Hvala.
Reč ima narodni poslanik Miloš Aligrudić. Izvolite.

 Gospođo potpredsednice, gospođo ministar, dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji smo podneli praktično je nužna dopuna Predloga ovog zakona, jer je potpuno jasno da kada je reč o opljačkanom Fondu zdravstva, mi ni dan danas nemamo predstavu da li uopšte postoji valjana  kontrola priliva sredstava u taj fond, a pogotovo kada je reč o kontroli odliva sredstava iz Fonda i načina na koji se oni troše.
Ponajmanje to znaju građani Srbije, ponajmanje to znamo mi svi koji plaćamo naše zdravstvo kroz obavezno zdravstveno osiguranje, i nemamo nikakvu predstavu ko i na kakav način raspolaže našim novcem. To stanje traje godinama i decenijama u ovoj zemlji. Umesto da se u poslednjih 15-20 godina taj problem reši, on biva sve gori i gori.
Dakle, Fond u našem sistemu kakav sad postoji ne valja ništa, to odmah da vam kažem, i njega treba u korenito menjati. Fond je jedini izvor realnog finansiranja zdravstvenih usluga u državnom sektoru. Na taj način smo došli u situaciju da je onda celo zdravstvo dovedeno u pitanje.
Ako mi moramo sada da pretvorimo 13 do 13 milijardi u javni dug, kako bi Fond mogao uopšte da funkcioniše, kako bi se mogli uopšte isplatiti obaveze koje zdravstvene ustanove imaju prema onima od kojih su na veresiju kupili lekove, koji se inače obračunavaju još uvek prema 99 dinara za evro, i ceo taj lanac ide u jednu beskrajnu veresiju, onda je potpuno prirodno da će u jednom trenutku to sve da stane, ili da pukne. I evo, Solomoskog rešenja, ajmo 13 milijardi da premestimo u javni dug, da podmirimo tu obavezu koja postoji, ajmo onda da donesemo još par pratećih zakona koji će pomoći, navodno, kažem navodno, da se uvede ta kontrola u priliv i odliv sredstava iz Fonda, ne bili valjda vremenom to sve funkcionisalo kako treba.
Dame i gospodo narodni poslanici i vi građani koji gledate, to nikada neće funkcionisati kako treba, zato što je sve naopako postavljeno. Ovaj sistem korenito ne valja. Naš sistem solidarnosti preko Fonda obaveznog osiguranja, kao kape nad celim sistemom ne radi, to ne funkcioniše i nismo država, u ekonomskom smislu, spremna i tu moramo da se pogledamo u oči i da kažemo da podnese bilo kakav teret u ovom sektoru. To je apsolutno nemoguće.
Šta do govori? To govori da umesto da radimo po principu – seci uši, krpi gaće, kao što je ovaj slučaj, tako što ćemo opterećivati građane Srbije, tj poreske obveznike da u budućem periodu ovih 13 milijardi javnog duga plaćaju iz svog džepa ponovo za iste zdravstvene usluge koje očekuju od države, za onaj novac koji su inače platili za zdravstveno osiguranje.
Ko to ne shvata, da mi prevedem. Znači, platili smo novac za obavezno zdravstveno osiguranje, na osnovu tog novca, bolnice i ostale institucije funkcionišu, zadužuju se, kupuju lekove, nemaju para da to plate Fondu, Fond nema para da to plati dobavljačima lekova, veledrogerijama i nastaje veliki dug. Takođe, veledrogerije duguju proizvođačima, pa prenose putem cesije potraživanje na bolnice.
To je jedan opšti galimatijas i uopšte nisam video kako ste u ovom predlogu zakona taj problem rešili. Ovde nema reči o tome, to kao da ne postoji. Uopšte ne znamo koliki je taj dug. Vi ste ga procenili do 13 milijardi, a on može biti 30 milijardi, i to ne samo po ovom osnovu, nego po različitim osnovama.
Šta tu ne valja? Tu ne valja to što ne postoji čarobni štapić, ne postoji mehanizam kojim se ovo može ponovo staviti u funkciju. Drugim rečima, niste trenutno imali izbora. Kratkoročno gledano, ako hoćete za mesec dana da rešite neki problem, morali ste ovo da uradite. Onda barem otvoreno treba reći građanima da ima se dodatno ljušti koža s leđa na ovaj način, oduzimaju dvostruko pare iz budžeta, ili trostruko, pitaj boga koliko, a da pri tom, sem vašeg obećanja na prošloj sednici kada se došli ovde i na sednici Odbora za zdravlje, nismo još videli da smo se upustili u korenitu promenu sistema i da smo promenili sistem funkcionisanja obaveznog osiguranja u Srbiji.
Šta treba uraditi? Da ne bi mlatili praznu slamu i pričali bez veze, odmah ću reći šta treba uraditi, pa izvolte, uradite to. Ako to ne uradite, onda će to morati neko drugi da uradi prvom prilikom kada mu se ona ukaže. To je, recimo, naša stranka – DSS.
Odmah ću vam reći krajnje nesebično šta treba napraviti. Omogućite konkurenciju subjekata osiguranja. To je u našem slučaju interventna mera, a i dugoročna strategija. Uradite to, obezbedite pacijenta dobrim zakonom kojim će se zaštiti njegova prava i žestokom državnom kontrolom privatnog sektora. Ali, pustite da privatni sektor bude stub zdravstvene zaštite, kao što je državni sektor.
Hajde da prevedemo to zbog građana koji ovo gledaju i slušaju na vrlo prost jezik. Imamo li svoju zdravstvenu knjižicu? Imamo, na osnovu posla i rada gde idemo. Hajde da pitamo ljude - možete li vi s tom zdravstvenom knjižicom da odete u privatnu apoteku i podignete lek na recept? Ne možete. To vam pravi ovaj sistem. Možete li s tom knjižicom da izaberete svog lekara, po izboru, opšte prakse i da to bude čovek koji je otvorio ordinaciju na ćošku, privatnik, gde vam je mnogo lakše i brže da dođete, da vam bude pružena usluga, dobijete recept, ne samo recept nego uput za bolnicu, za tercijalnu zaštitu? Ne možete.
Postavlja se pitanje – zašto? Zato što je naš sistem tako postavljen da ne dozvoljava onima koji imaju privatnu inicijativu u zdravstvenom sektoru, da imaju poverenja u sistem da će im ikada išta biti plaćeno. To zbog toga ne funkcioniše.
Vi ste, gospođo ministar, na Odboru za zdravlje kada smo razgovarali, pomenuli pitanje apotekarskih ustanova. Rekli ste da se vode pregovori. Naravno, po zakonu bi oni trebali da prihvate te recepte. Zamislite čoveka koji je otvorio apoteku sa porodičnim parama i rešio čovek od toga da živi, pa odakle vam ideja da će neko dopustiti da mu se pojavi 100 pacijenata tog dana sa 100 recepata ili 500 recepata, za koje će mu Fond platiti tek za dve godine ili za godinu i po dana. Ne plate ni za šest meseci, to je katastrofa, to tako ne funkcioniše.
Ako rešite ovaj problem na ovaj način, tako što ćete preuzeti javni dug i stimulisati Fond da to izmiri, te obaveze, to neće ići automatski. Na kraju će se sistem ponovo ugušiti, jer nigde niste dali garancije da ovo što ste uradili ičemu vredi, da će ovo zaista rešiti problem zbog koga ste krenuli u ove promene. To prosto neće da radi, znate?
Kako ste vi došli do tih 13 milijardi, to me zanima? Kako ste došli do 13 milijardi duga? Došli ste, ali kako? Voleo bih da nam stvarno taksativno navedete ko je taj koji duguje, ko najviše duguje u zdravstvenim ustanovama, koliki je taj novac, ko su bila odgovorna lica koja su se zadužila za taj novac, ko su proizvođači kojima se najviše duguje od strane veledrogerijama, koji su proizvođači u lancu s veledrogerijama u odnosu dugovanja i potraživanja, kako je do toga došlo i da li je neko nekada odgovarao? Da li je nekada neko odgovarao, ne krivično, nego da li je neko smenjen zbog toga?
Imali smo nekoliko krivičnih procesa u ovoj državi, za koje javnost stiče utisak da su nastali iz određenih političkih razloga. Ne mislim da je u pitanju partijski politički progon, nego tzv. dnevna politika prema događajima. Znači, dogodilo se neko hapšenje jedne žene, koja je onda ukazala na to da postoji korupcija u jednom širem lancu, ukazala je na direktora jednog vrlo značajnog zdravstvenog centra u Srbiji, čovek je uhapšen, a kasnije, zna se kako se to desilo…
(Predsedavajuća: Gospodine Aligrudiću, molim vas da se vratite na temu. Ne morate uopšte da povisujete glas na mene.)
Molim? To je tema, 13 milijardi dinara koje su navedene. Pa nemojte, molim vas, da me opominjete na način koji je nepriličan – 13 milijardi duga u članu 2. na koji smo podneli amandman i to je tema. Ovde smo rekli u amandmanu, ako ne znate da čitate tekst, pročitaću vam ga ja - sastavni deo ovog zakona je evidencija svih dugovanja zdravstvenih ustanova prema veledrogerijama, prema ustanovama i po veleprodajama koje će Narodnoj skupštini biti dostavljene 31. decembra 2012. godine.
Objašnjavam vam zbog čega je to potrebno, a vi mene prekidate i kažete da treba da dovedem u vezu ovo što govorim sa temom. To može da mi kaže samo neko ko nema veze sa onim što radi. Za sada toliko.

Opet vas podsećam da se vratite na temu. Hvala.
Reč ima dr Zoran Radovanović. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovana ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da definitivno imam prvi put priliku da dragog kolegu uhvatim na delu.
Znači, više puta kada sam nešto hteo na odborima, gde se poziva da je prisustvovao Odboru za zdravlje, znači, dođe, kaže i ode. To imate u stenogramu. Dođe, kaže i ode. Sad prvi put možemo da razgovaramo kao ljudi na ovu temu.
Ova tema, ovih 13 milijardi, prošli put sam zamolio da ne pričaju ljudi koji nisu u sistemu zdravstva.
Izvinjavam se, ne mogu od buke da govorim.

Izvolite, nastavite.

Zašto sam ovo rekao? Hoću da objasnim jednu stvar. Zašto sam rekao da neko ko nije u sistemu zdravstva ne priča o zdravstvu?

Molim narodne poslanike da omogućimo poslaniku da govori.
Izvolite, gospodine Radovanoviću.

Zašto ovo govorim? Probaću da budem jednostavan u objašnjavanju. Fond zdravstva je prošle godine opredelio sredstva Kliničkom centru u Nišu od nekih šest milijardi, sa sve platama. Evro je bio računat 99. Plan za 2010, 2011, 2012. i biće za 2013. godinu. Svakog septembra ili oktobra meseca mi u takvoj ustanovi, tog tipa, nemamo više lekova i materijala ili smo pri kraju sa lekovima ili materijalom.
Kao što je malopre jedan kolega rekao, nisu sve kriminalne radnje. Deset puta sam rekao da onog ko je uradio nešto loše treba uhapsiti. Ove godine će, moj predlog je bio malopre, da ukoliko se ovaj požar ne ugasi sada i sistemskim zakonima ne reši za pet godina ćemo ponovo ovakav zakon usvajati. Ponovo ćemo od septembra, oktobra imati manjak lekova, ako projektujemo 2012. na 2013. godinu. Rekao sam da o tome treba da priča onaj ko je u sistemu zdravstva.
Sa druge strane, svako od pacijenata, malopre je neko pričao, pa je loše interpretirano, kada dođe kod nas u novembru mesecu, nama Fond ne fakturiše uslugu, nego nam Fond vrati fakturu. To ne znate.
(Jovan Palalić, sa mesta: Ništa ne znamo.)
Hoće li poslanik stalno ovako da dobacuje? Stvarno nema smisla i nije korektno.
Pokušavam da jedan deo kolega edukujem o ovim stvarima, ali neće da slušaju. Nemirni su, a ja ih gledam u oči. Mnogo je prosto, Fond zdravstva kao takav nema dovoljno sredstava da u septembru, oktobru, novembru i decembru sa projektovanim cenama, jer u januaru mesecu predajemo planove ministarstvu. U januaru mesecu planove predaje "Batut". U januaru mesecu trebam da napišem koliko će biti operisanih ljudi, koliko će biti bolesnih, koliko će biti prehlađenih i da se trebuju količine lekova prema tome.
To sam pričao prošli put. Medicina, odnosno zdravstvene ustanove su živi organizam. Ne mogu biti, kao što je rekla koleginica, dragstor. Uđeš, kupiš pivo ili nešto i izađeš napolje. To su živi mehanizmi. Šta ako se desi velika saobraćajka danas? Imaću 20 operacija danas. To morate da razumete. Predlog je bio da po završetku ovoga Fond stane i pratećim zakonima omogući, spreči korupcija, da se utvrdi ko je kriv i da pomoću novih zakona sistem zdravstva bude održiv. Da li će to biti privatno osiguranje, nešto drugo, treće? Totalno je nebitno. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Miloš Aligrudić, povreda Poslovnika. Izvolite.

Član 107. Dakle, molio bih vas da ako ste reagovali na mene prošli put na pogrešan način da sada reagujete i da opomenete kolegu koji vređa svog kolegu narodnog poslanika. Uvreda je iznesena na sledeći način, barem se ja osećam uvređenim.
Prvo je rekao da ja nemam prava ili nemam dovoljno osnova da pričam o zdravstvu i o promenama u zdravstvu zbog toga što nisam zdravstveni radnik. Ja sam, kao i vi, dragi kolega, i sve ostale kolege, i vi gospođo potpredsednice, i vi gospođo ministar, neko ko koristi zdravstvenu uslugu na osnovu obaveznog osiguranja i ono je obavezno po zakonu. Imam direktan i neposredan interes kao i svi građani da govorim o promenama zdravstvenog sistema i ovakva vrsta diskvalifikacije u najmanju ruku, neću da kvalifikujem to što je kolega rekao.
Druga stvar, komentarisanje nečega što nije red i nije mesto da se komentariše, a to je impresija narodnog poslanika da drugi narodni poslanik utrčava ili izlazi sa Odbora za zdravlje, bude malo, pa ode itd. To je čista uvreda i na kraju krajeva i kleveta. Zato što taj narodni poslanik ne može da zna razloge i stepen obaveza svog kolege u ovom parlamentu, da li ima ili nema nešto drugo zakazano u slično vreme, a to koliko sam bio na Odboru za zdravlje je mera koju sam odvojio, a koja je neophodna da bi učestvovao u diskusiji i da bih doprineo rešenju ovog problema.
Na kraju krajeva, voleo bih da mi naše primedbe koje iznosimo shvatimo krajnje dobronamerno, jer ako će igde biti dobronamerne, biće ovde u sektoru zdravstva. Ne postoji ni jedan neposredan politički interes, barem ne naše poslaničke grupe ili bilo koga nas pojedinačno, zbog čega bi bili nešto kontra. Ove sve primedbe koje iznosimo su veoma važne i smatramo da bez njih sistem ne može da se otkoči, a onda tako govoriti, pa ponoviti 90% onoga što sam ja rekao, valjda zato što je to iz usta lekara, a ne iz usta nekog drugog čoveka u ovoj državi. To je stvarno uvredljivo.