Hvala.
Replika, gospodin Radenković. Izvolite.

Hvala predsedniče.
Ne znam, ispada da je neko nas podržavao, mi dobili duplo više glasova, mi smo samo radili onako kako treba, neko verovatno nije nagrađen za svoj rad ili zato što je obmanjivao građane, jer od tada, šta da rečima članove LDP i rukovodstvo LDP, znači od dva do šest meseci ste obećavali depolitizaciju i Beograda i svega, borili ste se za to, niste ispunili. Ako ne ispunimo to do šest meseci, mi ćemo napustiti gradsku vlast. Ne znam šta vam je bio motiv ako već niste uspeli da sedite četiri godine i da uživate sve privilegije i imate svoje direktore u javnim preduzećima u Beogradu.
Ako već idemo tako nisko, evo imate i kako je Uprava Beograda depolitizovana. Evo imamo Danka Runića, član glavnog odbora LDP, direktor Agencije za evropske integracije i saradnju sa udruženjima Grada Beograda. Znači, depolitizacija je do te mere da je izvesni gospodin samo pre nekoliko dana bio u kontraverznim, tako da to je depolitizacija preduzeća, evo čime se politizuje preduzeće LDP, tako da toliko o vašoj depolitizaciji, do koje mere ide.

Hvala.
Reč ima gospodin Andrić. Izvolite.

Hvala.
Gospodine predsedavajući, prvo ste vi povredili Poslovnik zato što u Zakonu o javnim preduzećima nema nikakve veze sa nekakvom upravom u Beogradu. Drugo, taj čovek je takođe postao funkcioner LDP pre 20 dana, zato što postoji tendencija, kao što sam rekao pre 30 sekundi, da čim nema LDP u toj vlasti, sve se radi na silu i svi se direktori smenjuju koji nisu članovi vladajućih stranaka. To vi radite, što je konzistentno sa onim što radite ovde. Problem je što ste potpisali izjavu u kampanji, da ste za departizaciju, a sada posle izbora kažete da niste.
Sa druge strane, vi pokazujete jednu sliku i to je vrlo ozbiljna stvar. Šta je poenta te vaše slike? Kakva je kontraverzna na toj slici? Niste objasnili. Da li je ta nošnja koja se nalazi na toj slici, jel ona nije deo naše države, po vašem mišljenju? Pa šta je kontraverzno u činjenici da se neko obukao u nju, šta je kontraverzno?
Znate šta, vi možete da tvrdite da je LDP kriv za sve, baš nas briga u krajnjem slučaju, ali ne možete da tvrdite da niste prevarili koalicione partnere sa kojima ste danas, a sa njima ste danas tako što ste prevarili svoje bivše koalicione partnere, a da ne bi ovi današnji koalicioni partneri, tada bili na vlasti zato što su nosili bedževe i bili radikali, mi smo vam dali podršku.
To licemerje danas, da nas za to optužujete, to je cena koju ćete plaćati, vi lično politički verujte, jer ste isto tako tu podršku od nas tražili kukajući i moleći, da damo podršku vama i DS prošli put. Danas zaboravljate sve to, iznosite laži da smo mi davali nekakve izjave o nekakvih šest meseci. Znate šta, to stvarno mnogo više govori o vama, nego o nama i na tome vam svaka čast, ali tako nešto krši sva pravila ovog parlamenta, gospodine predsedavajući, opet se vraćam i obraćam se vama. Ako pustite to, spremićemo se mi, nije nikakav problem.

Hvala.
Gospodine Andriću, vi ste rekli da je povreda Poslovnika učinjena zato što izlaganje gospodina Radenkovića nije imalo veze sa zakonom, tako ste rekli, to je bila prva rečenica. Naći ću vam stenogram, pročitaću vam za 20 minuta šta ste rekli.
Dakle, smatram da je gospodin Radenković govorio, znači imao je pravo na repliku, koja se odnosila na vaše prethodno izlaganje, koje je, da kažem, i jedno i drugo su se doticale pitanja dnevnog reda, ali su ušle više u polemiku.
Reč ima gospodin Đurić po Poslovniku. Izvolite.

Mislim da ste sada zapravo prekršili Poslovnik, zbog toga što ste reagovali ovako na ono o čemu je govorio gospodin Andrić. Molim vas da ovezbedite da se smirimo u ovom parlamentu. Možemo o svemu da raspravljamo, 104, 27, 106. Znači, možemo da raspravljamo samo nemojte da dozvolite da nikada više neko u zemlji sa tako tragičnim iskustvima, nekome stavlja metu na leđa.
Ovo što radi gospodin Radenković, kada govori o gospodinu Runiću, je upravo to. Ovo je samo na drugi način ponovljena fraza o Slavku Ćuruviji, koji priziva NATO bombe. Ova zemlja ima strašna iskustva sa takvim slučajevima, sa političkim nasiljem, vi ste sami pre nekoliko dana o tome govorili.
Ne dozvolite nikome u ovom parlamentu, a pogotovo političkoj stranci koja je to radila i devedesetih godina, da tako nešto radi. Molim vas da to ne dozvolite.

Svakako bih zamolio sve narodne poslanike, s obzirom da je pred nama jedna ozbiljna tema i mislim da smo čuli, dozvolio sam raspravu koja je trajala već 30 minuta.
Smatram da nakon ovog treba da se vratimo u potpunosti na rad i na dnevni red, odnosno na zakon koji je pred nama, pa bih ja vas, gospodine Radenkoviću zamolio da odustanete od tih 30 sekundi, mislim da bi i ta jedna rečenica mogla da izazove nove odgovore. Ako imam bilo kakav uticaj kod vas, molim vas odustanite, mislim da ta jedna replika nije značajna toliko koliko povratak na rad.
Znači, ne odustajete? Izvolite.

Hvala predsedniče, nadam se da mi nećete uzeti za zlo što vas nisam poslušao, ipak ste predsednik Parlamenta.
Za kraj, neću više da se javljam, nećemo da pričamo o poverenju, ponavljam ko koliko je ko kome dao. Ne daj bože da smo mi od vas nešto tražili, vi ste se sami ovde izjašnjavali da ćete glasati za sve evropske zakone i pomagali ste prethodnu vladajuću većinu, mi to od vas nismo tražili. Ko je to od vas tražio, to stvarno nas ne zanima.
Nas niti napuštaju, daleko bilo, kucnuću u drvo, poslanici, niti nas napuštaju osnivači partije, niti nas napuštaju opštinski odbori, ne znam o čemu pričate. Nemojte da vašu odgovornost tražite u nekom drugom. Pustite nas da mi radimo, mi radimo u interesu građana. Građani su tu da kažu svoje, rekli su na prethodnim izborima, reći će na narednim i ja im se još jednom ovom prilikom zahvaljujem , a ne bih da pričam, biće prilike, pričaćemo o detaljima svačije politike, nemojte da sada otvaramo tu polemiku. Ovde je zakon na dnevnom redu, Zakon o javnim preduzećima i ostali set zakona, ovaj paket koji je na dnevnom redu. Molim vas u to ime, apelujem da se vratimo na dnevni red. Hvala.

Gospodine Andriću izvolite.

Ovako, naravno da ni meni ne pada na pamet da sa vama polemišemo o ponašanju političke stranke, osim u meri u kojoj kršite javni interes. Po mom dubokom uverenju, imenovanje Milana Krkobabića i vaše insistiranje na takvim rešenjima, duboko krši javni interes. Ako je vaša ideja …
(Predsednik: Molim vas gospodine Andriću, vi znate da je gospodin Krkobabić, kao što smo već utvrdili tokom rasprave, narodni poslanik, molim vas, vaše pominjanje njegovog imena će uvek izazvati…)
Gospodine Stefanoviću, vi ne možete očekivati od opozicije da imenuje te ljude koji …
(Predsednik: Ne, imate pravo, naravno, da osobe koje s u javnim funkcijama pomenete, naravno da imate pravo i to vam niko ne može uskratiti, ali ja vas samo molim da ton u kome govorite o gospodinu Krkobabiću, bude primeren, ništa više.)
Moj ton je posledica mog verovanja u njegove sposobnosti, trudiću se ali nekada je jače od mene, šta da radim. Prosto, nije moja namera, naravno, da uvredim gospodina Krkobabića, ali ono što ne može ostati uskraćeno u ovoj skupštini, to je naše pravo kao opozicija, da upozorimo na sve ono što je loše.
Kada kao argument tome da je nešto loše, vi ne dajete argumente zašto je to dobro, nego sami, da kažem, koristite plodove od svoga rada, kao što je otimanje naših poslanika.
Gospodine Radenkoviću, to je protivno svakom principu demokratije. Ako kupite naše poslanike i posle govorite da je to imalo veze sa nekom našom politikom, ne, to ima veze sa ličnim integritetom tog poslanika, a naša greška je utolika što se on nalazi kod nas na listi. Mi tu grešku prihvatamo i neće se ponoviti.
Njegovo ponašanje ne može da bude kontraargument ako mi kažemo da je neko izabran na mesto jednog od najvećih javnih preduzeća u Srbiji, ne po svojim stručnim kapacitetima ili sposobnostima.
(Predsednik: Vreme.)
Prekidali ste me, ako mogu da završim.