Poštovani predsedniče, kolege poslanici, postavila bih pitanje ministru pravde, gospodinu Selakoviću. Pitanje se odnosi na primenu Zakona o amnestiji, koji smo nedavno usvojili.
Naime, lica koja imaju pravo na primenu amnestije po članu 1. ovog zakona, a koja su bila na poternici, sudovi donose različita tumačenja. Pojedini sudovi su doneli rešenja da se amnestija primenjuje na ova lica, dok su neki sudovi, posebno u Vojvodini, odbili zahtev za primenu iz razloga navedenih u članu 4. Član 4. govori da amnestiji ne podležu pravosudno osuđena lica za koja je do dana stupanja na snagu ovog zakona naređeno izdavanje poternice zbog ne javljanja na izdržavanje kazne zatvora ili zbog bekstva sa izdržavanja kazne zatvora.
Zbog nepreciznosti člana 4. imamo za posledicu da se ovaj zakon tumači različito od sudova do sudova. Praktično, lica, koja po članu 1. imaju pravo na primenu amnestije, su dodatno kažnjena zbog toga što u članu 4. nije precizno navedeno da se amnestija ne odnosi na ova lica koja su do dana stupanja na snagu ovog zakona nalaze na poternici zbog ne javljanja na izdržavanje kazne, a ne i ona lica kojima je bilo naređeno izdavanje poternice.
Verujem da se radi o tehničkoj grešci i da sudovi u nekim tim razlozima ne znaju kako da postupe. Taj član 4. nije precizno odredio kako da se pravosudni organi ponašaju prema licima koja su bila na poternici. Verujem da se radi o tehničkoj grešci i da ona može da bude ispravljena i da će se taj Zakon o amnestiji primenjivati ubuduće bez diskriminacije i prema svima jednako.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Zoran Ostojić. Izvolite.

Hvala predsedniče. Koleginice i kolege, moje pitanje je vezano, nećete verovati, za platformu o Kosovu. Ako mislite da sam cepidlaka, zaista nisam. Upozoravam vam vas i podsećam da ekstremisti prete nasiljem na severu Kosova. Neku su već izašli na puteve.
Podsećam vas da argument ne pije vodu da se radi o sprovođenju sporazuma koji je usvojila prethodna vlada i da to nisu novi pregovori. Prosto, ne pije vodu, zato što se pregovora oko IBM, o carini. Jasno je da će se carina naplaćivati u Mitrovici, u južnom delu Mitrovice, u Nišu. To znači da je jasno kome ostaje novac. Ta platforma bi trebala da reguliše to pitanje - koliko od tog novca ide za sever Kosova? Mi nemamo stav o tome. Normalno je da kada nema platforme i kada nema podrške za ono što radi vladin pregovarač da ekstremisti dižu glavu i pokušavaju taj prazan prostor da iskoriste. Ne mislite valjda da je platforma iz jula prošle godine okvir za ovo što se sada dešava.
Znači, sada je potpredsednik Vlade, zamenik premijera i sve ono što ide uz gospodina Vučića, takođe rekao biće opet, biće skoro, ali je nema. Izostanak platforme, odnosno podrška Skupštine onome što se dešava u Briselu. Večeras naš premijer radno večera u Briselu, bez platforme. Apsolutno mislim da Skupština nije na visini zadatka, da se izmakla i prepustila Vladi. Mislim da bi podrška Skupštine nečemu što se dešava relaksirala situaciju na severu Kosova i u Srbiji. Prvo pitanje - gde je platforma?
Drugo pitanje je vezano za nešto što se desilo prošle godine. Sećate se da su bili izbori u nekim opštinama na Kosovu. Sećate se da predsednica parlamenta nije raspisala izbore za Zubin Potok i Zvečan. Tamo su održani nekakvi izbori, ali ne u skladu sa Ustavom i zakonima Srbije, jer nisu bili ni raspisani.
Evo vidim u materijalu za sednicu Odbora za Kosovo koje će se održati u četvrtak, predstavnici tih opština potpisuju nekakve zaključke o primeni sporazuma IBM i očigledno već realizuju danas te zaključke.
Moje pitanje – ko plaća opštinske strukture koje su, pod navodnicima, izabrane na izborima, takođe pod navodnicima? Da li se to plaća iz budžeta? Ne pitam za čistačicu u opštini i za finansiranje opštine. Pitam za predsednika opštine i za Skupštinsko veće ove dve opštine koje su imale izbore, ali ne po zakonima Srbije, a koliko znam ni po zakonima Kosova. Da li se novac iz budžeta troši za nelegalne strukture? Ako je nešto nelegalno, složićete se da su rukovodstva te dve opštine nelegalni, jer nije bilo zvaničnih izbora.
Treće pitanje je upućeno vama, gospodine Stefanoviću. Mi smo pre više od mesec dana imali sednicu Odbora za KiM, na kojoj smo doneli zaključak, velikom većinom, da se formira anketni odbor koji će ispitati trošenje para na Kosovu od 2000. godine do oktobra ove godine. U raspravi o budžetu pre neki dan niste prihvatili, vi iz vladajuće većine, naš amandman da DRI kontroliše trošenje para na Kosovu. Mi smo kao odbor zaključili da treba da se ispita ono trošenje u prošlosti, zato smo i predložili amandman, da se u budućnosti opet to ne radi kroz anketni odbor, ali vi ste rešili da se to radi tako.
Pitam vas, koliko dugo putuje taj zaključak Odbora od Drecuna do vas? Kada će se na Kolegijumu bar raspravljati o formiranju anketnog odbora? To vas pitam i zbog ovog drugog pitanja. Finansiraju se nekakve stvari koje ne bi trebale da se finansiraju. Na kraju krajeva, ne pričam sada o televizijskim emisijama. Moram da vas podsetim, gospodine predsedniče, da su i neki poslanici iz vaše stranke glasali. Velikom većinom je taj zaključak usvojen. Mislim da samo jedan nije, ali njega ne držim za člana vaše stranke, on je tu prekomandovan. Ovi drugi koji su tu iz političkih razloga, oni su glasali. Kada će biti rasprava o formiranju tog anketnog odbora?
Tri pitanja sam postavio. Prvo – šta je sa platformom? Drugo – da li se iz budžeta finansiraju predstavnici opštinskih struktura Zvečan i Zubin Potok, koji nisu imali izbore? Kakve god da su u privatnoj režiji organizovali, to ne obavezuje državu Srbiju, Vladu obavezuju zakoni i budžet. Treće – šta je sa anketnim odborom?

Izvinjavam se, vreme vam je isteklo.
Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz. Izvolite.

Postaviću pitanje koje je po mišljenju SPO i DHSS jedno od glavnih pitanja u Srbiji. Posledice svega lošeg što je urađeno su ogromne, a reč je o privatizaciji u Srbiji.
Naime, Srbija je zemlja u kojoj je proces privatizacije najduže trajao u regionu, od 1989. godine i još uvek nije završen. Po tom smo negativni lider u regionu. Takođe smo negativni lider u regionu i po načinu na koji je izvršena privatizacija i po efektima privatizacije, jer u skoro 80% privatizovanih firmi te firme nisu nastavile da posluju, radnici su isterani na ulice i prepušteni državi.
U političkom smislu SPO i DHSS su verovatno najkvalifikovaniji da postave ovo pitanje zbog sledećih razloga. Niko nije imao takvu želju da 2012. godine ili pre toga Srbija postane članica EU, da bude normalna država, da privučemo zdrav strani kapital, zdrav domaći kapital, da se privatizacija obavi na pravi način, pravedno, ne da se firme gase i rasprodaju, već da prošire svoju proizvodnju, da izađu na evropsko tržište. To je bio san koji su sanjali ne samo članovi SPO i DHSS, već sve naše pristalice koje su, nažalost, u procesu tranzicije kao borci za evropsku Srbiju najgore prošli.
Po pravilu privatizacija je obavljana po sledećem scenariju. Kupovao je vlasnik firme sa novcem sumnjivog porekla, a država nije bila zainteresovana da utvrdi poreklo novca. Cedili su se svi benefiti iz kupljenih preduzeća. Radnici su ostavljani bez posla, prodavana je oprema, zemljište, a preduzeća su često kupovana da bi se u društvu hvalilo da je određeni vlasnik sumnjivog kapitala vlasnik ujedno i preduzeća, bez ikakve ideje šta bi sa tim kupljenim preduzećem radio. Radnici su terani na ulice, često su ostajali i bez socijalnog i zdravstvenog osiguranja, a tešili su se time da će jednog dana Srbija biti evropska zemlja i da oni ne smeju da budu kočničar promena i evropskog puta Srbije. U svim vladama SPO je ukazivao na nepravilnosti privatizacije. Nebrojano puta je lider naše političke stranke, Vuk Drašković, rekao da su miševi izgrizli naše snove i da to nije ono za šta smo se mi borili.
Mislimo da je pravo vreme da Srbija, bez obzira što je ostalo malo preduzeća u procesu privatizacije, odnosno restrukturiranja, a verovatno će uslediti proces privatizacije, bez obzira što je poništeno 25% privatizacije i bez obzira što se ne zna sudbina velikog broja preduzeća koje najverovatnije čekaju stečaj ili likvidacija, mislimo da je vreme da se okrene jedna nova stranica u tom procesu i da se ponašamo na način na koji su se ponašali Mađari, koji su privukli 90% zdravog stranog kapitala, a zadržali samo 30% zdravog domaćeg kapitala.
Primer "Azotare Pančevo" je najbolji primer kako se država i Agencija za privatizaciju odnosila prema vlasniku koji je kupio "Azotaru", odnosno vlasnicima. Oni su obećali da će "Azotara" biti lider u proizvodnji veštačkog đubriva, a već sledeće godine najvredniji deo fabrike i oprema su prodali ruskoj kompaniji za 32,5 miliona evra. Radnici su obaveštavali sve potrebne institucije, ali niko nije reagovao.
Pošto ističe vreme, moja konkretna pitanja su sledeća. Koliko novca je dobijano od privatizacije u Srbiji? Da li je novac od privatizacije utrošen za investicije ili za neke druge potrebe? Da li je Agencija za privatizaciju blagovremeno pratila i kontrolisala poštuju li se ugovori o privatizaciji? Koliko je radnika izgubilo posao zbog loših privatizacija? Postoji li plan Vlade za detaljno preispitivanje svih privatizacija i pozivanje na odgovornost svih kriminalaca koji su učestvovali u privatizacijama? Da li postoji namera Vlade da se jako loš Zakon o radnim odnosima izmeni? Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Nevena Adžemović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedniče, u ime poslaničkog kluba NS i u svoje ime imam veoma važno pitanje, a odgovor na to pitanje mislim da interesuje hiljade građana Srbije i članove njihovih porodica. Mislim da je odgovor na ovo pitanje koje ću postaviti najvažnije pre svega zbog zdravlja naše dece.
O čemu se radi? Svedoci smo da se na mnogim stambenim zgradama nalaze antene raznih kompanija koje pružaju usluge mobilne telefonije. Da li je moguće da se ovakve antene nalaze i na zgradama u kojima su smeštene i obrazovne institucije, kao što je Fakultet političkih nauka u Beogradu? Kontaktirali su me veoma zabrinuti roditelji čija deca borave u dečijem vrtiću "Petar Pan" u ulici Jove Ilića, veoma blizu Fakulteta političkih nauka, na kome se nalazi pomenuta antena.
Dakle, pitam da li je pomenuta antena opasna po zdravlje ljudi, a pre svega dece? Uvažavajući zabrinutost ljudi, pre svega roditelja, pitam koji sve fakulteti u Beogradu na svom objektu imaju montirane antene? Želim da znam da li je moguće da mi poslanici Narodne skupštine, a time i svi građani Beograda i Srbije, dobijemo odgovore na ova pitanja u vidu stručnih nalaza i mišljenja nadležnih institucija o eventualnom štetnom uticaju po zdravlje ljudi koji borave, žive i rade u blizini ovih antena?
Mišljenje većine građana je da ove antene imaju štetno dejstvo po životnu sredinu i zdravlje ljudi. Obzirom na moju zainteresovanost za konkretnu lokaciju, radi se o zgradi jednog fakulteta, očekujem odgovor od ministra prosveta. Takođe, očekujem odgovor i od ministra gospodina Rasima Ljajića, pošto znamo da ove antene služe za obavljanje delatnosti iz resora gospodina Rasima Ljajića. Hvala lepo.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Borisav Kovačević.

Gospodine predsedniče, imam jedno pitanje koje se možda tiče samo Skupštine, do duše možda i malo šire. Mi smo pre jedno mesec i po, dva meseca svi poslanici dobili jedan anketni list, nije važno od koga i kako, uglavnom od jedne organizacije u kojoj je na kraju stajala pretnja da ukoliko ne odgovorimo na anketu da će objaviti ime svakog pojedinca od poslanika koji ne odgovore na to.
Pre nekoliko dana smo dobili opet od jedne organizacije jedan raspis. Radi se, govorim samo o papirima koje distribuiraju službe ove Skupštine prema poslanicima. Na kraju tog raspisa, bez obzira kakav on bio i kolko dobronameran stoji i ovo i molim vas da saslušate. Kaže – osećamo se obaveznim da vas upozorimo, sve poslanike, da ćemo u slučaju odbijanja ovog apela i glasanja za genocidni zakon o GMO i o pristupanju EU i STO biti dužni da narodu Srbije javno predočimo ime i prezime svakog narodnog poslanika, njegovo prebivalište i adresu, obnarodovano na svakoj oglasnoj tabli i banderi u mestu življenja da bi ih građani mogli priupitati za razloge prodaje Srbije ili tužiti zbog smrti ili razboljevanja svoje dece kao isključive kritike.
Ovo je vreme lova. Shvatam ovo kao raspisivanje lova na poslanike. Imali smo ono što smo imali prema predsedniku države, prema potpredsedniku Vlade, pitam se šta će biti sledeći korak. Moje je pitanje, da li službe ove Skupštine pre nego što distribuiraju prema poslanicima ovakve napise, naprave uvid u sadržinu tog napisa? Da li postoji kriterijum šta se propušta, a šta ne? I druga stvar, da li službe bezbednosti, makar iz okvira obezbeđenja službe reaguju na ovakve stvari? Ne pitam to iz ličnog straha niti bilo koga od vas iz straha, ali ovo indicira situaciju koja može dalje eskalirati. Hvala.

Samo zbog Skupštine moram samo da odgovorim na dve stvari koje su važne. Nažalost, služba ne sme niti po zakonu ima pravo da otvara bilo koju poštu koja je upućena bilo kom narodnom poslaniku. Sva pošta upućena na ime narodnog poslanika, pa i na vaše ime, se ne otvara u Narodnoj skupštini niti ćemo to činiti ubuduće jer to ne bi bilo u skladu sa zakonom i time bi pravili grubu povredu prava privatnosti i vas i bilo kog drugog narodnog poslanika. Sva pošta se naravno skenira i prolazi kroz određenu vrstu bezbednosne provere, da ne sadrži pošiljku koja bi bila bezbednosno opasna po vas, ali sadržaj pošiljke koji se uputi vama, dakle, pismo i šta piše u njemu, služba Narodne skupštine ne može proveriti. Dakle, ona stiže kod vas, ne otvoreno, vi ga pročitate i sa tim odlučite da uradite šta god želite.
Što se tiče glasanja. Glasanje u Narodnoj skupštini je javno i obavlja se u direktnom televizijskom prenosu i istog dana rezultati glasanja o svakom glasanju se objavljuje na sajtu Narodne skupštine gde će trajno stajati. Tako da svaki građanin Srbije može u svakom trenutku znati za koji ste zakon glasali za, protiv, bili uzdržani ili niste glasali. Ne samo vi nego svako od nas ko sedi u ovoj Narodnoj skupštini. Mislim da je to deo javnosti rada parlamenta što ništa nije sporno. Ako naravno smatrate da je bilo kakvo pismo koje vam stiže na bilo koji način pretnja vašem radu, savetujem vas da odmah obavestite nadležne državne organe koji se time bave i oni mogu preduzeti određene mere.
Reč ima narodni poslanik Slavica Saveljić.