Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Osme sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2012. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 80 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 97 narodnih poslanika, odnosno da je prisutno najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Reč ima narodna poslanica Elvira Kovač. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, dana 20. februara tekuće godine pismeno sam postavila pitanje i na to pitanje sam dobila odgovor 6. marta ove godine. Ali, nekim predstavnicima lokalnih samouprava taj odgovor na moje pismeno postavljeno poslaničko pitanje nije bio dovoljno zvaničan dokument, pa se prethodni gradonačelnik grada Subotice početkom juna, tačnije 4. juna ove godine obratio, tada, Ministarstvu životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, sa zahtevom za davanjem mišljenja o primeni određenih odredaba Zakona o komunalnim delatnostima, koji je prethodni saziv Narodne skupštine doneo krajem novembra, tačnije 22. novembra prošle godine.
Pošto odgovor na ovo pitanje nije stigao ni do dana današnjeg, a očekuju ga, primorana sam da se posle nekoliko bezuspešnih telefonskih razgovora na ovaj način obratim i iskoristim ovaj mehanizam, da postavim poslaničko pitanje, sada Ministarstvu građevine i urbanizma, pošto delokrug komunalnih delatnosti prema novom Zakonu o ministarstvima, koji smo usvojili sredinom ove godine, pripada Ministarstvu građevinarstva i urbanizma.
Tražim da rastumače kako se primenjuju određene odredbe Zakona o komunalnim delatnostima za zahtevom za mišljenje o sledećem: Prvo, šta obuhvata pojam pogrebnih usluga, s obzirom da prema članu 2. stav 1. tačka 6. ovog zakona o komunalnim delatnostima, osim upravljanja grobljima i pogrebne usluge su komunalna delatnost? Međutim, članom 3. stav 1. tačka 6. ovog zakona data je samo definicija upravljanja grobljima, a ne i definicija pogrebnih usluga, pa je ovo ostalo nedorečeno.
Šta obuhvata pojam sahranjivanja, s obzirom da Zakonom o komunalnim delatnostima nije data definicija sahranjivanja, dok je prema važećem Zakonu o sahranjivanju i grobljima član 3. stav 2. data kao pokopavanje posmrtnih ostataka umrlo, odnosno spaljivanja posmrtnih ostataka i ostavljanja pepela na određena mesta i druge radnje koje se u tom cilju preduzimaju.
Nejasno je šta obuhvata ovaj pojam "druge radnje", koje se u tom cilju preduzimaju. Ovo pitanje je od izuzetne važnosti zbog toga da bi se moglo tačno odrediti koje poslove, vezano za sahranjivanje, može u skladu sa članom 5. stav 2. spomenutog Zakona o komunalnim delatnostima da vrši isključivo javno komunalno preduzeće i privredno društvo u kojima je većinski vlasnik od najmanje 51% Republika Srbija ili grad, a koje mogu da obavljaju ostala privredna društva, preduzetnici i drugi privredni subjekti.
Dalje, šta obuhvata pojam "poslovi uređivanja i održavanja grobalja" u smislu Zakona o komunalnim delatnostima, naročito imajući u vidu član 5. stav 3. tog pomenutog Zakona? Da li se ova odredba odnosi samo na ona groblja koja su u vlasništvu gradova ili na groblja koja su u vlasništvu crkve ili verske zajednice? Ako se odnosi na groblja koja su u vlasništvu crkve ili verske zajednice, na koji način se poveravaju ovi poslovi? Koji su to poslovi uređivanja i održavanja groblja, konkretno, koji se mogu poveriti crkvi ili verskoj zajednici? Da li na grobljima koja su u vlasništvu crkava i verskih zajednica sahranjivanje može da vrši isključivo pomenuto javno-komunalno preduzeće ili privredno društvo u kojima je većinski vlasnik od najmanje 51% Republika Srbija ili grad ili grad ili sahranjivanje mogu da vrše i ostala privredna društva, preduzetnici i drugi privredni subjekti? Ovo je izuzetno važno, da dobijemo odgovor što pre, da bi se ove nedoumice razrešile.
Tokom ovih delimično bezuspešnih telefonskih razgovora sam dobila informaciju da još uvek nisu doneta podzakonska akta neophodna za primenu zakona, koji je donet krajem novembra prošle godine. Moje pitanje je upućeno ministarstvu u čijem delokrugu su komunalne delatnosti, znači, građevinarstva i urbanizma, kada možemo da očekujemo donošenje neophodnih podzakonskih akata. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Olgica Batić.

Poštovana potpredsednice, uvažene dame i gospodo, prvo pitanje upućujem ministru pravde, gospodinu Selakoviću. Budući da je ministar pravde juče izjavio da je gospodin Miroslav Mišković učestvovao u sastavu nekoliko vlada do sada, pitam ministra pravde – na koje vlade je to konkretno mislio? Da li je gospodin Miroslav Mišković imao pojedine ministre u nekim prethodnim vladama pod svojom kontrolom, za koje je navedeno, ikako iz medija saznajemo, iz izjava pojedinih članova Vlade, koje je plaćao od 30 do 50 hiljada evra, kao i da li je Miroslav Mišković istovremeno finansirao pojedine političke stranke? Ovaj poslanički klub to pita čistog obraza, budući da smo sigurni da nikada nijedna istraga koja eventualno bude otvorena neće pokazati da je Miroslav Mišković finansirao ni DHSS ni SPO.
Moje drugo pitanje upućujem ministarki energetike. Naime, na koji način država sada i na koji način će država ubuduće subvencionirati obnovljive izvore energije? Konkretno mislim na vetro-parkove. Da li je država definisala sa koliko procenata će obnovljivi izvori energije učestvovati u ukupnoj proizvodnji električne energije u Srbiji?
Ovo pre svega pitam zbog poslednje najave upravo ministarstva da će garantovanu cenu od 9,5 evra na jedan kilovat, spustiti na 9,3 evra, povodom čega je Udruženje investitora u vetro-parkove poslalo, oglasilo se i uputilo svoje saopštenje u kome navodi da takva cena nije stimulativna i da će ugroziti izgradnju vetro-parkova u Srbiji.
U vezi toga, moram da pitam ministarku – na osnovu kojih kriterijuma je utvrđeno da cena treba da bude smanjena baš za toliko, dakle, za 0,2 evra?
Za ministra ekonomije takođe imam jedno kratko pitanje, a to je koliko je poreskog prihoda upravo od poreza za dodatu vrednost, računajući od nedavnog povećanja PDV ubrano, koliko je za isti period ubrano tokom 2011. godine, kao i za period 2010, 2009. i 2008. godine? Ovo pitam iz razloga što se DHSS i ranije, a i sada, protivi povećanju tog poreza.
Moje poslednje pitanje upućeno je ministarki zdravlja. Naime, upravni odbor Doma zdravlja Ćićevac podneo je na predlog izmena i dopuna Pravilnika o bližim uslovima za obavljanje zdravstvene delatnosti u zdravstvenim ustanovama i drugim oblicima zdravstvene zaštite, a po kom Pravilniku je predviđeno i kako u njemu stoji, citiraću – u opštoj stomatologiji postoji jedan doktor stomatologije i jedna stomatološka sestra tehničar sa srednjom stručnom spremom i to na 10 hiljada stanovnika.
Postavljam pitanje ministarski zdravlja – da li su i zašto su na ovaj način ugrožene sve one opštine koje broje ispod 10.000 stanovnika? Zašto one nemaju prava na jedan tim stomatologa? To bi značilo da odraslom stanovništvu u takvim sredinama koje broje manje od 8.000 stanovnika, nije očigledno potrebna stomatološka zdravstvena zaštita, koja je inače obuhvaćena obaveznim zdravstvenim osiguranjem.
Takođe, moje dopunsko pitanje ministarki zdravlja je – kada će se otkloniti ovaj nedostatak navedenog pravilnika, koji sam citirala, kako građani manjih opština ne bi bili ugroženi, odnosno kako pojedine opštine koje broje manje od 10.000 stanovnika, ne bi bile diskriminisane? Hvala.

Reč ima narodna poslanica Nevena Stojanović. Izvolite.

Hvala, gospođo potpredsednice.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, skrenuću pažnju na nerazjašnjenu situaciju kojoj nepravedno nismo pridavali dovoljno značaja u ovom parlamentu, ali čini mi se da nije ni Vlada baš uspevala da pridaje dovoljno pažnje ovom problemu, pretpostavljam, s opravdanjem, obzirom na tešku situaciju u kojoj se Srbija nalazila u prethodnom periodu.
Pitanje je upućeno ministru poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, gospodinu Goranu Kneževiću, a odnosi se na jedan od najbitnijih strateških poljoprivrednih proizvoda Srbije, na kukuruz. On nije samo to, kukuruz je i veoma svakodnevan, čest sastav namirnica na trpezama porodica u Srbiji. Ne unosimo ga samo direktnim konzumiranje, već i kroz mleko i meso životinja koje se njime hrane.
Imajući u vidu sve to, moram priznati da sam poprilično bila šokirana kada sam u novinama pročitala informaciju da je oko 60% srpskog prinosa kukuruza kontaminirano aflatoksinom, najpoznatijim i najkancerogenijim jedinjenjem, koje se može trenutno naći u hrani za ljude i za životinje. Posledica unošenja ove materije je i izazivanje kancera jetre.
Ono što sam uspela da saznam da aflatoksin je plesan koja je izazvana direktnom posledicom suše u kojoj se Srbija našla u ovom periodu, ali Srbija nije jedina zemlja u regionu koja se suočava sa ovim problemom.
Srećom, dobila sam odgovor Vlade, odnosno kroz medije i kroz izjavu gospodina Nenada Katanića, načelnika poljoprivredne inspekcije pri Ministarstvu poljoprivrede, koji je rekao i demantovao ove podatke, pri čemu mi je veoma laknulo. On je rekao da u Srbiji postoji samo 7% kontaminiranog kukuruza i da analiza SGS Srbije je potpuno nevalidna, jer su njihovi uzorci, jer su uzorci ti na osnovu kojih su oni vršili analizu, nisu reprezentativni.
S obzirom na kontradiktornost ovih podataka, pokušala sam da dođem do gospodina Ukrupine, da ga pitam – koje su to analize, odnosno koji su to uzorci na kojima su oni vršili analizu? Nisam uspela, jer gospodin Ukrupin nije želeo da se ovo pitanje politizuje, već je samo izjavio da stoji iza svih podataka do kojih je SGS Srbije došla.
Jasno je da ni ja ni moja poslanička grupa, odnosno poslanička grupa JS ne želi da politizuje ovo pitanje i da ono nije političko pitanje, već je problem ne razjašnjene situacije, kako god, u kojoj se Srbija trenutno nalazi.
Samo želim da zamolim gospodina Kneževića, pre svega, kao zabrinuti građanin, da dostavi krajnje informacije javnosti i da zatražim od njega kao narodna poslanica i kao član ovog parlamenta, da dostavi odgovarajuće izjave svim odborima koji su zaduženi za ova pitanja, kako bi mogli da sprovedemo jednu od najbitnijih poslaničkih funkcija, a to je monitoring Vlade Srbije.

Narodni poslanik Radmila Gerov. Izvolite.

Poštovani predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici,  u predizbornoj kampanji sve stranke koje danas čine Vladu Republike Srbije, obećavali su bolji standard građana, manje siromašnih ljudi i veću zaposlenost. Činjenice u ovih šest meseci pokazuju upravo suprotno, danas građani u ovoj zemlji žive daleko gore nego pre šest meseci. Imamo veliku inflaciju i svakoga dana 353 ljudi gubi posao u ovoj zemlji, što je preko 10.000 mesečno.
Takođe, sve stranke su obećavale i departizaciju i depolitizaciju. Činjenice takođe pokazuju suprotno, da su to bila samo predizborna obećanja. Osnovni uslov da neko bude na funkciji u ovoj državi, onako kako to gleda Vlada Republike Srbije, upravo je partijska knjižica. To smo imali prilike da vidimo kada je postavljena visoka funkcionerka SNS za guvernera NBS, kada je za direktora "Kolubare" postavljen čovek koji ima iskustvo u pečenjari i partijsku knjižici SNS, kada je postavljen direktor PTT, kada je postavljen direktor "Srbijagasa". Takva praksa se sprovodi do lokalnog nivoa.
Na jednoj od prethodnoj sednici Vlade Republike Srbije, postavljeni su načelnici upravnih okruga, suprotno Zakonu o državnim službenicima. Bez obzira na činjenicu što je u januaru ove godine bio raspisan konkurs za načelnike okruga, gde su propisani uslovi u skladu sa Zakonom o državnim službenicima i sistematizacijom radnih mesta, a to je devet godina radnog iskustva u struci, sedmi stepen stručne spreme i položen državni ispit za rad u državnim organima, Vlada Republike Srbije je imenovala načelnike okruga, neke na period od pet godina, neke na kraći period, na predlog ministra pravde, gospodina Selakovića. Na taj način u zaječarskom upravnom okrugu je postavljen čovek za načelnika okruga koji ne ispunjava zakonom propisane uslove. Tačnije, nema devet godina radnog staža u struci, sedmi stepen i položen državni ispit.
Obzirom da je Vlada Republike Srbije to uradila na predlog ministra pravde, koji je u obavezi da poznaje Zakon o državnim službenicima, jer je on po Zakonu o državnim službenicima nadležan da Vladi Republike Srbije da predlog za načelnike okruga.
Želim da postavim sledeće pitanje gospodinu Selakoviću – svi postavljeni načelnici okruga na prethodnoj sednici Vlade, da li su i koje uslove iz Zakona o državnim službenicima i sistematizaciji radnih mesta ispunili? Da li su i kada završili sedmi stepen stručne spreme? Koliko godina radnog iskustva imaju u svojoj struci? Da li imaju položen ispit za rad u državnim organima?
Polazeći od pretpostavke da premijer Ivica Dačić i prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić, nisu znali na sednici Vlade da glasaju za načelnike okruga koji ne ispunjavaju uslove, želim i njima da postavim sledeće pitanje. Ukoliko nije bilo dovoljno to što gospodin Selaković podržava desničarske organizacije, one koje prave spiskove nepoželjnih nevladinih organizacija i građana u ovoj zemlji, ukoliko nije bilo dovoljno to što se pridružio i dao podršku u vreme kada je to zabranjeno, ispred Narodne skupštine, da li je dovoljno premijeru i prvom potpredsedniku Vlade da predlože razrešenje gospodina Selakovića, iz razloga što ne poznaje zakon za koji je nadležan? Šta trebamo još da očekujemo i šta treba da uradi ministar Selaković još, da pokaže da nije sposoban da obavlja funkciju na koju je postavljen?
Složićete se da su i premijer i prvi potpredsednik Vlade, kada su imenovani, obećali da će smeniti ministre koji loše rade svoj posao. Smatramo i zato želim odgovor od premijera i prvog potpredsednika – kada će na dnevnom redu ove skupštine biti razrešenje gospodina Selakovića, iz razloga što ne poznaje zakon za koji je nadležan? Hvala.

Narodni poslanik Slavica Saveljić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Zaista ću vrlo kratko. Moje pitanje se odnosi na ministra zaduženog za oblast socijalne politike. O ovome sam govorila i na nadležnom odboru, ali moram da postavim pitanje ministru. Pitanje se odnosi na budući status sociologa u socijalnoj zaštiti.
Obzirom da je zakonom, koji je donet u 2011. godini, ovoj struci priznata uloga stručnih radnika. Sociolozi u socijalnoj zaštiti u glavnom rade u centrima za socijalni rad. Nema ih gotovo u drugim institucijama i oni ne predstavljaju brojnu kategoriju, ali predstavljaju značajan resurs. Međutim, novim pravilnikom o licenciranju stručnih radnika, nije predviđeno da sociolozi budu u postupku licenciranja. Pitam – zbog čega je ova struka diskriminisana u oblasti socijalne zaštite i zbog čega će, ukoliko takav pravilnik bude donet, biti donet propis koji je u suprotnosti sa zakonom? Hvala.