Hvala.
Doktor Slobodan Samardžić ima reč.

Poštovani narodni poslanici, predsedniče Skupštine, Srbija je pre nekoliko dana otvorila dva granična prelaza prema Kosovu, ali nije dobila datum za pregovore oko pristupanja EU. Preksinoć je Savez za opšte poslove EU doneo zaključak gde se kaže da će u prvom polugodištu 2013. godine biti predložen početak razgovora o pristupanju ukoliko Srbija pokaže dovoljan napredak, kako oni kažu, u dijalogu sa Prištinom. Dakle, formulacija koja ništa ne znači i znači puno u isto vreme.
Osim toga ti zaključci daju jedna spisak zahteva Srbiji, koje ona treba da ispuni da bi se pristupilo predlaganju početka pregovora. Taj spisak je dosta veliki. Njega možemo tumačiti i kao uslove ili možda nove uslove, razne, sitne, tehničke uslove koji se na kraju pokažu kao pravi politički uslov za pristupanje Srbije EU. Tu nemamo samo one stvari na koje smo navikli da treba primeniti sporazume, da treba nastaviti dijalog u vezi sa tačkama koje su predviđene itd. Tu se traži da Srbija počne da demontira svoje strukture na Kosovu. Traži se da se otvori jedno jasno finansiranje usluga koje Srbija daje stanovništvu na Kosovu. Traže se i mnoge druge stvari. Prema tome, sasvim je jasno pred kojim je zahtevima Srbija da bi dobila mogućnost da o tome razmišlja da li će se otvoriti to pitanje ili ne.
Tome bih pridodao i izjavu ministra spoljnih poslova Nemačke, nekoliko sati pre nego što su zaključci usvojeni, gde je naše reporteru iz Brisela u mikrofon rekao da Srbija mora da vodi računa o onome do čega je EU naročito stalo, a to je načelo teritorijalnog integriteta. Reći to našem reporteru i obratiti se javnosti Srbije sa takvom rečenicom je cinično, u najmanju ruku. Mi znamo da Nemačka u ovim razgovorima unutar Saveta ima vodeću ulogu. Ona ima svoj spisak od sedam zahteva koje je predsednik frakcije CDU dao pre nekoliko meseci našim zvaničnicima. Po svoj prilici i ovaj savet ministara će, kada bude razgovarao o otvaranju tog nesretnog datuma za pregovore, voditi računa o tim tačkama Nemačke.
Znači, nalazimo se pred jednim krajnje nejasnim zahtevom EU, zahtevom koji može značiti da je uslovljavanje oko stvari koje nisu decidno navedene u ovim zaključcima.
Osnovno pitanje za celokupnu javnost Srbije jeste dokle će Srbija ići u EU kao ovca na šišanje? To je ono što zaista moramo postaviti, jer se mora postaviti država, Vlada, a to je zahtev za objašnjenje, koje hoću sada da dam. Mora se postaviti pred javnošću i prema svima nama jasan stav i jasna donja linija dokle Vlada može ići u ovim neizvesnim procesima.
Na pragu smo toga da predamo jedna deo naše teritorije i da prihvatimo onaj princip na koji nam je ukazao nemački ministar spoljnih poslova, a da nismo vredni datuma za početak pregovora o pristupanju. Kada bi ti pregovori počeli jednog dana, od čega smo mi daleko svetlosnim godinama, oni bi verovatno trajali najmanje onoliko koliko traju turski pregovori, a to znači odavde do večnosti. Mislim da je to jasno svima koji iole prate ovaj proces, a pre svega je jasno članovima Vlade.
Dakle, ona mora javnosti Srbije, Srbiji kao celina, da jasno izloži šta će i kako će u ovim tzv. pregovorima i pred ovim uslovima koji se neprestano roje pred našim očima, a mi takođe neprestano dajemo ustupak po ustupak. Uskoro će biti otvorena dva nova prelaza, pa dva nova, pa ćemo onda prihvatiti i carinjenje robe i nametanje Srbima sa Kosova kosovarskih ličnih karata itd, a stalno ćemo govoriti kako ne moramo da priznamo Kosovo, a EU će govoriti da će se jednog dana, ako i onda i ukoliko, otvoriti ti pregovori. Krajnje je vreme da Vlada pred javnost izađe sa jasnim stavom o ovom pitanju i to zahteva pred ovom skupštinom.

Reč ima narodni poslanik Zoran Radovanović.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, hteo sam da postavim pitanje ministru kulture, pošto je verovatno poznato vama i široj javnosti da osim Guče i Egzita imamo još jedan festival, a to je Nišvil. To je festival džez muzike koji se održava u Nišu. Sledeće godine će biti 30 godina kako festival živi i radi.
Ono što je bitno jeste da znamo da za nekoliko večeri kroz taj festival prođe 15 hiljada posetilaca i za taj deo se plaćaju ulaznice. Oko 100 hiljada ljudi kroz prateće programe koji su besplatni prisustvuje, vidi i uživa u džezu. Ono što je važno jeste da se zna da za studente i učenike uvek postoje povlastice.
U prošlogodišnjem izdanju časopisa "Nju Jurop" koji izlazi u Briselu i predstavlja glasilo, da kažem, umetničke Evrope izašao je članak pod naslovom "Nišvil – evropsko lice Srbije". Mislim da treba napraviti malu digresiju između Guče i Egzita, dva priznata festivala, ali pre svega dva festivala zabave, i Nišvila koji je festival umetničke muzike.
Molim vas da autoritetom pomognete kod ministra kulture da sa predstavnicima grada Niša, organizatorima festivala, pomognemo da se festival sledeće godine, kao 30 jubilarni, održi u još boljem svetlu i da to ostane tradicija jugo Srbije poznatog po dobroj muzici, a u ovom slučaju po umetničkoj muzici. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, hteo bih prvo da postavim pitanje ministru pravde, gospodinu Selakoviću, da li se studenske organizacije registrovane kao političke partije, koje u svom programu naginju ka desničarskom političkom opredeljenju, ako su registrovani kao nevladine organizacije i njima nije primarni cilj da se bave politikom, imaju pravo da izraze svoje političke stavove? To je prvo pitanje.
Drugo pitanje se odnosi na privatizaciju "Sartida". To pitanje upućujem prvom podpredsedniku Vlade i ministru odbrane, gospodinu Vučiću, po čijem zahtevu je predmet o stečaju "Sartida" prebačen iz Trgovinskog suda u Požarevcu u Trgovinski sud u Beogradu, pošto je Trgovinski sud u Požarevcu mesno nadležan, da li su bile i druge ponude prilikom privatizacije "Sartida" i da li su pojedini potpredsednici Vlade uticali na stečajnog sudiju da bude izabran "U.S. Steel" kao kupac "Sartida" u stečaju u vreme "Sablje"?

Hvala.
Pošto se više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Aleksandar Čotrić, Nataša Vučković, Tamara Tripić, Božidar Đelić i Dejan Radenković.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam, povodom pretresa u pojedinostima o predlozima zakona iz tačaka 14, 15. i 16. dnevnog reda, pored predstavnika predlagača mr Mlađana Dinkića, ministra finansija i privrede, mr Verice Kalanović, ministarke regionalnog razvoja i lokalne samouprave i prof. dr Slavice Đukić Dejanović, ministarke zdravlja, pozvao da sednici prisustvuju i Vlajko Senić, državni sekretar u Ministarstvu finansija i privrede, Zorica Pavlović, pomoćnik ministra u Ministarstvu zdravlja i Aleksandar Kocić, savetnik u Ministarstvu finansija i privrede, u Upravi za javni dug.
Nastavljamo rad i prelazimo na pretres u pojedinostima o 14. tački dnevnog reda – PREDLOGU ZAKONA O PREUZIMANjU OBAVEZA ZDRAVSTVENIH USTANOVA PREMA VELEDROGERIJAMA PO OSNOVU NABAVKE LEKOVA I MEDICINSKOG MATERIJALA I PRETVARANjU TIH OBAVEZA U JAVNI DUG REPUBLIKE SRBIJE.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Miroslav Petković i Radojko Obradović.
Primili ste izveštaj Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Narodni poslanici Milica Vojić Marković i Milica Radović, pismenim putem, povukle su amandman koji su zajedno podnele na član 4. Predloga zakona.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miroslav Petković i Radojko Obradović.
Vlada nije prihvatila amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Reč ima narodni poslanik Radojko Obradović.

Hvala, gospodine predsedniče.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministar, prvi od tri izuzetno važna zakona koji reguliše, na predlog Vlade, preuzimanje obaveza zdravstvenih ustanova prema veledrogerijama. Ono što je zadatak ovog zakona, to je da sa jedne strane otkloni te nagomilane docnje, nagomilana dugovanja zdravstvenih ustanova, a sa druge strane da time omogući njihov rad, kao i da otkloni mogućnost da se ovakva dugovanja naprave i u budućnosti.
Predlog zakona je stigao u Skupštinu 6. decembra, a vi ste negde, čini mi se, početkom oktobra, zajedno sa ministrom finansija, imali pregovore sa predstavnicima iz oblasti zdravstva. Prošlo je praktično tri meseca. Našim amandmanom smo tražili samo, ako već pretvaramo neka dugovanja u javni dug, tri meseca je bilo dovoljno da se vidi koji je to spisak dužnika i spisak svih onih ustanova koje su te dugove napravile. Naravno, vi ste amandman odbili i rekli ste da će to sve da se uradi u nekom periodu koji dolazi nakon usvajanja zakona.
Vrlo je neuobičajeno da država Srbija preuzima određene obaveze i pretvara neke obaveze u javni dug, a da se prvo ne zna kome se i koliko duguje. U načelnoj raspravi ste rekli da te pare niko nije odneo kući, da su to sredstva koja su potrošena za lekove i da su zahvaljujući tim sredstvima, koje su zdravstvene ustanove uradile, napravile nešto mimo budžeta Fonda, spasli živote mnogim ljudima. To je sigurno tačno, ali šta je problem? Ovo će samo trenutno da reši problem, ali će ovakav postupak da stvori uslove da se i u budućnosti docnja nastavi. Ne postoji ni jedno ograničenje da se ne nastavi sa docnjom.
Šta govori u prilog tome? U prilog tome govori to da ovo nisu jedini dugovi, duguje i Republički zavod za izdate lekove na recept i oni kažu da je njihov dug 17 milijardi. U Predlogu budžeta za 2013. godinu Zavod kaže da oni nemaju sredstva za lekove, a pri tom se, naravno, očekuje podizanje cene leka za 20%, jer se koriguje obračunska vrednost evra. Uvozna komponenta i u domaćim lekovima je vrlo izražena, pa će poskupeti i domaći lekovi. Zavod jasno kaže u svom predlogu budžeta da duguju 17 milijardi i da imaju sredstva samo do juna meseca, što znači da nemaju dovoljno para. U situaciji kada je budžetski deficit na svim nivoima prisutan, republički budžet ima deficit od 130 – 140 milijardi u ovom trenutku. Jedino Fond nema nikakav deficit, bar ne priznat.
Skupština je usvojila u danu za glasanje, a mi smo naravno bili protiv tog budžeta, budžet Republičkog zavoda koji predviđa da će troškovi ishrane u 2013. godini biti za 5% veći nego u 2012. godini, u trenutku kada će prosečna inflacija u narednoj godini biti 11%. Za hranu za bolesnike će biti odvojeno samo 5% više nego ove godine. Za energente svega 7% više. Nisu predviđena sredstva za lekare koje ste vi potpisali kao ministarstvo ili vaš prethodnik, nije važno, ali nisu predviđena, po ugovoru koje je Ministarstvo potpisalo sa Fondom, sredstva za plate 700 doktora medicine, 604 medicinskih sestara, 280 zdravstvenih radnika. Nisu predviđene plate za zamene svih onih lekara koji će ići na specijalizacije i subspecijalizacije.
To samo govori u prilog da će te docnje da se nastave, da će taj problem ovako rešen samo trenutno otkočiti problem, ali da će već iz meseca u mesec docnje biti nastavljene i da ćemo ovakvom politikom, pretvaranja svega u javni dug, imati vrlo brzo na dnevnom redu novi zakon koji će neki novi dug pretvarati u javni dug. Nema nikakvog ograničenja i ništa niste uradili da rešite ključne probleme u zdravstvu. Predložili ste tri zakona, ali po našem dubokom uverenju to nisu ključni problemi u zdravstvu. Ovo jesu neki od problema, ali niste rešili probleme sveobuhvatne i problemi u zdravstvu će iz meseca u mesec biti sve veći i veći.

Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, u raspravi u načelu sam postavio pitanje ministarki zdravlja u duhu ovog amandmana. Po meni je sasvim logično da ako narodni poslanici glasaju za preuzimanje određenog duga i pretvaraju ga u javni dug, odnosno u dug svih građana, da se makar zna koji je to dug i prema kome je dug. Znamo da je dug prema veledrogerijama i prema dobavljačima lekova, ali ne znamo ko je napravio dug, budući da je ministarka zdravlja u uvodnom izlaganju rekla da postoje mnoge zdravstvene ustanove koje nisu napravile dug, ali sigurno je da postoje i druge zdravstvene ustanove koje su se sasvim neodgovorno ponašale.
Takođe, položaj i veledrogerija i dobavljača lekova nije jedinstven. "Unihemkom", "Velefarm" i "Srbolek" su upravo zbog ovih razloga otišli u stečaj. Sada je pitanje da li će oni moći da se oporave u stečaju i da li će moći da stanu na noge posle isplate dugovanja koja su prema njima, ali sa druge strane imamo situaciju da su "Aktavis" i "Jugoremedija" naplatili u potpunosti svoja potraživanja.
Ovaj amandman faktički traži da se dobiju informacije koje smo trebali da imamo u obrazloženju ovog predloga zakona, jer osnovno je pitanje, kada preuzimate neki dug, kako je nastao dug, ko je napravio dug i zbog čega je napravio dug? Ovako, iz meni sasvim nerazumljivih razloga, to se nekako plasira kao neka specijalna državna tajna i onda na osnovu tih tajnih i skrivenih podataka u danu za glasanje poslanici treba da glasaju za ovaj zakon. Zbog toga je stav naše poslaničke grupe da razumemo položaj međusobnih dugovanja i potraživanja, da bi možda mi i drugačije rezonovali što se tiče ovog zakona kada bismo imali ove podatke, ali jednostavno te podatke nemamo. Ne razumemo razlog zbog čega se oni kriju od javnosti, zbog čega se kriju od građana Srbije, a građani Srbije treba da isplate taj dug.
Zbog toga mislim da je, ako već nije dato u obrazloženju Predloga zakona, trebalo naknadno dostaviti narodnim poslanicima i da sigurno svi oni koji su skrivili dug, a pri tom izvršili i krivično delo, treba da odgovaraju, sve u sklopu borbe protiv korupcije i kriminala, koju SPO i DHSS u potpunosti podržavaju. Zbog toga mi ne možemo glasati za ovakav predlog zakona bez ovih podataka.