Hvala vam gospodine potpredsedniče.
Mi ponovo govorimo o poljoprivrednicima u ovom predlogu zakona. Naime, tražimo da poljoprivrednici dobiju status osiguranika u smislu člana 22. ovog predloga zakona.
Na prethodnom zakonu, Zakonu o zdravstvenoj zaštiti se pokrenula jedna vrlo ozbiljna i kvalitetna rasprava u pogledu amandmana koji smo, koleginica Vojić Marković i ja podnele, kojim smo tražili ovo isto.
Dobila sam utisak, na osnovu rasprave koje je protekla, da bi gospođa ministar možda bila voljna da prihvati čak ovaj amandman, ukoliko bi ga mi možda malo preciznije definisali, ukoliko bi dodali da se to odnosi na poljoprivrednike do 0,5 hektara zemljišta.
Apelovala bih na vas, ukoliko naravno taka volja postoji, mi smo vrlo radi da taj amandman preciziramo i ispravimo. U samom obrazloženju, zašto se amandman odbija, mislim da Vlada polazi od nerealnog sagledavanja sadašnjeg stanja i položaja srpskog seljaka.
Naime, ne govorim o seljacima koji obrađuju desetine hektara zemljišta, govorim o prosečnom srpskom seljaku, koji obrađuje možda samo tri hektara zemljišta, koji ima dve krave i koji možda ima IMP traktor, star 30 do 40 godina, i koji po tom osnovu može da zaradi godišnje, svega par hiljada evra, i to naravno, ako ga vreme posluži. Ako bude godina kao što je ova godina bila sušna, čisto sumnjam da možda da zaradi i toliko.
Naravno, poljoprivreda u Srbiji nije biznis, ona je puko preživljavanje i naravno da mi smatramo da bi ovaj amandman trebalo da bude prihvaćen, jer bi on rešio položaj velikog broja osiguranika, koji u ovom smislu nisu podvedeni pod to svojstvo.
Ne možemo da se ponašamo tako, kao da je poljoprivreda u Srbiji na nivou one koja je u Danskoj, gde farmeri obrađuju po 50 hektara zemlje, ovde se radi o poljoprivredi kao delatnosti, gde poljoprivrednici bukvalno, u pravom smislu reči, preživljavaju.