Pošto se više niko od predsednika odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.
Obaveštavam vas da je sprečena da sednici prisustvuje narodna poslanica Gordana Čomić.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam, povodom zajedničkog načelnog pretresa o predlozima zakona iz tač. 5. do 12. dnevnog reda, pozvao da, pored predstavnika predlagača Suzane Grubješić, potpredsednice Vlade, mr Mlađana Dinkića, ministra finansija i privrede i mr Verice Kalanović, ministarke regionalnog razvoja i lokalne samouprave, sednici prisustvuju i: Vlajko Senić, državni sekretar u Ministarstvu finansija i privrede, Aleksandar Ljubić, državni sekretar u Ministarstvu finansija i privrede, Slađana Backović, direktor Fonda za razvoj Republike Srbije, Andrijana Stojković, viši rukovodilac u Agenciji za privatizaciju, Dragomir Matović, viši rukovodilac u Agenciji za privatizaciju, Ninoslav Kekić, rukovodilac Grupe u Ministarstvu finansija i privrede, Ljiljana Petrović, rukovodilac Grupe u Ministarstvu finansija i privrede, Branka Đorđević, rukovodilac Grupe u Ministarstvu finansija i privrede, Radovan Medić, samostalni savetnik u Ministarstvu finansija i privrede i Zlatko Milikić, savetnik u Ministarstvu finansija i privrede.
Dobio sam informaciju da ministar još ne stiže i pošto je moj stav da ne radimo kada ministra nema, određujem pauzu do 11.30 časova.
(Posle pauze.)

Poštovani, narodni poslanici, nastavljamo sa radom.
Sledeći prijavljeni govornik je gospodini Đorđe Milićević. Izvolite.

Zahvaljujem.
Poštovani predsedniče, poštovano predsedništvo, poštovana gospođo Kalanović, poštovani predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je i danas rasprava o setu ekonomskih zakona. Reč je o osam zakonskih predloga koji imaju nekoliko jasnih ciljeva. To su, pre svega, finansijska konsolidacija, finansijska disciplina, sa namerom da se prepolovi budžetski deficit, što je, već smo o tome govorili tokom rasprave u načelu o Predlogu zakona o budžetu za 2013. godinu, izuzetno važan, odlučan i hrabar potez Vlade Republike Srbije.
S druge strane, kada je reč o zakonskim predlozima o kojima danas govorimo, da oni zapravo predstavljaju jedan pozitivan odgovor Vlade Republike Srbije na višegodišnje zahteve privrede. Privreda će svakako odigrati bitan uticaj, kada je reč o realizaciji budžeta, jer ona treba da obezbedi prihod. Zato je u periodu ekonomske krize upravo prioriteta prioriteta i nužnost pokretanje privredne aktivnosti.
U svom izlaganju ću, imajući na umu kolegijalnost prema kolega iz poslaničkog kluba i vremena koje imamo na raspolaganju, govoriti samo o nekoliko zakonskih predloga. Najpre, o Predlogu zakona o javnim preduzećima.
Departizacija i depolitizacija je u periodu koji je sada iza nas nekako uvek bila večita tema. Ona je naročito dobro zvučala tokom izborne kampanje i tada je imala nekoliko ciljeva – politički marketing, pokušaj da se ubiru oni jeftini politički poeni. Ali, takav način interpretacije ove teme i u tom vremenskom periodu je, rekao bih, nažalost, do sada dezavuisao jednu jako dobru ideju.
Ne želim da govorim o onome što je bilo, jer to i da hoćemo, danas ne možemo da promenimo. Konkretno kada je reč o ovoj temi, možemo da sagledamo ono što se dešava danas definišemo neki osnov, definišemo neke temelje za naredni vremenski period. Iz prošlosti treba učiti i treba izvlačiti pouke iz onoga što nije bilo dobro.
Kao poslanički klub ćemo podržati u načelu ovaj zakonski predlog, jer podržavajući ovaj zakonski predlog, zapravo želimo da podržimo nameru i cilj Vlade Republike Srbije, koji se želi postići usvajanjem ovog zakonskog predloga.
Ovaj zakonski predlog svakako predstavlja jedan korak napred ka jednom sistemskom pristupu u rešavanju jednog izuzetno važnog pitanja. S druge strane, on predstavlja i odlučnost i opredeljenost Vlade Republike Srbije, kada je reč o departizaciji i depolitizaciji u javnim preduzećima. On jeste jedan kvalitativan pomak napred, u smislu da po prvi put o ovako važnom pitanju govorimo na ovakav način, unutar republičkog parlamenta, na bazi jednog konkretnog predloga, zakonskog predloga koji predstavlja, rekao bih, sistemski pristup.
Da se razumemo, nijednu reformu nije moguće sprovesti odmah. To je dugoročan proces. Važno je pokazati odlučnost, opredeljenost, kao što je to učinila Vlada Republike Srbije, i napraviti prvi korak. Naravno, važno je, koliko je to moguće, postići saglasnost i konsenzus relevantnih političkih činjenica, jer tema o kojoj danas govorimo i o kojoj smo govorili tokom jučerašnjeg dana, rekao bih, da ne sme da bude odraz aktuelnog političkog trenutka. Treba da stvorimo jedan osnov, da definišemo jedan suštinski pristup koji treba da bude primenjiv za naredni vremenski period i da se tiče svih narednih vlasti u Srbiji, parlamentarnih većina i Vlade Republike Srbije.
Takođe želim da kažem, kada je reč o SPS, nikada nismo bili kočničari departizacije i depolitizacije, ali jesmo uvek insistirali na jednom. To je konkretan predlog, suštinski koncept i vrlo precizno i jasno definisan cilj šta se želi postići. Uvek smo bili za jedan, rekao bih, otvoreni i konkretan razgovor na temu rezultata rada onih koji su preuzeli odgovornost u javnim preduzećima, jer polazimo od jedne logične pretpostavke. Lako je sagledati i analizirati rezultate onih koji su preuzeli odgovornost. S druge strane, lako je promeniti nekoga ako je loše radio i tako pokazati odgovoran odnos, pre svega, prema građanima Srbije.
Predlog jeste jedan korak napred, u smislu da će uključiti jedan širi krug stručnih ljudi kada je reč o radu javnih preduzeća. Zalažemo se i prihvatamo ono što je ministar rekao u uvodnom izlaganju, da javna preduzeća ne treba da budu ekspoziture političkih stranaka. Zalažemo se i za stručnost, profesionalnost, transparentnost i za efikasnost. Zalažemo se i za to da se definišu jasni kriterijumi za izbor direktora, ali nismo za to da se, na neki od načina, diskriminišu stručni, sposobni, kompetentni ljudi čiji su rezultati prepoznatljivi i vidljivi, a koje imaju gotovo sve političke stranke na političkoj sceni Srbije.
Ovde nije reč o tome da li neko treba da bude izabran ili ne. Ne treba stavljati nikada znak jednakosti između ovako važnog zakonskog predloga i nekog pojedinca. Suština je u tome da je, po našem mišljenju, konačno trenutak da se vrednuju rezultati rada u Srbiji. Mi hoćemo podržati ovaj zakonski predlog, jer on predstavlja jedan korak napred u tom pogledu i podržavamo time i nameru i cilj Vlade Republike Srbije.
Kada je reč o Predlogu zakona o izmenama i dopuna Zakona o privatizaciji, ovde imamo jedan zakonski predlog izmena i dopuna koji tretiraju jedno izuzetno važno pitanje u Srbiji. Reč je o, čini mi se, 171 preduzeću, reč je oko 60.000 zaposlenih. Ne želim da govorim o našem političkom stavu kada je reč o konceptu privatizacije u Srbiji, on je opšte poznat, ali želim da kažem da ovakve privatizacije, kakve su bile u proteklom vremenskom periodu, jesu razlog situacije u kojoj se država danas nalazi, pre svega, kada je reč o pitanju nezaposlenosti.
Mislim da je suštinski najvažnije ne samo baviti se iniciranjem, promovisanjem i sprovođenjem privatizacije, već i kontrolom privatizacije. Ako u narednom vremenskom periodu Vlada Republike Srbije, resorno ministarstvo, nadležne investicije ne budu imale kontrolu, valjanu i merodavnu kontrolu privatizacije, čini i se da bi ovakav koncept privatizacije u narednom vremenskom periodu, nažalost, mogao da bude poražavajući i uništio bi srpsku privredu.
U tom kontekstu je važno voditi jednu aktivnu politiku, važno je ne čekati da problemi do nas dođu, ići u susret problemima i ponuditi konkretna rešenja, naravno, u skladu sa postojećim zakonskim okvirima, u dogovoru sa reprezentativnim predstavnicima sindikata i imajući na umu uvek interese radnika.
Usvajanjem Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o Fondu za razvoj Republike Srbije, na neki način će biti omogućen dalji rad ove izuzetno važne institucije u Srbiji. Ovde imamo dve poruke. Jedna poruka biće poslata pravnim licima, privrednim društvima, kada je reč o olakšanom korišćenju onih neophodnih kredita. S druge strane, imamo jednu važnu poruku koja će biti upućena investitorima, a tiče se važnosti, uloge i značaja ove institucije u Srbiji.
Predlog zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama, verujemo u ono što je gospodin Dinkić rekao tokom jučerašnjeg dana da će usvajanje ovog zakonskog predloga uvesti red, disciplinu, pre svega države prema privatnom sektoru, ali da će uvesti red i kada je reč o samom privatnom sektoru.
Kada je reč o Predlogu zakona o uslovnom otpisu kamata i mirovanju poreskog duga, svakako ovaj zakonski predlog daje jednu šansu privredi i ovo je taj aktivan i pozitivan potez države. Ekonomska kriza jeste onemogućila deo privrede da izmiri svoje obaveza i na ovaj način će, svakako, biti povećana likvidnost u privredi. Već je bilo reči o tome.
Kada je reč o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o deviznom poslovanju, on će svakako značajno unaprediti elektronsko poslovanje, elektronsku trgovinu putem interneta i onemogućiće poslovanje sa inostranstvom, omogućiće da poslovanje sa inostranstvom bude oslobođeno onih bespotrebnih birokratskih procedura.
Kada je reč o Predlogu Zakona o zateznim kamatama, dakle neustavnost komforne metode je suštinski najbitniji, da kažem, razlog zbog čega danas govorimo o ovom zakonskom predlogu. On će u perspektivi, ubeđeni smo, rešiti one probleme koji jesu uočeni u praksi.
Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju, o tome je bilo reči. U pripremi je novi zakonski predlog. O ovome će detaljnije govoriti kolega Petronijević. Ono što jeste naša sugestija jeste da sagledate predloge koje će uputiti gospodin Petronijević ispred poslaničkog kluba i da ih što više uvrstite u novi zakon o osiguranju.
Inače, još jednom, u načelu, poslanički klub SPS podržava zakonske predloge, set ekonomskih zakona o kojima danas govorimo. Zahvaljujem.

Hvala gospodine Milićeviću.
Reč ima narodni poslanik Milica Vojić Marković. Izvolite.

Hvala gospodine predsedniče.
Gospođo ministar, dame i gospodo narodni poslanici, DSS neće moći da se pohvali da će glasati za ove predloge. Zato što je vrlo neozbiljan način na koji mi danas govorimo o njima, jer je u objedinjenoj raspravi stavljeno osam vrlo važnih zakona o kojima treba da govorimo otprilike po dva minuta. Mnogi od tih zakona nisu bili na javnoj raspravi. Oni imaju velike posledice po privredni život i građane Srbije i bilo bi vrlo ozbiljno da malo drugačije o tome govorimo.
Govoriću samo o izmenama i dopunama Zakona o Fondu za razvoj Srbije. Moje kolege će kasnije govoriti o nekim drugim stvarima.
Vrlo je teško govoriti posle svih onih afera, koje su se otvarale u vezi sa "Agrobankom", "Razvojnom bankom Vojvodine", pa i samim Fondom za razvoj Srbije, upravo o ovoj temi. Mnogi građani Srbije koji su imali posla sa bankama i privrednici koji su konkurisali kod Fonda za razvoj Srbije za sredstva komentarišu, to je javna tajna, da mnogo više od onih kriterijuma koje propisuju i banke i Fond važe kriterijumi koji se tiču prijateljske preporuke, rođačke, kumovske ili partijske preporuke.
Najbolji primer za ovo o čemu ja govorim jeste izveštaj državnog revizora o stanju u Fondu za razvoj Srbije. Govorim o izveštaju za 2010. godinu. Iako je revizor uradio izveštaj na 200 strana, što je prilično materijala, morate priznati, on je to potkrepio činjenicama i brojnim zloupotrebama, ali nije našao za shodno da da svoje mišljenje o finansijskom poslovanju i uopšte o poslovanju ovog Fonda za razvoj Srbije. To je, morate priznati, čudno i izgleda da posle 200 strana i posle toliko materijala nešto je nedostajalo revizoru da to finalizuje. Izgleda da je u pitanju hrabrost.
Hajde da pogledamo nekoliko činjenica u izveštaju. U izveštaju revizor navodi da Fond ne kontroliše namensku upotrebu sredstava koje sam dodeljuje po raznim osnovama. Krediti nisu davani u skladu sa zakonskim procedurama i kriterijumima koje je sam Fond propisao.
Dalje, komentariše da je sam Fond objavio podatak da potraživanja koja podležu usaglašavanju, a neusaglašena potraživanja su 141 milijardu, znači ta koja podležu usaglašavanju su najvećim delom pokrivena garancijama na imovinu ili menicama banke, a samo 18 takvih kredita je pokriveno. Osamnaest kredita ima ovu garanciju i pokriće. Svi ostali nemaju garanciju.
Fond je odobravao desetine kredita klijentima koji nisu dobili pozitivnu bonitetnu ocenu ni od stručne službe samog fonda. Sada vi meni recite – ko je onda na osnovu negativne ocene ili ako je davana ocena davao kredite ljudima? Biće da je neko.
Revizor navodi brojne primere nenamenskog trošenja kredita. Najbolji primer za to je kredit koji je dobila "Galeb grupa" iz Šapca u aprilu mesecu 2010. godine. Tada je tražila i dobila 280 miliona dinara na rok od dve godine sa grejs periodom do kraja te 2010. godine i sa kamatom od 3,5%, a sve prema programu Vlade o ravnomernom regionalnom razvoju.
Naime, "Galeb grupa" je bila na čelu konzorcijuma koji je kupio vranjansko preduzeće "Zavarivač" i sredstva ovog kredita su trebala da budu plasirana u proizvodnju metalnih konstrukcija u "Zavarivaču". Ono što je sad problematično sledi. U programu kojim je "Galeb grupa" aplicirala za ovaj kredit, ona kaže da će otpustiti 110 radnika, a to je naravno potpuno suprotno od onoga za šta se daju krediti, šta je namena kredita.
Tokom 2011. godine korisnik kredita je kasnio sa otplatom. Tada je već dugovao 663.000 evra. Fond nije aktivirao menice, nego je "Galeb" tražio mogućnost da mu se reprogramiraju dugovi. Fond je to odobrio, što nije neuobičajena praksa.
Agencija za privatizaciju je samo tri meseca posle kupovine i posle dobijanja kredita raskinula ugovor sa konzorcijumom koji vodi "Galeb grupa" i ona je postala vlasnik preduzeća "Zavarivač" u Vranju. Najčudnije od svega jeste da je doneta odluka da kredit koji je uzeo jedan korisnik, dakle "Galeb grup" i konzorcijum, treba da vrati "Zavarivač", jer je navodno 280 miliona dinara uloženo u "Zavarivač". To je činjenica koju treba proveriti.
Takvih primera u ovom izveštaju ima jako mnogo. Uzela sam jedan koji mi se učinio dobar za ovo o čemu želim da pričam.
Mislim da nije problem reći i nikog ne treba da čudi činjenica da je Fond za razvoj prošlu godinu okončao sa gubitkom od 3,8 milijardi dinara. ako je poslovao na ovakav način, taj gubitak i nije toliko veliki.
Ova priča je trebala da posluži kao uvod u ono što ste vi u ovom zakonu predložili, a to je da ste u članu 6. povećali nadležnosti upravnog odbora. Fond za razvoj je i u prošlom mandatu i u prošlom periodu imao upravni odbor koji je odobravao štošta, imao je i upravni odbor koji je činilo manje članova nego što ste vi sada ovde preporučili, iako ste rekli da ćete smanjivati upravne odbore. Nema veze.
Ono što hoću da kažem jeste da Srbija koja je na pragu dužničke krize i dužničkog ropstva sa stravičnim dugom od 60% od nacionalnog dohotka i sa 16 milijardi dinara je u vrlo teškom stanju. Mislim da ne treba povećavati nadležnosti Fonda da im na taj način dajete pravo i da se zadužuju u zemlji i inostranstvu. Nema smisla bilo kome, bez nadzora ove Skupštine, dati takvo pravo.
Hoću da kažem još jednu činjenicu. Povećavate broj članova upravnog odbora sa devet na 11, ali nema veze, opet ne nalazite mesto za predstavnika koji predstavlja zaštitu životne sredine, iako strateški dokumenti Srbije kažu da je zaštita životne sredine treći stub razvoja. Stavljate ministra energetike, u ovom slučaju to je jedan isti čovek, pa makar pomenite da se radi o tome da zaštita životne sredine ima svog predstavnika u ovom upravnom odboru.
Ovo su samo neke stvari zbog kojih mi ne možemo da glasamo. Moje kolege će govoriti o još mnogim stvarima. Mislim da ovako neozbiljan način rasprave nije uredu. To se ne upućuje vama gospođo ministar, nego predstavnicima Skupštine, predsedniku Skupštine. bilo bi mnogo ozbiljnije da mi ovde govorimo otvoreno o zakonima koji predstavljaju suštinu života građana Srbije. Hvala.

Hvala.
Reč ima gospođa Kalanović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, trudiću se da ne odgovaram na svako pitanje, ali prethodna diskusija poslanika je inicirala da moram da se javim i kažem nešto što se duboko ne slaže sa onim o čemu ste vi govorili.
Praveći paralelu sa "Agrobankom", "Razvojnom bankom Vojvodine" i Fondom za razvoj mislim da nema suštinu, niti je moguće u ovom trenutku. "Razvojna banka" i "Agrobanka" su banke. Suština osnivanja Fonda za razvoj jeste realizacija programa koji su usmereni na podršku privredi, ali i na druge poslove od kojih jedan jeste komision u podršci preduzećima u restrukturiranju, kao i komisioni poslovi koji su vezani za podršku preduzećima na Kosovu i Metohiji i neki drugi poslovi koji se rade preko jednog državnog Fonda.
Zbog toga i vaše pitanje – zašto je u nadzornom odboru predviđen veći broj članova nego u javnim preduzećima vezano za različite poslove koji se za ime Vlade i u ime Vlade rade na teritoriji cele Srbije, naravno u poslovanju sa privrednim subjektima preko Fonda za razvoj, a koji su u interesu različitih ministarstava. Prosto, želim još jedanput da podvučem – naknade za rad u Upravnom odbora Fonda za razvoj ne postoje, niti su ikada postojale. Članovi Upravnog odbora su u najvećem broju ministri koji preko Fonda za razvoj kontaktiraju sa privredom i daju podršku razvoju privrednih subjekata.
S druge strane, izvlačenje iz konteksta da je Fond za razvoj davao kredite koji su nenaplativi i da se radi o različitim zloupotrebama koje su evidentirane u izveštaju DRI takođe nije primereno. Uputila bih vas na odzivni izveštaj, na izveštaj DRI, koji je napravljen detaljno po svakoj stavci koju je DRI našla kao proceduralne primedbe u radu Fonda za razvoj. Lično sam se vrlo detaljno upoznala sa odzivnim izveštajem na izveštaj DRI i mogu da vam kažem da sam više nego zadovoljna, a mislim da ćete i vi biti, jer se tačno po stavkama vidi šta su razlozi koje je navela DRI kao propust.
Lično mislim da i u kontaktu sa DRI možete videti da li se radi o zloupotrebama ili su i oni zadovoljni izveštajem koji im je dao Fond za razvoj. Ne radi se tu o nedostatku hrabrosti, nego prosto o činjenicama pred kojim je i DRI zadovoljna za ono što su bile njene prvobitne primedbe.
Kada se radi o izvlačenju pojedinačnih korisnika kredita, kao neko ko dosta dugo učestvuje u Upravnom odboru Fonda za razvoj, mogu da vam kažem da je Fond za razvoj i osnovan zbog toga da ne bude komercijalna banka, da ne bude poslovna banka koja ima kredite prema onima koji su najuspšeniji, nego povremeno ima kredite i prema onima koji revitalizuju "Šik Kopaonik" u Kuršumliji, od koga živi jedna pogranična opština i koji je zaposlio najveći broj ljudi koji su bili upućeni kućama, a bogami i veliki broj koperanata. Fond za razvoj je oživeo pogon u Radovnici u Trgovištu. Fond za razvoj je opredelio kredit "Kondive" u Bujanovcu i mi ne možemo posmatramo kredite koji se opredeljuju preko Fonda za razvoj na isti način kao kredite koji se opredeljuju iz poslovne banke i kredite koje daje najuspešnijim.
Slažem se sa vama da se krediti ne smeju plasirati sa rizikom većim od dozvoljenog i da budu bez odgovarajućih garancija. U najčešćem slučaju kod Fonda za razvoj su to hipoteke prvog reda. To su vrlo često i garancije. Neke od tih garancija je izdala, nažalost, "Agrobanka". U ovom trenutku Fond za razvoj pravi detaljnu analizu onih preduzeća koja imaju pokriće kroz avalirane menice "Agrobanke". Na sledećem upravnom odboru razmatraćemo upravo koja su ta preduzeća i pod kojim rizikom je u ovom trenutku vraćanje tih kredita.
Molim vas, ne želim da javnost i da Skupština stekne pogrešnu sliku da se radi o nekoj nečasnoj instituciji, jer jako dobro znamo u kontaktu sa privrednicima koja je uloga Fonda za razvoj i šta je Fond za razvoj u prethodnim godinama uradio u podršci onima kojima je pomoć bila najpotrebnija. Radi se uglavnom o malim i srednjim preduzećima. Radi se uglavnom o onim preduzećima koja posluju u nerazvijenim područjima i uglavnom se radi o kreditima koji imaju apsolutno sve garancije propisane zakonom da će biti uredno vraćeni.
Mogu da vas obavestim da postoji veliki broj partnera u Fondu privrednih subjekata, koji su Fondu za razvoj uputili zahtev za reprogram, koji u ovom trenutku ne mogu da vraćaju te kredite. Jedan od inicijatora zakona, o kojima je govorila i poslanička grupa SPS, za povećanje likvidnosti privrede u ovom trenutku, donošenje zakona o poreskoj amnestiji, o smanjenju rokova plaćanja, jeste upravo Fond za razvoj koji želi da omogući privredi da sa povećanjem likvidnosti, između ostalog, i redovno servisira obaveze prema instituciji od koje su dobili kredit.

Reč ima gospođa Vojić Marković, po replici.

Hvala, gospodine predsedniče, što ste mi dali reč.
Gospođo ministarka, kada budete odgovorili na pitanje koje ću vam postaviti, javnost će znati zbog četa hvalite ovoliko Fond. Koja je vaša funkcija bila u Fondu za razvoj Srbije, a koja je danas?
Nisam pominjala nikakav kontekst "Agrobanke", niti bilo čega, to sam dala samo kao jedan okvir vremenski u kome se stvari dešavaju. Ono na šta sam pravila aluzije jeste izveštaj državnog revizora. Zvaničan državni revizor je dao izveštaj o svemu tome. Nisam izvlačila stvari iz konteksta, čitala sam izveštaj. Ovo što sam navela tačno su taksativno navedene stvari koje pišu u izveštaju.
Drugo, nisam izmislila gubitak tog fonda. To najbolje govori o tome kako je on radio i koliko je plasirao sredstva sigurno. Taj izveštaj kaže da je gubitak Fonda bio 3,8 milijarde dinara. Hoćete da demantuje? U redu, izvolite.
Dalje, nisam komentarisala broj članova i njihove prinadležnosti, komentarisala sam samo da vi povećavate broj, iako govorite o smanjenju i svemu tome. I ranije su članovi Upravnog odbora bili ministri, a i dalje su ministri. Iako su članovi bili ministri, dešavalo se ovo što se dešavalo, što navodi revizor. Dešavalo se i da imamo gubitak.
Ništa naročito se neće promeniti u tome što su dve trećine istih članova bili u prošlom mandatu članovi Fonda i sada su ti isti ljudi članovi Fonda. Na kraju krajeva, vi ste predstavnik i prošle Vlade i sadašnje Vlade u Fondu. Prosto, ništa naročito se neće desiti, a to sam i govorila.
Da li smo vi i ja zadovoljni izveštajem revizora, to je manje bitno, gospođo ministarka. To je najmanje bitno, to vi i ja možemo da pričamo na nekom drugom mestu. Da li su građani Srbije i da li je privreda Srbije zadovoljna izveštajem revizora o tome kako su trošena sredstva? Ja vam kažem da nije, tvrdim da nije. Oni komentarišu da su davana sredstva na ovakav način na koji to komentariše i revizor. To je ono o čemu možemo da pričamo. To piše na papiru, gospođo, to je neko potpisao.

Hvala.
Reč ima gospođa Kalanović.