Hvala.
Reč ima narodna poslanica Snežana Stojanović Plavšić.

Zahvaljujem.
Nisam mislila da se javljam za diskusiju, ali me podstakla diskusija kolege Mijatovića, jer mislim jako slično kao on.
Želim još jednom da podsetim da dugovi koji su napravljeni, kao što je ministarka rekla, potpuno se zalažem za to da treba da se razdvoje dugovi koji su napravljeni kriminalnim delovanjem, nezakonitim radom i dugovi koji su napravljeni prosto da bi se izašlo u susret zdravstvenim potrebama ne samo osiguranika, nego građana inače.
Takođe, želim da podsetim da se zdravstvu duguje, kao što smo to čuli i od ministarke u međuvremenu, ali to jeste bila moja ideja, 60 milijardi, što prevazilazi dugove koje zdravstvo ima višestruko.
Živimo u zemlji u kojoj smo navikli da imamo zdravstvene usluge, ne u odnosu na to koliko smo ih platili, nego u odnosu na to koliko su nam potrebne. Ovo je jedan solidarni sistem zdravstva i potpuno sam ubeđena da ne postoji niko u ovoj sali koji bi se založio za to da nas sredstva ograniče u neophodnim zdravstvenim uslugama koje treba pružiti stanovništvu. Sigurna sam da se niko ne bi založio za to i da niko kada bi bio direktor zdravstvene ustanove ne bi mogao da kaže – izvinite, ovog meseca imali smo para za određeni broj analiza, sada ste vi došli i potrebno vam je da uradite određeno ispitivanje, nema više para, vratite se kući. Tako funkcionišu neki sistemi zdravstva negde u svetu, recimo u Americi.
To u Srbiji nije moguće. Vi primate svakog kome je zdravstvena usluga potrebna, pravite dugove, jer neki drugi nisu te svoje dugove platili Fondu zdravstva ili, čak i da su platili, ovo je siromašna zemlja, ekonomski oslabljena zemlja i onda je pitanje da li bismo imali dovoljno da pokrijemo sve zdravstvene potrebe našeg stanovništva. Da li bi neko od kolega hirurga odbio da operiše nekog zato što je ta bolnica potrošila sanitetski materijal potreban za operaciju? Ne, mi to ne možemo da uradimo. To jeste razlog zašto su neki od ljudi koji su upravljali bolnicama morali da uđu u dugove.
Neću da potpirujem strasti i da diskusiju širim na temu da li su neki direktori možda lakše ostvarivali kontakt sa Fondom, pa su lakše pokrivali dugove, a neki drugi teže itd. Možda to zavisi i od menadžerskih sposobnosti, ne znam. U svakom slučaju, zalažem se za to da se oni koji su nezakonito, koji su primenjujući koruptivne mehanizme pravili dugove, oni treba da odgovaraju pred zakonom. Na neki način svi zaista moramo da razumemo da zdravstvo nije privreda. U privredi možda možete da kažete – ovde ke kraj, neću da nabavim repromaterijal ako nemam da ga platim, ali u zdravstvu vi morate da ga nabavite, jer morate da pružite tu zdravstvenu uslugu.
Potpuno se slažem sa tim da praksa koja postoji na medicinskim i svim drugim fakultetima, da se profesorka deca primaju a ostala ne, treba da se prekine, ali ona nije od juče, ona malo duže traje u ovoj zemlji, pa svi treba da pogledamo da li je to tako funkcionisalo ili nije. Želim da podsetim da nije istina da je jedini konkurs raspisan u Beogradu. Ministarstvo zdravlja je pre par godina raspisalo konkurs, gde je preko Ministarstva zdravlja u raznim bolnicama u Srbiji zaposlen jedan broj mladih ljudi, lekara, koji su isključivo primljeni po konkursu i primljeni su najbolji lekari.
Dakle, molim vas, neću opet da podsećam, i sama sam bila korisnik zdravstvenih usluga i 90-ih godina u ovoj zemlji imala sam hirurške intervencije bez anestezije, jer u bolnici nisu smeli da mi kažu da nemaju anesteziju, da bih je sama kupila. Verujem da ste svi možda bili u sličnim situacijama. Napravljeni su pomaci u zdravstvu, ali nikada ti pomaci neće biti onoliki koliki želimo da budu.
Hajde da spustimo strasti i da zaista pričamo o onome kako možemo da rešimo probleme u zdravstvu i kako da napravimo sistem da on bude najfunkcionalniji. Ovo nije prvi put da država preuzima dugove. To smo radili i 2004. godine ili 2005. kada su sravnjena dugovanja bolnica. Prosto, živimo u takvom sistemu gde zdravstvo pravi, nažalost, više troškova nego što država može da pokrije sa tih 250 evra po stanovniku.
Hajde da vidimo kako ćemo onda da napravimo da sistem funkcioniše, da nemamo senzacionalističke naslove u novinama i da sutra novu ministarku, koju sada svi hvalimo, ne prozivamo ako se pojavi neki pacijent kome nije pružena zdravstvena usluga i onda ćemo opet reći – sistem loše funkcioniše. Sada želimo striktno da ograničimo da on funkcioniše samo u okviru postojećih sredstava. Nije zdravstvo prodavnica na uglu. Sve to treba imati na umu. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Predrag Marković. Izvolite.

Poštovana potpredsednice, gospođo ministarka, dame i gospodo, hoću samo da povodom nekoliko dobrih i dobronamernih amandmana, ne samo poslednjeg, i diskusije koja se razvila, samo da podsetimo sve nas, kada imate problem, kad ste bolesni, onda vam je najvažnije zdravlje, a kad ste zdravi, onda su vam najvažnije pare.
O čemu danas govorimo? O pokušaju, i ja se slažem. Već 20 godina se suočavamo sa istim problemom, a to je da malo novca, na različite načine uređivan sistem zdravstva nas dovodi pred nemogućnost i mi se tu ne razlikujemo ni od bogatih zemalja, a kamoli od siromašnih, nemogućnost da na jedan uređeni način pokrijemo sve troškove nastale u prethodnom periodu. To sam slušao i 1995. i 2000. i 2004. i evo sada 2012. godine.
Razumem zahteve poslanika, koji kažu – analiza dela troškova koji su nastajali, da ne bi ubuduće nastajali. Ali, svakako ćemo se i dalje naći u situaciji da nemamo dovoljno novca u zdravstvu, da ćemo stalno imati ove probleme i da ćemo onda često u političkim diskusijama biti ne samo ostrašćeni, nego i nehumani.
Podsećam vas da sem zdravstvenog sistema, imamo i neke druge sisteme, sem obaveza iz zakona koji se tiču ove oblasti, imamo i ustavne obaveze. Mislim da još uvek nismo naplatili, ministarka zna o čemu govorim. Još pre sedam godina sam pregovarao kako da se naplati dug prema zdravstvenom sistemu Srbije koji je nastao, i to svi podržavamo, zbog naše ustavne obaveze. Mi ne brinemo samo o građanima Srbije. Pacijenti dolaze, kao što znate, iz Crne Gore, Republike Srpske, različitim povodima.
Pored mene je, sa leve strane, prethodni vojni ministar. I on zna koliko prema samo tom delu zdravstvenog sistema je bio takođe veliki broj problema, gde je pitanje osnovne humanosti i naše obaveze da deo tih troškova pokrivamo.
Svi ovi amandmani, pretpostavljam, žele isto što smo čuli i u pledoajeu ministarke i gospodina Mijatovića i drugih poslanika, a to je da činjenicu da nema dovoljno novca rešavamo sa stanovišta novca, ali da moramo da znamo da ćemo i u narednom periodu imati stalno ovakve probleme i da to mi nismo specifični, to se tiče svih država. Kada je pitanje zdravlja, tu stvarno molim da ne unosimo politiku, to je naprosto nepristojno. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Miloš Aligrudić. Izvolite.

 Gospođo potpredsednice, gospođo ministar, dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji smo podneli praktično je nužna dopuna Predloga ovog zakona, jer je potpuno jasno da kada je reč o opljačkanom Fondu zdravstva, mi ni dan danas nemamo predstavu da li uopšte postoji valjana  kontrola priliva sredstava u taj fond, a pogotovo kada je reč o kontroli odliva sredstava iz Fonda i načina na koji se oni troše.
Ponajmanje to znaju građani Srbije, ponajmanje to znamo mi svi koji plaćamo naše zdravstvo kroz obavezno zdravstveno osiguranje, i nemamo nikakvu predstavu ko i na kakav način raspolaže našim novcem. To stanje traje godinama i decenijama u ovoj zemlji. Umesto da se u poslednjih 15-20 godina taj problem reši, on biva sve gori i gori.
Dakle, Fond u našem sistemu kakav sad postoji ne valja ništa, to odmah da vam kažem, i njega treba u korenito menjati. Fond je jedini izvor realnog finansiranja zdravstvenih usluga u državnom sektoru. Na taj način smo došli u situaciju da je onda celo zdravstvo dovedeno u pitanje.
Ako mi moramo sada da pretvorimo 13 do 13 milijardi u javni dug, kako bi Fond mogao uopšte da funkcioniše, kako bi se mogli uopšte isplatiti obaveze koje zdravstvene ustanove imaju prema onima od kojih su na veresiju kupili lekove, koji se inače obračunavaju još uvek prema 99 dinara za evro, i ceo taj lanac ide u jednu beskrajnu veresiju, onda je potpuno prirodno da će u jednom trenutku to sve da stane, ili da pukne. I evo, Solomoskog rešenja, ajmo 13 milijardi da premestimo u javni dug, da podmirimo tu obavezu koja postoji, ajmo onda da donesemo još par pratećih zakona koji će pomoći, navodno, kažem navodno, da se uvede ta kontrola u priliv i odliv sredstava iz Fonda, ne bili valjda vremenom to sve funkcionisalo kako treba.
Dame i gospodo narodni poslanici i vi građani koji gledate, to nikada neće funkcionisati kako treba, zato što je sve naopako postavljeno. Ovaj sistem korenito ne valja. Naš sistem solidarnosti preko Fonda obaveznog osiguranja, kao kape nad celim sistemom ne radi, to ne funkcioniše i nismo država, u ekonomskom smislu, spremna i tu moramo da se pogledamo u oči i da kažemo da podnese bilo kakav teret u ovom sektoru. To je apsolutno nemoguće.
Šta do govori? To govori da umesto da radimo po principu – seci uši, krpi gaće, kao što je ovaj slučaj, tako što ćemo opterećivati građane Srbije, tj poreske obveznike da u budućem periodu ovih 13 milijardi javnog duga plaćaju iz svog džepa ponovo za iste zdravstvene usluge koje očekuju od države, za onaj novac koji su inače platili za zdravstveno osiguranje.
Ko to ne shvata, da mi prevedem. Znači, platili smo novac za obavezno zdravstveno osiguranje, na osnovu tog novca, bolnice i ostale institucije funkcionišu, zadužuju se, kupuju lekove, nemaju para da to plate Fondu, Fond nema para da to plati dobavljačima lekova, veledrogerijama i nastaje veliki dug. Takođe, veledrogerije duguju proizvođačima, pa prenose putem cesije potraživanje na bolnice.
To je jedan opšti galimatijas i uopšte nisam video kako ste u ovom predlogu zakona taj problem rešili. Ovde nema reči o tome, to kao da ne postoji. Uopšte ne znamo koliki je taj dug. Vi ste ga procenili do 13 milijardi, a on može biti 30 milijardi, i to ne samo po ovom osnovu, nego po različitim osnovama.
Šta tu ne valja? Tu ne valja to što ne postoji čarobni štapić, ne postoji mehanizam kojim se ovo može ponovo staviti u funkciju. Drugim rečima, niste trenutno imali izbora. Kratkoročno gledano, ako hoćete za mesec dana da rešite neki problem, morali ste ovo da uradite. Onda barem otvoreno treba reći građanima da ima se dodatno ljušti koža s leđa na ovaj način, oduzimaju dvostruko pare iz budžeta, ili trostruko, pitaj boga koliko, a da pri tom, sem vašeg obećanja na prošloj sednici kada se došli ovde i na sednici Odbora za zdravlje, nismo još videli da smo se upustili u korenitu promenu sistema i da smo promenili sistem funkcionisanja obaveznog osiguranja u Srbiji.
Šta treba uraditi? Da ne bi mlatili praznu slamu i pričali bez veze, odmah ću reći šta treba uraditi, pa izvolte, uradite to. Ako to ne uradite, onda će to morati neko drugi da uradi prvom prilikom kada mu se ona ukaže. To je, recimo, naša stranka – DSS.
Odmah ću vam reći krajnje nesebično šta treba napraviti. Omogućite konkurenciju subjekata osiguranja. To je u našem slučaju interventna mera, a i dugoročna strategija. Uradite to, obezbedite pacijenta dobrim zakonom kojim će se zaštiti njegova prava i žestokom državnom kontrolom privatnog sektora. Ali, pustite da privatni sektor bude stub zdravstvene zaštite, kao što je državni sektor.
Hajde da prevedemo to zbog građana koji ovo gledaju i slušaju na vrlo prost jezik. Imamo li svoju zdravstvenu knjižicu? Imamo, na osnovu posla i rada gde idemo. Hajde da pitamo ljude - možete li vi s tom zdravstvenom knjižicom da odete u privatnu apoteku i podignete lek na recept? Ne možete. To vam pravi ovaj sistem. Možete li s tom knjižicom da izaberete svog lekara, po izboru, opšte prakse i da to bude čovek koji je otvorio ordinaciju na ćošku, privatnik, gde vam je mnogo lakše i brže da dođete, da vam bude pružena usluga, dobijete recept, ne samo recept nego uput za bolnicu, za tercijalnu zaštitu? Ne možete.
Postavlja se pitanje – zašto? Zato što je naš sistem tako postavljen da ne dozvoljava onima koji imaju privatnu inicijativu u zdravstvenom sektoru, da imaju poverenja u sistem da će im ikada išta biti plaćeno. To zbog toga ne funkcioniše.
Vi ste, gospođo ministar, na Odboru za zdravlje kada smo razgovarali, pomenuli pitanje apotekarskih ustanova. Rekli ste da se vode pregovori. Naravno, po zakonu bi oni trebali da prihvate te recepte. Zamislite čoveka koji je otvorio apoteku sa porodičnim parama i rešio čovek od toga da živi, pa odakle vam ideja da će neko dopustiti da mu se pojavi 100 pacijenata tog dana sa 100 recepata ili 500 recepata, za koje će mu Fond platiti tek za dve godine ili za godinu i po dana. Ne plate ni za šest meseci, to je katastrofa, to tako ne funkcioniše.
Ako rešite ovaj problem na ovaj način, tako što ćete preuzeti javni dug i stimulisati Fond da to izmiri, te obaveze, to neće ići automatski. Na kraju će se sistem ponovo ugušiti, jer nigde niste dali garancije da ovo što ste uradili ičemu vredi, da će ovo zaista rešiti problem zbog koga ste krenuli u ove promene. To prosto neće da radi, znate?
Kako ste vi došli do tih 13 milijardi, to me zanima? Kako ste došli do 13 milijardi duga? Došli ste, ali kako? Voleo bih da nam stvarno taksativno navedete ko je taj koji duguje, ko najviše duguje u zdravstvenim ustanovama, koliki je taj novac, ko su bila odgovorna lica koja su se zadužila za taj novac, ko su proizvođači kojima se najviše duguje od strane veledrogerijama, koji su proizvođači u lancu s veledrogerijama u odnosu dugovanja i potraživanja, kako je do toga došlo i da li je neko nekada odgovarao? Da li je nekada neko odgovarao, ne krivično, nego da li je neko smenjen zbog toga?
Imali smo nekoliko krivičnih procesa u ovoj državi, za koje javnost stiče utisak da su nastali iz određenih političkih razloga. Ne mislim da je u pitanju partijski politički progon, nego tzv. dnevna politika prema događajima. Znači, dogodilo se neko hapšenje jedne žene, koja je onda ukazala na to da postoji korupcija u jednom širem lancu, ukazala je na direktora jednog vrlo značajnog zdravstvenog centra u Srbiji, čovek je uhapšen, a kasnije, zna se kako se to desilo…
(Predsedavajuća: Gospodine Aligrudiću, molim vas da se vratite na temu. Ne morate uopšte da povisujete glas na mene.)
Molim? To je tema, 13 milijardi dinara koje su navedene. Pa nemojte, molim vas, da me opominjete na način koji je nepriličan – 13 milijardi duga u članu 2. na koji smo podneli amandman i to je tema. Ovde smo rekli u amandmanu, ako ne znate da čitate tekst, pročitaću vam ga ja - sastavni deo ovog zakona je evidencija svih dugovanja zdravstvenih ustanova prema veledrogerijama, prema ustanovama i po veleprodajama koje će Narodnoj skupštini biti dostavljene 31. decembra 2012. godine.
Objašnjavam vam zbog čega je to potrebno, a vi mene prekidate i kažete da treba da dovedem u vezu ovo što govorim sa temom. To može da mi kaže samo neko ko nema veze sa onim što radi. Za sada toliko.

Opet vas podsećam da se vratite na temu. Hvala.
Reč ima dr Zoran Radovanović. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovana ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da definitivno imam prvi put priliku da dragog kolegu uhvatim na delu.
Znači, više puta kada sam nešto hteo na odborima, gde se poziva da je prisustvovao Odboru za zdravlje, znači, dođe, kaže i ode. To imate u stenogramu. Dođe, kaže i ode. Sad prvi put možemo da razgovaramo kao ljudi na ovu temu.
Ova tema, ovih 13 milijardi, prošli put sam zamolio da ne pričaju ljudi koji nisu u sistemu zdravstva.
Izvinjavam se, ne mogu od buke da govorim.

Izvolite, nastavite.

Zašto sam ovo rekao? Hoću da objasnim jednu stvar. Zašto sam rekao da neko ko nije u sistemu zdravstva ne priča o zdravstvu?