Hvala.
Pošto se više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Aleksandar Čotrić, Nataša Vučković, Tamara Tripić, Božidar Đelić i Dejan Radenković.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam, povodom pretresa u pojedinostima o predlozima zakona iz tačaka 14, 15. i 16. dnevnog reda, pored predstavnika predlagača mr Mlađana Dinkića, ministra finansija i privrede, mr Verice Kalanović, ministarke regionalnog razvoja i lokalne samouprave i prof. dr Slavice Đukić Dejanović, ministarke zdravlja, pozvao da sednici prisustvuju i Vlajko Senić, državni sekretar u Ministarstvu finansija i privrede, Zorica Pavlović, pomoćnik ministra u Ministarstvu zdravlja i Aleksandar Kocić, savetnik u Ministarstvu finansija i privrede, u Upravi za javni dug.
Nastavljamo rad i prelazimo na pretres u pojedinostima o 14. tački dnevnog reda – PREDLOGU ZAKONA O PREUZIMANjU OBAVEZA ZDRAVSTVENIH USTANOVA PREMA VELEDROGERIJAMA PO OSNOVU NABAVKE LEKOVA I MEDICINSKOG MATERIJALA I PRETVARANjU TIH OBAVEZA U JAVNI DUG REPUBLIKE SRBIJE.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Miroslav Petković i Radojko Obradović.
Primili ste izveštaj Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Narodni poslanici Milica Vojić Marković i Milica Radović, pismenim putem, povukle su amandman koji su zajedno podnele na član 4. Predloga zakona.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miroslav Petković i Radojko Obradović.
Vlada nije prihvatila amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Reč ima narodni poslanik Radojko Obradović.

Hvala, gospodine predsedniče.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministar, prvi od tri izuzetno važna zakona koji reguliše, na predlog Vlade, preuzimanje obaveza zdravstvenih ustanova prema veledrogerijama. Ono što je zadatak ovog zakona, to je da sa jedne strane otkloni te nagomilane docnje, nagomilana dugovanja zdravstvenih ustanova, a sa druge strane da time omogući njihov rad, kao i da otkloni mogućnost da se ovakva dugovanja naprave i u budućnosti.
Predlog zakona je stigao u Skupštinu 6. decembra, a vi ste negde, čini mi se, početkom oktobra, zajedno sa ministrom finansija, imali pregovore sa predstavnicima iz oblasti zdravstva. Prošlo je praktično tri meseca. Našim amandmanom smo tražili samo, ako već pretvaramo neka dugovanja u javni dug, tri meseca je bilo dovoljno da se vidi koji je to spisak dužnika i spisak svih onih ustanova koje su te dugove napravile. Naravno, vi ste amandman odbili i rekli ste da će to sve da se uradi u nekom periodu koji dolazi nakon usvajanja zakona.
Vrlo je neuobičajeno da država Srbija preuzima određene obaveze i pretvara neke obaveze u javni dug, a da se prvo ne zna kome se i koliko duguje. U načelnoj raspravi ste rekli da te pare niko nije odneo kući, da su to sredstva koja su potrošena za lekove i da su zahvaljujući tim sredstvima, koje su zdravstvene ustanove uradile, napravile nešto mimo budžeta Fonda, spasli živote mnogim ljudima. To je sigurno tačno, ali šta je problem? Ovo će samo trenutno da reši problem, ali će ovakav postupak da stvori uslove da se i u budućnosti docnja nastavi. Ne postoji ni jedno ograničenje da se ne nastavi sa docnjom.
Šta govori u prilog tome? U prilog tome govori to da ovo nisu jedini dugovi, duguje i Republički zavod za izdate lekove na recept i oni kažu da je njihov dug 17 milijardi. U Predlogu budžeta za 2013. godinu Zavod kaže da oni nemaju sredstva za lekove, a pri tom se, naravno, očekuje podizanje cene leka za 20%, jer se koriguje obračunska vrednost evra. Uvozna komponenta i u domaćim lekovima je vrlo izražena, pa će poskupeti i domaći lekovi. Zavod jasno kaže u svom predlogu budžeta da duguju 17 milijardi i da imaju sredstva samo do juna meseca, što znači da nemaju dovoljno para. U situaciji kada je budžetski deficit na svim nivoima prisutan, republički budžet ima deficit od 130 – 140 milijardi u ovom trenutku. Jedino Fond nema nikakav deficit, bar ne priznat.
Skupština je usvojila u danu za glasanje, a mi smo naravno bili protiv tog budžeta, budžet Republičkog zavoda koji predviđa da će troškovi ishrane u 2013. godini biti za 5% veći nego u 2012. godini, u trenutku kada će prosečna inflacija u narednoj godini biti 11%. Za hranu za bolesnike će biti odvojeno samo 5% više nego ove godine. Za energente svega 7% više. Nisu predviđena sredstva za lekare koje ste vi potpisali kao ministarstvo ili vaš prethodnik, nije važno, ali nisu predviđena, po ugovoru koje je Ministarstvo potpisalo sa Fondom, sredstva za plate 700 doktora medicine, 604 medicinskih sestara, 280 zdravstvenih radnika. Nisu predviđene plate za zamene svih onih lekara koji će ići na specijalizacije i subspecijalizacije.
To samo govori u prilog da će te docnje da se nastave, da će taj problem ovako rešen samo trenutno otkočiti problem, ali da će već iz meseca u mesec docnje biti nastavljene i da ćemo ovakvom politikom, pretvaranja svega u javni dug, imati vrlo brzo na dnevnom redu novi zakon koji će neki novi dug pretvarati u javni dug. Nema nikakvog ograničenja i ništa niste uradili da rešite ključne probleme u zdravstvu. Predložili ste tri zakona, ali po našem dubokom uverenju to nisu ključni problemi u zdravstvu. Ovo jesu neki od problema, ali niste rešili probleme sveobuhvatne i problemi u zdravstvu će iz meseca u mesec biti sve veći i veći.

Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, u raspravi u načelu sam postavio pitanje ministarki zdravlja u duhu ovog amandmana. Po meni je sasvim logično da ako narodni poslanici glasaju za preuzimanje određenog duga i pretvaraju ga u javni dug, odnosno u dug svih građana, da se makar zna koji je to dug i prema kome je dug. Znamo da je dug prema veledrogerijama i prema dobavljačima lekova, ali ne znamo ko je napravio dug, budući da je ministarka zdravlja u uvodnom izlaganju rekla da postoje mnoge zdravstvene ustanove koje nisu napravile dug, ali sigurno je da postoje i druge zdravstvene ustanove koje su se sasvim neodgovorno ponašale.
Takođe, položaj i veledrogerija i dobavljača lekova nije jedinstven. "Unihemkom", "Velefarm" i "Srbolek" su upravo zbog ovih razloga otišli u stečaj. Sada je pitanje da li će oni moći da se oporave u stečaju i da li će moći da stanu na noge posle isplate dugovanja koja su prema njima, ali sa druge strane imamo situaciju da su "Aktavis" i "Jugoremedija" naplatili u potpunosti svoja potraživanja.
Ovaj amandman faktički traži da se dobiju informacije koje smo trebali da imamo u obrazloženju ovog predloga zakona, jer osnovno je pitanje, kada preuzimate neki dug, kako je nastao dug, ko je napravio dug i zbog čega je napravio dug? Ovako, iz meni sasvim nerazumljivih razloga, to se nekako plasira kao neka specijalna državna tajna i onda na osnovu tih tajnih i skrivenih podataka u danu za glasanje poslanici treba da glasaju za ovaj zakon. Zbog toga je stav naše poslaničke grupe da razumemo položaj međusobnih dugovanja i potraživanja, da bi možda mi i drugačije rezonovali što se tiče ovog zakona kada bismo imali ove podatke, ali jednostavno te podatke nemamo. Ne razumemo razlog zbog čega se oni kriju od javnosti, zbog čega se kriju od građana Srbije, a građani Srbije treba da isplate taj dug.
Zbog toga mislim da je, ako već nije dato u obrazloženju Predloga zakona, trebalo naknadno dostaviti narodnim poslanicima i da sigurno svi oni koji su skrivili dug, a pri tom izvršili i krivično delo, treba da odgovaraju, sve u sklopu borbe protiv korupcije i kriminala, koju SPO i DHSS u potpunosti podržavaju. Zbog toga mi ne možemo glasati za ovakav predlog zakona bez ovih podataka.

Reč ima narodni poslanik Milica Radović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo ministar, osnovno pitanje i kod ovog člana, na koji smo mi amandmanski reagovali, a naravno i kod celog ovog zakona, jeste da li će dug zdravstvenih ustanova biti kompletno vraćen i da li će ovaj zakon sprečiti da se takvi dugovi i u budućnosti prave? Da li će kompletan dug zdravstva biti na ovaj način vraćen?
Odgovorno tvrdim i izražavam svoj protest što me ministarka u ovom trenutku ne sluša. Insistiram da me čujete. Mislim da je ovo vrlo važna tema i da moramo dobiti odgovore na ova pitanja. Upravo sam rekla da ovaj zakon po mom mišljenju neće rešiti problem.
Zbog čega neće rešiti problem? Zbog toga što u ovom članu 2. se govori o dugu od 13 milijardi dinara, a da nam niko do sada nije dao objašnjenje na koji način je on utvrđen i da li je on tačno utvrđen. Kasnije, ako pogledate ceo zakon, u članu 5. se kaže da će Vlada posebnim aktom utvrditi iznos svakog pojedinačnog potraživanja zdravstvene,odnosno veledrogerije prema zdravstvenim ustanovama.
Šta to znači? To znači da Vlada u ovom trenutku uopšte ne zna koliki je sadašnji dug prema veledrogerijama, jer da zna to bi i napisala u zakonu, ali bi to potkrepila određenom dokumentacijom. Zaista mislim da se ovde radi o neozbiljno pristupu. Zbog čega? Zato što ovaj zakon, i sami ste rekli, pokušava da reši problem na jedan kvalitetan način, na jedan sveukupan način. Da li će to biti? Ne. Od izmirenja kompletnog duga zavisi održivost snabdevanja celokupnog zdravstvenog sistema.
Zato smo mi podneli ovaj amandman gde smo tražili da se evidentiraju dugovanja svake zdravstvene ustanove ponaosob i tražili smo, naravno to ne piše ali se podrazumeva, da se evidentira potraživanje svake veledrogerije da bi znali koliki je ukupan dug. Opet moram da protestujem.
Nisam završila, imam još mnogo toga da pitam. Sa druge strane, zašto mi insistiramo na ovoliko? Gospodo moramo da budemo svesni da se ovim zakonom povećava javni dug Srbije. Znači, ova sredstva koja je neko napravio, a koja čini mi se, ovim zakonom se pokušavaju amnestirati od odgovornosti, neko mora da vrati. Zašto su građani u obavezi da vraćaju ovaj dug? Neko mora da nam prosto odgovori na to pitanje. Ako se već prihvata da on bude javni dug onda kompletan problem mora da bude rešen. Uporno govorim da on neće biti rešen. Želim, da me razuverite i da mi date argumente zašto mislite drugačije.
Moram da kažem da veledrogerije očekuju ono što ste vi rekli u načelnoj raspravi, znači da im se vrati ceo dug. Moram da vam kažem takođe i drugu stvar, da veledrogerije prilikom svakog uvoza imaju gubitak od 20% zbog naravno negativnih kursnih razlika. Nekoliko puta, tačnije pola godine već insistiraju na tome da dođe do promene uredbe o određivanju kursa dinara. Reći ću vam da je ta uredba doneta u junu 2011. godine i da ona iznosi 99 dinara za jedan evro. Predstavnici kako domaćih, tako i stranih veledrogerija, upozoravaju Vladu, znači da mogu da obustave sve moguće isporuke kako lekova, tako i medicinske opreme, zbog toga što cena lekova nije usklađena sa realnim kursom dinara.
Dalje, veledrogerije takođe, kada su već isporučile lekove i medicinsku opremu zdravstvenim ustanovama, oni su platili u isto vreme i PDV i carine. Taj iznos, tačnije taj trošak nije ukalkulisan u ovo i možemo da govorimo samo o tome da njihov celokupan iznos neće biti namiren.
Dalje, u ovom predlogu zakona se govori o zadnjem roku, znači o 31. decembru 2015. godine kada će njima biti isplaćen kompletan dug. Postavlja se pitanje koliko će njihovo potraživanje do tog trenutka biti potpuno obezvređeno. Na čemu ja insistiram? Insistiram na tome da dobijem odgovor, da li će ovako predviđen zakon, odnosno Predlog zakona rešiti kompletan dug prema veledrogerijama, ne zbog veledrogerija nego zbog opstanka i obezbeđenja snabdevanja lekova celokupnog zdravstvenog sistema.
Znači, zašto insistiram na ovom amandmanu? Zato što ja mogu samo na osnovu jednog pitanja da se uverim da vi apsolutno ne zante koja su to današnja potraživanja u tačnom iznosu, odnosno dugovanja zdravstvenih ustanova prema veledrogerijama. To da ću potpuno biti u pravu, evo postaviću vam samo jedno pitanje i zahtevam od vas u ovom trenutku tačan i jasan odgovor. Da li vi znate tačno koliko iznosi javni dug? Da li je u ovih 13 milijardi dinara koliko je predviđeno ukalkulisan dug Instituta za transfuziju krvi? U ovom trenutku tražim od vas odgovor i ako mi tačno odgovorite na to pitanje, a odgovor ja znam, pa vas upravo zbog toga to pitam. Znači recite mi, da bi videli da li su vaši ili moji argumenti na mestu.

Reč ima gospođa Slavica Đukić Dejanović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predsedniče, naravno da je dijalog način da se razumemo. Kod rasprave u načelu dala sam delimično odgovor na vaša pitanja, ali ću naravno ponoviti.
Mi govorimo ovde o dve vrste dugovanja u zdravstvu. Prva je, vezana za ona dugovanja koja su napravile zdravstvene ustanove na ime neugovorenih obaveza i deo tih dugovanja jeste vezan za saradnju zdravstvenih ustanova sa veledrogerijama, od kojih očigledno imate dosta informacija i deo dugovanja jeste pre svega vezan za dugovanja za tzv. neugovorene obaveze. Dakle, za ono što ugovorom između te ustanove i RZZO nije bilo predviđeno. Fond tu vrstu dugovanja ne prihvata i ne priznaje. Ta dugovanja tačno iznose 13 milijardi i 200 miliona. Država je ocenila da može samo dug od vrednosti od 13 milijardi uzeti na sebe kroz javni dug, o čemu smo pričali, a ovaj ostatak će se rešavati na drugi način. Dakle, same ustanove će morati da rešavaju taj drugi deo.
Da li znamo tačno koja ustanova duguje i koliko? Naravno. Sravnjivanje je bilo prema tačnim podacima koje su ustanove sravnjivale sa onima sa kojima su dužne. Podaci o tome se nalaze u RZZO. Da li svaki poslanik može doći do tih podataka? Naravno da može, čak i kroz formu pitanja, odnosno upita da li mu se to može dostaviti? Da, može i treba da se dostavi.
Druga vrsta duga su dugovi RZZO prema apotekama. Ti dugovi su bili preko 210, čak i preko 270 dana. Zakon reguliše u cilju poboljšavanja finansijske discipline da se oni moraju apsolutno vremenski ograničiti. Dakle, RZZO zbog nediscipline punjenja samog fonda RZZO nije u stanju da istog momenta i u roku od 60 dana isplati sva svoja dugovanja. Ali, moramo skraćivati sa perioda od 270 dana i predloge da u prvoj godini, a to je 2013. godina najviše se može dugovati 150 dana. U narednoj 2014. godini najviše 120 dana, da bi se prešlo na 90 dana koliki je vremenski period predviđen za 2015. godinu.
U tom smislu ovo je samo jedan deo pokušaja da se manje duguje. Da li će biti dugovanja? Kod poboljšanja finansijske discipline i činjenice da se predviđa da krivično delo bude neuplaćivanje doprinosa za zdravstvo, uverena sam da ćemo se negde sresti i da ćemo imati finansijski okvir za funkcionisanje zdravstva bolji u narednom periodu. Ali, tačno se zna koja ustanova koliko duguje i tačno se zna o kojoj vrsti duga se govori.
U momentu kada smo analizirali kompletnu finansijsku situaciju, a to je bilo u novembru mesecu, u prvoj polovini novembra, dugovanja na dan 30 oktobra su bila tačno 13 milijardi i 200 miliona dinara ustanova prema veledrogerijama, a dugovanja RZZO prema apotekama oko 17 milijardi. Prvi deo duga je već isplaćen, fonda prema apotekama i danas u ovom momentu on iznosi 13 milijardi. Mislim da će se u ovoj godini on smanjiti za još milijardu do dve.
Prema tome, mi ćemo ući u neke normalnije finansijske tokove. Naravno, predlagač ovih izmena je Ministarstvo finansija, ali je Vlada usvojila ovo kao svoj predlog i zbog toga ja i dajem odgovore na ova pitanja.

Da li želite repliku? Izvolite.

Hvala vam gospodine predsedniče. Vi ste gospođo ministarka objasnili sve ono što ja znam. Očekivala sam da ću od vas da dobijem neke preciznije odgovore koje sam prosto pitala u svom pitanju.
Niste mi odgovorili na pitanje i nije dovoljno da mi kažete da RZZO ima sve potrebne informacije o ukupnom iznosu dugovanja u ovom trenutku. Ja to tražim sada od vas i postavila sam vam jedno jasno i konkretno pitanje. Da li je u ovih 13 milijardi dinara ušao dug Instituta za transfuziju krvi? Molim vas da u ovom trenutku odgovorite meni na to pitanje.