Pošto smo završili pretres o svim amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u Danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.

Prelazimo na 15. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O ZDRAVSTVENOJ ZAŠTITI, u pojedinostima.

Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Nebojša Zelenović, Janko Veselinović, Teodora Vlahović, Veroljub Arsić, Zoran Babić, Irena Aleksić, Zoran Antić, Marko Atlagić, Igor Bečić, Nebojša Berić, Branislav Blažić, Jelena Budimirović, Ljubica Vasić, Irena Vujović, Ninoslav Girić, Aleksandra Đurović, Milinko Živković, Stefan Zankov, Biljana Ilić Stošić, Milanka Jevtović Vukoičić, Jadranka Joksimović, Dragomir Karić, Oto Kišmarton, Milan Knežević, Milan Kovačević, Radmilo Kostić, Miodrag Linta, Saša Maksimović, Mirjana Marjanović, Vesna Marković, Pavle Markov, Predrag Mijatović, Ljiljana Miladinović, Ljubica Mrdaković Todorović, Mujo Muković, Dušica Nikolić, Dragan Nikolić, Jasmina Obradović, Marija Obradović, Biljana Pantić, Mileta Poskurica, Tanja Radovanović, Aleksadar Radojević, Katarina Rakić, Marijan Rističević, Mićo Rogović, Mile Spirovski, Momir Stojanović, Ljubiša Stojmirović, Željko Sušec, Dragan Todorović, Dragan Tomić, Aleksandra Tomić, Vučeta Tošković, Vladimir Cvijan, Dragan Čolić, Srđan Šajn, Miroslav Petković, Radojko Obradović, Milica Vojić Marković, Milica Radović, Miloš Aligrudić, Sanda Rašković Ivić i Bojana Božanić.

Narodni poslanici Mileta Poskurica, Milan Knežević, Ljubica Mrdaković Todorović, Ninoslav Girić, Branislav Blažić, Predrag Mijatović i Aleksandar Radojević pisanim putem 5. decembra 2012. godine, povukli su amandman na član 9. stav 1. Predloga zakona.

Primili ste izveštaje Odbora za zdravlje i porodicu i Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.

Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo je, saglasno članu 163. Poslovnika Narodne skupštine odbacio kao nepotpune amandmane narodnih poslanika Miloša Aligrudića i Sande Rašković Ivić kojim su predložili da se posle člana 3. dodaju novi članovi 3a, 3b i 3v i amandman kojim je predloženo da se posle člana 8. doda novi član 8a i amandman narodnih poslanika Milice Vojić Marković i Bojane Božanić kojim su predložile da se posle člana 8. doda novi član 8b.

Odbačeni amandmani ne mogu biti predmet rasprave i o njima se ne glasa.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Na član 1. amandman su zajedno podnele narodni poslanici Milica Vojić Marković i Milica Radović.

Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu nisu prihvatili amandman.

Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.

Da li neko želi reč? (Da.)

Reč ima narodna poslanica Milica Vojić Marković. Izvolite.

Hvala gospođo predsedavajuća.

Gospođo ministar, dame i gospodo narodni poslanici, vrlo sam pažljivo slušala kolegu Marijana Rističevića, zato što je ono što je on govorio, poslanička grupa DSS, pretočila i u amandman.

Mi smo smatrali da među onima koji trebaju da dobiju veće pravo, odnosno zdravstvenu zaštitu budu i poljoprivrednici. Rukovodili smo se time što je ministarka na odboru rekla da, kada god otvori zakon ona želi da još jednom kategorijom proširi prava. Mi smo smatrali da je ovo kategorija koja zaista zaslužuje ta prava, pogotovu što je u onoj grupi ovih proširenih prava, bila grupa samohranih roditelja dece do sedam godina, što jeste ustavna kategorija, ali bismo voleli da ta deca makar budu do 18 godina, to je jako mali broj ljudi.

Zašto smo se mi bazirali na ovu priču o poljoprivrednicima? Jeste da nije predizborna kampanja, a u predizbornoj kampanji svi im se obraćaju, mi smo smatrali da treba ovom kategorijom ljudi zaista popričati, jer smo imali jedno istraživanje koje se tiče zdravlja u ruralnoj Srbiji i došli smo do podataka da seosko stanovništvo ima brojne probleme u korišćenju usluga zdravstvene zaštite, pre svega nedovoljna dostupnost zdravstvenih usluga, nedovoljni obuhvat populacije zdravstvenim osiguranjem i neodgovarajući pristup uslugama zdravstvene zaštite.

Naravno, istraživanje kaže da samo 41% sela u Srbiji ima ambulante i naravno, sada ovde imate jako precizne podatke, da u Vojvodini ima 87% sela, u centralnoj Srbiji 33, u zapadnoj Srbiji 27, jugoistočnoj Srbiji 20. Taj procenat od 41 nije svuda isti.

Zato ne čudi podatak da je 41% ispitanika istaklo da ih život u selu sprečava da posećuju lekara i kada je potrebno i koliko je to potrebno. To je vrlo važno da kažem. Zatim, razlike u zastupljenosti lica bez zdravstvenog osiguranja, one se javljaju između regiona i naročito između poljoprivrednih, mešovitih i ne poljoprivrednih domaćinstava. Naravno da je u pitanju uvek Vojvodina, koja prednjači u tom smislu, da ima najmanje lica bez zdravstvenog osiguranja, da su zapadna i centralna Srbija u proseku 13%, a da je u jugoistočnoj Srbiji najviše 16% lica koja nemaju zdravstveno osiguranje.

Oni koji žive samo od poljoprivrede su u najvećem broju onih koji nemaju zdravstveno osiguranje. Naravno, ovde je više muškaraca nego žena. Sad zamislite ovaj podatak koji je frapantan. 50% ispitanika u ovom istraživanju kaže da se leči samo. Radi se o ruralnoj sredini, radi se o siromašnim ljudima, radi se o ljudima koji su diskriminisani po raznim osnovama.

Samo 28% njih plaća privatne zdravstvene usluge, 27% se samo leči u ambulantama i domovima zdravlja. Znači, 27% naših poljoprivrednika se samo leči u domovima zdravlja.

Dalje, imam jedno istraživanje koje se tiče moje opštine Valjevo. U jednom selu koje se nalazi samo šest kilometara od centra grada, 137 ljudi je došlo na lekarski pregled. Njih 37 je imalo zdravstvene knjižice. Ostalih 100 je imalo zdravstvene knjižice, što iz Federativne Republike Jugoslavije, što do nekih tamo drugih knjižica.

Znači, to je ono zbog čega smo mi smatrali da je potrebno proširiti ovom kategorijom ljudi.

Hvala.

Reč ima ministarka Đukić Dejanović. Izvolite.

Uvažena poslanice, dozvolite da se složim da poljoprivrednici nisu zaista izjednačeni i kada su osigurani po ostvarenju svih svojih prava iz zdravstvenog osiguranja.

Na primer, poljoprivrednik koji je operisan zbog kardiovaskularne bolesti, nema pravo na naknadu, a neko ko nije u ruralnoj sredini, ima pravo na bolovanje. To imamo nameru, naravno, da menjamo i to ćemo menjati, a posle teške kardiovaskularne intervencije, poljoprivrednik najmanje dva meseca ne može imati fizički napor, zna se kakav je posao.

U tom delu, možemo se složiti da ova subpopulacija naših građana, poljoprivrednika, nije izjednačena po pravima iz osiguranja, odnosno treba raditi nešto na popravljanju tih parametara i mislim da u ministarstvu već radimo i mislim da ćemo ubrzo naći rešenje i učestvovaće u tome i Ministarstvo poljoprivrede.

Vaš amandman, a u vezi sa članom 22. zakona, se odnosi zapravo na ona lica koja nemaju sopstvene prihode. Moram reći da poljoprivrednici koji, doduše, daju doprinose na najnižu osnovicu, duguju u ovom momentu 27 milijardi i 200 miliona. Dakle, i oni koji su formalno nosioci prava na osiguranje, nisu bili u stanju da tu svoju obavezu, doduše, kao i pravna lica, kao i preduzetnici, koji svi skupa duguju 139 milijardi, taj dug sa kamatom iznosi toliko. Malo pre sam rekla da je sam dug bez kamate 65 milijardi.

Dakle, članom 22, imali smo nameru da ona lica, koja nisu nosioci osiguranja, budu zaštićena kada su u pitanju određena prava, imunizacija, skrining tehnike, primena ranog detektovanja bolesti, i naravno da mislimo da samohrani roditelji dece do sedam godina, ako nemaju sopstveno osiguranje, treba da se nađu u ovoj kategoriji.

Ako bismo ubacili i sve poljoprivrednike, onda bismo eliminisali one koji već učestvuju u procesu osiguranja, a selekcija među njima bi bila vrlo teška. To što neko ima pet ha zemlje, nije u stanju da obradi, s jedne strane, ili što neko ima svega hektar, pa se dobro organizovao i daje mu mogućnost da uplati svoj doprinios, prosto ne postoje kriterijumi, koji bi nas usmerili na to, koje bi sve to kategorije poljoprivrednika bile.

Činjenica je da nismo mogli da napravimo diskriminaciju između poljoprivrednika i drugih građana, ni pozitivnu ni negativnu, i zbog toga nismo prihvatili ovaj amandman.

Hvala.

Reč ima Milica Vojić Marković, replika. Izvolite.

Hvala gospođo ministar na odgovoru, koji me je samo delimično  zadovoljio.

Meni je potpuno jasno da ste vi nasledili potpuno ruiniran sistem, koji je devet godina jedan ministar, iz jedne stranke uredno ruinirao, tako da ne možete da mi kažete da sad imate sredstva kako biste ovo stanje popravili.

Ali, ja sam računala na vašu dobru volju. Ako već imate dobru volju da 13,5 milijardi pretvorite u javni dug, zašto ne bismo onda razmišljali i o nekom javnom dugu, koji će poljoprivrednicima omogućiti da dobiju zdravstveno osiguranje, naravno onima koji zdravstveno osiguranje nemaju.

Ja sam vrlo upoznata sa istraživanjima zdravlja u ruralnoj Srbiji, i znam da postoje kriterijumi po kojima je "Batut" radio, možda bi mogli i vi da pogledate te kriterijuma i da ti kriterijumi budu i pokazatelji vama, kako bi ova kategorija ljudi ipak imala pravo, makar da uđe u ove programe koje ste naveli.

Hvala.

Reč ima ministarka Đukić Dejanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, htela bih i vas i građane Srbije da podsetim da smo 2011. godine doneli zakon po kome onog momenta kada neko počne da plaća zdravstveno osiguranje, on zapravo ima sva prava iz zdravstvenog osiguranja, ne ulazeći eventualno u neizmirene dugove ranijeg poslodavca i bilo koga, tako da smo tu jednu meru koja je sveobuhvatna i koja nije pravila diskriminaciju na zakonodavnom planu mi ovde u parlamentu učinili 2011. godine.

Hvala.

Reč ima narodni poslanik dr Predrag Mijatović. Izvolite.

Hvala lepo.

Javljam se po amandmanu gospođe Vojić-Marković.

Vidite, ima dve stvari, vrlo smo širokogrudi kada dajemo prava ko ima mogućnost da se solidarno leči. Da se pogrešno ne razumemo, nemam ništa protiv tih proširivanja prava, treba da ih proširimo. Međutim, kada se pojavi, kao što smo malo pre diskutovali, manjak, onda smo vrlo rigorozni i tražimo ko je kriv. U tom dualizmu bi morali da se odlučimo hoćemo li solidarno zdravstveno osiguranje u Srbiji ili hoćemo američko osiguranje? U Americi znate kako je sa osiguranjem, kada potrošite pare koje ste uplatili, oni kažu – gospodine ili gospođo, hoćete li da doplatite ili su vam vrata s one strane? Kod nas toga nema. Mi imamo solidarno zdravstveno osiguranje i tako treba imamo, ali onda moramo da shvatimo da možemo da proširimo prava, ali da moramo i da solidarno snosimo dug koji to zdravstvo upravo pravo baš zbog neke humanosti kojom treba da se dičimo, odnosno humanosti u zdravstvu. Hvala lepo.