Hvala lepo.
Javljam se po ovom amandmanu i u okviru ove diskusije koja se trenutno vodi. Mislim da je ministarka dovoljno jasna kako će i na koji način taj dug biti isplaćen i ispeglan. Normalno, ne tako lako, ali sigurno je da će to da se završi. Međutim, ima jedna druga stvar oko koje treba razmišljati – kako je taj dug napravljen i biti možda malo fleksibilniji.
Tu bih se složio sa jednim delom kolega koji su govorili, a na nešto je odgovorila i gospođa ministar. Taj dug koji je napravljen nije napravljen kriminalnom delatnošću, niti je otišao nekome u džep, dug je potrošen na osiguranike, potrošen je na zdravlje ovih ljudi. Dugovi koji su napravljeni za lekove su potrošeni, kao što je i određeni broj zdravstvenih radnika od 20.000 ili 13.000, neko spominje 13.000, neko spominje 20.000, ti ljudi su dobili posao. Zaposleni su tamo gde su bili potrebni, upravo ono o čemu ste govorili. Možda je neki mali procenat zaposlenih tamo gde nije trebalo, ali to je jako malo.
Znači, ono o čemu je kolega govorio, nećemo nadam se pledirati na to da 20.000 ljudi otpustimo zato što je primljeno preko ugovorenog sa Fondom.
Ima jedan drugi problem, gospođo ministar, ono o čemu smo govorili na Odboru za zdravlje, a to je da se sudaramo i ponovo smo se sudarili sa Fondom za zdravstveno osiguranje, odnosno mi suviše velike ingerencije dajemo Fondu i dajemo mogućnost da on organizacije zdravstvo u Republici Srbije, a ne Ministarstvo zdravlja. Fond vrlo često ne razume potrebe zdravstvenih ustanova i potrebe osiguranika. Radi vrlo često po nekim birokratskim principima, ne razmišljajući o tome da li neki od tih birokratskih principa direktno nekada štete zdravlju ljudi. Ne kažem da je to namerno, ali mislim da to radi iz neznanja.
Ono o čemu smo i govorili to je da mnogi veća prava, veće mogućnosti, odnosno organizaciju zdravstva treba da ima ministarstvo, a ne Fond za zdravlje, jer upravo ovaj dug je napravljen u tom pravcu, što su se direktori zdravstvenih ustanova sudarili sa uzansima koje im je dao Republički fond za zdravlje. Da je Republički fond za zdravlje imao razumevanja za potrebe zdravstvenih ustanova i u kadru i u potrošnji medicinskih sredstava ne bismo imali ovoliki dug. To je na neki način veštački dug koji je napravljen. Taj dug je mogao da bude ispeglan i mogao je da bude manji. Sad nam se taj dug pojavio koji nam je Republički fond upravo prezentirao i mi ćemo ga peglati.
Analiza svega što tražite od mene iziskuje zaista jednu takvu retrospektivu i jednu takvu organizaciju da ne bi bilo dovoljno još jedno ministarstvo uposlenih.
Ne mislim samo vi, gospodine poslaniče, nego uopšte sve to što tražite šta je bilo, zašto je bilo.
Molim vas, stojim iza činjenice da će se do kraja ove godine tačno znati u paru, u dinar koliko je ko prekoračio određene obaveze i koliko je ko napravio određenih troškova.
Da li je to negde bilo osnovano, da li je negde povređena procedura, da li je bilo manipulacija, time se moraju baviti drugi. Ministar zdravlja mora raditi ono što mi planiramo u ovom momentu da radimo, a to je da planiramo bezbedniju i sigurniju budućnost sa ovako malo para.
Biću krajnje iskrena, u ovoj sali sedi bar 10% onih koji su me molili za jako kvalitetne lekare da ih negde zaposlim. Znate, deo duga je i zato što zaista naše finansijske mogućnosti ne mogu pokriti sve kadrovske potrebe koje imamo. Deo duga je i zbog toga.
Ne možemo striktno govoriti samo o tome da je u zdravstvu sve izraz korumpiranosti, sve izraz nepotizma i raznih nemilih socijalnih komunikacija. U tom smislu mislim da treba odvojiti žito od kukolja i da to uopšte nije sporno.
Ovu priliku koristim da zamolim ministra unutrašnjih poslova, da zamolim tužilaštvo da rade svoj posao i da zamolim sve građane da ne učestvuju u koruptivnim radnjama, odnosno ako se od njih traži da u njima učestvuju, da zaista imaju slobodu da se jave i ministru zdravlja.
