Uvažena predsedavajuća, poštovani ministre, predstavnici Ministarstva finansija i privrede, dame i gospodo narodni poslanici, prvo bih se nadovezao na diskusiju kolege iz LSV, koji je rekao da po automatizmu država ne mora da bude loš preduzetnik i da državna preduzeća ne moraju da budu preduzeća koja generišu gubitke i nelikvidnost. To pokazuju primeri mnogih razvijenih zemalja Zapadne Evrope i sveta. Naravno, u ovom momentu ne možemo se porediti sa tim zemljama, jer njihov stepen razvoja i procenat visoko obrazovanih ljudi u tim zemljama je veći od 25-30, u nekim zemljama i 40%, tako da naša domaća preduzeća ne možemo da poredimo sa jednim "Telenorom", koji je većinski u državnom vlasništvu.
Socijal-demokratska partija Srbije podržava i podržaće donošenje zakona o javnim preduzećima kao deo procesa reforme javnog sektora u Republici Srbiji, koji podrazumeva proces reformisanja javne uprave, reformisanja javnih preduzeća i reformisanja javnih i socijalnih fondova.
Zakon o javnim preduzećima koji danas imamo na plenumu definitivno donosi dosta novina, donosi departizaciju i ono što se u ekonomskom rečniku zove profesoionalizaciju menadžmenta javnih preduzeća.
Ovaj zakon je rađen po uzoru na nemački model, koji radi i funkcioniše u okviru socijalne tržišne privrede i to pokazuje onaj član koji definiše i ono što je za našu partiju veoma važno, da i predstavnik zaposlenih mora biti član nadzornog odbora i da se na taj način ostvaruju ona tri stuba participativnog modela menadžmenta, a to su pravo zaposlenih na informisanje, na konsultovanje i saodlučivanje. Dakle, na taj način dobićemo model koji će i na zaposlene u preduzeću preneti određena ovlašćenja, ali i odgovornost za rad, produktivnost i efikasnost tih istih preduzeća.
Do sada su kod nas javna preduzeća bili generatori nelikvidnosti i finansijske nediscipline. Apelovao bih da se i ministarstvo, ali i budući menadžment javnih preduzeća ugleda na ono što se zove evropski administrativni okvir. Podsetiću da u SAD od 1990. godine pa do danas svaka administracija je donosila akt koji se bavio upravo poboljšanjem performansi menadžmenta u javnoj upravi i preduzećima koji su pod državnom kontrolom. To je bilo i vreme Klintonove administracije, u vreme Bušove administracije, a i danas, u vreme Obamine administracije.
Smatram da Zakon o javnim preduzećima predstavlja samo jedan od sistemskih zakona koji će se, nadam se, u ovom paketu usvojiti. Mislim da je jako vezan za Zakon o rokovima plaćanja i da se kroz onu odredbu tog zakona da je menadžment javnih preduzeća dužan da na mesečnom nivou izveštava Ministarstvo finansija o izmirenim obavezama, da će se u punom kapacitetu rešiti problem nelikvidnosti i rešiti problem dugovanja kada su u pitanju javna preduzeća.
Isto tako, želeo bih da naglasim da je jako važna saradnja kako Skupštine Srbije, ali i menadžmenta javnih preduzeća sa DRI i da će u ovom setu zakona i u narednom periodu biti od velikog značaja Zakon o javnim nabavkama, koji ćemo, nadam se, doneti tokom decembra meseca i kroz čiju primenu naša administracija, naša država i naša preduzeća mogu da uštede ogroman novac.
Ovaj zakon donosi ono što savremeni model menadžmenta u celom svetu diktira, a to je korporativizacija, transparentnost rada i transparentnost izveštavanja. Zakonom je definisan proces ocene uspešnosti menadžmenta javnih preduzeća.
Podsetiću da je i predsednik naše partije, gospodin Ljajić, svo vreme tokom prethodnih godina govorio o odredbama koje su se sada našle u ovom zakonu. Mi i sada imamo u članu 39. U toj odredbi se govori o tome da direktori javnih preduzeća i menadžmenti javnih preduzeća ako ne ispune plan koji je definisan operativnim i strateškim planom, mogu da budu smenjeni. Dakle, ako ne bude rezultata, moraće da dođu neki drugi ljudi, koji će raditi u boljem kapacitetu i koji će učiniti ta preduzeća efektivnijim, efikasnijim i produktivnijim.
Ono što je jako bitno to je da javna preduzeća u narednom periodu donose etičke kodekse i kodekse korporativnog upravljanja i kodekse upravljanja rizicima kako bi bila efikasnija i kako bi bila profitabilna i imala rezultate na tržištu.
Ono što do sada nije pominjano, a što će u mnogome doprineti efikasnosti javnog sektora, pogotovo javnih preduzeća, to je da će centralni registar zaposlenih u javnim preduzećima biti gotov do juna meseca sledeće godine. O kakvoj efikasnosti i rezultatima javnih preduzeća možemo da govorimo, kada mi u ovom trenutku ne znamo koliko ljudi ukupno radi u tim javnim preduzećima, koje su oni demografske strukture, koje su starosti, kojih su kvalifikacija? Kako onda da primenjujemo savremene modele upravljanja kadrovima, upravljanja ljudskim resursima u tim organizacijama i da budemo sa tim javnim preduzećima konkurentni na tržištu?
Ovaj zakon definiše i upotrebu instituta javnog konkursa, koji podrazumeva planiranje ljudskih resursa u organizacijama, dizajniranje radnih mesta, analizu posla, razvoj, trening, obrazovanje, jedan savremeni model nagrađivanja i motivacije u svim organizacijama. Ono što se želi ispuniti implementacijom ovog zakona je dolaženje do nivoa funkcionisanja preduzeća u privatnom sektoru, koje je orijentisano na rezultate i koje je orijentisano na profit, a ne na nelikvidnost i na druge negativne aspekte koji su definisani radom ovih preduzeća u prethodnom periodu.
Srpska napredna stranka je pokazala izborom direktora velikih sistema, kao što su "Telekom" i EPS, da ne moraju biti članovi stranke direktori, nego stručna lica. Oni će posle ovog procesa morati ponovo na konkurs i moraće na izbor za direktore. Mislim da i svi ostali treba tako da se ponašaju, jer to građani Srbije od nas očekuju. Zahvaljujem.

Hvala.
Gospodine Andriću, izvolite.

Replika povodom dve stvari.
Mogu da prihvatim argument da nije moguće sve uslove za direktore javnih preduzeća čiji je osnivač lokalna samouprava, preneti na lokalni nivo, kakve postoje za direktore javnih preduzeća čiji je osnivač Republika, ali ne mogu da prihvatim da nije moguće da Skupština donese zakon po kome i oni ne bi mogli da budu funkcioneri političkih partija. To ne bi smanjilo u toj meri broj mogućih opcija čak i na lokalnom nivou da bi ugrozilo poslovanje javnih preduzeća na lokalnom nivou.
Ako je tačno da bi ugrozilo, onda je naš problem mnogo gori, nego što čak i mi mislimo.
Što se tiče drugog apela, u vezi sa rokovima, ne moramo da apelujemo na lokalne samouprave to da urade. Evo, dovoljno je da prihvatite amandman LDP po kome će da se ponove konkursi i za ona preduzeća čiji su direktori izabrani u ovom interegnumu.
Prosto, kao vladajuća većina imate tu moć. Mi smo vam omogućili da ukoliko zaista mislite to što govorite, vrlo je jednostavno da to i sprovedete.

Hvala.
Prelazimo na redosled narodnih poslanika prema prijavama za reč.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Marinković. Izvolite.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministre, predstavnici Ministarstva finansija i privrede, dame i gospodo narodni poslanici, prvo bih se nadovezao na diskusiju kolege iz LSV, koji je rekao da po automatizmu država ne mora da bude loš preduzetnik i da državna preduzeća ne moraju da budu preduzeća koja generišu gubitke i nelikvidnost. To pokazuju primeri mnogih razvijenih zemalja Zapadne Evrope i sveta. Naravno, u ovom momentu ne možemo se porediti sa tim zemljama, jer njihov stepen razvoja i procenat visoko obrazovanih ljudi u tim zemljama je veći od 25-30, u nekim zemljama i 40%, tako da naša domaća preduzeća ne možemo da poredimo sa jednim "Telenorom", koji je većinski u državnom vlasništvu.
Socijal-demokratska partija Srbije podržava i podržaće donošenje zakona o javnim preduzećima kao deo procesa reforme javnog sektora u Republici Srbiji, koji podrazumeva proces reformisanja javne uprave, reformisanja javnih preduzeća i reformisanja javnih i socijalnih fondova.
Zakon o javnim preduzećima koji danas imamo na plenumu definitivno donosi dosta novina, donosi departizaciju i ono što se u ekonomskom rečniku zove profesoionalizaciju menadžmenta javnih preduzeća.
Ovaj zakon je rađen po uzoru na nemački model, koji radi i funkcioniše u okviru socijalne tržišne privrede i to pokazuje onaj član koji definiše i ono što je za našu partiju veoma važno, da i predstavnik zaposlenih mora biti član nadzornog odbora i da se na taj način ostvaruju ona tri stuba participativnog modela menadžmenta, a to su pravo zaposlenih na informisanje, na konsultovanje i saodlučivanje. Dakle, na taj način dobićemo model koji će i na zaposlene u preduzeću preneti određena ovlašćenja, ali i odgovornost za rad, produktivnost i efikasnost tih istih preduzeća.
Do sada su kod nas javna preduzeća bili generatori nelikvidnosti i finansijske nediscipline. Apelovao bih da se i ministarstvo, ali i budući menadžment javnih preduzeća ugleda na ono što se zove evropski administrativni okvir. Podsetiću da u SAD od 1990. godine pa do danas svaka administracija je donosila akt koji se bavio upravo poboljšanjem performansi menadžmenta u javnoj upravi i preduzećima koji su pod državnom kontrolom. To je bilo i vreme Klintonove administracije, u vreme Bušove administracije, a i danas, u vreme Obamine administracije.
Smatram da Zakon o javnim preduzećima predstavlja samo jedan od sistemskih zakona koji će se, nadam se, u ovom paketu usvojiti. Mislim da je jako vezan za Zakon o rokovima plaćanja i da se kroz onu odredbu tog zakona da je menadžment javnih preduzeća dužan da na mesečnom nivou izveštava Ministarstvo finansija o izmirenim obavezama, da će se u punom kapacitetu rešiti problem nelikvidnosti i rešiti problem dugovanja kada su u pitanju javna preduzeća.
Isto tako, želeo bih da naglasim da je jako važna saradnja kako Skupštine Srbije, ali i menadžmenta javnih preduzeća sa DRI i da će u ovom setu zakona i u narednom periodu biti od velikog značaja Zakon o javnim nabavkama, koji ćemo, nadam se, doneti tokom decembra meseca i kroz čiju primenu naša administracija, naša država i naša preduzeća mogu da uštede ogroman novac.
Ovaj zakon donosi ono što savremeni model menadžmenta u celom svetu diktira, a to je korporativizacija, transparentnost rada i transparentnost izveštavanja. Zakonom je definisan proces ocene uspešnosti menadžmenta javnih preduzeća.
Podsetiću da je i predsednik naše partije, gospodin Ljajić, svo vreme tokom prethodnih godina govorio o odredbama koje su se sada našle u ovom zakonu. Mi i sada imamo u članu 39. U toj odredbi se govori o tome da direktori javnih preduzeća i menadžmenti javnih preduzeća ako ne ispune plan koji je definisan operativnim i strateškim planom, mogu da budu smenjeni. Dakle, ako ne bude rezultata, moraće da dođu neki drugi ljudi, koji će raditi u boljem kapacitetu i koji će učiniti ta preduzeća efektivnijim, efikasnijim i produktivnijim.
Ono što je jako bitno to je da javna preduzeća u narednom periodu donose etičke kodekse i kodekse korporativnog upravljanja i kodekse upravljanja rizicima kako bi bila efikasnija i kako bi bila profitabilna i imala rezultate na tržištu.
Ono što do sada nije pominjano, a što će u mnogome doprineti efikasnosti javnog sektora, pogotovo javnih preduzeća, to je da će centralni registar zaposlenih u javnim preduzećima biti gotov do juna meseca sledeće godine. O kakvoj efikasnosti i rezultatima javnih preduzeća možemo da govorimo, kada mi u ovom trenutku ne znamo koliko ljudi ukupno radi u tim javnim preduzećima, koje su oni demografske strukture, koje su starosti, kojih su kvalifikacija? Kako onda da primenjujemo savremene modele upravljanja kadrovima, upravljanja ljudskim resursima u tim organizacijama i da budemo sa tim javnim preduzećima konkurentni na tržištu?
Ovaj zakon definiše i upotrebu instituta javnog konkursa, koji podrazumeva planiranje ljudskih resursa u organizacijama, dizajniranje radnih mesta, analizu posla, razvoj, trening, obrazovanje, jedan savremeni model nagrađivanja i motivacije u svim organizacijama. Ono što se želi ispuniti implementacijom ovog zakona je dolaženje do nivoa funkcionisanja preduzeća u privatnom sektoru, koje je orijentisano na rezultate i koje je orijentisano na profit, a ne na nelikvidnost i na druge negativne aspekte koji su definisani radom ovih preduzeća u prethodnom periodu.
U komisiji za izbor menadžmenta ne mogu da se nađu narodni poslanici, odbornici niti imenovana lica u organima državne uprave. Smatram da je to jedna od novina i smatram da će učiniti dosta pozitivnih efekata na primenu ovog zakona.
Govoriću i o jednom teškom problemu koji privreda države Srbije ima, a to je subvencionisanje preduzeća u restrukturiranju. To su javna preduzeća. Kroz zakon koji je definisao da se završi proces restrukturiranja do juna 2014. godine, definisano je da ona preduzeća koja mogu da funkcionišu na tržištu, da će nastaviti da rade, ali neće dobijati subvencije, a ona koja to ne mogu, neće moći da rade i neće više dobijati subvencije, tako da faktički više neće moći da žive.
Apelujem na ministarstvo da se definiše jasan strateški plan već koliko početkom naredne godine – šta raditi sa ljudima koji će u tom procesu, kada se restrukturiranje završi, ostati bez posla, da se naprave socijalni programi, da se naprave programi prekvalifikacije i dokvalifikacije, koje će biti usaglašene sa potrebama tržišta rada. Tu postoje razni primeri kako se to može uraditi. Daću vam primer Poljske i Austrije, gde su osnivani radni fondovi, gde je čak 75% ljudi koji su se prekvalifikovali, dokvalifikovali u tim radnim fondovima, našli posao, a čak 5% od tih ljudi su pokrenuli sopstveni biznis.
U okviru toga, veoma je važno i ono što će doneti nova strategija obrazovanja, a to je akreditacija treninga i programa neformalnog obrazovanja, gde su naši zaposleni i nezaposleni veoma nekonkurentni. Podsetiću vas da 88% konkurentnosti radne snage u SAD upravo tu konkurentsku prednost ima zbog toga što ima veliki nivo i veliki kapacitet veština, zato što primenjuju filozofiju doživotnog učenja i usavršavanja.
Ono što je isto tako bitno je da se formira jedan trening centar na nivou javne uprave, koji će upravo za cilj imati obrazovanje i trening u svim mogućim modelima neformalnog i vaninstitucionalnog obrazovanja za zaposlene i koji će primenjivati modele doživotnog učenja i usavršavanja.
Kada je u pitanju Zakon o poreskoj amnestiji, ono što SDPS hoće da naglasi je da će se na taj način, pošto mala i srednja preduzeća i taj sektor duguju oko 500 milijardi dinara, da će se na ovaj način kroz period koji im se daje, a to je dve godine, a da ako budu plaćali na vreme svoje obaveze, da će biti oslobođeni od tog duga, a ono što je najbitnije je da će potencijalno biti sačuvana radna mesta. Relaksiranjem tog sektora u narednih nekoliko godina imamo mogućnost da uz ovu fiskalnu konsolidaciju, koja se implementira i sve drugo, kroz ovaj čitav niz i set zakona…
(Predsedavajuća: Vreme.)
… ti preduzetnici i mali privrednici mogu da zapošljavaju nove ljude. Dakle, SDPS će uvek podržavati programe koji su orijentisani na zadržavanje postojećih i na otvaranje novih radnih mesta. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Olgica Batić. Izvolite.

Hvala, poštovana predsedavajuća.
Članovi Vlade, dame i gospodo, pre svega ću se pozabaviti Predlogom zakona o javnim preduzećima i Zakonom o Fondu za razvoj.
Što se tiče Predloga zakona o javnim preduzećima, mislim da je moj kolega iz poslaničke grupe Mirko Čikiriz dosta toga već rekao. Ne bih se bavila pitanjima da li će navedeni zakon odstraniti politiku iz kadrovskih rešenja prilikom ostavljanja funkcionera u bilo kojim javnim preduzećima, jer svi dobro znamo kako to u našoj zemlji funkcioniše, nezavisno od zakonskih tekstova koji vrlo i neretko ostaju samo slovo na papiru.
Drago mi je što je ministar finansija indirektno priznao da uvažava i ceni opoziciju koja može da bude konstruktivan. Mislim da ćete se složiti sa mnom. Rešila sam da upravo na takav način pristupim ovom Predlogu zakona o javnim preduzećima, kada sam pisala amandmane.
Kako je ovim zakonom predloženo da lica koja su osuđena za krivična dela protiv privrede i pravnog saobraćaja ne mogu biti direktori, prirodno je onda da se prihvati amandman da se takva zabrana proširuje i na ona lica koja su osuđena za korupciju i za zloupotrebu službenog položaja. Predložila sam ovakvim jednim amandmanom da korumpcionaši ne mogu biti direktori, ali videćemo da li će se to prihvatiti.
Takođe, kroz amandmane koje sam podnela, pojasnila sam ministru finansija razliku između krivičnog i pretkrivičnog postupka, dala mu objašnjenja vezana za pretpostavku nevinosti, razgraničila šta je to sudska opomena, šta uslovna osuda itd. i nadam se da će predloženi amandmani zaista biti i usvojeni.
Što se tiče Predloga zakona o Fondu za razvoj, kako mu samo ime to kaže, Fond za razvoj jeste institucija čiji je prvenstveni cilj da razvija privredu Republike Srbije. Jasno je da je Republika Srbija infrastrukturno potpuno nerazvijena država. Mislim da će se svako sa mnom složiti, ili bar u najmanjoj meri nedovoljno razvijeno. O tome može da svedoči svaka izjava svakog ministra koja je ovde izrečena.
Potpuno je nejasno i zbog čega predlagač izmena zakona želi da iz postojećeg zakona izbriše odredbu po kojoj Fond za razvoj, između ostalog, ima i cilj koji glasi – razvoj infrastrukture. Podsetiću da Fond za razvoj treba da pojedinim subjektima dodeljuje novčana sredstva u cilju razvijanja Republike Srbije. On daje novčane podsticaje, ali prema kriterijumima koji su određeni kao ciljevi Fonda.
Nedopustivo je da takva odredba zakona, koja predstavlja svojevrsni kriterijum prilikom odlučivanja kome će se sredstva dati, da se sada izbriše, jer svakom je jasno da nema razvoja Srbije bez razvoja njene infrastrukture, ali predlog da se taj cilj Fonda za razvoj sad proglasi beznačajnim je potpuno trivijalan naspram nekih drugih odredbi ovog Predloga zakona.
Naime, u članovima 3. i 6. Zakona ruši se ustavni poredak Republike Srbije, jer ovim članovima se direktno napada princip funkcionisanja svake civilizovane države. Ne znam gde to u civilizovanom svetu ima da država uspostavlja finansijske obaveze za svoje građane, a da za to ne prođe parlament. To se upravo ovim predlogom zakona radi, jer predlagač je osmislio da za garancije koje izda Fond za razvoj garantuje Republika Srbija.
Moram da vas podsetim da se nijedna garancija koju Srbija izdaje nije desila a da o njoj prvo ne raspravlja ovaj parlament. Ne može ovakvim zakonom da se dozvoli zaobilaženje takvog jednog principa. O svakoj obavezi koja tereti budžet, a u ovom smislu to znači u svakoj obavezi koja tereti građane Republike Srbije, mora da odlučuje parlament.
Ono što se radi upravo ovim zakonom, a to je da se uspostavlja jedan krajnji automatizam. Za svako potraživanje za koje Upravni odbor Fonda za razvoj daje garanciju, da će za to automatski garantovati Republika Srbija. Čini mi se da je to zaobilaženje Ustava, jer o svakoj finansijskoj obavezi Republike Srbije mora da glasa parlament i ne može upravni odbor bilo kog fonda, pa ni Fonda za razvoj, da nameće obaveze Republike Srbije.
Na ovaj način, čini mi se, gazi se ustavni poredak, a i flagrantno se zaobilazi budžet koji je skoro izglasan, jer ono što budžetom nije odobreno Fondu, sada će Fond moći da uzme tako što će izdavati garancije koje po automatizmu garantuje država. To je gaženje Ustava i čini mi se da je pre podnošenja ovakvog predloga trebalo da razmislite možda da se ovaj predlog zakona povuče iz procedure, jer nisam sigurna kako bi Ustavni sud ocenio ustavnost jednog ovakvog zakona.
Moram da podsetim na još jednu odredbu. Naime, Zakonom o javnom dugu i to u njegovom članu 16. izričito je propisano da Republika Srbija može da izda garanciju samo u formi zakona, a to znači da parlament glasa o njoj.
Da li možete samo da opomenete narodne poslanike, jer više ne čujem ni sebe?

Molim narodne poslanike da se malo utišaju.

Dakle, prema Zakonu o javnom dugu, i to u njegovom članu 16, izričito je propisano da Republika Srbija može da izda garanciju samo u formi zakona, a to znači da parlament glasa o njoj. Kako onda mislite da sada Republika Srbija garantuje za nečije kredite i to samo po odluci Upravnog odbora Fonda za razvoj? Kada imamo jednu tako izričitu odredbu, a imamo je, Zakona o javnom dugu, kako je onda uopšte moguće da je ovakav predlog zakona prošao i da je prihvaćen od strane Zakonodavnog odbora? Ovaj predlog zakona ne prkosi samo Ustavu. On prkosi i drugim zakonima. Ne znam uopšte da li su članovi Zakonodavnog odbora dobro i pažljivo čitali ovaj predlog zakona.
Takođe se nadam da će oni amandmani koje je poslanika grupa SPO i DHSS podnela na Predlog zakona o Fondu za razvoj biti podržani i uvaženi, jer mislim da ima osnova za tako nešto. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Snežana Stojanović Plavšić. Izvolite.