Poštovani gospodine predsedniče Narodne skupštine, uvaženi potpredsednici i uvaženi narodni poslanici, na početku rasprave dozvolite mi da dam nekoliko uvodnih napomena u vezi sa Predlogom zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku, Predlogom zakona o dopuni Zakona o javnom tužilaštvu i Predlogom zakona o dopuni Zakona o sudijama.
Postoji više zakona koji opravdavaju donošenje Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika. Pre svega, Republika Srbija je preuzela određene obaveze, koje proističu iz potvrđenih međunarodnih ugovora sa jedne strane, obaveze po osnovu njenog članstva u Savetu Evrope, sa druge strane, kao i obaveze iz zahteva EU u procesu pridruživanja i sticanja statusa kandidata za ulazak u članstvo, a tiču se krivičnog zakonodavstva.
Takođe, bitno je navesti da i Grupa država za borbu protiv korupcije Saveta Evrope GREKO je usvojila izveštaj za Republiku Srbiju, a u okviru trećeg kruga evaluacije, koji sadrži određene preporuke za izmene i dopune pojedinih članova Krivičnog zakonika, koje se odnose na koruptivna krivična dela.
Iako krivičnom pravu treba pribegavati kao krajnjem sredstvu, postoji opravdanje da se uvedu određena nova krivična dela, poput, recimo, zloupotrebe u postupku javnih nabavki, ali i da se izvrši dekriminalizacija anahronih krivičnih dela, gde krivično-pravna intervencija nije nužna, poput, recimo, nesavesnog rada u privrednom poslovanju ili da se izvrše intervencije druge vrste kod nekih krivičnih dela kod kojih je previše široka kriminalna zona. Umesto da pruža efikasniju krivično-pravnu zaštitu, ugrožava neke važne vrednosti i interese građana i čitavog društva.
Pored toga, bilo je neophodno otkloniti i nepreciznosti zakonskog teksta, kao i omaške do kojih je došlo donošenjem Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika 2009. godine, što je izrodilo ozbiljne problem u sudskoj praksi.
Isto tako, određene intervencije su nužne i zbog usklađivanja sa drugim zakonima koji sadrže i pojmove od značaja za propisivanje krivičnih dela.
Kada su u pitanju pojedina predložena rešenja, posebno bih ukazao pažnju na sledeće. Primena primarnog realnog principa važenja krivičnog zakonodavstva Republike Srbije na učinioce krivičnog dela u inostranstvu proširuje se na sva krivična dela terorizma, a ne samo na krivično delo terorizma upravljeno protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Republike Srbije.
Ovo je posledica i usaglašavanja krivičnih dela terorizma sa relevantnim međunarodnim ugovorima. Takođe, proširuje se mogućnost primene krivičnog zakonodavstva Republike Srbije i onda kada se za krivično delo ne kažnjava po zakonu zemlje u kojoj je učinjeno na taj način što se, osim po odobrenju republičkog javnog tužilaca, ovakva mogućnost uvodi i na slučajeve koji su predviđeni potvrđenim međunarodnim ugovorima, što je posebno od značaja u krivičnim delima korupcije.
Ovakvom izmenom, a u slučaju da postoji potreba usklađivanja neke nove međunarodne konvencije, to ubuduće neće zahtevati i nove izmene Krivičnog zakonika u tom delu.
Izvršeno je preciziranje odredaba koje uređuju kaznu zatvora koja se izvršava u prostorijama u kojima osuđeni stanuje, poznatije kao tzv. kućni zatvor, iako u svojoj biti je kazna zatvora. Razlog tome je što je u sudskoj praksi došlo do izrazitih problema i do nejednakog postupanja zbog nejasne i protivrečne zakonske odredbe.
Pored toga bila je neprecizna i odredba koja se odnosila na situaciju kada osuđeni samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje, kao i odredba koja je trebala sudu da pruži određene kriterijume prilikom odlučivanja da li će osuđeni da izdržava kaznu zatvora u prostorijama u kojima stanuje, a koja nije mogla da obavlja tu funkciju.
Novinu predstavlja i odredba koja umesto fakultativnog uvodi obavezan uslovni otpust. Naravno, u slučaju da su ispunjeni zakonom propisani uslovi. Ova izmena je u skladu sa razvijenom praksom u zemljama razvijene i ustaljene pravne tradicije, u evropskim zemljama. S obzirom da je u našoj zemlji u praksi došlo do značajnog sužavanja primene ovog instituta, bilo je nužno usmeriti sudove u pravcu šireg korišćenja ovog instituta.
Istovremeno time će se dati i značajan podstrek osuđenim licima da se dobro vladaju u vreme izdržavanja kazne, kao i da više ne vrše krivična dela. Uslovno otpuštanje osuđenog lica će u značajnoj meri zavisiti od procene suda, da li njegovo vladanje u toku izdržavanja kazne ukazuje da je na njega postignuta svrha kažnjavanja.
Uvodi se i obavezna otežavajuća okolnost za krivična dela iz mržnje. Polazeći od relevantnih međunarodnih dokumenata, cilj nove odredbe jeste da se obezbedi strože kažnjavanje, a time i pojačana krivično-pravna zaštita u odnosu na pojedine, naročito ranjive društvene grupe, čiji su pripadnici žrtve različitih krivičnih dela koja se vrše iz mržnje zbog te pripadnosti.
Iako je u okviru opštih pravila u odmeravanju kazne već predviđeno da će sud prilikom odmeravanja kazne u obzir uzeti i pobude iz kojih je krivično delo učinjeno, pa prema tome i mržnju, ta odredba je uopštena i ne govori eksplicitno o mržnji kao o otežavajućoj okolnosti, niti je propisuje kao obaveznu otežavajuću okolnost. Zato je bilo neophodno dopuniti važi zakonski tekst i ovakvom odredbom. To je još jedna od tendencija u razvoju krivičnog zakonodavstva i krivičnog prava u zemljama Evrope.
Izbrisana je i apsolutna zabrana ublažavanja kazne za određena krivićna dela, koja je uvedena izmenama Krivičnog zakonika 2009. godine, s obzirom da je njom institut ublažavanja kazne, iako je opšti institut derogiran u odnosu na određena krivična dela. Ova odredba je u suprotnosti sa odredbama opšteg dela Krivičnog zakonika, koje predviđaju mogućnost ublažavanja kazne u određenim slučajevima, poput pokušaja ili pomaganja. Javila se u praksi dilema oko primene različitih zakonskih odredbi. Osim toga, potpuno je nejasan kriterijum na osnovu kojih su odabrana krivična dela kod kojih je zabranjeno ublažavanje kazni. Isto tako ova odredba je naišla na kritiku kako teorije tako i sudske prakse, pa je opšte usvojeno mišljenje da bi ukidanjem ove odredbe bilo otklonjeno jedno strano telo i anomalija iz Zakonika. Iz sličnih razloga brisane su i odredbe kojima je predviđena jedina mogućnost pooštravanja kazne, tj. mogućnost izricanja teže kazne od propisane. S obzirom da kriminalno – politička potreba za ovakvim izuzetkom ne postoji. Propisane kazne su dovoljno stroge tako da izricane kazne u praksi skoro nikada ne dostižu propisane posebne maksimume, pri čemu do sada, ni sudska praksa nije koristila ovu mogućnost.
U skladu sa preporukama grupe država za borbu protiv korupcije Saveta Evrope GREKO, u članu koji uređuje značenje izraza u Krivičnom zakoniku, precizirani su i prošireni pojmovi službenog lica i stranog službenog lica. Na drugačiji način je određen i pojam odgovornog lica. Najvažnija je razlika u odnosu na postojeće rešenje jeste ta što se vlasnik subjekta privrednog poslovanja samim tim ne smatra i odgovornim licem, osim ako ne vrši određene funkcije i poslove koji mu daju svojstvo odgovornog lica.
Pored toga preciziran je i pojam opojnih droga, zbog usaglašavanja sa drugim zakonom. Najzad ispravljena je i omaška u pogledu toga što je u važećem zakonskom tekstu dat pojam imovinske koristi, a ne imovine kako je to do sada predviđeno. Pojam imovine očigledno ne bi odgovarao kod onih krivičnih dela kod kojih je imovina objekt radnje i na kojoj nastupa posledica. Na predloženi način pojam imovinske koristi određen je kao i u relevantnim međunarodnim ugovorima.
Brisan je i najteži oblik krivičnog dela ugrožavanja sigurnosti, koji je uveden izmenama Zakonika iz 2009. godine. Ovaj oblik je odraz preterano represivnih težnji i ima karakteristike verbalnog političkog delikta. Zato mu i nije mesto u Glavi XIV Krivičnog zakonika, jer su u njoj propisana krivična dela radi zaštite osnovnih prava i sloboda čoveka i građanina, a ne prava državnih funkcionera i novinara.
Što se sudije i tužilaca tiče, svaka pretnja upućena njima već je inkrimisana krivičnim delom ometanja pravde. Pre izmena i dopuna Krivičnog zakonika iz 2009. godine osnovni oblik krivičnog dela ugrožavanja sigurnosti je bio zaprećen kaznom zatvora do jedne godine, a teži oblik zatvorom od tri meseca do tri godine. Sada je predviđena osetno stroža kazna. Imajući to u vidu, nije bilo opravdano propisivati najteži oblik učinjen prema nosiocima izvršne i sudske vlasti i novinarima, kojima je zaprećena kazna zatvora od jedne do osam godina. Ista kazna je npr. propisana za krivično delo ubistvo na mah.
Može se postaviti pitanje nisu li time diskriminisani svi ostali građani, jer proizilazi da je osećanje sigurnosti navedenih lica, mnogo vrednije i značajnije. Okolnost kome je pretnja upućena mogla bi se uzeti u obzir prilikom odmeravanja kazne. Ako se radi o ozbiljnom ugrožavanju to bi moglo da predstavlja pripremne radnje za krivično delo ubistva predstavnika najviši državnih organa. Neprihvatljivo je da se za pripremanje ubistva predstavnika najviših državnih organa vlasti može izreći zatvor od jedne do pet godina, a ako im se samo ugrozi sigurnost pretnjom onda može do osam godina. To je, može se reći i najvažniji razlog za ukidanje ovog kvalifikovanog oblika.
Izvršena je i dekriminalizacija krivičnog dela klevete, što je bio zahtev velikog broja udruženja i stručne javnosti, naročito novinarskih udruženja. Treba imati u vidu da je reč o jednoj opšte prisutnoj tendenciji u evropskim zakonodavstvima, i da po preporukama Saveta Evrope, na identičan način postupaju i zakonodavni organi država članica EU. Identična stvar je učinjena u Velikoj Britaniji, Irskoj, Estoniji, delimično u Mađarskoj, u proceduri je u još nekim visokim zakonodavnim organima drugih zemalja članica EU. Prisutna je i u zemljama regiona.
Prema preporukama Saveta Evrope propisuje se novo krivično delo dogovaranja ishoda takmičenja. Ova pojava je prisutna u praksi i opravdava krivično-pravnu intervenciju, a u većini slučajeva ne može da se podvede pod zakonski opis nekog drugog krivičnog dela, na prvom mestu krivičnog dela prevare. Stoga je bilo potrebno propisati novo krivično delo koje ima osnovni, teži i najteži oblik. Posebno je inkriminisan i pokušaj osnovnog oblika, s obzirom da on prema opštim odredbama o kažnjavanju za pokušaj, ne bi bio kažnjen.
Predviđa se i niža granica u pogledu novčanog iznosa kod krivičnog dela sitne krađe, utaje i prevare, čime se proširuju osnovni oblici krivičnog dela krađe, utaje i prevare.
Osim u pogledu propisane kazne, to će značiti i to da se jedan deo ovih krivičnih dela neće više goniti po privatnoj tužbi, već po službenoj dužnosti. U praksi je zapažen osetan porast vršenja naročito sitnog dela krađe, kod kojeg je faktički došlo do dekriminalizacije, jer za oštećeno gonjenje po privatnoj tužbi predstavlja osetan teret, pa učinioci često kalkulišu sa tim da vrednost oduzetih stvari ne pređe iznos od 15 hiljada dinara. Razlog za snižavanje ove granice jeste i nizak životni standard stanovništva, jer za mnoge oštećene iznos od 15 hiljada dinara uopšte nije mali iznos, nekome je čak više i od njegove penzije.
Jednu od najznačajnijih novina predstavlja i to što se postojeće krivično delo nesavesnog rada u privatnom poslovanju kao prevaziđeno i nepotrebno ukida, jer je svojevremeno uvedeno u nastojanju da se pruži pojačana zaštita društvenoj svojini i kao takvo ga ne poznaje nijedno krivično zakonodavstvo evropskih zemalja.
Umesto njega, uvodi se krivično delo zloupotrebe položaja odgovornog lica. Uvođenje ovog krivičnog dela jeste posledica potrebe da se napravi bitna razlika između odgovornog i službenog lica, što do sada nije bio slučaj.
Naime, krivično delo zloupotrebe službenog položaja iz člana 359. Krivičnog zakonika Republike Srbije u potpunosti izjednačava službeno i odgovorno lice, što nema svoje kriminalno političko opravdanje, jer su službeno i odgovorno lice dva različita subjekta koja imaju različita ovlašćenja i to u različitim oblastima. Dok službeno lice deluje u organima uprave obavljajući svoje službene dužnosti, odgovorno lice vrši određeni krug poslova u upravljanju i delovanju subjekta privrednog poslovanja.
Osim sužene kriminalne zone, kod zakonskog opisa ovog krivičnog dela, s obzirom na to da se zahteva da je pribavljena protivpravna imovinska korist, a ne bilo kakva korist kao kod službenog lica i propisivanja nešto nižih kazni, sužavanju kriminalne zone kod ovog krivičnog dela doprineće i drugačija formulacija odredbe koja daje značenje izraza "odgovorno lice", jer taj pojam više ne obuhvata vlasnika koji istovremeno ne obavlja i poslove i funkciju odgovornog lica.
Propisuje se i novo krivično delo zloupotrebe u vezi sa javnim nabavkama. Imajući u vidu proširenost i društvenu štetnost ovog društva, zakonski opis ovog krivičnog dela je postavljen dosta široko. Polazeći od toga da se zloupotrebe u oblasti javnih nabavki po pravilu vrše tako što u tome učestvuje i naručilac i ponuđač, osim odgovornog lica u ponuđaču propisan je oblik kod kojeg se kao izvršilac pojavljuje odgovorno lice ili službeno lice u naručiocu. Propisan je i teži oblik, s obzirom na visinu vrednosti javne nabavke.
Briše se krivično delo nedozvoljeno komentarisanje sudskih odluka, koje je uvedeno Zakonom o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika iz 2009. godine. Reč je o nepotrebnoj inkriminaciji koja ograničava i slobodu ispoljavanja mišljenja, a ograničava i slobodu medija. Postojanje krivičnog dela zavisi od procene suda da li je javna izjava u sredstvima javnog informisanja data u nameri da se povredi pretpostavka nevinosti ili nezavisnosti suda. To može voditi zabrani komentarisanja u sredstvima javnih informisanja svakog postupka pred sudom. Nekorektno izveštavanje pojedinih medija o nekim sudskim postupcima i davanje neadekvatnih izjava od strane pojedinaca ne mogu da opravdaju krivično–pravnu represiju, niti se pak njome može rešiti problem nekorektnog komentarisanja sudskih postupaka u medijima.
Izvršene su i izmene vezane za krivično delo nedozvoljene proizvodnje, držanja, nošenja oružja, koje je stvaralo vrlo ozbiljne probleme u sudskoj praksi, a što je imalo za posledicu i različito postupanje sudova. Kao dalji problem javilo se pitanje opravdanosti i izjednačavanja neovlašćenog nošenja oružja onih koji imaju dozvolu za držanje oružja sa onima koji dozvolu nemaju.
Najzad, propisana kazna dovela je do toga da ovo delo po težini bude značajnije od onog koje se vrši upotrebom tog oružja, recimo kod ubistva na mah i sa kojim se ono nalazi u sticaju. Zato je neophodno da se napravi značajna razlika u propisanoj kazni između onih koji neovlašćeno nose oružje a imaju dozvolu za njegovo držanje, od onih koji tu dozvolu nemaju, kao i da se predvidi nešto niža kazna za najteži oblik ovog krivičnog dela.
Uvodi se i novo krivično delo omogućavanja zloupotrebe ostvarivanja prava azila u stranoj državi. Potreba da se propiše ovo krivično delo nastala je da bi se inkriminisale radnje pomaganja našim državljanima koji zloupotrebljavaju mogućnost dobijanja azila u stranoj državi, kao što je organizovanje njihovog putovanja u inostranstvo sa namerom pribavljanja imovinske koristi ili im na drugi način omogućavaju zloupotrebu prava na traženje azila u stranoj državi.
Izvršena je i značajna izmena u odnosu na krivično delo zloupotrebe službenog položaja, tako što se predviđa da odgovorno lice više ne može biti izvršilac ovog krivičnog dela iz člana 359. stav 1. Krivičnog zakonika, već novog krivičnog dela čije se uvođenje predlaže, a zbog značajnih razlika između pojma odgovornog i službenog lica, kao i poslova koje ona obavljaju. Dok je god službenog lica široka krivično-pravna zaštita opravdana, pa sva savremena evropska krivična zakonodavstva poznaju ovu inkriminaciju, u pogledu odgovornog lica situacija je apsolutno drugačija.
Naime, postojeća inkriminacija se u odnosu na njih pokazuje preširoko, jer može da obuhvati i slučajeve privrednog poslovanja koje se obavlja u skladu sa propisima koji regulišu to poslovanje. Zato je bilo neophodno propisati novo krivično delo zloupotrebe položaja odgovornog lica, a kod krivičnog dela iz člana 359. Krivičnog zakonika kao izvršioca predvideti samo službeno lice.
U skladu sa preporukama Grupe država za borbu protiv korupcije Saveta Evrope "GRECO", dopunjene su odredbe koje propisuju krivična dela primanja i davanja mita, tako što se proširuje zakonski opis time što se ova krivična dela mogu izvršiti ne samo u okviru svog ovlašćenja, nego i u vezi sa njim.
U oblasti krivičnih dela protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom, izvršeno je više izmena i dopuna, a najvažnije su one koje polaze od nove koncepcije krivičnih dela terorizma. Pre svega, određeno je osnovno delo terorizma, bez obzira da li je upravljeno protiv Republike Srbije, strane države ili međunarodne organizacije, sa brojnim oblicima radnje izvršenja. Ovo krivično delo, kao i nova krivična dela terorizma, kao što je javno podsticanje na izvršenje terorističkih dela, vrbovanje i obučavanje za vršenje terorističkih dela, upotreba smrtonosne naprave, uništenje i oštećenje nuklearnog objekta i terorističko udruživanje, uneta su i usklađena sa nizom konvencija kojima se cilj sprečavanje akata terorizma, a posebno sa Konvencijom Saveta Evrope iz 2005. godine, koju je Republika Srbija ratifikovala još 2009. godine i Okvirnom odlukom Saveta EU o borbi protiv terorizma, od 13. juna 2002. godine, koja je izmenjena Okvirnom odlukom Saveta EU od 28. novembra 2008. godine.
Propisivanjem tih krivičnih dela pruža se široka krivično-pravna zaštita od svih radnji koje imaju karakter terorističkog akta ili predstavljaju pripremnu radnju za njega.
Na kraju bih istakao da je kao početni tekst ovog zakonskog predloga korišćen tekst koji se početkom 2012. godine već nalazio u skupštinskoj proceduri. U Ministarstvu pravde i državne uprave je obrazovana Radna grupa koja je razmotrila početni tekst i izvršila jednu uporedno-pravnu analizu sa zakonodavstvima drugih zemalja, kao i međunarodnim konvencijama, sa kojima je neophodno izvršiti usklađivanje. Takođe, razmatran je važeći tekst Krivičnog zakonika u odnosu na probleme koji otežavaju njegovu primenu u sudskoj praksi.
Posle pripreme radne verzije teksta je održana javna rasprava u toku koje je održano ukupno osam skupova na kojima su učestvovale sudije iz sudova različitih vrsta i stepena, javni tužioci kao i drugi predstavnici stručne javnosti.
Takođe, radna verzija teksta je bila dostupna za sve predloge i sugestije na VEB stranici Ministarstva pravde i državne uprave. Pribavljena su i mišljenja resornih ministarstava, izvršene su konsultacije sa predstavnicima i ekspertima međunarodne zajednice. Ovaj zakonski tekst je i zvanično upućen Evropskoj komisiji. Sve pristigle sugestije i predlozi su detaljno razmotreni. Jedan broj njih je ugrađen u tekst ovog zakonskog predloga.
Kada je u pitanju Predlog zakona o izmenama Zakonika o krivičnom postupku, podsetio bih da je novi Zakonik o krivičnom postupku donet u septembru mesecu 2011. godine, da je bilo propisano da Zakonik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a da se primenjuje od 15. januara 2013. godine, izuzev u postupcima za krivična dela organizovanog kriminala ili ratnih zločina, koji se vode pred posebnim odeljenjem nadležnog suda, u kom slučaju se primenjuje od 15. januara 2012. godine.
Kako su u dosadašnjoj primeni ovog zakonika uočeni brojni nedostaci normativne prirode, koji zahtevaju krupnije intervencije u tekstu Zakonika, neophodno je da se primena ovog zakonika odloži do 1. oktobra 2013. godine, izuzev u postupcima u kojima se već primenjuje, kako bi se u međuvremenu pripremile neophodne izmene i dopune teksta Zakonika i stvorili uslovi za primenu tako izmenjenog Zakonika.
Povodom Zakona o dopuni Zakona o javnom tužilaštvu, pre svega treba napomenuti da je odgovarajućim važećim zakonskim odredbama predviđeno da vrednovanje rada javnog tužioca i zamenika javnog tužioca predstavlja osnov za izbor, obaveznu obuku i razrešenje, kao i da se vrednovanje rada vrši na osnovu javno objavljenih objektiviziranih i jedinstvenih kriterijuma, zasnovanih na primenjivim i uporedivim merilima koje utvrđuje Državno veće tužilaca.
Takođe, predviđeno je da se rad zamenika javnih tužilaca, koji su prvi put birani, vrednuje jednom godišnje. Iako je prelaznim odredbama Zakona o Javnom tužilaštvu, odnosno izmenama i dopunama tog zakona, izričito predviđeno da će podzakonski propisi, predviđeni tim zakonom, biti doneti u roku od šest meseci, kao i da će prvo vrednovanje rada zamenika javnih tužilaca, koji su prvi put izabrani, izvršiti stalni sastav Državnog veća tužilaca, vrednovanje tih zamenika nije izvršeno zato što nisu utvrđeni kriterijumi i merila na osnovu kojih se vrednovanje rada zamenika javnih tužilaca vrši.
S obzirom da zamenicima javnih tužilaca, koji su prvi put izabrani Odlukom o izboru zamenika javnih tužilaca, ističe trogodišnji mandat, a takvih je ukupno 108 u sistemu javnog tužilaštva u Republici Srbiji, a s ciljem obezbeđivanja nesmetanog rada javnih tužilaštava u Republici Srbiji, neophodno je stvoriti pravni osnov, kako bi se izbor ovih zamenika javnih tužilaca na stalnu funkciju, ipak mogao sprovesti. Zbog toga je neophodno doneti ovaj zakon kao poseban zakon kojim će se urediti nastala situacija.
Identična situacija je vezana i za Predlog zakona o dopuni Zakona o sudijama. Ovde je kao jedan od obaveznih uslova za izbor sudija na stalnu sudijsku funkciju predviđeno prethodno ocenjivanje sudija, koji su prvi birani na trogodišnji mandat. Takođe je postojala izričita obaveza za donošenje odgovarajućeg podzakonskog akta Visokog saveta sudstva, kojim će se urediti kriterijumi, merila i postupak za vrednovanje rada sudija.
Isto tako, bilo je predviđeno da će prvo vrednovanje rada sudija, koji su prvi put izabrani, izvršiti stalni sastav Visokog saveta sudstva, ili kao u prethodnom slučaju, ali i kao u prethodnom slučaju, vrednovanje rada tih sudija do sada nije izvršeno upravo zato što nisu utvrđeni ni kriterijumi, ni merila na osnovu kojih se vrednovanje rada sudija vrši.
S obzirom da sudijama koje su prvi put izabrane odlukama Narodne skupštine o izboru sudija na trogodišnji mandat u sudovima opšte i posebne nadležnosti ističe trogodišnji mandat, a s ciljem obezbeđivanja nesmetanog rada sudova u Republici Srbiji, takvih sudija je ukupno 903, neophodno je stvoriti pravni osnov kako bi se izbor ovih sudija na stalnu sudijsku funkciju mogao sprovesti. U suprotnom, niko od sudija, koji su izabrani na trogodišnji mandat, ne bi mogao biti izabran na stalnu funkciju.
Kako bi se blagovremeno izvršio izbor ovih sudija, za ovaj zakon kao i za Zakon o dopuni Zakona o Javnom tužilaštvu, predloženo je da stupi na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Napomenuo bih da su dopune Zakona o Javnom tužilaštvu i Zakona o sudijama, o kojima je ovde reč, minimalne, ali i to da su radne grupe Ministarstva pravde i državne uprave pripremile tekstove zakona koji sadrže veće izmene i dopune i da će se i ti tekstovi, u toku naredne godine, naći pred Narodnom skupštinom, posle dobijanja ekspertiza i završetka javne rasprave o tim tekstovima.
Na kraju bih želeo da vam se zahvalim na pažnji i da izrazim nadu da će rasprava, a i period nakon rasprave u Narodnoj skupštini, dovesti do toga da ovi predloženi zakoni od velikog značaja za pravosudne organe i njihovo funkcionisanje u Republici Srbiji budu usvojeni. Hvala vam na pažnji.