Pošto smo završili pretres o svim amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona, u pojedinostima.

Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.

Prelazimo na 16. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O ZDRAVSTVENOM OSIGURANjU

Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Milica Vojić Marković, Milica Radović, Nebojša Zelenović, Miloš Aligrudić, Sanda Rašković Ivić, Miroslav Petković, Radojko Obradović, Mirjana Dragaš, Mileta Poskurica, Milan Knežević, Ljubica Mrdaković Todorović, Branislav Blažić, Predrag Mijatović, Aleksandar Radojević, Bojana Božanić, Veroljub Arsić, Zoran Babić, Irena Aleksić, Zoran Antić, Marko Atlagić, Igor Bečić, Nebojša Berić, Jelena Budimirović, Ljubica Vasić, Irena Vujović, Ninoslav Girić, Aleksandar Đurović, Milinko Živković, Stefan Zankov, Biljana Ilić Stošić, Milanka Jeftović Vukoičić, Jadranka Joksimović, Dragomir Karić, Oto Kišmarton, Milan Knežević, Milan Kovačević, Radmilo Kostić, Miodrag Linta, Saša Maksimović, Mirjana Marjanović, Vesna Marković, Pavle Markov, Predrag Mijatović, Ljiljana Miladinović, Ljubica Mrdaković Todorović, Mujo Muković, Dušica Nikolić, Dragan Nikolić, Jasmina Obradović, Marija Obradović, Biljana Pantić, Tanja Radovanović, Katarina Rakić, Marijan Rističević, Mićo Rogović, Mile Spiroski, Momir Stojanović, Ljubiša Stojmirović, Željko Sušec, Dragan Todorović, Dragan Tomić, Aleksandra Tomić, Vučeta Tošković, Vladimir Cvijan, Dragan Čolić i Srđan Šajn, amandmane Vlade i amandman Odbora za zdravlje i porodicu.

Primili ste mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.

Primili ste izveštaje Odbora za zdravlje i porodicu i Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo.

Narodni poslanik Srđan Šajn, 27. novembra 2012. godine, pisanim putem, povukao je amandman da se ispred člana 1. doda novi član.

Narodni poslanik Mirjana Dragaš, 1. decembra 2012. godine, pisanim putem povukla je amandman na član 4.

Narodni poslanici Radojko Obradović i Miroslav Petković, 5. decembra 2012. godine, pisanim putem, povukli su amandman na član 2.

Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo, saglasno članu 163. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, odbacio je kao nepotpune, amandmane narodnih poslanika: Miloša Aligrudića i Sande Rašković Ivić kojim se posle člana 2. dodaje novi član 2a i kojim se posle člana 4. dodaje novi član 4a, amandmane narodnih poslanika Milice Vojić Marković i Milice Radović kojim se posle člana 5. dodaje novi član 5a i posle člana 8. dodaje novi član 8a.

Odbačeni amandmani ne mogu biti predmet rasprave i o njima se ne glasa.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Na osnovu člana 157. stav 6. Poslovnika Narodne skupštine, Odbor za zdravlje i porodicu podneo je amandman kojim se predlaže da se iznad člana 1. doda novi član 1.

Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Srđan Šajn.

Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu nisu prihvatili amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.

Reč ima narodni poslanik Srđan Šajn.

Dame i gospodo, pokušao bih da nastavim raspravu koju smo imali na odboru vezano za amandman koji sam predložio. Čini mi se da nema spora, govorimo gospođi ministarki i Vladi, oko same ideje.

Druga stvar koja za mene ne predstavlja problem, a to je pitanje same formulacije. Tu zaista ostavljam prostor da učinimo eventualno neke zajedničke pomake. Tamo gde na osnovu obrazloženja Vlade imamo spora, a to je pitanje da li je ovome mesto u ovome zakonu ili nije, da li ova ideja može da se realizuje u okviru postojećeg pravnog sistema u okviru ovog zakona ili ne. Da bismo zaista došli do nekakvih zajedničkih stavova i da pogledamo stvari iz istih uglova, moram da izvršim samo malu analizu postojećeg pravnog sistema i određenih termina da bi mogli da nastavimo taj rad, uzimajući za rezervu da to nećemo dugo raditi u ovom zakonu, ali da nam bude jasno gde to pripada i da to rešimo, ako se slažete da nemamo problema oko same ideje koju nosi ovaj zakon.

Dakle, radi se o sledećem. U samom Zakonu o zdravstvenom osiguranju u članu 1. kada se govori šta je predmet Zakona o osiguranju, u poslednjem pasusu piše da se ovim zakonom uređuju pitanja od značaja za sistem zdravstvenog osiguranja. Za mene je ovo nesumnjivo pitanje koje je bitno za sistem zdravstvenog osiguranja.

U članu 11. se, između ostalog kaže, gde se govori o načelima solidarnosti i uzajamnosti, da se zasniva na načelu solidarnosti i uzajamnosti između različitih polova. Dakle, kada govorimo o tome, onda govorimo da je to temelj ovoga.

Gde sada mi imamo problem i gde mislim da treba da pokušamo da gledamo iz različitih uglova? Sadašnje rešenje i ono kako posmatra vaše ministarstvo jeste ugao gde vi posmatrate majku. Zašto je bitno da to kažem? Ako se vratimo na prethodni zakon, koji definiše društvenu brigu za zdravlje na nivou Republike, onda ćemo da vidimo da je polazište svega, a polazište i definisanje ovog člana, u stvari, definisanje grupacije stanovnika koji trebaju da imaju obezbeđeno zdravstveno osiguranje. Zamolio bih samo da ovo zajedno izanaliziramo. Dakle, ključna reč jeste o kojoj grupaciji mi govorimo?

U prethodnom zakonu se govorilo o ženama kao o grupaciji. U mom predlogu mi definišemo porodicu kao grupaciju gde je majka deo te porodice, gde nije izolovana kategorija. Da sam zaista ja u pravu, izvršiću analizu tog člana, da vidimo zaista da se radi o različitim kategorijama stanovništva i da su te kategorije stanovništva, poslušaćete me samo koje su sad ovim zakonom. Postojećim zakonom govori se da isti tretman imaju monasi i monahinje. Ovim članom 22. istu zaštitu imaju članovi porodica osoba koje su na odsluženju vojnog roka. Ovim zakonom takođe jedan od stava jeste da pripadnici romske nacionalne zajednice imaju. Dakle, ovaj član 22. nije samo član, odnosno nije samo stav koji definiše položaj žene u tome, nego se govori o različitim grupacijama stanovništva.

Ako polazimo od porodice kao osnovne vrednosti, kao osnovne grupacije i o porodicama koje nemaju po drugom osnovu mogućnost da učestvuju supružnici u procesu planiranja porodice, jer nemoguće je planirati porodicu, pokušao sam da razgovaram i sa stručnjacima, nemoguće je planirati porodicu samo ako date mogućnost ženama da one određen postupak ili određeni tretman, kako se to medicinski stručno kaže, da one imaju tu zaštitu.

Takođe, vaše kolege su mi rekle da, otprilike, kada govorimo o planiranju porodice onih porodica koje ne mogu da imaju decu, da se otprilike rizik deli 40:40:20, da se 40% govori o ženama, 40% o muškarcima a 20% o nekim zajedničkim faktorima, da bi se zaista u tim porodicama stvorila mogućnost da imaju decu. Dakle, očigledno u procesu planiranja porodice su podeljene odgovornosti supružnika, govorim u medicinskom smislu. Da bismo zaista to ostvarili, nesumnjivo je da je to mesto ovde. Dakle, samo mi menjamo ugao. Zakonodavac koji je ranije definisao zakon, on je stajao u uglu gde je video ženu kao jednu od grupacija koju obezbeđuje osiguranje, a mi danas prelazimo na stanovište EU, na stanovište zakona koji usklađujemo sa određenim savremenim pogledima EU i ljudskih i manjinskih prava i više ne vidimo samo ženu kao nekoga ko je odgovoran za decu, već vidimo porodicu, odnosno supružnike u ovoj situaciji, kao grupaciju. Tu dolazi do kvalitativno novog definisanja grupacije o kojoj mi govorimo.

Da sam zaista u pravu ili mi je barem to doprinelo da gledam iz ovog ugla, još jednom vas podsećam da se u zakonu koji reguliše šta je društvena briga za zdravlje na nivou Republike ove grupacije o kojima se ovde govori, one jesu navedene u tom zakonu, ali navedene su na jedan stariji način, na jedan konzervativni način, a ne na jedan način na koji mi menjamo definisanje u ovom smislu. Da se zaista radi o grupacijama, molim vas da konsultujemo zajedno član 11, gde nesumnjivo osnovni subjekt nosioca tih prava jeste grupacija stanovništva, a da smo na različite načine definisali koje su to grupacije. Još jednom ponavljam, da li su to monahinje, da li su to monasi, da li su to Romi, da li su to žene itd. U ovom trenutku definišemo to na nov način, približavamo se evropskim standardima, približavamo se tome kako to gledaju savremena zakonodavstva i savremeno definisanje ljudskih i manjinskih prava o ulozi muškarca i žene u porodici, izjednačavamo njih kao supružnike i govorimo da je porodica centar posmatranja u ovome, kada govorimo o samom cilju, a cilj zakona jeste da se stvori zdrava porodica, i to govorim u određenom vremenu.

Dakle, govorimo upravo o porodici koja daje svoj doprinos u borbi protiv bele kuge. Ne govorimo o porodici kao o kategoriji od početka do kraja stvaranja zajednice. Mogu da prihvatim da vreme na koje sam ja predložio amandman, 24 meseca, da treba da se vratimo na 12 meseci, to je za mene tehničko pitanje i pitanje koje se postavlja sada – da li smo u situaciji to da ispratimo ili ne, ali minimalna sredstva bi se dala iz budžeta ako se proširi ovako ovaj pogled, a dobili bismo jedan kvalitativno nov pristup posmatranju ove grupacije.

Još jednom kažem, mogu da prihvatim da se to reši nekim drugim zakonom, ali moram da vas podsetim da ako izanaliziramo šta su predmeti različitih zakona, onda, još jednom ću da ponovim i sa time ću da završim, predmet ovog zakona je definisan u članu 1. i on je u skladu sa ovim. Predmet Zakona o radu govori samo o onim osobama koje su u određenom odnosu prema tržištu rada, prema poslodavcu i koji imaju na jedan određen način definisane te odnose, pa iz tih odnosa proizilazi njihovo pravo. U ovoj situaciji možemo da kažemo da su oni morali da budu na tržištu rada, ali to možemo da kažemo i za neke druge kategorije, kao, recimo, da su članovi porodice osobe koja je na odsluženju vojnog roka. Samim tim što unosimo različite kategorije, mi govorimo da postoje takve porodice u Srbiji koje nemaju nikakav odnos prema tržištu rada, pa iz njega mogu da crpe tu mogućnost, a da nam je i te kako bitno svako dete u Srbiji i da se borimo protiv bele kuge i da to definišemo kao jedan problem. Za sada toliko.

Hvala.

Reč ima ministarka Slavica Đukić-Dejanović. Izvolite.

Očigledno je da ste se detaljno bavili problematikom roditeljstva i rodne ravnopravnosti, koju detaljno tretiraju zakoni koje ste pomenuli, porodični zakon i Zakon o brizi o deci, koji detaljno daje pravo i ocu da se stara o detetu kao i majci. U pogledu tih prava, oni su izjednačeni.

Kada je u pitanju član 22. i ova izmena koju smo predložili, ona se odnosi na to da je ideja da osiguranicima u smislu ovog zakona i pod uslovima propisanim ovim zakonom smatraju se lica koja pripadaju grupaciji stanovništva koje je izloženo povećanom riziku oboljevanja. To je majka. Porođaj, bez obzira što je fiziološki čin, značajan period iza porođaja ženu čini imunološki izmenjenog statusa. Ona je zapravo u poziciji da su joj potrebne poštede različitih nivoa, od fizičkih i psihičkih trauma i minimum obezbeđivanja materijalne egzistencije.

Dakle, tendencija je bila da porodilju zbog čina porođaja štitimo i njeno zdravlje, upravo ovom izmenom. Mi smo se i prošli put složili, kod rasprave u načelu, da treba da idemo na to, da tražimo način da nam zaštita porodice zaista bude osnov za zakonodavne i druge aktivnosti. Tu se potpuno slažemo i u tom smislu ćemo se dalje dogovarati.

Po ovom osnovu ako je otac deteta lice koje je nezaposleno ili pripada drugoj kategoriji socijalne ugroženosti, a čiji su mesečni prihodi ispod prihoda utvrđeni ovim zakonom, već to potpada pod član 22. Dakle, ako je otac iz te kategorije, tačka 9. člana 22. već predviđa da takvo nezaposleno lice i druge kategorije socijalno ugroženih, a to su upravo lica o kojima ste vi govorili, a čiji su mesečni prihodi ispod prihoda utvrđenih u skladu sa ovim zakonom, imaju pravo iz člana 22. te mislim da nema razloga jer borimo se potpuno za iste standarde. Mislim da nema razloga da ponovo kažemo da je to otac. Ako je otac iz ove kategorije on je već u članu 22.

Hvala.

Replika gospodina Šajna.

Prihvatiću to obrazloženje i povući amandman, ali samo da preciziramo moj stav. Verovatno nisam bio dovoljno jasan, pa onda pravnici koji očigledno govore o tome i brane svoj stav, pomalo gledaju drugačije nego što gledaju drugi.

Mi govorimo o starom rešenju. Mi ne govorimo o predlogu onog o čemu mi danas govorimo. Staro rešenje na starim osnovama, staro rešenje deo stereotipa, i staro rešenje deo konzervativno-pravnog pristupa rešavanju ovog pitanja. U kom smislu? Da li vi govorite o posmatranju majke kao nekoga i ja tu nemam spora. Govorim samo o jednom drugačijem pristupu, ne posmatranju više samo majke kao kategorije, nego o posmatranju roditelja u tom procesu. Dakle, ovo ne isključuje ovo. To nema nikakve veze, samo u pravnoj tehnici mi možemo to da spojimo u imenicu supružnika, pa da ne bi odvajali majku i supruga. Ali, ako govorimo o jednom drugom posmatranju, onda postavljam sledeće pitanje.

Ako je sve to tako, zašto onda izdvajamo i majku. Ako po svim drugim uslovima ona ima punu zdravstvenu zaštitu onda ne treba ni nju izdvajati iz toga. Zar sama činjenica da smo jednog supružnika izmestili, izdvojili, prepoznali taj problem, ukazuje nam da zaista imamo jednu kategoriju stanovništva. Tu se apsolutno slažem. Znači, govorim o samo jednom drugom pristupu stvari. Ne o pristupu stvari, da mi imamo rešenje, mi imamo stari zakon. Mi sada predlažemo nova rešenja, koristimo taj novi pristup i taj novi odnos. Prihvatam da zajedno radimo na tome i ukoliko vi ostanete pri tom stavu, povući ću amandman, ali mislim da ga treba rešiti.

Hvala.

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, ukoliko Srđan Šajn ne povuče amandman, kao predstavnik Narodne seljačke stranke imam obavezu da glasam za ovaj amandman koji glasi, a Srđan Šajn ga nije pročitao – supružnici i žene u vezi sa planiranjem porodice i u toku trudnoće i roditelji do 24 meseca nakon porođaja uživaju potpunu zdravstvenu zaštitu. To je suština tog amandmana. Nisam čuo da ga je pročitao.

Iz razloga što nam preti bela kuga, taj amandman ću podržati i glasati ukoliko ga predlagač ne povuče. Razlog za to je naravno, što ja živim na selu, što većina seljaka nije po raznim osnovama, nije drugačije osigurana, i mnogi su bez ikakvog osiguranja i ukoliko planiraju porodicu i dobijaju prinovu, a seljaci su ljudi koji ne znaju šta je godišnji odmor, letovanje, zimovanje, sa minimumom zdravstvene zaštite, jer kad ne plate doprinose kao fizička lica njima se doprinosi kasnije ne odbijaju i moraju da ga plate pre ili kasnije, makar i nakon tri godine.

Dakle, nisu obuhvaćeni onim zakonom koji je gospodin Dinkić predložio da se poslodavcima koji nisu platili doprinos za zdravstveno osiguranje, ono oprosti, to se ne odnosi na poljoprivrednike. Mnogi od njih nisu-jesu predmet osiguranja, ali s obzirom da to ređe plaćaju, znači, u toku trudnoće, u toku ova 24 meseca, nisu osigurani na drugi način i ako bi imali želju, oni jednostavno to ne mogu da plaćaju.

Ovo bi bio jedini način da imaj uto osiguranje. Mislim da bi to koliko-toliko podstaklo da u Srbiji gde na selu na jedno krštenje dođe više od 10 opela, da bi to možda povećalo ovaj broj krštenja, dakle, da ne bude jedno na 10 opela, da makar budu dva. Nama nestaju ne samo seljaci i seosko stanovništvo, nama nestaju cela sela i manji gradovi. Iz tog razloga, bez obzira da li je amandman precizan ili ne, podržaću ga ukoliko ne bude povučen. Razlog još veći, recimo da nezaposleno lice, koje je tranvestit, nezaposleno lice ima osiguranje i čak ima pravo da mu država plati promenu pola. Ako je to tako, onda ću ovaj amandman ne da podržim ne jednom rukom nego sa dve. Hvala.

Hvala.

Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić Marković i Milica Radović.

Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu nisu prihvatili amandman.

Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.

Narodni poslanik Miloš Aligrudić se javlja po Poslovniku. Izvolite.

Dakle, hoću da reklamiram povredu člana 19. Poslovnika Narodne skupštine i u vezi sa članom 150. i od člana 161. do 166. Poslovnika.

Naime, bio je podnet niz amandmana od strane poslaničke grupe DSS, naših poslanika, koji su u proceduri kod Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo odbačeni kao nedozvoljeni, a ovde u obrazloženju stoji kao nepotpuni. Navodno zato što odlaze iz kruga materije o kojoj se raspravlja, o zakonu koji je podnela Vlada. Ovde se radi o apsolutnom ne sprovođenju odredbe člana 19. Poslovnika Narodne skupštine kada je reč o obavezi predsednika Narodne skupštine, a vi ste potpredsednik pa ćete preneti, o koordinisanom radu i o vođenju računa o koordinisanom radu Odbora Narodne skupštine.

Dakle, nemoguće je da u jednom slučaju kada je reč o Zakonu o Narodnoj banci, Odbor za finansije podnese amandman koji ima ovakvo obeležje, da dodaje nov član u odnosu na član zakona koji je Vlada predložila, pa da to bude razmatrano, da ne bude diskvalifikovan u Narodnoj skupštini, a da se sad odjednom pojavi niz amandmana koji su diskvalifikovani. To je neverovatno. Pričamo da postoji jedan amandman koji će se ovde raspravljati, koji sam ja podneo, za nekih 10 minuta, koji ima iste te karakteristike zbog kojih je po ovom stavu Zakonodavnog odbora morao biti odbačen, a sada će se raspravljati. To je prosto neverovatno. Znači, kako je to moguće?

Mi smo podneli jedan vrlo lep amandman, još na Zakon o zdravstvenoj zaštiti kojim se traži uvođenje, ponovno uvođenje volonterske specijalizacije. Taj amandman je apsolutno diskvalifikovan od rasprave iako to ništa ne košta ni društvo ni državu, nego je to lepa stvar, koju ste mogli prihvati. Dakle, hoću da vam kažem, hajte da se prenese predsedniku Narodne skupštine da povede računa o ovoj stvari, jer nigde u Poslovniku ne piše instrukcija da se na ovaj način postupa nejednako prema amandmanima koji su podneti.