Ja sam reklamirala i član 107. i član 108. i član 27.

Samo da vam objasnim, u vezi sa ovim što ste prethodno govorili. Dakle, ponovili ste ono što je rekla gospođa Kolundžija, da sam pogrešila što nisam izrekla opomenu gospodinu Rističeviću.
Naravno da sam uvažila primedbe gospođe Kolundžije i nakon njenog izlaganja o povredi Poslovnika sam izrekla opomenu gospodinu Rističeviću. Ne znam da li ste pratili? Prema tome, postupila sam u skladu sa Poslovnikom. Ako želite da se izjasnimo u danu za glasanje, recite? Hvala.
Veroljub Arsić ima reč, po Poslovniku. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 109. stav 1. alineja 7.
Možda nije rečeno ime i prezime, ali jeste rečeno da predsedavajući dozvoljava polemiku sa licem koje je falsifikovalo pečat. Ko god da je, tom narodnom poslaniku treba da se izrekne opomena, koji je to izgovorio. Znači, tu je prekršen Poslovnik.
Upravo se dešava ono u Skupštini što odavno tvrdimo – DS i LDP, to je jedno te isto.

Gospodine Arsiću, zaista bih morala da se uverim iz stenografskih beležaka da je tako rečeno. Ja tako nisam čula.
Gospođo Popović, opet želite povredu Poslovnika?
Molim narodne poslanike da nastavimo rad.
Dakle, da li još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika želi reč?
Narodni poslanik Vladimir Cvijan. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gospodine ministre, žao mi je što se današnja rasprava koja je tokom celog dana manje-više bila kulturna, a u svakom slučaju prilično konstruktivna, završava malo drugačije.
Ali, na kraju radnog dana, vreme je da polako sumiramo rezultate cele diskusije, da vidimo kvalitet zakona koje je predložilo Ministarstvo pravde.
Nedvosmisleno je da su sva četiri zakona iz oblasti pravosuđa koje je Ministarstvo pravde predložilo naišla na vrlo dobar prijem među narodnim poslanicima, da je čitav niz odredbi tih zakona pohvaljen, da su očigledno za neke odredbe maltene svi poslanici spremni da glasaju. Jasno je da su zakoni koji se tiču izmena i dopuna Zakona o tužilaštvu i o sudovima iznuđeni, iznuđeni nepostupanjem Visokog saveta sudstva i čelnika Visokog saveta sudstva u nekom periodu od 2009. pa nadalje. Jasno je da zbog nepostupanja, naročito predsednice Visokog saveta sudstva, je Ministarstvo pravde danas prinuđeno da ipak malo na prečac rešava sudbinu sudija i tužilaca koji su izabrani na period od tri godine. Prosto, u takvoj situaciji smo se zadesili i Ministarstvo pravde je potpuno spremno da se uhvati u koštac sa svim izazovima tim povodom.
Vidimo da su i predložene izmene i dopune Zakonika o krivičnom postupku prihvaćene, naročito s obzirom na činjenicu da vidimo da Ministarstvo pravde danas, za razliku od nekih ranijih vremena, organizuje javne rasprave, pita stručne službe, pita advokatske komore, pita Udruženje tužilaca i Udruženje sudija šta misle o izmenama, itd. Dakle, uvek imamo javnu raspravu, kako je i po evropskom standardu.
Očigledno je da su i predložene izmene Krivičnog zakona više nego solidne. Čuli smo čitav niz pohvala na činjenicu da je za krivično delo sitne krađe smanjen limit, biće možda smanjen i na 5.000 dinara, što će građanima mnogo olakšati život, neće više biti tih krađa, posebno u selima, što mnogo štete nanose našim građanima kojima je danas svaki dinar jako važan.
Videli smo čitav niz pohvala, čak i od opozicije, da je to što će sada kada se krivično delo izvrši iz razloga mržnje, čiste mržnje, da će to obavezno biti otežavajuća okolnost.
Videli smo da svi podržavaju čitav niz krivičnih dela koja će sad biti uvedene iz oblasti terorizma, odnosno suzbijanja terorizma.
Čuli smo različite stavove o ukidanju krivičnog dela klevete, ali se svi slažemo da to ukidanje krivičnog dela klevete je jedna evropska tradicija, jedan evropski standard, nešto što je Srbiji potrebno da bi se približila civilizovanim državama. Naravno, svi kojima bude povređeno pravo na čast i na ugled, imaće mogućnost da se u parnici nadoknade, kroz novčane iznose ili, u krajnjoj liniji, da se krivično goni za krivično delo uvrede ili neko drugo krivično delo iz oblasti zaštite časti i dostojanstva. Novinarska udruženja su dala čitav niz velikih pohvala na postupanje Ministarstva pravde upravo ukidanjem krivičnog dela klevete.
Ono što smo zaključili u današnjoj diskusiji jeste da je upravo zahvaljujući aktivnostima Ministarstva pravde danas gotovo sa praksom da se presude dobijaju zahvaljujući telefonskom pozivu iz nekog kabineta. Nema u Srbiji više naručenih presuda, na šta su očigledno neki narodni poslanici ovde navikli. Toga u Srbiji više nikada neće biti i zbog toga je Srbija dobila negativno mišljenje u vreme bivšeg režima o stanju pravosuđa i o stanju celog pravosudnog sistema. Toga više nema, upravo zahvaljujući promeni vlasti, upravo zahvaljujući Ministarstvu pravde. Na kraju, može ostati samo jedno pitanje, i za ministra i za sve nas, da razmislimo još jednom da li je dovoljno krivično-pravno zaštićen položaj policajaca? Prava je prilika da u svoje ime, a i u ime poslaničke grupe SNS, a nadam se da se nećete ljutiti ako i u ime svih vas iskažem saučešće porodici Stamenković. Ovo što se desilo u Vlasotincu je jedna opomena. Dobro je da su nadležni organi uspeli da uhvate apsolutno sve, koliko sam shvatio, saučesnike u tom krivičnom delu. Ali, ovo je jedna tužna tema s kojom možemo otići da razmišljamo, da vidimo da li kroz amandmane možemo poboljšati položaj službenih lica u Ministarstvu unutrašnjih poslova. Zahvaljujem se.

Hvala.
Gospodine Jovanoviću, koji je osnov?
(Neđo Jovanović, s mesta: Kao ovlašćeni predstavnik.)
Nije vam preostalo vreme kao ovlašćeno predstavniku. Iskoristili ste svo vreme.
Reč ima narodna poslanica Nada Kolundžija. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, gospodine ministre, nema potrebe da sada hvalimo delove onog zakona za koje smatramo da su dobri i da bismo bili spremni da ih podržimo ako ne bi bilo onih delova zakona za koje smatramo da apsolutno ne doprinose cilju, koji ste proklamovali i onaj koji ste objašnjavali danas, da mi danas po hitnom postupku raspravljamo kako biste ostvarili taj cilj.
Iz ovih predloženih izmena i dopuna zakona ne vidi se skoro ništa od tih ciljeva. Možete vi da tvrdite da je dovoljno ovo što je urađeno. Po našem dubokom osećanju, ne želim da objašnjavam sve ono što su kolege objasnile. Dakle, ostajemo pri tome da za ovaj zakon nije moguće glasati zbog stvari koje smo unapred već rekli.
Ono što bih želela da kažem jeste nekoliko činjenica, s obzirom na to da je i to danas bila tema. Dakle, pre reforme pravosuđa, preko 4.500 zastarelih predmeta krivičnog gonjenja zatečeno je u sudovima, 517 kazni zatvora je zastarelo, među kojima i presuda koja je izrečena svešteniku Ilarionu zbog bludnih radnji. U slučaju Pahomija, takođe. Pahomije je oslobođen zbog toga što je po oceni Vrhovnog suda Srbija presuda doneta na štetu oštećenih i da je došlo do greške u postupku gde su izdvojeni dokazi koji su teretili počinioce. U odnosu na 10 sudija Trgovinskog suda pokrenut je postupak nakon ove reforme.
Dakle, u odnosu na to, od trenutka kada je izvršena reforma povećan je broj izrečenih kazni za 3.000 lica. Dakle, više je bilo onih koji su osuđeni na kazne između tri i pet godina za ista krivična dela za koje su ranije izricane minimalne kazne. Značajno je smanjen broj onih koji su osuđeni do jedan mesec zatvora, a skoro je duplo manje onih kojima je određena kazna između jednog i tri meseca zatvora. Sa 1.825 na 1.306 je smanjen broj osuđenih na šest meseci. Osnovna zamerka javnost bila je previša blaga kaznena politika. Osnovna zamerka policije je bila da oni hapse, a da posle mesec dana počinioci krivičnih dela izlaze ponovo na ulice.
Dakle, ono što je takođe važno, jeste da su završeni procesi koji su trajali 10 godina, kao na primer u slučaju Sretena Jocića, Andrije Draškovića, itd. Država je uspela da se izbori sa najozbiljnijim organizovanim kriminalom, da razbije ono što se popularno zove podzemlje i da razbije najveću kriminalnu grupu koja se bavila trgovinom narkoticima. To je grupa Darka Šarića.
Specijalni sud je u prethodnih osam godina vodio postupke protiv 2.000 pripadnika organizovanog kriminala i izrečeno je kazni u visini od 3.000 godina zatvora. Podignuto je više od 150 optužnica, 2.000 je okrivljenih, doneto je više od 90 presuda. Ono što j e takođe bitno jeste da je godišnje oko 1.400 predmeta do ove reforme, dakle oko 1.400 predmeta je zastarevalo svake godine. Nakon reforme, taj broj ne prelazi 400. Tužilaštvo za borbu protiv organizovanog kriminala optužilo je 6.542 osobe. Otvoreni su procesi za "Kolubaru", paljenje ambasade, itd.
Prihvatam svaku kritiku na reformu pravosuđa koja nije do kraja završena i koja je imala manjkavosti, ali tvrditi kako je reforma upropastila srpsko pravosuđe, samo znači da nismo spremni da se suočimo sa činjenicama kakvo je to pravosuđe bilo pre te reforme. Svi pokazatelji pokazuju da je reforma dala odlične rezultate i što se tiče visina kazni koje su izricane i što se tiče efikasnosti sudova koji su radili. Efikasnost sudova je podignuta na 91%, što nikada prethodno u istoriji nije bilo.
Zato bih molila sve one koji danas govore o tome kako treba vršiti reforme i kako su navodno sve ocene koje je Srbija dobila za svoju reformu loše, da ipak pročitaju izveštaj Evropske komisije, koji kaže – pravni i institucionalni okvir za vladavinu prava u Srbiji, uključujući i borbu protiv korupcije i kriminala, je unapređen. Srbija će po oduzimanju imovine proisteklih iz krivičnih dela u narednom periodu biti u samom svetskom vrhu.
Molila bih vas da opomenete narodne poslanike koji previše bučno pričaju i time krše Poslovnik.
Srbija će po oduzimanju imovine proisteklih iz krivičnih dela u narednom periodu biti u samom svetskom vrhu. Tri godine posle početka primene Zakona o oduzimanju imovine stečene krivičnim delima, pokazalo se da je to jedan od najefikasnijih zakona u Srbiji. Kako pokazuju rezultati, do sada je oduzeta imovina vredna 350 miliona evra. S obzirom na postupke koji se sada vode i, gospodine ministre, s obzirom da su pokrenuti po članu 359, odgovorite nam kako će se ti slučajevi rešavati, s obzirom na izmene zakona koje ste predložili? Hvala.

Hvala.
Više nemamo prijavljenih za reč.
Ministre, da li želite reč? (Da.)
Izvolite.

Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, imam obavezu kao ministar nadležan za resor pravosuđa da kažem da je, nažalost, period vređanja sudija, tužilaca i nosilaca pravosudnih funkcija i pravosuđa u Srbiji uopšte mnogo duži od rasprave na ovoj sednici, da seže nekoliko godina u prošlost i da je započet nečim što se može slobodno nazvati eksperiment in vivo na istim tim ljudima pre više od tri godine. Mogu da kažem, sa jedne strane, krivicom svih nas u trenutku donošenja Ustava, kada smo, postupajući kao država koja maltene nema nikakvu pravnu tradiciju, posegnuli za osnivanjem nečega što je danas ustavna kategorija, o čemu se govorilo mnogo, kao što su institucija Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, jer volimo da se pozivamo na zemlje razvijene demokratije. Ni u jednoj od tih zemalja paralelnih tela nema. To tamo izgleda mnogo drugačije. Ali, to je odredba našeg Ustava i naša je dužnost da ono što smo kao građani naše države doneli i poštujemo i da se toga držimo.
Vređanje nosilaca pravosudnih funkcija počelo je onog trenutka kada su ljudi birani na netransparentan način, neki birani, neki nisu izabrani. Kao što mogu građani sa pravom danas da kažu – koga vraćate, tako su govorili i govore – koga ste izabrali, upravo iz razloga što nije postojao jasan kriterijum i što nije bio transparentan izbor nosilaca najviših pravosudnih funkcija. Onda smo došli u ovakvu svojevrsnu situaciju, u kojoj moramo, prinuđeni smo i moramo da postupamo na jedan način. Zašto? Zato što su za ovo stanje možda najmanje krive same sudije i sami tužioci, ljudi koje smo spremni da prozivamo često i u medijima i u Skupštini i na drugim mestima, a koji su dužni da postupaju po zakonima koji se ovde usvoje. Žalosno je što je naš sistem u takvom stanju, da kada ne postupaju po zakonima, a to u Srbiji traje duže od jedne decenije, duže od dve decenije, čak ni oni sami ne dobiju zasluženu disciplinsku ili neku drugu sankciju. To je ono na čemu ćemo svi morati da radimo.
Govoreno je danas o tome šta bi trebalo da bude eventualno prvi potez Ministarstva pravde u predlaganju novih pravosudnih zakona, pa je predlagano i to da prvo dođu na dnevni red izmene Zakona o Visokom savetu sudstva i o Državnom veću tužilaca. Poštujem svačiji izbor, da kažemo sredstva političke borbe, viđenja reformisanja nekog sistema, ali sam dužan da budem do kraja objektivan i korektan da kažem da je to bilo apsolutno nemoguće uraditi. Ovo ministarstvo su zatekle određene odluke Ustavnog suda Republike Srbije, da se ušlo u procedure izmena Zakona o Visokom savetu sudstva i o Državnom veću tužilaca. Po odlukama Ustavnog suda, neizabrane na netransparentan način sudije i tužioce ne bi imao ko da vrati na dužnost i ušli bismo u svojevrsnu blokadu sistema i institucija i to ne bi odgovaralo nikome ko ozbiljno želi da pristupa rešavanju sistemskih i prvorazrednih državnih problema.
Takođe je potrebno reći da povratak neizabranih sudija, tužilaca je završen, ali sudija nije dovršen, jer je Visoki savet sudstva, postupajući po poslednjim odlukama Ustavnog suda, vratio poslednjih 57 neizabranih sudija, ali još uvek nije protekao rok od onih 30 dana, koliko je potrebno da se jave na svoju funkciju, a nakon toga nisu polagali zakletvu.
Izneto je dosta pohvala i dosta kritika na predložene izmene i dopune ovog seta zakona. Osvrnuću se na neke za koje smatram da je na njihov račun izneto najviše kritika, ali pre toga moram da kažem da su izrečene neke stvari koje ne stoje i nisu tačne.
Prvo, izrečeno je da ova Vlada, čiji sam član, vodi ad hok borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala, što nikako ne stoji, jer ko je malo bolje pratio medije, ko je pratio izveštaj o napretku Evropske komisije mogao je da se uveri u činjenicu da je u okviru Ministarstva pravde i državne uprave Republike Srbije, a u saradnji sa drugim ministarstvima i državnim organima izrada strategije za borbu protiv korupcije za period u narednih pet godina sa pratećim akcionim planom, za koji se još uvek ne zna da li će biti na godinu dana ili će biti ambiciozniji, na dve godine, ali koji će biti zajedno sa tom strategijom donesen u prvom tromesečju naredne godine.
Ono što smo zatekli kao Vlada, a moramo da se pomirimo, jeste da nemamo izgrađen sistem za borbu protiv korupcije. Sistem za borbu protiv korupcije podrazumeva i jačanje institucija. Koliko god se bilo kome od nas, ne kao političarima, već kao običnim građanima nekada ne sviđale neke odluke sudova, o kojem god sudu da pričamo, treba da znamo da su ti sudovi ipak institucije ovog sistema i da nam je država bolja, da nam je država uređenija i sudovi bi bili i uređeniji. Ali, zato odgovornost snosi i čitavo društvo i prilike koje njegov razvoj prate.
Kada su pominjane sudije Ustavnog suda, molim vas tu za jedinstven pristup. Nemojte da pričamo kako nam se neke odluke sudija Ustavnog suda ne dopadaju, a neke nam se dopadaju, pa kada se ocenjuje odluka o simbolima autonomne pokrajine, onda nam se dopada odluka Ustavnog suda, a kada se ocenjuje ustavnost Zakona o prenosu nadležnosti, onda nam se ne dopada odluka Ustavnog suda.
Govorim samo o dvostrukim aršinima, nije pominjano tačno ovo, ja sam naveo dva primera oko kojih je bilo političkih talasanja. Odluke su takve kakve su i treba ih prihvatiti. Možda se one nekima od nas dopadaju, ne dopadaju, njih je doneo Ustavni sud. To treba poštovati.
Što se tiče kritika iznetih na iznete predloge u zakonu, odnosno u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika koje se tiču krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja, člana 359. dužan sam da kažem sledeće. U čitavom nizu godina, a to nije ni jedna godina, ni dve, ni tri, to je već više od decenije, kritike koje se iznose na račun krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja tiču se na prvom mestu toga što se kao potencijalni učinioci ovih krivičnih dela apsolutno podjednako pominju i službena lica i odgovorna lica. Samo krivično delo zloupotrebe službenog položaja od strane od strane službenog lica postoji u svim evropskim zakonodavstvima.
Šta je našim partnerima iz zemalja EU, naročito stranim članicama unije nejasno, jer oni nisu imali koncept društvene svojine, nejasno im je zašto se u tu priču meša i odgovorno lice. Ovakvim rešenjem koje smo predložili gde se odgovorno lice briše iz ovog krivičnog dela, gde se inkriminiše kroz, nadam se budući član 234. zloupotreba od strane odgovornog lica. Mi smo krenuli jednim putem kojem su pošle neke od zemalja, izašle iz škole jugoslovenske pravne teorije i zakonodavstva, koje su imale identičan problem, recimo Republika Slovenija koja ima gotovo identično rešenje. Nemamo nikakvu primedbu, odnosno prilikom takve promene njihovog krivičnog zakonodavstva nismo imali primedbe evropskih institucija na njihov račun.
Treba da se setimo ipak malo više, krivo mi je što koleginica Batić nije ovde. Početkom 2001. godine, podsetite me ako grešim, početkom 2000. godina na preporuku EU ukinuli smo bili u potpunosti krivično delo zloupotrebe službenog položaja. Pokojni ministar Batić koji je to predložio posle šest meseci je tražio vraćanje tog krivičnog dela. U pitanju je krivično delo koje od 1957. godine postoji u našem pravnom sistemu. To krivično delo, propisano u Krivičnom zakoniku treba da primenjuju naše sudije i naši tužioci. Kada je to krivično delo izbrisano, nastao je haos. Nisu znali kako da postupaju kada takvo krivično delo ne postoji.
Šta je ovde ustvari učinjeno? Napravljena je jasna razlika između zloupotrebe odgovornog lica i zloupotrebe službenog lica. U čemu se ta razlika ogleda? Dovoljno je da se uzme i da se pažljivije pročita predložena zakonska odredba. Kaže se da odgovorno lice odgovara u slučaju da je protivpravno steklo određenu imovinsku korist ili drugom nanelo štetu. Protivpravnost se ogleda u posledici, to je suština priče. Kako će postupati sudovi? Verujem, ne zlonamerno, ali uveren sam da svako od nas ima veliku dozu konstruktivnosti kada ovde govori i nastupa i zabrinut je o tome kako će sudovi postupati. Po opštim načelima Krivičnog zakonodavstva.
Dakle, od trenutka izvršenja krivičnog dela do donošenja pravosnažne presude sudija je "eks oficio", dakle po službenoj dužnosti, dužan da vodi računa, dakle, po službenoj dužnosti o primeni blaže kazne na učinioca krivičnog dela. Nisam to izmislio ni ja, ni ovo Ministarstvo pravde i državne uprave, to je opšte načelo krivičnog zakonodavstva. Kada smo kod opšteg načela, bilo je reči o brisanju apsolutne zabrane ublažavanja kazne za određena krivična dela. Ovde postoje dva sporna momenta.
Prvi sporni momenat jeste što imamo predviđenu zabranu ublažavanja kazne za određena krivična dela, što je potpuno suprotno odredbama opšteg dela Krivičnog zakona, jer u opštem delu Krivičnog zakona jasno stoji da postoji mogućnost ublažavanja kazne u određenim slučajevima kao što su pokušaj ili pomaganje. Onda smo doveli iste te ljude, koji treba da primenjuju Krivični zakonik u situaciji da ne znaju koju odredbu da primene.
Drugi sporni momenat jeste katalog krivičnih dela za koji jeste po pozitivnom rešenju predviđena apsolutna zabrana ublažavanja kazne.
Ovde smo pominjali jedan zaista užasan događaj koji se zbio prethodnog dana i uveren sam da niko od nas ravnodušno ne može da govori prema tome, ali recimo takvo krivično delo ovim važećim rešenje koje branite nije izuzeto od ublažavanja.
Ako kažete da su to najteža krivična dela koja su ovde izuzeta, pa to nije tačno. Najteža su ona krivična dela za koja se može izreći kazna zatvora od 30 do 40 godina. Nijedno takvo krivično delo nije izuzeto ovim ublažavanjem.
Hajde onda da budemo korektni do kraja. Dakle, očigledno je da onaj ko je radio izmene i dopune Krivičnog zakona 2009. godine nije napravio jasan kriterijum.
Imate najteži oblik stavljanja u promet i proizvodnju opojnih droga koji nije izuzet odavde, a druga dva oblika jesu. Dakle, apsolutno je nejasno šta mi ovde branimo. Ako branimo rešenje, koje kada bi se pokrenula inicijativa za ocenu ustavnosti, bi sutra palo pred Ustavnim sudom zato što u potpunosti negira pravnu jednakost građana, šta mi onda branimo?
Moram da se osvrnem, pominjan je i Dušanov zakonik. Znate, možete da vratite šta hoćete na pravnu snagu, ali ipak živimo u razvijenom dobu razvijenih i zaštićenih ljudskih prava i građanskih sloboda i zna se kako možemo da postupamo, ali to ću da dovedem u vezu sa ovim.
Ovde se ispravlja jedna anomalija koja postoji. Dakle, tako je pisan zakonik, postavljeno je pitanje, ko to piše zakonik? Piše ga, između ostalog, i najveći srpski stručnjak za krivično pravo, čovek za koga su svi poslanici ovde glasali da bude novi član VSS iz reda profesora, nesporan autoritet u oblasti krivičnog prava. Ima ih dosta.
Prva stvar, ne želim da se takvi ljudi i njihov autoritet ovde blate i dovode u pitanje. Pisale su ga sudije i verujte, oko ove odredbe koja je napadana, bila je nedvosmislena saglasnost i predstavnika prakse, predstavnika teorije da treba ovako da se reguliše ovo krivično delo.
Kada smo pričali i zaista mislim da nije uredu prozivati nekoga ko je ovde prisutan, a nema pravo da odgovori, ali moram iz razloga što su to ljudi izuzetni profesionalci i moji saradnici, sledeće, ako sudiju izvestioca u slučaju Pahomija, izaberete za predsednika Apelacionog suda, ako drugog člana veća izaberete za predsednika krivičnog odeljenja Apelacionog suda u Nišu, nemojte se pozivati na taj slučaj, za nekoga drugog.
Sudija izvestilac priprema za svoje kolege koji postupaju u Veću referisanje tog slučaja i izrađuje presudu, sudija izvestilac.
Hajde da budemo principijelni jednom do kraja, ali to je pokazatelj zašto je reforma pala u tom segmentu. Zato što se postupalo kumovski, burazerski, netransparentno i zato je palo, zato smo sada kao društvo u jednoj izuzetnoj situaciji, teškoj.
Želim da iznesem još nešto što mislim da je veoma bitno. Javljali su se među prvima kao predstavnici poslaničkih grupa neke kolege koji su bili izuzetno konstruktivni u izradi ovog predloga zakona. prvi put ste imali priliku da skoro mesec i po dana pre dolaska Predloga zakona u Skupštinu, čitate tekst radne grupe na sajtu Ministarstva.
Mogli ste da prisustvujete javno, objavljeno i najavljeno u sazvanoj javnoj raspravi. Ministarstvo pravde i državne uprave, radna grupa su bili više nego otvoreni za svaku kritiku koja im je upućena. Imam obavezu da kažem da je ovo samo prvi korak u prečišćavanju našeg krivičnog zakonodavstva uopšte, verujući potpuno u dobronamernu kritiku jednog kolege, jer smo kolege po vokaciji i samo bih mu skrenuo pažnju da malo pažljivije pročita obrazloženje za izmenu Zakonika o krivičnom postupku.
Jasno stoji zašto je stavljeno da to ne bude 1. maj ili kraj maja, zato što se radi o sveobuhvatnim izmenama i dopunama koje će uslediti i biti pred Skupštinom na Prvom redovnom zasedanju 2013. godine i taj tekst možete da pročitate na sajtu našeg ministarstva.
Molim vas, upravo iz tog razloga, mi dalje nastavljamo sa usavršavanjem onog teksta koji se tamo nalazi i sa produžetkom javne rasprave. Dakle, uključite se u to. Kolega Pastor se uključio. Prilikom mog boravka ovde na odgovaranju na poslanička pitanja, čovek je prišao, razgovarali smo, dogovorili razgovor o ministarstvu i dao svoju sugestiju za izmenu određene odredbe Krivičnog zakonika i uvažili smo.
Potpuno smo otvoreni i potpuno smo spremni za jedan drugačiji i novi način u pisanju zakona.
Mislim da je to veliki korak za napredak demokratije u Srbiji.
Imam obavezu da kažem da ćemo i u narednom periodu, na osnovu komunikacije sa direktorom Policije, a kao što sam rekao, ovo je samo početak prečišćavanja, zaista uzeti u obzir veoma ozbiljno dodatnu krivično-pravnu zaštitu pripadnika MUP. I te kako smo dužni, svako od nas da to činimo. Javno se obavezujem da ćemo na tome raditi.
Takođe, govorilo se dosta o krivičnom delu klevete. Rekao sam i nemam razloga da to ne ponovim, da je ovaj predlog izmena i dopuna Zakona, u jednoj dobroj meri se ugledao na onaj predlog koji je povučen 27. jula iz procedure skupštinske.
U tom predlogu je bila predložena dekriminalizacija i klevete i uvrede, pa me malo buni što predstavnici prethodne vladajuće većine imaju pomalo disonantan ton, da li su za to ili su protiv toga. Zašto se išlo samo na dekriminalizaciju jednog krivičnog dela? Upravo iz tog razloga što smo ubeđeni da sa time treba ići postepeno.
Iskustva nekih drugih zemalja nam pokazuju da kada je dekriminalizacija vršena u potpunosti i na prečac, u periodu kraćem od godine narednih dana, vraćala su se, ne samo ta krivična dela, već su se dopunjavala i nova, a to nije dobro.
Ako pričamo o neophodnosti postojanja kriminalizovane klevete, koja se može kazniti isključivo novčanom kaznom, gde do brisanja iz krivične evidencije dolazi posle godinu dana, nisam dovoljno ubeđen u opravdanost takvog postupanja.
Ono što je ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SNS rekao, ostaje mogućnost i dalje nekome da tuži. Živimo u takvim vremenima gde se, nažalost, znatno lakše, bar je većinska percepcija građana takva, znatno se lakše podnosi kazna zatvora nego novčana kazna, jer ekonomske, socijalne, društvene prilike diktiraju takvo stanje, nažalost. Niko od nas ne treba da bude srećan zbog toga.
Znate li šta me buni? Buni me što sam u nastupima nekih od kolega mogao da primetim da neko ko se najviše zalaže za približavanje evropskim standardima, odnosno standardima za koje se zalaže EU, u dobroj meri negira nešto što EU preporučuje. Rečeno je da nije izvršena dekriminalizacija klevete u zakonodavstvu Velike Britanije. Jeste, molim da provere oni koji su to rekli. Zaista jeste, i u zakonodavstvu Velike Britanije, i u zakonodavstvu Irske, i u zakonodavstvu Estonije i delimično u zakonodavstvu Kipra, kada govorimo o zemljama članicama EU, a o zemljama kandidatima ili onima koje nisu kandidati, imamo i tu primera.
Nije tačno, dame i gospodo narodni poslanici, da su amnestirani osuđeni za krivična dela teškog ubistva, a u krivično delo teškog ubistva spada ubistvo pripadnika MUP u vršenju službene dužnosti. To nije tačno, zato što je to krivično delo izuzeto od amnestije, pogledajte to dobro.
Vlada je prihvatila amandman koji je, tako je, verujete da jeste, pogledajte malo bolje. Mislim da niste pogledali. Pogledajte, videćete Vlada je prihvatila amandman koji je predložio Odbor za pravosuđe. Amandman nije deo zakon, jel tako? Jeste, jeste. Pogledajte malo bolje. Dakle, verujem da je u pitanju, zaista greška. Jeste.
(Predsedavajuća: Molim vas nemojte da komunicirate.)
Nisu amnestirani. Bilo bi dosta toga o čemu bi moglo da se priča. Ako već iznosimo statistiku onda u toj statistici možemo da kažemo i da je u prethodnih pet godina došlo do 119.875 slučajeva neosnovanog lišenja slobode, 119.875, u periodu od pet godina i 10 meseci.
Dakle, hajde da ne hvalimo stanje u pravosuđu koje se odjednom promenilo za tri meseca, jer ne može. Problem je zaista veliki, opšti, društveni i traži našu sinergiju i zajedničko rešavanje toga, jer ne radimo nešto za mandat jedne vlade, niti za godinu dana. Težimo da rešavamo problem na višedecenijskom nivou, jer je to pitanje izgradnje države.
Dozvolite mi na kraju da nešto kažem, ne zbog sebe, nego zbog mladih ljudi koji su bili dovoljno hrabri da podignu glas protiv nečega o čemu nekada i pripadnici političkih elita u Srbiji ne žele, neće ili se boje da urade. Ja sam ovde lično prozivan za to da sam kršio zakon. Znate, ako MUP ne zabrani neki skup onda je taj skup dozvoljen. To možete da pogledate. Možete da pogledate da se prekršajno odgovara samo u slučajevima da prekršajno može da odgovara samo organizator tog istog skupa. Čisto da znate u buduće kad podnosite neku prijavu, kako se to radi.
Da li je sud zabranio studentski parlament Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu? Ja vas pitam da li je zabranio onog organizatora skupa. Znate svojevremeno su organizovani, najčešće iz potpuno opravdanih i legitimnih razloga studentski protesti u Beogradu. Dešavalo se na tim protestima da se u grupu tih protestanata ubaci i grupica huligana koja počne da lomi, razbija i uništava grad.
Upravo, kao što je neka druga vrhuška politička tada optuživala organizatore tih skupova da su oni huligani. Sada koristite istu matricu. Ajde budite principijelni. Ako ste za to da se nekome na čelo žigoše neko slovo ili znak da pripada nekoj organizaciji, pa da možemo svi da ga prepoznamo gde god je u gradu. Uzgred, imam jednu obavezu da kažem. Poslanik one poslaničke grupe koja je najgrlatija u tom kritikovanju i mene i organizatora tog skupa je izašao pred Skupštinu da pozdravi taj skup. Ali su ga dočekale salve zvižduka i negodovanja.
(Kenan Hajdarević, s mesta: O kome pričate? Recite ime.)
Neću da govorim o imenima, ali se vrlo dobro zna. Rekao sam, poslanik poslaničke grupe koja je bila nagrlatija u tome. Neću da govorim o imenima, rečeno je dovoljno sa moje strane. Pogledajte snimak, pa ćete videti. Dakle, poslanik te poslaničke grupe je izlazio pred Skupštinu, kada su ga dočekali zvižduci, onda se povukao unutra i dao izjavu kakvu je dao. Prema tome, budite korektni do kraja.
(Judita Popović, s mesta: Recite ime.)
Znate ko je od vaših kolega dolazio tamo.

Molim vas, nemojte da dobacujete sa mesta.
(Kenan Hajdarević, s mesta: Kakve su to insinuacije?)