Predsedavajuća, nisam vas razumeo?

Molim vas da se vratite na temu.

Dajte ministru mikrofonu, pa da vam on šapne šta treba da kažete.

Ministar će dobiti reč kasnije.
Vama ću dodati ovo vreme koje sam vam oduzela.

Dakle, bio sam nezadovoljan i nesrećan činjenicom da je poslanica pominjala ubistvo, imajući u vidu činjenicu da su pomilovana lica koja su vršila slična krivična dela. Sada ovim zakonom se omogućava i kumulacija amnestije i takozvanog skraćenja, odnosno uslovnog otpusta za krivična dela, koja su sada postala na neki način imperativ, jer po odsluženju dve trećine kazne, lice koje je osuđeno za krivično delo, ako nije pokušao bekstvo iz zatvora za to vreme ima mogućnost da bude uslovno otpušteno, uz činjenicu da taj uslovni otpust predviđa mogućnost da to lice bude, da tako kažem, opet vraćeno u zatvor ako je učinilo krivično delo za koje je predviđena zatvorska kazna od jedne godine, a do sada je bio slučaj šest meseci. Zbog čega? Da li se na taj način pogoduje licima koja su na izvršenju kazne za krivična dela?
S druge strane, ovo dovodi u pitanje i činjenicu dobre volje ove vlade da lica koja su sada na odsluženju kazne po odluci Haškog tribunala, kazne izdržavaju u Srbiji, jer jedan od uslova Haškog tribunala jeste bila činjenica da naši sudovi ne omogućavaju uslovni otpust po ovakvom automatizmu i zbog toga jeste pooštren uslovni otpust u prethodnom periodu između ostalog.
Još jedna amnestija u ovoj zakonu može se na neki način posmatrati kroz činjenicu da Predlog zakona predviđa da se briše stav 2. član 57. Krivičnog zakonika. Šta to znači? Predviđeno je brisanje postojeće zabrane ublažavanja kazne za određena krivična dela, pa se nakon usvajanja ovog krivičnog zakonika mogu ublažiti kazne zatvora za krivično delo otmice, silovanja, obljube na nemoćnim licima, ne dozvoljenog prelaska granice i krijumčarenje ljudi, trgovanje ljudima, obljube nad detetom, ne ovlašćene proizvodnje i stavljanje u promet opojnih droga. Obrazloženje, koje ste dali ovih izmena zakonika, nije utemeljeno. Dakle, ta činjenica da smatrate da je u prethodnom periodu to na neki način izostavljeno smatram da nije pravo utemeljenje i da se ovde radi o najtežim vrstama krivičnih dela.
Ministre, nadam se da ćete se oko ovoga sa mnom složiti.
Dakle, i ova lica će imati mogućnost uslovnog otpusta posle dve trećine izdržane kazne da budu na slobodi.
Kada je u pitanju činjenica da se u članu 13. predviđa brisanje stava 3. člana 138. Krivičnog zakonika, koji predviđa da se kvalifikovani oblik krivičnih dela ugrožavanje sigurnosti, ukoliko su oštećeni predsednik Republike, narodni poslanik, predsednik Vlade, ministri, sudije Ustavnog suda, nosioci pravosudnih funkcija, novinari možda bih mogao da prihvatim neka od obrazloženja koja sam čuo od pojedinih narodnih poslanika, da je možda nepotrebno da ministri, narodni poslanici, predsednici Vlade uživaju neku posebnu zaštitu i da su krivična dela učinjena prema njima dela koja imaju težu kvalifikaciju.
Međutim, nismo do kraja rekli istinu. Pojedini od tih lica, po službenoj dužnosti imaju svoje obezbeđenje. Njih štite policija i vojska. Novinare, nosioce pravosudnih funkcija, sudije Ustavnog suda, a na kraju krajeva i nas poslanike niko ne štiti. Dakle, mi možemo biti predmet, zbog svojih stavova koje iznosimo, a vidimo kakva nam je atmosfera i u Skupštini, kada se neko inkriminiše u medijima pa se to prenese na Skupštinu i na taj način se neko demunizuje, mislim da sva ova lica nisu u istom položaju. Nije u istom položaju lice koje ima obezbeđenje i koje nama obezbeđenje. Kako mislite da će sutra jedan novinar moći slobodno da piše o potencijalnim počiniocima krivičnih dela i o nekim krivičnim delima, ukoliko ne bude na kvalitetan način zaštićen. Mislim da je ova odredba preširoko data i da je trebalo napraviti neke izuzetke.
Kada je u pitanju sama kleveta, tu sam izneo svoj stav i smatram da po tom pitanju ministar, odnosno Vlada treba da donese konačnu odluku, imajući u vidu sve stavove koji su ovde danas izneti. Na kraju smatram da ovaj predlog zakona koji zaslužuje pažnju nije dovoljan, ne činjenice da mi danas po hitnom postupku razmatramo njegove norme, već činjenica da se to na neki način predstavlja kao ozbiljan pomak unapred. U ovom delu postoje neki mali pomaci ali postoje i određeni koraci unazad. Ti koraci unazad se tiču činjenice da kod pojedinih krivičnih dela se na neki način pogoduje izvršiocima krivičnih dela, bilo onima koji su osuđeni ili koji će biti osuđeni, da ne govorim o činjenici o kojoj je pre mene govorio kolega, da za krivično delo koje se tiče zloupotrebe službenog položaja će pravosuđe imati pravi problem da zauzme stav o već do sada prvostepeno donetim presudama i postupcima koji su u toku.
Nadam se ministre da imate odgovor na ovo pitanje pošto se iz obrazloženja nije moglo utvrditi na koji način će biti postupano protiv tih lica, protiv kojih se već vodi postupak za krivično delo koje već od naredne nedelje neće biti postojano.

Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, ministre Selakoviću, dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite da se zahvalim najpre gospodinu ministru što je na dnevni red naše Skupštine poslao ovaj set zakona iz oblasti koja je bila jedna od najgorih u protekle četiri godine.
Dozvolite da se osvrnem na kazneni zakon koji je pred nama. Donošenje ovog kaznenog zakona Republika Srbija ispunjava neke zahteve, kako građana Srbije, tako i Saveta Evrope i EU u procesu pridruživanja i sticanja statusa kandidata za članstvo u EU, a koji se tiču Krivičnog zakonika. Isto tako i grupa država kako su kolege naglasile, za borbu protiv korupcije Saveta Evrope, usvojila je izveštaj za Republiku Srbiju u okviru trećeg kruga evaluacije koji sadrži neke preporuke za izmenu i dopunu pojedinih članova Kaznenog zakonika koji se odnose na korupciju.
Danas smo čuli mnogo o kriminalu i korupciji, vezano za ovaj Krivični zakonik. Pozivam gospodu koja se opirala borbi protiv korupcije i kriminala da javno da podršku ovom zakonu, a ujedno i Vladi Republike Srbije, i Aleksandru Vučiću kao koordinatoru u borbi protiv korupcije i time javno demonstriraju svoje opredelenje za borbu protiv najvišeg zla koje danas ugrožava našu otadžbinu, a koje je uslov ekonomskog oporavka zemlje. Dozvolite jednu rečenicu da kažem, da je danas borba protiv korupcije ravna patriotskom činu odbrane otadžbine.
Što se tiče Krivičnog zakonika, osvrnuću se na član 42. izmena i dopuna, a radi se o licima pod međunarodnom zaštitom. Ovo krivično delo uvedeno je još krivičnim pravom Kaznenog zakona Jugoslavije iz 1990. godine i prema odredbama tog kaznenog zakona članom 155b, pa sve do danas, delo se sastoji od izvršenja otmice ili nekog drugog nasilja prema licu pod međunarodnom zaštitom, napadom na njihove službene prostorije, napadom na privatni stan i napadom na njihovo prevozno sredstvo.
Zakon je ujedno i predvideo dva teža oblika krivičnih dela. Prvi je kada je usled izvršenja otmice lica ili upadom u njegove službene prostorije, napadom na njegovo prevozno sredstvo, kada nastupi smrt jednog ili više lica i najteže, drugi, kada smrt nastupi iz umišljaja. Sada u ovom kaznenom zakonu, članom 39. briše se član 390. Kaznenog zakonika, jer krivično delo ugrožavanja lica pod međunarodnom zaštitom, a to su ambasadori, konzuli i druge diplomate i nešto drugačije su sada formulisani u članu 392 i mislim da je to prava stvar.
Ovaj član Kaznenog zakonika usaglašen je sa propisima EU, jer kao i ostali smatram da je to vrlo dobro i dat je poseban značaj tim licima pod međunarodnom zaštitom, stavljanjem posebnog naslova – lica pod međunarodnom zaštitom, s tim više da bi se ta lica još jače zaštitila ovde kod nas.
Što se tiče prigovora narodnih poslanika upućenih vama gospodine ministre, da ste sa svojim studentima izašli i javno izrazili neslaganje protiv sramne odluke Haškog tribunala, presudama Markaču i Gotovini, smatram da je to prava stvar, biti sa svojim studentima, sa svojim narodom i kao ministar pravde to vam i dolikuje.
Bilo je reči i od prethodnih govornika o Haškom tribunalu i reći ću jednu rečenicu. Pošto sam bio pretposlednji svedok u procesu Miloševića, kao njegov svedok, dozvolite da kažem da nema smisla o tome razgovarati. Istorija je najveći sudija i ona će suditi i vama koji klevećete naše narodne heroje ali i Haškom tribunalu i nama svedocima. Istorija je već presudila.
Gospodine ministre, još jedanput hvala što ste sa svojim studentima stali civilizovano i kulturno, a ne kao neki što su palili Skupštinu i nikada ne bi sedeli danas ovde da je nisu palili. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, odmah na početku da kažem da ću ja glasati za ove izmene i dopune zakona, mada u suštini nisam zadovoljan obimom predviđenih novih kaznenih dela. Voleo bih da je tu prepisano ono kazneno delo koje je nedavno usvojeno u ruskom zakonu, koji se zove strani agent, a to su političari koji prime neovlašćeno novac iz inostranstva, stave ga u privatni džep. Mislim da bi to rešilo mnoge naše probleme u Skupštini.
Meni je stvarno žao što nismo ovim Krivičnim zakonikom obuhvatili i taj pojam koji se u Rusiji zove tzv. strani agent. Tu bi jasno bilo ono da nije bilo otpora do pobede, već je bilo ono otpora do love. To bi vrlo lepo bilo da smo uveli taj član zakona. Na moju žalost, nismo.
Što se tiče seta zakona o tužilaštvu, sudijama, Krivičnom zakonu itd, taj set treba da otkloni posledice koje smo zatekli. Valjda je to svima jasno. Pravosuđe koje smo mi zatekli je bilo takvo da se nije znalo ko je gori, da li oni kojima se sudi, ili oni koji sude. Često su oni koji sude po meni bili gori od onih kojima sude. Rešetke da ste stavili na pojedine sudove i na pojedina veća, dušu ne bi ogrešili, to tvrdim. Ta boginja pravde za vreme vlasti bivšeg režima je tako bila silovana, da mislim da nema doživotnih kazni koliko bi oni trebali da izdrže za takvu vrstu primene Krivičnog zakonika koji su oni primenjivali.
Za vreme vlasti bivšeg režima nije bio ni bitan Krivični zakonik, nisu trebali da ga menjaju. Njima je bio sud u ministarstvu. Sudio je ministar ili ministarka, sudio je državni sekretar. Nije se sudilo po zakoniku. Nikakve izmene i dopune njima nisu trebala. Njima je to sve bilo u jednoj kancelariji. Ko im smeta, oni presude, odleže kaznu. Radili su šta su hteli, ali nisu mogli dokle su hteli. Bili su i kadija i sudija, a sad se boje sudova koje su sami instalirali. Oni misle da ćemo mi vršiti politički pritisak na način na koji su oni vršili politički pritisak nad sudovima i znajući koliko su ti sudovi bili podobni njima, oni se boje da će biti podobni nama i da će sankcionisati neke od njih. To njihov strah.
Zato nisam zadovoljan ni činjenicom što ovim Krivičnim zakonikom nije predviđeno da se najstrože krivično sankcioniše politički pritisak na pravosuđe, na tužilaštvo, na sudove, na apelacione sudove, itd, što se nesporno dešavalo za vreme njihovog mandata. Uz puno saučešće porodici Brisa Tatona, pomenuću samo taj slučaj. Tvrdim da kvalifikacija pravna, koja je tada ustanovljena, uz neviđeni politički pritisak i uz neviđenu državnu pravosudnu sramotu, da ta kvalifikacija tog krivičnog dela ne stoji, da svi svedoci nisu saslušani, da svi dokazi nisu izneseni, da su neki mladi ljudi koji su možda bili huligani, trebalo im je suditi zato što su huligani, presuđeni iako nisu bili tu, da je ta pravda bila malo slepija nego što je trebala da bude.
Ko će sad to da ispravi? Svi smo bili svedoci neviđeno političkog pritiska koji je rezultirao sa kaznom od 240 godina zatvora. Da li je to taj Krivični zakonik koji su oni primenjivali? Svi smo bili svedoci da je to bilo pravno nasilje, državno, političko, pravno nasilje …
(Predsedavajuća: Gospodine Rističeviću, vrati se na ovu izmenu i dopunu zakona, na temu dnevnog reda.)
Govorim o Krivičnom zakoniku.
(Predsedavajuća: Ne, govorite o primeni prethodnog.)
Sačekajte malo. Jasno sam rekao u uvodu ovog obrazloženja da nisam zadovoljan što nije zabranjena takva vrsta političkog pritiska na pravosuđe, odnosno
što Krivičnim zakonikom nije predviđeno da se i u takvim situacijama sankcionišu oni koji vrše politički pritisak na pravosuđe da donosi dosta sramne presude, za koje ne znamo ko će i na koji način moći da ispravi, s obzirom na ustavni i zakonski postupak u takvim situacijama.
Što se tiče amnestije koja je pomenuta ovim Krivičnim zakonikom i koji su pominjali naši oponenti, moram ponovo da podsetim da su 2001. godine amnestirani svi republički zakoni Zakonom o amnestiji, svi sem pedofila, a pedofili nisu amnestirani jer je bio podnešen amandman koji je Vlada prihvatila. Da su saveznim zakonom amnestirani od onih koji sad prigovaraju teroristi, osobe koje su bile osuđene za krivično delo terorizma, udruživanje radi neprijateljske delatnosti, rušenje ustavnog poretka i suvereniteta, 160 članova "dreničke grupe" amnestirano. Mnogi od njih su možda kasnije učestvovali u zločinima u tzv. "žutoj kući", nemojte sada da se neko u toj "žutoj kući" opet prepozna.
Dakle, i to nam se dešavalo i sad neko u ovoj amnestiji priča ponovo. Ovim zakonikom je predviđena amnestija kad neko izdrži dve trećine kazne da ne bi dobio opet neku opomenu, to moram da kažem.
Ovde je predviđena mogućnost kućnog zatvora, ali samo za dela do godinu dana. To pozdravljam, jer će država uštedeti mnogo para. Takvih dela je najviše. Čovek ukrade kobasicu itd. Sad će biti puno sitnih krađa. Rezultat toga je potpuno ekonomski uništena država. Hoćete li da kažete da je neko za četiri meseca ekonomski uništio državu? Rezultat ekonomskog uništenja će biti opšte siromaštvo. Porašće niz krivičnih dela, biće sitnih krađa ili krađa koje će biti na ivici krivičnog sankcionisanja. To do godinu dana, dajte makar ljudi koji moraju da pokradu zato što su ostavljeni bez ikakve perspektive …

Gospodine Rističeviću, još jednom vas upozoravam. Sledeći put ću vam izreći opomenu.