Hvala gospodine predsedniče, hvala gospođo ministar, sve što se rekli je zapravo odgovor na ono što sam htela da čujem, a ne zbog sebe, nego zbog građana Srbije, dovoljno ste rekli. Inače, od vas sam očekivao da vi malo više govorite o Fondu, vi ste predsednik Upravnog odbora fonda, to bi bilo u redu da se čuje. Revizor je sve sam rekao u svom izveštaju i ja sam samo citirala to što je on rekao. Sa druge strane, građani su ti koji su i vlasnici i zaposleni i članovi privrednih društava, građani su ti koji daju novac, oni su poreski obveznici i moraju sve da kontrolišu. Hvala lepo.

Reč ima narodni poslanik Dragomir Karić.

Poštovani predsedniče, poštovana gospođo ministarka, drage koleginice, drage kolege pre neki dan smo čuli kako je rekao naš uvaženi kolega – Sokrat je umro, Atina nije umrla. Sedeći i slušajući se diskusije u ovom našem domu, u Skupštini mogu da za sebe izvučem zaključak da je Atina na samrti, a Sokrat je uveliko oživeo. Mnogo filozofiranja, bez konkretnih predloga, a naime radi se o običnim stvarima, radi se o onome što je rekla i gospođa ministarka – život ne može da čeka. Znači, radi se o tome kako da se ugrade i izgrade institucije, institucije koje će povući Srbiju unapred i staviti je među najrazvijenije države.

Znači, kada je u pitanju donošenje zakona o otpisivanju zateznih kamata malim, srednjim preduzećima, drugim kompanijama, to pozdravljam. Žao mi je što to nije uradila ni prethodna vlast i što to nije uneto u institucije, jer to postoji svuda u svim državama. Šta imamo od toga ako dozvolimo da preduzeća koja imaju po pet zaposlenih, deset zaposlenih ili recimo da krenemo od taksista, da krenemo od frizera, da krenemo od obućara, da krenemo od krojača, šta imamo od toga ako on bankrotira zato što nije platio porez i zato što ima zatezne kamate koje su se nagomilale, a da ne kažemo da kod mnogih preduzeća su upravo te zatezne kamate rezultat u stvari ne plaćanja od onih koji su ih angažovali za svoj rad.

Zamolio bih ministarstvo i Vladu da budu još hrabriji, otpišite im zatezne kamate, otpišite im i redovne kamate, otpišete im taj dug bar na narednih pet godina da mogu da stanu na noge i da mogu da zaposle i druge članove, ako ne, nekog drugog, onda članove svoje porodice da bi bar oni mogli na jedan drugi način da egzistiraju.

Kada je u pitanju kazna od 20 hiljada dinara zato što preduzeća neće platiti na vreme i neće izvršiti obavezu svog duga na vreme prema svojim dobavljačima, smatram da to treba promeniti. Bez obzira što ću ja glasati za ovaj zakon, trebalo bi to ministarstvo da čuje, šta je to 20 hiljada dinara, da li se tih 20 hiljada kazne odnosi i na kompaniju koja pravi godišnje dve milijarde evra obrta a i na onoga koji pravi godišnje 20 hiljada evra. To mora da se definiše. Tamo gde postoji stimulacija mora da postoji i jedna određena nedestimulacija, ali jedna disciplina koja će biti izgleda na jedini način moguće ostvariva, a to je kaznenim merama.

Kada govorimo o stečaju, o stečajnim preduzećima, predviđene su kazne za one koje će da izazovu namerni stečaj tj. bankrot. Molim vas, gospođo ministarka da obratite pažnju na ovo sledeće što ću reći. Najbolje zanimanje danas u Srbiji jeste stečajni upravnik. Nema lepšeg zanimanja, jer kakvu odgovornost danas ima stečajni upravnik koji drži određena preduzeća i institucije po 12, 15 godina vodi se stečajni postupak i do dana današnjeg nema likvidacije. Šta je to? Zamislite, mogu da navedem i neka preduzeća konkretno, ali to ne bih želeo da se ne bi prejudiciralo, da su u pitanju neke kompanije u kojima sam i ja bio suvlasnik.

Imate, znači, preduzeća u kojima imate, a daću recimo primer "Astrobanke", imate 130 miliona evra, nema potraživanja od poverioca. Svi su izmireni, sve je u redu, tu radi oko 40 ljudi. Putuju svuda, posećuju se seminari i hoću da kažem da prihvatam da se kaznene mere primene i da se pooštre za one koji žele da uvedu "saznateljno" izvinjavam se rekao sam na ruskom, koji hoće da uvedu kaznene mere tj. da uvedu stečaj u preduzeća sa namerom da imaju sutra neki profit, tj. da izbegnu plaćanje obaveza prema državi i prema poveriocima. Međutim, mora da se zna da moraju da postoje kaznene mere za stečajne upravnike. Mora da postoji rok koliko dugo može to preduzeće da bude u stečaju.

Što se tiče Zakona o javnim preduzećima, pozdravljam to da treba da bude profesionalni menadžment. Pozdravljam da oni, tj. nadzorni odbor da program ili da zatraži biznis plan od menadžmenta, ali vam iskreno kažem i obraćam se kolegama iz opozicije, nemojte da pravite nikakvu dramu da ste vi na vlasti, vi biste isto kandidovali svoje članove kao što ste to radili svih ovih godina. Sigurno nećete primiti nekoga iz naše grupe ili iz vladajuće koalicije.

Međutim, ima jedna druga stvar o kojoj treba svi mi da se zabrinemo koja brine i interesuje građane Srbije, a to je sledeće – koji će sposoban menadžer, ko je taj sposoban menadžer, a vi to odlično znate koji slušate i pratite ovu sednicu, ko je taj čovek koji će prihvatiti da radi za hiljadu evra, a da ima ogromnu odgovornost u javnom preduzeću. Takav ne postoji i nećemo ga naći ni u jednoj partiji. Daj Bože da ga nađemo mi, ako možemo kao vladajuća koalicija u našim partijama, a verujem i među vama. Sposobni ljudi već imaju svoja preduzeća ili bolje da kažem izuzetno sposobni menadžeri imaju svoja preduzeća, imaju svoje kompanije, oni rade, oni prihoduju.

Znači, ja sam za to, ako želimo da imamo sposobne ljude na čelu javnih preduzeća, nema ograničenja i nema limita za njihove plate, za njihova primanja, neka prima on platu 50 hiljada evra mesečno, nemojte da me shvatite pogrešno, ako on može da izvadi naše gradsko, beogradsko, transportno preduzeće ili bilo koje javno preduzeće iz te situacije u kojoj se nalazi. Ako on može da omogući jednostavno građanima Srbije da više ne zavlače ruke u budžet i da se ne pokrivaju gubici.

Ovde u ovom zakonu vidim da je predviđeno da će se starati generalni direktor i nadzorni odbor o pokrivanju gubitaka. U startu dajemo amnestiju ljudima koji će voditi javna preduzeća. Ja sam protiv toga.

Dajte da im kažemo, na osnovu biznis plana, imaćete plate 50 hiljada evra neka bude, koliko god da to zvuči apsurdno za građane Srbije, zato što u Srbiji ljudi nemaju možda ni jedan evro prihoda mesečno. Znači, kada govorimo o odgovornosti članova nadzornog odbora molio bih vas, gospođa ministarka, da razgovarate sa kolegama u ministarstvu i Vladi da se tačno odrede i da se znaju šta su nagrade, šta su sankcije. Ne može da bude sankcija ako vi dovedete preduzeće u gubitak 100 miliona evra, 5 miliona evra, i da bude sankcija ta što ćete vi jednostavno da njemu date otkaz i da tražite od njega da podnese ostavku. Slušajte, to nije nikakva sankcija. Moram da kažem, to je legalizovan način zavlačenja ruke u džepove poreskih obveznika države Srbije.

Ja sam samo za to da se to raščisti, da se zna ko kosi, ko vodu nosi. Inače, podržavam i mogu da kažem sledeće – da ovi zakoni koji su predloženi u odnosu na prethodne oni su progresivni. Zamolio bih opoziciju da uvek, koliko god može, podrži ono što je stvarno progresivno i što će da koristi građanima Srbije. Razumem da ovde na javnom prenosu svi mi se trudimo da afirmišemo i sebe kao ličnost, svoje ideje, svoje predloge, i da građanima koliko možemo bliže dočaramo suštinu onoga šta se donosi i za šta mi glasamo, da ne bi smo bili jedna glasačka mašina i radimo normalno, verovatno i na afirmaciji svojih partija itd.

U svakom slučaju, još nije kasno da se mnogo toga uradi i zamolio bih vas, budite hrabriji u smislu donošenja predloga zakona. Nemojte da se plašite, niko vam neće zameriti ako vi uzmete preduzeća koja imaju perspektivu i kreće se u restrukturizaciju, molim vas, otpišite im dugove, ako je u pitanju 1000 radnika, 500 radnika.

Normalno, još jednom bih se vratio na to o čemu već dugo pričamo, izjednačite sve kompanije u Srbiji, molim vas sprečite diskriminaciju prema privatnom sektoru, izjednačite ga u potpunosti sa društvenim preduzećima, državnim preduzećima, javnim preduzećima. Nije fer, nije korektno, to nije po ničijoj volji, to je protiv i Božje volje, to je i protiv naroda, pokrivati stalno gubitke javnih preduzeća, a staviti omču oko vrata malim i srednjim privatnim preduzećima. Zahvaljujem se koleginicama, kolegama, vama gospođo ministarka i predsedniku što mi je dao reč. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Božidar Đelić. Izvolite.

Gospodine predsedniče, gospođo ministarka, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, ja neću ponoviti argumente koje je izneo kao ovlašćeni diskutant, moj kolega Veselinović, ali i želim da kažem, globalno na ovome paketu, postoji dobra volja, ali nažalost, oko veoma bitne teme, a to je pre svega nelikvidnost u našoj privredi.
Mnogo više se bavimo posledicama, a ne uzrocima i mnogo više se ovde Vlada i konkretno ovo ministarstvo, ponaša kao vatrogasac, do duše, malo i kao vatrogasac – piroman, jer veliki deo ovih problema je nastao u domenu ingerencija ministra, prethodnog i sadašnjeg u domenu privrede, a mnogo manje kao arhitekte finansijskog sistema, koje su i te kako potrebne u našoj zemlji, u ovom momentu, sada kada ulazimo i u petu godinu ove velike krize.
Prvo, nekoliko reči pojedinačno o ovom zakonima, a onda nekoliko sugestija, kako da sa ovim paketom idemo korak dalje i da se bavimo uzrocima i arhitekturom na duži rok.
Što se tiče Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama, mi ne možemo glasati za ovaj zakon u ovoj formi. Predložili smo neke amandmane i ukoliko oni budu prihvaćeni, rado ćemo glasati za jedan korektan pristup, a to je da država ne plaća sebe, lansira nove projekte, sve dok nije izmirila obaveze koje ima prema privredi i to je u redu.
Strah me je da, što se tiče plaćanja države ka javnom sektoru, kao što je definisano u zakonu ka privredi, ulazimo u jedan račun bez znanja krčmara. Ministar je rekao tokom rasprave, da se ne zna koliko javna preduzeća duguju i notorno je poznato da veliki broj državnih agencija je ušlo u neke ugovorne obaveze, za koje će se morati platiti, a da predviđena sredstva za to, suštinski i uprkos određenim naporima Vlade nisu obezbeđena.
Ali ono što najviše brine, to je činjenica da se pokušava ući lex specialis, po ko zna koji put u ono što reguliše jedan od najkvalitetnijih sistemskih zakona koje imamo u našoj zemlji, a to je Zakon o obligacionim odnosima.
Čuli smo ministra, predložio je da odbor predloži amandman, mi to pozdravljamo. Jasno je da, suprotno onome što piše u obrazloženju, nema te direktive u EU da država uređuje obligacione odnose između privatnih subjekata i da im daje maksimalni broj dana da plate .
Čuli smo predlog, mi ćemo podržati taj predlog ukoliko ne idu sa njim i oni dodatni uslovi, da bi, koliko smo čuli, zakon imao ipak zube. Ipak će se nametnuti da u privatnim komercijalnim odnosima, ukoliko rok plaćanja bude veći od 60 dana, da se obezbede ili prvoklasna garancija ili da se daju menice. Danas privatni subjekti to mogu da urade. Ništa ne sprečava privatne subjekte da to urade.
Jasno je da dugo imamo problem time što dužnici su jači od poverilaca. U ovom momentu, ove nelikvidnosti, rizik je veliki, da ako zakon ne dozvoljava da se plaća na više od 60 dana, u nezavisnosti od toga u kom se sektoru radi i u stanju konkretnih preduzeća koje se ugovaraju, zapravo, postoji veliki rizik da se gura u stečaj jedan broj preduzeća koja bi inače mogla da prežive.
Amandman mora da glasi, taman onako kako se predviđa i direktivom da zakon određuje jedno, ali da u slučaju ugovora između privatnih lica, oni mogu da se dogovore drugačije. Neće se ništa postići, i želim da vam kažem, poštovani narodni poslanici, ukoliko Vlada nije obaveštena da se privreda već spremila da izigra odredbe ovog zakona, uveliko se pripremaju ugovori na 60 dana, koji će biti po automatizmu obnovljeni. Građani moraju da znaju da ove odredbe neće apsolutno ništa promeniti.
Poslednja stvar kod ovog zakona je apsurdna kaznena politika, o kojoj se ovde pričalo. Takva kaznena politika, koja ne prepoznaje veličinu duga i koja može potkopati i ubiti validno, malo preduzeće, a u suštini, ne predstavljati nikakvu kaznu za neke veće transakcije, tako da mora se i ta kaznena politika menjati.
U Zakonu o uslovima otpisa kamata i mirovanju poreskom duga, mi u suštini smo spremni da podržimo taj zakon, ukoliko se usvoji naš amandman, a to je da oni koji su poslovali na taj način da mogu da izmire obaveze prema državi, imaju nešto od toga. Ovako ispada da se isplati ne platiti i mi smo predložili amandman, prema kome predlažemo da redovne platiše imaju brži povraćaj PDV, da bar na taj način damo podsticaj i drugima, da izmiruju na vreme njihove obaveze.
Podsećam da ovde nije dovoljno napravljena razlika između poreskog kašnjenja, tj. uredno prijavljenih poreskih obaveza i poreske utaje, to nije u redu. Tu je ta razlika između onoga o čemu se pričalo, između takozvane amnestije, koja u poreskom smislu znači da se vraća u zakonski okvir ono što je pokušano da se prikrije i nečega što je u suštini, odraz nelikvidnosti našeg sistema.
Podržaćemo Zakon o izmenama i dopunama zakona o deviznom poslovanju, zato što on nas vadi ponovo i napokon iz kamenog doba u tom domenu. Žao nam je što je Narodna banka Srbije, pošto smo obavešteni o načinu na kome je prodiskutovala, obustavila jedan broj dodatnih koraka, koji bi olakšali poslovanje, pre svega naše građevinske operative u inostranstvu, i to je šteta, jer oni, i to svi dobro znaju, ostavljaju novac napolju i ne plaćaju na načine na koje bi mogli da plaćaju poreze kod nas.
Demokratska stranka nije na stanovištu, da treba da se u potpunosti liberalizuje kapitalni deo naših tekućih plaćanja i želim da obavestim naše poslanike, da evo čak i MMF, koji je dugo bio na tom ekstremnom stanovištu, da se treba liberalizovati i taj deo tekućih plaćanja, ali je promenio doktrinu, jer se pokazalo da određene kontrole, sa njihovog stanovišta, privremene i ciljane su na mestu da se izbegne udar međunarodne špekulacije.
Nećete imati u demokratskoj stranci partiju koja će tražiti u tom domenu liberalizacije sprovedu u potpunosti naprotiv. Ali se moglo više ići podržaćemo zakon ide u dobrom pravcu, podržaćemo i zakon zatezne kamate, jer on u suštini sprovodi u delo ono što je Ustavni sud naredio i obezbeđuje jednakost između države i građana, kao i zakone o izmeni i dopuni Zakona o privatizaciji, mada nisam siguran da je Vlada u potpunosti svesna šta to znači, naročito efekat na nezaposlenost koja će doći sa tim i zakon o izmeni zakona o osiguranju, ne znam po koji put se odlaže primena u potpunosti tog zakona. Možda ne bi bilo loše da vlada razmisli i da Ministarstvo finansija privede i predloži zakon koji će na duži rok regulisati to pitanje kapitala, jer šest ili sedam godina to nikako da prođe.
Nećemo podržati Zakon o javnim preduzećima, jer ima mnogo razloga, a ja ih neću ponoviti sve, apelujem na vladu na član 2. promeni, što je moguće pre, dobiće i formalne proteste UEPS ako naši protesti nisu dovoljni i EU. Nije u redu da u članu 2. se predviđa da je moguće imati javna preduzeća u domenu informisanja ili bi trebalo da postoji prelazna odredba u skladu sa strategijom koju je ova skupština izgradila i usvojili za izlazak države iz medijskog sektora.
Ono što je najproblematičnije i što u startu obezvređuje i one predizborne parole onih koji su govorili da će doći do departizacije, po cenu njihovog izlaska iz vlade je to što u članu 22. se uvodi mogućnost da partijski funkcioneri postanu direktori preduzeća, pod uslovom da se obezbedi neko mirovanje te funkcije koje naš zakonski sistem u potpunosti ne prepoznaje.
Imamo situaciju sa gospođom guverner koja je navodno zamrzla mesto zamenika predsednika stranke na vlasti i veoma dobro znamo da se ovim šalje veoma jasan signal i to je sada sociološka karika, pitanje koje se ovde profiliše, uđi u partiju, izbori se, a onda ćemo to navodno zamrznuti, uticaj će biti tu, nije ni slučajno što se to tako uradilo, očigledno je da ova vlada nema konsenzus oko ovoga i ne bi bilo dobro da ovaj ministar i ova partija već posle 120 dana pokušava da se vadi na to da su oni hteli, a drugi nisu dali.
Taj film smo gledali već nekoliko puta. Taj član obezvređuje celu tezu. Vidimo veoma dobro u kom pravcu idemo i da li će partijski kadrovi i imali smo i za Poštu i za "Srbijagas" veoma ekletantne primere šta se ovde dešava. Nećemo podržati mi Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o fondu za razvoj Republike Srbije iz jednostavnog razloga, a to je, da je naša stranka predložila i već smo izradili nacrt zakona koji ćemo predložiti mi kao poslanička grupa ovom sazivu Skupštine o razvojnoj banci Srbije. Zašto? Potrebno je da država ima svoje oruđe u rukama da bi podržala razvoj, a ne na način na primer kao što se to dešavalo u Fondu za razvoj, da pred prevremene izbore u Boru, odjedanput bukne preduzetništvo tamo, i Fond na jednoj sednici odbori, ako se dobro sećam, nekih desetak projekata za Bor.
Prečesto je ovaj fond bio upotrebljen kao političko oružje, ne kažem da je samo jedna partija kriva, ali činilo mi se da smo se svi dogovorili i dobili smo i međunarodnu podršku za to da Srbija ide korak dalje i da obezbedi da aktivnosti fonda se pretoče i prebace u Razvojnu banku Srbije gde će ta aktivnost biti mnogo transparentnija i pod mnogo boljim uslovima. Ne da taj fond bude odjedanput "Komercijalna banka", jer je nepotrebno da to bude i da postoji, nego da ima svoj zakon i način funkcionisanja koji će biti mnogo bliži profesionalnom upravljanju o kome se navodno apeluje u Zakonu o javnim preduzećima.
Sad bih zaključio oko onoga što nam se čini, jeste najveća manjkavost ovog paketa, a to je da se bavi posledicama, a ne uzrocima. Da se ovde Vlada i ministarstvo pojavljuju kao nužni vatrogasac, ponekad piroman, a nedovoljno kao arhitekta, finansijskog sistema Srbije koji bi mogao da izdrži i ove dodatne udare krize. Šta se ovde nudi? I u budžetu? Nudi se da država da određenu podršku privredi, da se otpišu neki porezi, da se reprogramira neki poreski dug, da se sa 300 miliona evra pod sada nepoznati okolnostima se nadoknadi dugovanje koje država, lokalne samouprave, pokrajine imaju prema nekim firmama koje su radile neke kapitalne projekte. Nudi se isto da se nadoknadi određeni dug koji se formirao u zdravstvenom sistemu. Sve to bilo koja vlada htela ili ne htela bi morala na ovaj ili onaj način da rešava i da ponudi neka rešenja. To nije sporno.
Problem je u tome što svaki privrednik će vam reći, a naročito oni koji imaju operativno pozitivno poslovanje, bilo da su veliki ili mali, jeste činjenica da mi već godinama naš privredni razvoj u ogromnoj meri osnivamo na kratkoročnim kreditima sa deviznim znakom. To je problem. Odatle nervoza oko kursa i odakle nemogućnost da imamo dugoročnu dinarsku štednju koja će biti u stanju da isfinansira dugoročne kapitalne investicije, bilo da je to u slučaju države ili u slučaju naše privrede. To sve u momentu i o tome smo pričali kao DS kada smo se bavili i nekim drugim zakonima, zbog međunarodne regulative bazel tri, inostrane banke su povukle iz istočne Evrope, poštovani narodni poslanici, 70 milijardi evra u proteklih 12 meseci. Srbija je izgubila 7% BDP depozita stranih banaka i to je tema za Vladu, to je tema za međunarodne diskusije. Da se obezbedi da i kormercijalne banke koje nisu neprijatelji, ali koje ovde pre svega gledaju svoj interes i koje na mnogim konkretnim primerima pokazuju da nisu zainteresovane za mirovanje njihovih obaveza, a još manje za jedan ozbiljniji reprogram, čekaju da se desi ono što je nažalost neizbežno. Da se desi bankrot nekih od naših vodećih preduzeća. Samo to će njih mnogo manje boleti nego naše građane.
Tigar u Pirotu, moji Piroćanci, "Komercijalna banka" koja ima samo nekih 700-800 hiljada evra potraživanja od te firme, od ukupnog 38 miliona je prva koja je blokirala tu firmu, koja zapošljava 2000 ljudi, koji inače nemaju gde da se zaposle u tom malom gradu. Zašto? Zato što se kasnilo 10 dana na pretposlednjem kuponu neke obveznice.
Želim da vam kažem da je to povuklo veliku blokadu i sve radi po automatizmu. Veoma je bitno da Vlada predloži novo rešenje. Možda će to biti zakon i mi u DS verujemo da ćemo ga izraditi dosta brzo, da vam damo nekoliko sugestija. Ovi elementi koje ste predložili treba da budu udica, podsticaj da i banke urade njihov deo posla, da reprogramiraju najmanje na pet godina, ovaj poreski dug dve do tri godine nije dovoljan, na način da naše firme koje mogu u operativnom smislu da pozitivno posluju, dobiju dovoljno finansijskog prostora da mogu da plate dobavljače, da mogu da plate zaposlene pre svega i da funkcionišu. Da ne bude bitka svakog dana šta i na koji način će se platiti ona rata za banku ili ova garancija.
Sa tim, kao što se vidi, DS će i na ovaj način biti jedna konstruktivna opozicija. Mi ćemo glasati za sve ono što je u interesu naših građana, ali ćemo biti žestoka opozicija onim stvarima koje nisu u interesu naše privrede i naše države. Hvala na vašoj pažnji.

Gospođa Kalanović ima reč. Izvolite.

Zahvaljujem na konstruktivnoj diskusiji poslanika Đelića. Prosto, kao njegov kolega iz prethodne Vlade, iz one tamo Vlade neću odgovoriti njemu, jer mislim da on zna ovo što ću da kažem, ali odgovoriću javnosti, radi poslanika, radi onih koji nas danas gledaju.
Najpre, počeli ste i završili sa tim da ministar finansije i privrede u ovom trenutku je pre vatrogasac, nego arhitekta. Da, veliki su nasleđeni problemi.
Posledice delovanja su ogromne i moramo da određene posledice u ovom trenutku rešavamo i prema putarima i prema građevinarima i prema farmaceutima i prema velikim problemima koje smo nasledili. To da li je ovaj ministar finansija arhitekta, ocenićemo za određeno vreme, ali očigledno je da nismo nasledili neku zavidnu arhitekturu iz prethodnog perioda koju bi mogli da nadograđujemo, pa u ovom trenutku pravimo odgovarajuće kosture.
Nadam se da sam odgovorila na onaj način na koji ste napravili poređenje sa ovim setom zakona i posledicama i arhitekturom.
Želela bih da kažem i nešto o vašim komentarima na zakon. Najpre Zakon o ograničenju rokova plaćanja u komercijalnim transakcijama, kako ga mi popularno zovemo Zakon o ograničenju rokova plaćanja. Želim da vas podsetim da su u prethodnoj Vladi u dva navrata pokretali inicijativu da se uvede ograničenje rokova plaćanja, najpre države. Kada sam govorila o državi, govorila sam o centralnoj vlasti, o lokalnim vlastima, o javnim preduzećima i fondovima. Odgovor je bio – ne može, ne možemo da donesemo takvu uredbu zbog toga što nemamo dovoljno novca u budžetu. Iza toga se pojavljuje Zakon o ograničenju rokova plaćanja u komercijalnim transakcijama, u prethodnoj Vladi kao inicijativa, pa nismo imali hrabrosti da tada donesemo jedan takav zakon, jer nismo imali mogućnosti da to sprovedemo u delo.
Čini mi se da prethodna Vlada nije odgovorila na dva inputa. Tadašnja dva člana Vlade da donese jedan ovakav zakon. Mislim da bi danas posledice bile mnogo manje za privredu i zaposlene u privrednim subjektima. Da vas podsetim, to takođe znate, ovaj zakon je jedan od teških zakona za primenu. Članice EU su 10 godina radile, svako u svojoj zemlji na donošenju Zakona o ograničenju rokova plaćanja. Deset godina je bilo potrebno uređenim sistemima u EU da donesu ograničenja rokova plaćanja. Danas, to jeste evropska direktiva, primetili ste i to je tačno da je to danas evropska direktiva koju koriste sve evropske zemlje sa različitim vremenima prilagođenim domaćem zakonodavstvu. Slovenija, Hrvatska, Nemačka su jedne od zemalja koje danas imaju ograničenje u rokovima plaćanja.
Zašto smo rekli prihvatamo amandman da će se rok plaćanja produžiti preko 60 dana, ali samo sa valiranom menicom ili garancijom poslovne banke? Zbog toga što drugi sistem u našoj zemlji ne funkcioniše, koji funkcioniše u drugim zemljama. To je pravosuđe. Zbog toga što bi bilo lako dobiti privredni subjekat sa kojim ste potpisali ugovor, na sudu kada biste mogli da dobijete presudu za 15 dana. Nažalost, kod nas privredni subjekti najčešće odustaju od tuženja zbog toga što ne mogu tri, četiri godine da idu po sudskim čekaonicama i na kraju se obezvredi ono zbog čega su tužili svog partnera koji nije isplatio na vreme.
Naravno, potpuno je jasno da ovaj zakon traži, mogu vam reći i mnogo hrabrosti, discipline i mnogo reda, u državi i u lokalnim samoupravama, među trgovinskim lancima i među privrednim subjektima. U prethodnoj Vladi moja četiri savetnika su bila četiri velika privrednika. Svaki od njih je obavio mnogo sastanaka sa privrednicima i upravo na ovoj temi smatrao da može da se podigne likvidnost privrede. To je da se graniči rok plaćanja i da sredstva počnu brže da cirkulišu.
Ono što još želim da kažem, vezano za prethodnu diskusiju jeste da je jasno da izmene i dopune Zakona o privatizaciji jesu takođe jedan hrabar potez. Nije to arhitektura. To su posledice. Svake godine 750 miliona evra iz budžeta ide na subvencije preduzećima u restrukturiranju. Preko 50.000 ljudi radi u tom preduzeću. Hajde da se setimo kako je to izgledalo u "Zastavi" u Kragujevcu. Mi smo kroz neprekidna izdavanja subvencija zaposlenima u Kragujevcu zadržavali jedan sistem, a onda smo jednim hrabrim potezom odlučili da transformišemo "Zastavu" Kragujevac u "Fijat automobili Srbije". Moramo u ovom trenutku da podržimo inicijativu, da ubrzamo procese i onih revizora koji po 10 godina još uvek imaju projekte vezane za procese restrukturiranja i menadžmenta koga u ovom trenutku malo kontrolišemo u preduzećima u restrukturiranju, jer država nema kapaciteta da istovremeno vodi računa o poslovanju preko 170 preduzeća. Potpuno je jasno da ćemo morati jedanput da stavimo tačku na preduzeća koja nisu ni na nebu ni na zemlji, koja ne podležu ni pravilima normalnih uslova poslovanja, pod kojima se posluje u privredi.
Kada su u pitanju javna preduzeća, takođe želim da vas podsetim, gospodine Đeliću, da je u prošloj Vladi pokrenuto pitanje rada javnih preduzeća. Sećate se ko ih je pokrenuo i sećate da smo od Ministarstva finansija i sektora koji se bavi javnim preduzećima, dobili jedan opsežan izveštaj o tome da javna preduzeća, doduše njih 16, iz godine u godinu beleže lošije poslovanje, beleže lošije bilanse, beleže lošije poslovne rezultate, loše investicije, da se samo povećava broj zaposlenih. Zbog toga što javna preduzeća imaju jedno veoma značajno mesto u privrednom sistemu Srbije, zato što zauzimaju značajan udeo u kapitalu, u prihodima, u broju zaposlenih moramo da profesionalizujemo rad javih preduzeća.
Da li je ovaj zakon kraj? Nije, ali je značajan pomak zbog toga što nećemo posle tri meseca imati sigurno gubitak od 100 miliona evra, kako se postavlja pitanje – šta će se desiti kada javno preduzeće ima gubitak od 100 miliona evra? Naravno, neće se desiti zato što nadzorni odbor Vladi mora da podnosi tromesečne izveštaje, a na kraju neće se dozvoliti ni od strane zaposlenog koji sedi u tom javnom preduzeću, da gubitak neprekidno raste i da se i dalje drži profesionalni menadžment. Niti će se desiti da nezavisni stručnjak koji nema kontrolu nad partijama daje izveštaje koji su fingirani i lažirani.
Što se tiče zamrzavanja, sećate se gospodine Đeliću da ste i vi u prethodnom periodu obavljali različite poslove. Neke ste zamrzavali da biste mogli da preuzmete neke druge. Pa ste se posle vraćali nekim od tih poslova. Potpuno je prirodno da na mestu direktora javnih preduzeća neće doći osnovci, niti ljudi koji izlaze sa fakultetske klupe. Oni nemaju kapaciteta da upravljaju velikim sistemima. Doći će ljudi koji u prethodnom periodu su neke stvari ozbiljno radili, pa čak i bili istaknuti članovi političkih stranaka. U trenutku kada preuzimaju profesionalnu dužnost i kada celo njihovo vreme mora da bude ispunjeno upravljanjem javnim preduzećem i bavljenjem istog, moraju da zamrznu funkcije i stave to u jednu neutralnu tačku u periodu u kom se bave tim poslom. Upravo je zbog toga ta odredba i data.

Reč ima narodni poslanik Božidar Đelić, po replici. Izvolite.

Mislim da bi trebali da porazgovarate sa gospodinom Dinkićem, jer se on ne slaže sa ovim što ste upravo rekli. Treba malo da slušate šta je pričao na tom mestu u toj klupi.
Rekao je da vaša stranka, jer je to iz pokreta preraslo u stranku, neće predložiti nikoga ko je partijski funkcioner jer je protiv toga. Znači, očigledno da nemamo saglasje ne samo u ovoj koaliciji, nego unutar vaše partije. Ono što je bitnije za naše građane, vi ste malopre rekli i to je nasleđe. To je vaše nasleđe. Javna preduzeća, gospođo Kalanović, vi ste bili jedan od dva pregovarača za prethodni koalicioni sporazum i borili ste se da u toj Vladi imate zapisano i posle to pretočeno u Zakon o Vladi i da odgovornost za javna preduzeća bude u Ministarstvu za ekonomiju i regionalni razvoj. To je vaša odgovornost.
Posle toga imali smo situaciju da za restrukturiranje. Ko je bio odgovoran za restrukturiranje preduzeća? Ministar za ekonomiju. Ko je bio zadužen za zdravstvo 10 godina? Vaša partija. Ko je bio zadužen za finansiranje lokalne samouprave, ko je uveo pod rizikom da padne prethodna Vlada i ultimativno tražio da se donese zakon čijim posledicama se sada bavimo i u budžetu za 2013. godinu se kaže da ukoliko se vidi da i dalje povećavaju sami sebi plate i zapošljavaju funkcionere, obustaviće im se volšebno transferi iz centralnog budžeta. To ste vi nametnuli. Tako da mislim da partija koja ima najmanje da se bavi nama ste vi. Kada govorimo o ekonomiji i finansijama, vi ste imali ono što je bio tzv. živ novac i mogućnosti da preraspodelite jednu stvar u drugu.
Napokon, niste odgovorili ni na jedno od mojih pitanja. Zamrzavanje, naravno da to ne funkcioniše. To ne postoji. Nikad nisam ništa zamrznuo, ili se da ostavka ili se ode.
Ako ste iskreno za departizaciju javnih preduzeća, onda niste trebali da uđete, kršeći vaše ključno predizborno obećanje, sa ovakvim zakonom, gde se navodno zamrzava, zapravo održava partijska struktura u kojoj ste učestvovali i vi od Aerodroma, pa sve do Stare planine i skijališta.
Želim da kažem da nisam čuo nijedan odgovor na moje pitanje koje sam postavio.

Gospođo Kalanović, izvolite.