Reč ima ministarka.

Poštovani kolega Mijatoviću, zahvaljujem na nekim konstatacijama i ne bih da se javno slažemo, ali razgovarali smo na Odboru za zdravlje o tome.
Moram reći da u ovom momentu se Fondu duguje 66 milijardi bez kamate. Ako znamo da je taj dug prema Fondu toliki, jasno je da Fond mora dugovati, vi ste potpuno u pravu da su se pomalo izmešale ingerencije. Šta treba da radi Fond za koji i dalje tvrdim da treba da bude banka zdravstva i da brine o zaštiti osiguranika, jer su to njegove funkcije.
Mi smo pokušali ovim izmenama da u težnji da svako radi svoj posao formiramo republičke stručne komisije koje će Fondu savetovati šta je to pravilo struke u pogledu prevencije, rane dijagnostike, tretmana i rehabilitacije, a Fond da kaže - sa toliko sredstava, sa toliko para mi možemo podržati struku, za višak nemamo novca. Možda će to biti razlog da na jedan drugi način prosto izjavimo – tačno je da se napravilo jedno strašno osećanje moći kada se kaže – prosto republički zavod za zdravstveno osiguranje, računa se to je neko ko odlučuje, ko ima novac, ko pravi distribuciju novca, ko može ubaciti i neke subjektivne kriterijume u to.
Zbog toga mislimo da republičke stručne komisije treba da nadomeste i da pomognu Ministarstvu i fondu, institutu za javno zdravlje kao generalnom planeru zdravstva Srbije da rade svoj posao zajedno, ali po pravilima struke. Mislimo da je ta izmena u skladu sa tendencijom koja proističe iz vaših inicijativa u diskusiji.

Reč ima narodni poslanik Dušan Milisavljević. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovana ministarka, ne bih se složio sa diskusijom koja kaže – pa dobro, taj novac je potrošen i država će ga preuzeti i to će biti javni dug.
Dokle ova država Srbija da preuzima loše poteze i da pokriva loše poteze određenih pojedinaca? Dokle da pokrivamo "Jugoskandik", "Dafinu", "Agrobanku", da pokrivamo javni dug koji je napravljen u sistemu zdravstva?
Mora jasno da se kaže i da se sankcionišu ti ljudi koji su napravili ta dugovanja, koji su napravili te neke radnje. Ono što je važnije je da je potrebnije ovoj državi i ovom narodu da se taj novac vrati, potrebnije je od osude tih ljudi da se taj novac vrati. Takođe, ne bih se složio da je super što su primljeni šloseri i moleri po kliničkim centrima.
Reći ću vam da u mom kliničkom centru ima 3.400 zaposlenih, od toga nema 700 lekara. Nama su potrebni lekari. Isto vas pitam – kako se zapošljavaju ti lekari? Naši mladi lekari napuštaju državu. Mi školujemo tu decu a ta deca odlaze. Reći ću vam da ne postoji 20 godina forma javnog konkursa u sistemu zdravstva. Deca se primaju, ili su deca lekara ili su politički podobna, tj. da su članovi nekih stranki. Ukoliko je direktor kliničkog centra ili doma zdravlja predstavnik neke političke organizacije, ta deca će dobiti posao.
U ime DS se zalažem da najbolje leče u najboljim referentnim ustanovama u kliničkim centrima Srbije, da se ne dozvoljava da se na mala vrata ulazi u kliničke centre i domove zdravlja. To sam i u plenarnom zasedanju kada smo razmatrali zakon rekao, da će mnoge nervirati to što sam spomenuo, a spomenuću to još jedanput sa ponosom, da je jedini javni konkurs za koji znam da je sproveden u Srbiji, sproveo gradonačelnik Dragan Đilas, predsednik DS. Prošle godine je raspisao konkurs za 60 lekara i na taj konkurs se prijavilo 600 lekara iz cele Srbije. Pored proseka ocena koje su bile bitne za prijem i pravljenje skale tih lekara, rađen je test znanja. Da transparentnije ne može biti, na tom testu znanja i na tom zbiru procenata uspeha prvo mesto na tom konkursu je jedan moj student Nišlija i imam ovlašćenje da kažem njegovo ime. To je Petar Stanković, prosek 10,0, dečko koji nije mogao da nađe posao zato što su direktori kliničkih centara bili iz nekih drugih stranaka.
Poštovana ministarka, đak generacije Medicinskog fakulteta u Nišu tri godine ne može naći posao i na prvi javni konkurs koji se raspisao u Beogradu je bio prvi. On danas radi u Zvezdari na ORL klinici. Da li je moguće da nismo mogli kao država da za najbolju decu nađemo načina da oni rade u kliničkim centrima? Gde rade naša najbolja deca? Ako nisu deca profesora ili ako nisu deca nekih političkih magova, oni idu da rade ili u Crnu Travu ili u neka manja mesta ili rade za neke farmaceutske kuće kao trgovački putnici, što im nije bila želja kada su studirali ili odlaze iz ove zemlje.
Zalažem se da se stane sa prijemom nemedicinskog kadra u zdravstvenim ustanovama. Mi smo pretrpani i nemamo više gde te ljude da primamo, a imamo manjak lekara, manjak dobrih lekara. Više puta danas ću ponoviti da u Srbiji nije problem razboleti se nego je problem lečiti se zbog tako velikih prijema dobrih lekara. U suštini, dobra deca nam odlaze i leče građane Nemačke, Amerike, a neki po političkoj liniji leče građane Srbije.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Ljubica Mrdaković-Todorović.

Poštovana predsedavajuća, uvažena ministarko zdravlja, koleginice i kolege narodni poslanici, dolazim i radim u najvećoj ustanovi primarnog nivoa zdravstvene zaštite, ne u zemlji već na Balkanu a to je Dom zdravlja Niš, sa preko 1.300 zaposlenih radnika.

Novo rukovodstvo je nasledilo ogroman dug od prethodnog. To je preko 150 miliona dinara. Imamo veliki problem sa nenamenskim trošenjem para za 2010. i 2012. godinu tako da nismo u mogućnosti da isplatimo put iznos zarada zaposlenim radnicima. Od Ministarstva finansija, od Ministarstva zdravlja i Republičkog fonda očekujemo pomoć da izađemo iz ove krize. Imamo i neugovorene radnike, ali to nije toliki broj. Mislim da na tom spisku ima svega jednog lekara i dve medicinske sestre.

Molim vas da se vratite na temu.

Za taj dug zna se ko je u prethodnom periodu napravio. Zalažemo se za to da izađemo iz krize, ali svaki nenamenski trošeni novac, ko je to učinio da vrati u budžet. Hvala.

Reč ima narodni poslanik dr Nikola Jovanović. Izvolite.

Poštovana ministarko, poštovana predsedava-juća, mislim da su sve diskusije dobronamerne, jer mahom diskutuju lekari čiji je glavni motiv u svakom slučaju bolja organizacija zdravstvene službe. Pacijenti koji sa pravom reaguju na određene probleme koji su u zdravstvu, treba da im bude bolje.
Skrenuo bih pažnju na broj zaposlenih. Zaposleno je 20 hiljada mimo nekih konkursa. Najveći broj žalbi pacijenata nije uperen na stručnost nego na uslove u kojima oni provode vreme u bolnici, na dužinu čekanja i na nehigijenu. Šta je rad na odeljenju? Kažemo da smo primili 20 i više hiljada pacijenata. U kruševačkoj bolnici sestre rade 12 sati dan, 12 sati noć pa dva dana ne rade. To rade mesecima. Možda dva meseca u toku godine rade normalno vreme prva, druga, treća smena.
Ono na šta bih skrenuo pažnju to je da iako nema para, moramo na osnovu tih odnosa koji postoje između Fonda i zdravstvenih ustanova da uspostavimo neki bliži kontakt. Fond za zdravstvo za mnoge stvari da ne kažem donosi nestručne odluke.
(Predsedavajuća: Gospodine Jovanoviću, molim vas, tema dnevnog reda.)
Pare jesu veliki problem. Kolega je rekao da se lekari ne zapošljavaju i idu u Crnu Travu. U vreme ranijih godina, 1972, 1973, svi lekari su prvo morali da rade u selu da bi dobili akreditive da mogu da rade u bolnicama. Mi ćemo ispred stranke Zajedno za Šumadiju da sve amandmane koji su u interesu pacijenata podržimo.