Da li mogu da vam kažem jednu rečenicu.

Možete. Izvolite.

Mislim da, ili vi ne razumete Poslovnik ili mi na isti način ne razumemo Poslovnik koji je tu jasan da se može pozivati na isti član ako je ta povreda došla sa druge strane, tj. došla je na drugoj osnovi.
Vrlo kratko da vam kažem. Vi ne možete nikako dozvoljavati više da poslanici neprekidno iznose insinuacije o kriminalnim radnjama svojih kolega poslanika i na taj način krše Poslovnik, ne stoji u temi. I prethodni govornik se pozvao na to, a ja hoću upravo to da kažem, ovo je dopuna sada onoga što ste vi rekli. Izlazi se iz teme, zbog toga što vladajuća većina želi, ali nema snage možda da kriminalizuje članstvo u DS.

Gospodine Stefanoviću, o tome smo već slušali.

Hvala.

Zaista, ponavljate se. Gospodine Jovanoviću, neću vam dati reč, nemate pravo na repliku. Međutim, dugo čeka Srđan Milivojević, ima pravo na repliku i izvolite.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, ja sam bio ubeđen da je ovaj sneg pao ne da bi građani Srbije videli da je Vlada nesposobna i da ne zna da očisti glavne koridore, i da mora tenkove da šalje na ulice i auto-puteve, da izvlači vozila koja su zaglavljena, niti je ovaj sneg pao da bi prekrio breg, već da bi svaka zverka pokazala trag. Mnogo je interesantnije dokle vode ti tragovi i mislim da ti tragovi vode tačno do naručioca ovog zakona, da ti tragovi tačno vode do onih kriminogenih struktura, koje dobijaju benefit iz ovih zakona.
Znate, ne vole ti ljudi zalud neke stranke koje pišu ovakve zakone. Postoje jasni motivi zbog kojih oni vole te političke stranke i postoje mnoge ljubavi, postoje nesrećne ljubavi, postoje neuzvraćene ljubavi, postoje neke zabranjene ljubavi, ali ovde je reč o uzvraćenoj ljubavi, o srećnoj ljubavi, jer kao što neki ljudi vole da pomažu neke stranke, tako neki ljudi vole novac tih ljudi koji pomažu te stranke i plod te ljubavi vrlo često budu ovakvi zakoni.
Ako me pitate ko je birao te i takve ljude da sude, birala ih je Skupština i birala ih je prošla parlamentarna većina, a jedan od tih ljudi, sedi gospodine ministre pored vas, a to je državni sekretar.

Gospodine Arsiću, po kom osnovu se javljate?
Nemate pravo na repliku, niste pomenuti, niti vaša poslanička grupa.
Molim vas, dozvolite mi da vodim sednicu.
Reč ima narodna poslanica Nada Kolundžija, nećete govoriti?
Dalje, reč ima Srđan Miković.
Izvolite, gospodine Arsiću, po Poslovniku.

Član 104. a možemo da pričamo i o članu 106, 108, možemo o kom god hoćete, zato što ste bili dužni da opomenete prethodnog govornika, da je dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skuštine, a ne da spominje puteve koji su zavejani, zato što jednom kriminalnom privatizacijom smo ostali bez putarskih preduzeća, a o tome možete da pročitate i u novinama,  a o tome kakve su nam sudije bile i kako su sudile, vidimo na slučaju Janjušević – Kolesar i ko ih je oslobađao.

Gospodine Arsiću, nemojte da koristite pravo za povredu Poslovnika, za repliku.
Reč ima narodni poslanik Srđan Miković.