Reč ima narodni poslanik Dušan Milisavljević. Izvolite.

Poštovani predsedniče, poštovana ministarka, isprovociran dobrim i lošim antibioticima, skupljim ili jeftinijim antibioticima, želim da skrenem pažnju na nepravilnosti u sistemu zdravstva  upravo po ovoj temi.
Nema dobrog ili lošeg, nema boljeg ili lošijeg antibiotika, postoji antibiotik na koji bakterija reaguje ili ne reaguje. Mnogi naši lekari su manekeni farmaceutskih kuća. Mnogi naši lekari forsiraju određene antibiotike samo zato što imaju procenat od prodaje tih lekova. To ide dotle da imate farmaceutske kuće koje dele lekarima svoje kvitice koje u privatnim apotekama skupljaju apotekari i nakon toga oni uzimaju maržu na te lekove.
Kao profesor Medicinskog fakulteta ne slažem se da postoji skup lek i jeftin lek, postoji samo dobar ili loš lek. Znači, potrebno je da uvedemo kontrolu na propisivanje lekova, da u tom Centralnom registru, za koji se zalažete da uvedete, da vidite ko od lekara forsira koji lek i videćete zloupotrebu i na tom nivou.
Ono što je veća zloupotreba, kao lekara mene interesuje me to da li će neko uzeti evro po nekom leku, interesuje me da deci se daju jaki antibiotici kada tone treba i da kada deca dođu u neku ozbiljnu situaciju da im je život ugrožen, neki antibiotik koji je potreban u tom momentu neće reagovati zato što su ga izbombardovali od rođenja lekari samo da bi forsirali određeni lek, tako da je ovo poruka Ministarstvu zdravlja da povede računa šta lekari propisuju u domovima zdravlja, u kliničkim centrima, u gradskim bolnicama, jer sam svedok na mnogim klinikama gde su u vezi sa farmaceutskim kućama gde imaju proviziju samo radi propisivanja određenih lekova. Hvala vam puno.

Na član 6. amandman je podnela grupa od 54 narodna poslanika poslaničke grupe SNS.
Vlada i resorni odbor su prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 7. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miroslav Petković i Radojko Obradović.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Radojko Obradović. Izvolite.

Meni je žao što je ministarka otišla. Mislim da je važno da čuje ovo što imam da joj kažem.
Ovaj amandman je posledica našeg amandmana na član 3. Mi ostajemo pri tome da će ozbiljan problem biti u funkcionisanju centralne komisije i ozbiljan problem će biti sa pravljenjem pozitivne liste lekova.
Ovo je vrlo interesantno rešenje na koje nam je ukazala ministarka. Formalno posmatrano, to je tačno. Isti trošak ili ista količina rada se obavlja ako se proda jedna kutija leka od 100 dinara i ako se proda ista ta kutija koja košta 10.000 dinara. Nemam ništa protiv da se to uradi u zdravstvenom sistemu, ali će to da napravi potpuno revoluciju u bankarskom sistemu, jer je potpuno ista procedura i kod sličnih stvari u bankarstvu i u mnogim drugim stvarima, ali dobro, to je stvar Ministarstva.
Ovo je jedan od naših poslednjih amandmana. Imamo ozbiljne rezerve da će ova predložena rešenja dati rezultate.
Izražavamo sumnju da će rešiti bilo koji ozbiljan problem u zdravstvu. Kada je reč o docnjama one će sigurno nastaviti da rastu iz razloga o kojima smo danas govorili. Pokazalo se da je zdravstvo jedna od stvari koja posebno interesuje narodne poslanike. Ono što je interesantno jeste da ćemo se svi složiti da postoje dobri i loši inženjeri, da postoje dobri i loši pravnici, ali svi se nadamo da postoje samo dobri lekari i da ne postoje problemi u zdravstvu.
Nažalost, današnja rasprava je pokazala da je to daleko od istine. Pokazala je da u ovom trenutku ne postoji spremnost da se problemi rešavaju sistemski i pokazala je da će se samo gasiti požar do nekog novog požara. Stvar je u tome što u Srbiji sve manje ima vremena i sve mase resursa da se požar gasi. Kada se istroše resursi, taj trenutak je veoma blizu, onda će većina današnjih rasprava biti u potpuno drugom planu. Neki drugi problemi će biti mnogo važniji i veći.

Vreme.

Molim vas da mi tolerišete 30 sekundi, jer se neću javiti na poslednji amandman. Time završavam raspravu i neću se javiti na amandman koji smo gospodin Petković i ja uložili.
Da završim. Nažalost, vreme prolazi, problemi se ne rešavaju i bojim se da kada probleme bude počela da rešava stihija, onda će se rešavati stihijski.

Reč ima narodni poslanik Dušan Milisavljević.

S obzirom da smo pri kraju rasprave, želim u ime DS da iznesem stav da je današnja i prošlo nedeljna diskusija povodom izmena Zakona o zdravstvenom osiguranju i zdravstvenoj zaštiti, jasno ukazala i to smo više puta ponavljali u raspravi, da su postojeći zakoni jako zastareli i da više ne održavaju aktuelnu zdravstvenu situaciju u Srbiji.
Potrebno je, ne ove zakone samo šminkati, to su krovni zakoni, to su stubovi zdravstva, zdravstvenog sistema, Zakona o zdravstvenoj zaštiti i zdravstvenom osiguranju i potrebno je da ove zakone vrlo ozbiljno razmotrimo, da napravimo nove zakone, jer ovaj zakon, i jedan i drugi jako stari. Hoću da kažem i da su konzervativni i da apsolutno ne uvažavaju aktuelnu situaciju u sistemu zdravstva. Privatno zdravstvo nam je skroz marginalizovano, nije u jednakom statusu kao i državno zdravstvo. Sistem vojnih bolnica mora biti uključen u ovaj sistem zdravstva i mora se mnogo više voditi računa o pravima pacijenta, pravima lekara i medicinskih sestara.

Gospodine Milisavljeviću, tema molim vas na amandman člana 7. Ne morate završnu reč.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 7. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić Marković i Milica Radović.
Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Reč ima narodna poslanica Milica Vojić Marković.

Ponovo ista priča. Neću dugo, zato što sam već jednom govorila. Govorim o tome koliko treba da budu prednadležnosti članovi komisija. Mi se ne slažemo da samo građani treba da podnesu teret krize i ljudi koji rade u ovakvim stručnim komisijama treba da jednim delom podnesu taj teret krize.

Opet ograničavamo to na dva prosečna lična dohotka, što uopšte nije malo za rad. Mislimo da treba da prihvatite naš amandman. Žao mi je što nema ministarke da to uradi.