnim preduzećima i delatnost informisanja. Zar nismo usvojili, gospodine Dinkiću, strategiju koja se odnosi na medije po kojima je država trebala da izađe iz ove oblasti? Da li ste se konsultovali sa strukovnim udruženjima? I ako ste predvideli ovu odredbu, kao prelazno rešenje za postojeća javna preduzeća koja se bave informisanjem, morali ste u prelaznim odredbama da navedete da će to biti do privatizacije tih javnih preduzeća.
Kad smo kod privatizacije, ne mislim da javna preduzeća trajno treba da ostanu pod kontrolom države, odnosno opština, gradova i pokrajina. Međutim, ne mislim da je ovaj zakon sa tri svoja člana osnov za privatizaciju tih javnih preduzeća. O tome bi se morala povesti jedna široka rasprava, u kojoj bi svako morao da kaže šta misli o privatizaciji komunalnog sistema.
Znamo kakva su nam iskustva o privatizaciji preduzeća koja su se bavila privrednim delatnostima, a možemo zamisliti šta bi nam se moglo desiti da privatizujemo javna komunalna preduzeća. Ne znam sa kime ste se, da li ste se konsultovali sa sindikatima u javnim preduzećima. Kažete da imate podršku od Svetske banke, koliko sam razumeo, ja nisam sasvim siguran da su oni dobro pročitali ovaj zakon.
Na kraju krajeva, ne znam kako kada ovaj zakon nije uopšte usaglašen sa propisima EU, pa čak nije ni preveden na bilo koji od svetskih jezika, jer to jasno piše u ovom obrascu izjave usklađenosti sa propisima EU. Piše čak da nije preveden na bilo koji od svetskih jezika.
Dakle, predlažemo da povedete računa o amandmanima koji su podnele poslaničke grupe, i opozicije i eventualno poziciji, po svim ovim pitanjima. Ovi zakoni su rađeni na brzinu i bez prave stručne analize, neke od ovih odredbi, kažem i pored možda dobrih namera su vrlo opasne i mogu prouzrokovati dalekosežne posledice.
Zbog toga će i naš odnos prema većini ovih zakona, osim toga što naravno, Zakona o javnim preduzećima, ne možemo glasati, ne možemo glasati ni za zakone koji se tiču o otpisu kamate mirovanju poreskog duga, ukoliko se ne prihvati naša amandman, ali možemo da razmislimo i verovatno ćemo glasati o zakonu koji se odnosi na privatizaciju, odnosno dopunama Zakona, o Zakonu o zateznoj kamati, Zakonu o osiguranju i Zakonu o deviznom plaćanju. Svi ovi ostali zakoni morali biste nam dokazati i prihvatiti neke amandmane, da bismo za njih glasali.
Demokratska stranka nije apriori protiv svega onoga što predlaže vaša Vlada. Međutim, jesmo protiv Zakona koji idu, koji nas vraćaju unazad i koji će na kraju krajeva imati dalekosežne posledice po građane Srbije, kao što će na kraju imati nedavno usvojen Zakon o budžetu. Hvala.
