Hvala.
Reč ima narodni poslanik dr Zoran Radovanović.

Zahvaljujem, predsedavajuća.
Poštovane koleginice i kolege, mislim da je kolega dobio aplauz zaslužni, samo što bih vas podsetio i građane Srbije da aktuelni ministar priča o dugu koji je nasleđen iz prethodnog perioda. Klinički centar u Nišu je imao pre 5. oktobra 2.000 zaposlenih, a od tada ima 3.300 zaposlenih. Zašto ne pitate ministarku ko je zaposlio te ljude? Da li to treba da zna ona? Hiljadu i nešto ljudi je zaposleno kada su došli ovi novi.
Dugovanja koja su bila nije pravila ministarka Slavica. Tri meseca sam direktor i nisam primio ni jednog. Zašto ne pohvalite mene?
Malo pre koleginica poslanica zbog replika pominje 13.000 zaposlenih koji su višak. Da li hoćete da pitam tu poslaničku grupu da li misli da se 13.000 ljudi otpusti s posla?
(Milica Radović s mesta: Možete li da ponovite pitanje?)
Da ponovim - hoćete li da pitam tu poslaničku grupu, da javno kažete da vi tražite da otpustimo 13.000 ljudi zaposlenih u zdravstvu?
To ste rekli malo pre, da ima viška.
(Predsedavajuća: Nemojte se direktno obraćati narodnim poslanicima, molim vas.)
Opet moram da gledam na drugu stranu.
Znači, problem je samo jedan. To smo pričali i na prethodnoj sednici. Znači, treba da se razgovara o tome da pokušavamo da rešimo stanje.
U pravu je kolega što kaže, da neće da leče tesari, moleri, šloseri i stolari, ali ti ljudi su živa bića i oni rade u sistemu zdravstva. Oni rade u Kliničkom centru Niš. Ne mogu da im dam otkaz i da time smanjim dug i da budemo jednaki i da to bude razlog zbog čega postaje zdravstveni sistem stabilan. Ne, sada se gasi požar. Posle toga donosimo zakone koje ste tražili, da se reši i da se pohapse oni koji su krali. I direktori i iz Fonda, svi koji su krali da se uhapse. Tako mora. Kada se to završi, onda rešavamo sistemskim zakonima druge stvari. Zahvaljujem.

Hvala.
Narodni poslanik Nebojša Zelenović, replika. Izvolite.

Poštovana ministarko, teško vama ako vas bude kolega Radovanović branio.
Nije me kolega Radovanović razumeo. Nisam tražio da se bilo ko otpusti, samo sam tražio da se primene propisi. Oni su jasni i postoje normativi. Oni kažu koliko kadra u kojoj zdravstvenoj ustavi treba da bude, ali se to ne slaže sa onim što je u stvarnosti.
Dakle, nisam da se neko otpusti, ali postoji mogućnost da se napravi prostor da se zaposle lekari, stručnjaci, ali o tome ću pričati kasnije. Dakle, u pitanju je nesporazum. Inače, pohvaljujem kolegu Radovanovića. Svaka čast.

Hvala.
Sledeći se za reč javio narodni poslanik Predrag Mijatović.

Hvala lepo.
Javljam se po ovom amandmanu i u okviru ove diskusije koja se trenutno vodi. Mislim da je ministarka dovoljno jasna kako će i na koji način taj dug biti isplaćen i ispeglan. Normalno, ne tako lako, ali sigurno je da će to da se završi. Međutim, ima jedna druga stvar oko koje treba razmišljati – kako je taj dug napravljen i biti možda malo fleksibilniji.
Tu bih se složio sa jednim delom kolega koji su govorili, a na nešto je odgovorila i gospođa ministar. Taj dug koji je napravljen nije napravljen kriminalnom delatnošću, niti je otišao nekome u džep, dug je potrošen na osiguranike, potrošen je na zdravlje ovih ljudi. Dugovi koji su napravljeni za lekove su potrošeni, kao što je i određeni broj zdravstvenih radnika od 20.000 ili 13.000, neko spominje 13.000, neko spominje 20.000, ti ljudi su dobili posao. Zaposleni su tamo gde su bili potrebni, upravo ono o čemu ste govorili. Možda je neki mali procenat zaposlenih tamo gde nije trebalo, ali to je jako malo.
Znači, ono o čemu je kolega govorio, nećemo nadam se pledirati na to da 20.000 ljudi otpustimo zato što je primljeno preko ugovorenog sa Fondom.
Ima jedan drugi problem, gospođo ministar, ono o čemu smo govorili na Odboru za zdravlje, a to je da se sudaramo i ponovo smo se sudarili sa Fondom za zdravstveno osiguranje, odnosno mi suviše velike ingerencije dajemo Fondu i dajemo mogućnost da on organizacije zdravstvo u Republici Srbije, a ne Ministarstvo zdravlja. Fond vrlo često ne razume potrebe zdravstvenih ustanova i potrebe osiguranika. Radi vrlo često po nekim birokratskim principima, ne razmišljajući o tome da li neki od tih birokratskih principa direktno nekada štete zdravlju ljudi. Ne kažem da je to namerno, ali mislim da to radi iz neznanja.
Ono o čemu smo i govorili to je da mnogi veća prava, veće mogućnosti, odnosno organizaciju zdravstva treba da ima ministarstvo, a ne Fond za zdravlje, jer upravo ovaj dug je napravljen u tom pravcu, što su se direktori zdravstvenih ustanova sudarili sa uzansima koje im je dao Republički fond za zdravlje. Da je Republički fond za zdravlje imao razumevanja za potrebe zdravstvenih ustanova i u kadru i u potrošnji medicinskih sredstava ne bismo imali ovoliki dug. To je na neki način veštački dug koji je napravljen. Taj dug je mogao da bude ispeglan i mogao je da bude manji. Sad nam se taj dug pojavio koji nam je Republički fond upravo prezentirao i mi ćemo ga peglati.
Međutim, taj novac je potrošen pozitivno, nije potrošen negativno. Ne trebamo ni na koji način da govorimo o tome da je to bio kriminal i da neko treba da snosi odgovornost, krivičnu odgovornost, direktor neke ustanove koji je nabavio medicinska sredstva da bi ga upotrebio u bolnici ili je neko na radnom mestu u nekoj bolnici ili seoskoj ambulanti primio lekara ili medicinsku sestru koji treba da radi.
Sve je to utrošeno za dobrobit građana Srbije, odnosno osiguranika. Zato mislim da treba da budemo daleko fleksibilniji u ocenjivanju kako je ovaj dug napravljen. Hvala.

Reč ima ministarka.

Poštovani kolega Mijatoviću, zahvaljujem na nekim konstatacijama i ne bih da se javno slažemo, ali razgovarali smo na Odboru za zdravlje o tome.
Moram reći da u ovom momentu se Fondu duguje 66 milijardi bez kamate. Ako znamo da je taj dug prema Fondu toliki, jasno je da Fond mora dugovati, vi ste potpuno u pravu da su se pomalo izmešale ingerencije. Šta treba da radi Fond za koji i dalje tvrdim da treba da bude banka zdravstva i da brine o zaštiti osiguranika, jer su to njegove funkcije.
Mi smo pokušali ovim izmenama da u težnji da svako radi svoj posao formiramo republičke stručne komisije koje će Fondu savetovati šta je to pravilo struke u pogledu prevencije, rane dijagnostike, tretmana i rehabilitacije, a Fond da kaže - sa toliko sredstava, sa toliko para mi možemo podržati struku, za višak nemamo novca. Možda će to biti razlog da na jedan drugi način prosto izjavimo – tačno je da se napravilo jedno strašno osećanje moći kada se kaže – prosto republički zavod za zdravstveno osiguranje, računa se to je neko ko odlučuje, ko ima novac, ko pravi distribuciju novca, ko može ubaciti i neke subjektivne kriterijume u to.
Zbog toga mislimo da republičke stručne komisije treba da nadomeste i da pomognu Ministarstvu i fondu, institutu za javno zdravlje kao generalnom planeru zdravstva Srbije da rade svoj posao zajedno, ali po pravilima struke. Mislimo da je ta izmena u skladu sa tendencijom koja proističe iz vaših inicijativa u diskusiji.

Reč ima narodni poslanik Dušan Milisavljević. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovana ministarka, ne bih se složio sa diskusijom koja kaže – pa dobro, taj novac je potrošen i država će ga preuzeti i to će biti javni dug.
Dokle ova država Srbija da preuzima loše poteze i da pokriva loše poteze određenih pojedinaca? Dokle da pokrivamo "Jugoskandik", "Dafinu", "Agrobanku", da pokrivamo javni dug koji je napravljen u sistemu zdravstva?
Mora jasno da se kaže i da se sankcionišu ti ljudi koji su napravili ta dugovanja, koji su napravili te neke radnje. Ono što je važnije je da je potrebnije ovoj državi i ovom narodu da se taj novac vrati, potrebnije je od osude tih ljudi da se taj novac vrati. Takođe, ne bih se složio da je super što su primljeni šloseri i moleri po kliničkim centrima.
Reći ću vam da u mom kliničkom centru ima 3.400 zaposlenih, od toga nema 700 lekara. Nama su potrebni lekari. Isto vas pitam – kako se zapošljavaju ti lekari? Naši mladi lekari napuštaju državu. Mi školujemo tu decu a ta deca odlaze. Reći ću vam da ne postoji 20 godina forma javnog konkursa u sistemu zdravstva. Deca se primaju, ili su deca lekara ili su politički podobna, tj. da su članovi nekih stranki. Ukoliko je direktor kliničkog centra ili doma zdravlja predstavnik neke političke organizacije, ta deca će dobiti posao.
U ime DS se zalažem da najbolje leče u najboljim referentnim ustanovama u kliničkim centrima Srbije, da se ne dozvoljava da se na mala vrata ulazi u kliničke centre i domove zdravlja. To sam i u plenarnom zasedanju kada smo razmatrali zakon rekao, da će mnoge nervirati to što sam spomenuo, a spomenuću to još jedanput sa ponosom, da je jedini javni konkurs za koji znam da je sproveden u Srbiji, sproveo gradonačelnik Dragan Đilas, predsednik DS. Prošle godine je raspisao konkurs za 60 lekara i na taj konkurs se prijavilo 600 lekara iz cele Srbije. Pored proseka ocena koje su bile bitne za prijem i pravljenje skale tih lekara, rađen je test znanja. Da transparentnije ne može biti, na tom testu znanja i na tom zbiru procenata uspeha prvo mesto na tom konkursu je jedan moj student Nišlija i imam ovlašćenje da kažem njegovo ime. To je Petar Stanković, prosek 10,0, dečko koji nije mogao da nađe posao zato što su direktori kliničkih centara bili iz nekih drugih stranaka.
Poštovana ministarka, đak generacije Medicinskog fakulteta u Nišu tri godine ne može naći posao i na prvi javni konkurs koji se raspisao u Beogradu je bio prvi. On danas radi u Zvezdari na ORL klinici. Da li je moguće da nismo mogli kao država da za najbolju decu nađemo načina da oni rade u kliničkim centrima? Gde rade naša najbolja deca? Ako nisu deca profesora ili ako nisu deca nekih političkih magova, oni idu da rade ili u Crnu Travu ili u neka manja mesta ili rade za neke farmaceutske kuće kao trgovački putnici, što im nije bila želja kada su studirali ili odlaze iz ove zemlje.
Zalažem se da se stane sa prijemom nemedicinskog kadra u zdravstvenim ustanovama. Mi smo pretrpani i nemamo više gde te ljude da primamo, a imamo manjak lekara, manjak dobrih lekara. Više puta danas ću ponoviti da u Srbiji nije problem razboleti se nego je problem lečiti se zbog tako velikih prijema dobrih lekara. U suštini, dobra deca nam odlaze i leče građane Nemačke, Amerike, a neki po političkoj liniji leče građane Srbije.