Reč ima narodni poslanik Milica Radović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo ministar, osnovno pitanje i kod ovog člana, na koji smo mi amandmanski reagovali, a naravno i kod celog ovog zakona, jeste da li će dug zdravstvenih ustanova biti kompletno vraćen i da li će ovaj zakon sprečiti da se takvi dugovi i u budućnosti prave? Da li će kompletan dug zdravstva biti na ovaj način vraćen?
Odgovorno tvrdim i izražavam svoj protest što me ministarka u ovom trenutku ne sluša. Insistiram da me čujete. Mislim da je ovo vrlo važna tema i da moramo dobiti odgovore na ova pitanja. Upravo sam rekla da ovaj zakon po mom mišljenju neće rešiti problem.
Zbog čega neće rešiti problem? Zbog toga što u ovom članu 2. se govori o dugu od 13 milijardi dinara, a da nam niko do sada nije dao objašnjenje na koji način je on utvrđen i da li je on tačno utvrđen. Kasnije, ako pogledate ceo zakon, u članu 5. se kaže da će Vlada posebnim aktom utvrditi iznos svakog pojedinačnog potraživanja zdravstvene,odnosno veledrogerije prema zdravstvenim ustanovama.
Šta to znači? To znači da Vlada u ovom trenutku uopšte ne zna koliki je sadašnji dug prema veledrogerijama, jer da zna to bi i napisala u zakonu, ali bi to potkrepila određenom dokumentacijom. Zaista mislim da se ovde radi o neozbiljno pristupu. Zbog čega? Zato što ovaj zakon, i sami ste rekli, pokušava da reši problem na jedan kvalitetan način, na jedan sveukupan način. Da li će to biti? Ne. Od izmirenja kompletnog duga zavisi održivost snabdevanja celokupnog zdravstvenog sistema.
Zato smo mi podneli ovaj amandman gde smo tražili da se evidentiraju dugovanja svake zdravstvene ustanove ponaosob i tražili smo, naravno to ne piše ali se podrazumeva, da se evidentira potraživanje svake veledrogerije da bi znali koliki je ukupan dug. Opet moram da protestujem.
Nisam završila, imam još mnogo toga da pitam. Sa druge strane, zašto mi insistiramo na ovoliko? Gospodo moramo da budemo svesni da se ovim zakonom povećava javni dug Srbije. Znači, ova sredstva koja je neko napravio, a koja čini mi se, ovim zakonom se pokušavaju amnestirati od odgovornosti, neko mora da vrati. Zašto su građani u obavezi da vraćaju ovaj dug? Neko mora da nam prosto odgovori na to pitanje. Ako se već prihvata da on bude javni dug onda kompletan problem mora da bude rešen. Uporno govorim da on neće biti rešen. Želim, da me razuverite i da mi date argumente zašto mislite drugačije.
Moram da kažem da veledrogerije očekuju ono što ste vi rekli u načelnoj raspravi, znači da im se vrati ceo dug. Moram da vam kažem takođe i drugu stvar, da veledrogerije prilikom svakog uvoza imaju gubitak od 20% zbog naravno negativnih kursnih razlika. Nekoliko puta, tačnije pola godine već insistiraju na tome da dođe do promene uredbe o određivanju kursa dinara. Reći ću vam da je ta uredba doneta u junu 2011. godine i da ona iznosi 99 dinara za jedan evro. Predstavnici kako domaćih, tako i stranih veledrogerija, upozoravaju Vladu, znači da mogu da obustave sve moguće isporuke kako lekova, tako i medicinske opreme, zbog toga što cena lekova nije usklađena sa realnim kursom dinara.
Dalje, veledrogerije takođe, kada su već isporučile lekove i medicinsku opremu zdravstvenim ustanovama, oni su platili u isto vreme i PDV i carine. Taj iznos, tačnije taj trošak nije ukalkulisan u ovo i možemo da govorimo samo o tome da njihov celokupan iznos neće biti namiren.
Dalje, u ovom predlogu zakona se govori o zadnjem roku, znači o 31. decembru 2015. godine kada će njima biti isplaćen kompletan dug. Postavlja se pitanje koliko će njihovo potraživanje do tog trenutka biti potpuno obezvređeno. Na čemu ja insistiram? Insistiram na tome da dobijem odgovor, da li će ovako predviđen zakon, odnosno Predlog zakona rešiti kompletan dug prema veledrogerijama, ne zbog veledrogerija nego zbog opstanka i obezbeđenja snabdevanja lekova celokupnog zdravstvenog sistema.
Znači, zašto insistiram na ovom amandmanu? Zato što ja mogu samo na osnovu jednog pitanja da se uverim da vi apsolutno ne zante koja su to današnja potraživanja u tačnom iznosu, odnosno dugovanja zdravstvenih ustanova prema veledrogerijama. To da ću potpuno biti u pravu, evo postaviću vam samo jedno pitanje i zahtevam od vas u ovom trenutku tačan i jasan odgovor. Da li vi znate tačno koliko iznosi javni dug? Da li je u ovih 13 milijardi dinara koliko je predviđeno ukalkulisan dug Instituta za transfuziju krvi? U ovom trenutku tražim od vas odgovor i ako mi tačno odgovorite na to pitanje, a odgovor ja znam, pa vas upravo zbog toga to pitam. Znači recite mi, da bi videli da li su vaši ili moji argumenti na mestu.

Reč ima gospođa Slavica Đukić Dejanović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predsedniče, naravno da je dijalog način da se razumemo. Kod rasprave u načelu dala sam delimično odgovor na vaša pitanja, ali ću naravno ponoviti.
Mi govorimo ovde o dve vrste dugovanja u zdravstvu. Prva je, vezana za ona dugovanja koja su napravile zdravstvene ustanove na ime neugovorenih obaveza i deo tih dugovanja jeste vezan za saradnju zdravstvenih ustanova sa veledrogerijama, od kojih očigledno imate dosta informacija i deo dugovanja jeste pre svega vezan za dugovanja za tzv. neugovorene obaveze. Dakle, za ono što ugovorom između te ustanove i RZZO nije bilo predviđeno. Fond tu vrstu dugovanja ne prihvata i ne priznaje. Ta dugovanja tačno iznose 13 milijardi i 200 miliona. Država je ocenila da može samo dug od vrednosti od 13 milijardi uzeti na sebe kroz javni dug, o čemu smo pričali, a ovaj ostatak će se rešavati na drugi način. Dakle, same ustanove će morati da rešavaju taj drugi deo.
Da li znamo tačno koja ustanova duguje i koliko? Naravno. Sravnjivanje je bilo prema tačnim podacima koje su ustanove sravnjivale sa onima sa kojima su dužne. Podaci o tome se nalaze u RZZO. Da li svaki poslanik može doći do tih podataka? Naravno da može, čak i kroz formu pitanja, odnosno upita da li mu se to može dostaviti? Da, može i treba da se dostavi.
Druga vrsta duga su dugovi RZZO prema apotekama. Ti dugovi su bili preko 210, čak i preko 270 dana. Zakon reguliše u cilju poboljšavanja finansijske discipline da se oni moraju apsolutno vremenski ograničiti. Dakle, RZZO zbog nediscipline punjenja samog fonda RZZO nije u stanju da istog momenta i u roku od 60 dana isplati sva svoja dugovanja. Ali, moramo skraćivati sa perioda od 270 dana i predloge da u prvoj godini, a to je 2013. godina najviše se može dugovati 150 dana. U narednoj 2014. godini najviše 120 dana, da bi se prešlo na 90 dana koliki je vremenski period predviđen za 2015. godinu.
U tom smislu ovo je samo jedan deo pokušaja da se manje duguje. Da li će biti dugovanja? Kod poboljšanja finansijske discipline i činjenice da se predviđa da krivično delo bude neuplaćivanje doprinosa za zdravstvo, uverena sam da ćemo se negde sresti i da ćemo imati finansijski okvir za funkcionisanje zdravstva bolji u narednom periodu. Ali, tačno se zna koja ustanova koliko duguje i tačno se zna o kojoj vrsti duga se govori.
U momentu kada smo analizirali kompletnu finansijsku situaciju, a to je bilo u novembru mesecu, u prvoj polovini novembra, dugovanja na dan 30 oktobra su bila tačno 13 milijardi i 200 miliona dinara ustanova prema veledrogerijama, a dugovanja RZZO prema apotekama oko 17 milijardi. Prvi deo duga je već isplaćen, fonda prema apotekama i danas u ovom momentu on iznosi 13 milijardi. Mislim da će se u ovoj godini on smanjiti za još milijardu do dve.
Prema tome, mi ćemo ući u neke normalnije finansijske tokove. Naravno, predlagač ovih izmena je Ministarstvo finansija, ali je Vlada usvojila ovo kao svoj predlog i zbog toga ja i dajem odgovore na ova pitanja.

Da li želite repliku? Izvolite.

Hvala vam gospodine predsedniče. Vi ste gospođo ministarka objasnili sve ono što ja znam. Očekivala sam da ću od vas da dobijem neke preciznije odgovore koje sam prosto pitala u svom pitanju.
Niste mi odgovorili na pitanje i nije dovoljno da mi kažete da RZZO ima sve potrebne informacije o ukupnom iznosu dugovanja u ovom trenutku. Ja to tražim sada od vas i postavila sam vam jedno jasno i konkretno pitanje. Da li je u ovih 13 milijardi dinara ušao dug Instituta za transfuziju krvi? Molim vas da u ovom trenutku odgovorite meni na to pitanje.

Gospođa Slavica Đukić Dejanović.

Dug svih transfuzija, dakle, ne samo te za koje vi pitate će sigurno biti plaćen, sigurno.

Narodni poslanik Nebojša Zelenović.

Poštovani predsedniče, ministarsko zdravlja, ovo je jako dobar amandman kolega iz DSS i on zapravo pogađa zapravo jednu suštinu, a ja ću se pridružiti navodima koleginice Radović, jer ja sam pre dve i po nedelje tražio na Odboru za zdravlje, spisak zdravstvenih ustanova sa dugovanjima prema veledrogerijama. Dakle, koje ustanove, koliko duguju, kojim veledrogerijama? Posle dve i po nedelje ja to nisam dobio, ni Odbor za zdravlje, a to je zapravo suština ovog zakona. Nije slučajno što je predlagač ovog zakona Ministarstvo finansija, a ne vi. To je zato što Ministarstvo finansija na ovaj način pokušava da reši loše poslovne poteze svojih rukovodilaca iz URS koji su vodili bolnice u prethodnom periodu.
Ja molim, mislim da je jako bitno, pre nego što uđemo u usvajanje ovog zakona saznamo ko je su to ustanove, ko su odgovorna lica u tim ustanovama i koje su to veledrogerije. Posle, kada budemo saznali te podatke, onda možemo da budemo maštoviti, pa da izvlačimo dalje zaključke, šta, kako, gde, koliko, ko gde putuje. Za sada je u ovom trenutku jako bitno da mi to saznamo i onda će svima biti jasno, mislim da će i građanima biti jasnije ko je i kako, na koji način vodio zdravstvenu politiku u ovoj zemlji i ko je kako doveo u koju situaciju bolnice u ovoj Srbiji.