Poštovana predsedavajuća, poštovana ministarka, ne bih se složio sa diskusijom koja kaže – pa dobro, taj novac je potrošen i država će ga preuzeti i to će biti javni dug.
Dokle ova država Srbija da preuzima loše poteze i da pokriva loše poteze određenih pojedinaca? Dokle da pokrivamo "Jugoskandik", "Dafinu", "Agrobanku", da pokrivamo javni dug koji je napravljen u sistemu zdravstva?
Mora jasno da se kaže i da se sankcionišu ti ljudi koji su napravili ta dugovanja, koji su napravili te neke radnje. Ono što je važnije je da je potrebnije ovoj državi i ovom narodu da se taj novac vrati, potrebnije je od osude tih ljudi da se taj novac vrati. Takođe, ne bih se složio da je super što su primljeni šloseri i moleri po kliničkim centrima.
Reći ću vam da u mom kliničkom centru ima 3.400 zaposlenih, od toga nema 700 lekara. Nama su potrebni lekari. Isto vas pitam – kako se zapošljavaju ti lekari? Naši mladi lekari napuštaju državu. Mi školujemo tu decu a ta deca odlaze. Reći ću vam da ne postoji 20 godina forma javnog konkursa u sistemu zdravstva. Deca se primaju, ili su deca lekara ili su politički podobna, tj. da su članovi nekih stranki. Ukoliko je direktor kliničkog centra ili doma zdravlja predstavnik neke političke organizacije, ta deca će dobiti posao.
U ime DS se zalažem da najbolje leče u najboljim referentnim ustanovama u kliničkim centrima Srbije, da se ne dozvoljava da se na mala vrata ulazi u kliničke centre i domove zdravlja. To sam i u plenarnom zasedanju kada smo razmatrali zakon rekao, da će mnoge nervirati to što sam spomenuo, a spomenuću to još jedanput sa ponosom, da je jedini javni konkurs za koji znam da je sproveden u Srbiji, sproveo gradonačelnik Dragan Đilas, predsednik DS. Prošle godine je raspisao konkurs za 60 lekara i na taj konkurs se prijavilo 600 lekara iz cele Srbije. Pored proseka ocena koje su bile bitne za prijem i pravljenje skale tih lekara, rađen je test znanja. Da transparentnije ne može biti, na tom testu znanja i na tom zbiru procenata uspeha prvo mesto na tom konkursu je jedan moj student Nišlija i imam ovlašćenje da kažem njegovo ime. To je Petar Stanković, prosek 10,0, dečko koji nije mogao da nađe posao zato što su direktori kliničkih centara bili iz nekih drugih stranaka.
Poštovana ministarka, đak generacije Medicinskog fakulteta u Nišu tri godine ne može naći posao i na prvi javni konkurs koji se raspisao u Beogradu je bio prvi. On danas radi u Zvezdari na ORL klinici. Da li je moguće da nismo mogli kao država da za najbolju decu nađemo načina da oni rade u kliničkim centrima? Gde rade naša najbolja deca? Ako nisu deca profesora ili ako nisu deca nekih političkih magova, oni idu da rade ili u Crnu Travu ili u neka manja mesta ili rade za neke farmaceutske kuće kao trgovački putnici, što im nije bila želja kada su studirali ili odlaze iz ove zemlje.
Zalažem se da se stane sa prijemom nemedicinskog kadra u zdravstvenim ustanovama. Mi smo pretrpani i nemamo više gde te ljude da primamo, a imamo manjak lekara, manjak dobrih lekara. Više puta danas ću ponoviti da u Srbiji nije problem razboleti se nego je problem lečiti se zbog tako velikih prijema dobrih lekara. U suštini, dobra deca nam odlaze i leče građane Nemačke, Amerike, a neki po političkoj liniji leče građane Srbije.