Poštovani predsedniče, ministre, dame i gospodo narodni poslanici, kako je krenula ova današnja rasprava na početku ove sednice, očekivao sam da će ovde sala biti puna do duboko u noć. Makar prema vašim najavama. Sada vidim da su klupe poluprazne, da su naročito poluprazne ili prazne na strani vladajuće većine, a čini mi se da su poslaničkim klupama SNS, koliko vidim dve kartice se same bore protiv korupcije, s obzirom da su ubačene, a da njihovi vlasnici narodni poslanici nisu u sali. Te vas molim da taj problem rešite.
Pratio sam ministre vaša vrlo oštra, nadahnuta i odlučna izlaganja u medijima proteklih dana, pre svega kada ste govorili o borbi protiv korupcije. Onda sam očekivao da pred ovaj parlament dođete sa mnogo ozbiljnijim i mnogo konkretnijim izmenama krivičnog zakonodavstva, nekih drugih zakona fokusirani na borbu protiv korupcije. Vi ste to uradili, čitajući dosledno tekst obrazloženja zakona koji smo dobili pre nekoliko dana. U nekim delovima ste pominjali borbu protiv korupcije i mislim da nije sporno i da ćemo se složiti da najveći deo izmena zakonodavstva, pre svega Krivičnog zakonika koji predlažete, ili nije usmeren na borbu protiv korupcije ili nema nikakve konkretne, direktne veze sa borbom protiv korupcije. Najveći deo vašeg obrazloženja se nije ticao poboljšanja uslova stvaranja institucionalnog okvira za mnogo jasniju, konkretniju, ozbiljniju borbu protiv korupcije, za suzbijanje onih njenih korena koji su, kao što znate, najvažniji. Gde je veza između kriminala, onih koji su skloni korupciji i države, njenog aparata, njenih diskrecionih i različitih drugih ovlašćenja, političara koji rade u državi i visoko rangiranih državnih službenika.
Mislim da nema nikakvog spora među nama ni u javnosti Srbije da su to suštinski koreni korupcije, a da jedna druga vrsta generatora korupcije, pre svega, počiva u onom delu neuređenosti, privremenosti institucija naše države, jednog opšteg provizorijuma oko koga ćemo se takođe, verujem, svi složiti.
Više ne znam koja je ovo izmena krivičnog zakonodavstva, materijalno-krivičnog zakona u proteklih nekoliko godina. Prošla rasprava je bila pre tek nešto više od godinu dana, ne ulazeći na ovom mestu da li su sve odredbe koje su tada unete u krivično zakonodavstvo dobre ili ne, očigledno je da nisu. Već godinu dana nakon toga vi dolazite sa novim izmenama, koje su opet delimične, opet ograničene i već nam najavljujete neke šire, ozbiljnije, korenitije izmene Krivičnog zakonika u narednim mesecima.
Dakle, nekoliko stvari, nekoliko tema je moguće razdvojiti, kada su u pitanju te, kako bih rekao, delimične, parcijalne i skokovite izmene Krivičnog zakonika. Neke norme su svakako nesporne. Liberalno-demokratska partija pozdravlja i podržava način na koji su uređena dela koja su vezana za terorizam u ovom zakonu. Tu nema nikakve dileme. Ona su sada na mnogo bolji i kvalitetniji način usklađena sa međunarodnim zahtevima ili međunarodnim zakonodavstvom i to je sigurno vrlo važno.
Liberalno-demokratska partija podržava i uvođenje, prvi put na jedan ozbiljniji način, te kategorije zločina iz mržnje, u ovom slučaju kao obaveznom otežavajućom okolnosti i to je nešto što je svakako vrlo važno u našem pravnom, ali pre svega bih rekao u javnom životu i u političkom sistemu.
Verujem da će, ukoliko organi gonjenja, kako se obično kaže, ili naše pravosuđe, ukoliko za to bude bilo političke volje, u narednim mesecima nakon usvajanja ovog zakona mnogo oštrije, mnogo doslednije, mnogo jače goniti sve one koji podstiču na vršenje ili vrše krivična dela koja su inspirisana mržnjom, od onih dela koja su inspirisana netrpeljivošću ili mržnjom prema licima različite nacionalne, etničke, rasne pripadnosti, pa do onoga što je bilo izvor nasilja u našem društvu u proteklih nekoliko meseci, kao što se svake godine ponavlja krajem septembra, početkom oktobra, kada imamo veliku neizvesnost oko toga da li će jedna grupa naših građana drugačije seksualne orijentacije moći da iskoristi svoje građansko, ustavno pravo, da izrazi svoje mišljenje i opredeljenje javno.
Moram da vam kažem da postoji mnogo više odredbi noveliranog Krivičnog zakonika sa kojima se ne slažem. Mi ne spadamo u one političke partije koje misle da ste tu vrlo važnu stvar preuređivanja krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja izveli na dobar i prihvatljiv način. Probaću da vam objasnim zbog čega tako mislimo, zbog čega ovo što ste uradili neće doprineti i izoštriti oštricu države u borbi protiv korupcije, nego će je naprotiv učiniti slabijom, a utisak o toj borbi, još nepovoljniji, još neizvesniji i nepouzdaniji, kao što je to bilo i u nekim prethodnim godinama.
Naime, vi ni u obrazloženju onoga što ste govorili u proteklim mesecima, čini mi se da sam to pažljivo pratio, ni u jednom trenutku niste u potpunosti prihvatili nespornu ideju da krivično delo zloupotrebe službenog položaja, onako kako je ono postojalo u našem zakonodavstvu, apsolutno više ne može da postoji i da ono ima mnogobrojne štetne posledice.
Vrlo često se govori o tome da je najvažnija štetna posledica što je to delo preširoko određeno, što je neprecizno, što otvara prostor za političke zloupotrebe, manipulacije. Gospodin Cvijan klima glavom. Siguran sam, znam da se slažemo. To jeste vrlo važno. To je vrlo ozbiljan prigovor ovom delu, i u prošlosti, a i danas.
Ali, postoji još jedan vrlo ozbiljan problem kod krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja. Pošto je definicija tako široka, pošto u njoj nema onih elemenata koji moraju da budu nužni kod ovakvih krivičnih dela, to je određenje šta je korist ili šteta, odnosno određenje da ona mora biti imovinska, pošto nema ni reči o nameri, pošto nema pojma protivpravnosti, onda je policiji i tužilaštvima, a pre svega policiji, u proteklim godinama, a tako je i danas, apsolutno najjednostavnije da se koncentrišu na gonjenje za ovo delo, da prikupe minimalne dokaze koji su potrebni za gonjenje za to delo i da ne rade ono što je korisnije za državu i društvo, da se fokusiraju da njihova akcija bude mnogo konkretnija, mnogo detaljnija i da dokažu neko ozbiljnije i konkretnije krivično delo.
Vi praktično kod svake zloupotrebe službenog položaja, onako kako ona postoji u našem zakonodavstvu, možete ukoliko prave zloupotrebe ima da dokažete neko drugo, ozbiljnije, konkretnije delo, da taj postupak bude nesumnjiviji i da se ne završava pola sudskih postupaka oslobađajućim presudama, da onda imamo dodatnu uznemirenost javnosti i oštar pad poverenja u rad državnih organa, u rad onih koji imaju ambiciju da se hvale političkom voljom za borbu protiv korupcije, ali i u rad naših pravosudnih organa. To je jedan od ključnih problema u našem pravosudnom sistemu ne poslednjih nekoliko godina, nego poslednjih nekoliko decenija.
Šta ste vi u ovom trenutku uradili? Vi ste praktično razdvojili dela, izvukli iz krivičnog dela iz člana 359. zloupotrebu službenog položaja, odgovorna lica i od toga napravili novo krivično delo. Ostatak dela zloupotrebe službenog položaja ostaje apsolutno identičan. Dakle, za one koji nisu odgovorna lica, nego su službena lica u klasičnom smislu te reči, gonjenje za delo zloupotrebe službenog položaja će biti apsolutno isto kao do sada.
To bih možda i mogao da prihvatim kao vaše načelno opredeljenje da ste iste takve odredbe zadržali u ovom novom članu. To će biti član 234. Međutim, to krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica će se razlikovati od krivičnog dela zloupotreba službenog položaja, zato što će kod zloupotrebe položaja odgovornog lica odgovorno lice koje iskorišćavanjem svog položaja ili ovlašćenja, prekoračenjem granica ovlašćenja ili nevršenjem svoje dužnosti pribaviti sebi ili drugom fizičkom ili pravnom licu protivpravnu imovinsku korist ili drugome nanese imovinsku štetu. Dakle, ovde postoji protivpravnost i postoji određenje koristi, odnosno štete. To nemate u delu iz člana 359.
Drugo, kako ste vi uredili sankcije i kod jednog i kod drugog krivičnog dela? Iz ovoga kako ste napravili raspon kazni, izgleda da je delo zloupotreba položaja odgovornog lica ipak znatno blaže, da je mnogo manje društveno opasno nego što je delo zloupotreba službenog položaja. Molim vas, rasponi nisu isti. Za osnovni oblik je kod dela zloupotreba položaja odgovornog lica, a da bi nas građani razumeli, to bi mogli da budu, recimo, manje ili više poznati privrednici koji naprave zloupotrebu službenog položaja, odnosno nalaze se u koruptivnom odnosu sa političarima, predstavnicima državnih organa itd, da ne pominjem konkretna imena.
Za osnovni oblik je kazna od tri meseca do tri godine. U članu 359. za ove koji nisu privrednici, nego su službena lica, je kazna od šest meseci do pet godina. Za prvi teži oblik, ako je pribavljena imovinska korist preko 450 hiljada od šest meseci do pet godina za odgovorna lica, od jedne do osam godina za službena lica. Za treći oblik je od dve do deset godina. Kod člana 359. mislim da je to bila čak izmena u jednom od prošlih izmena krivičnog zakonodavstva kazna znatno ozbiljnija, od dve do 12 godina. Oni koji su pravnici znaju da to nije razlika samo od dve godine, da to ima posledice na čitav niz i na primenu ili nemogućnost primene čitavog niza pravnih instituta u krivičnom pravu i krivičnom postupku.
Drugo ili treće u vašoj nedoslednosti, odnosno ono što nas uverava da sve ono što najavljujete kao borbu protiv korupcije zapravo nije skopčano sa ozbiljnom, osmišljenom strategijom, nego sa pojedinačnim slučajevima, pojedinačnim izmenama krivičnog zakonodavstva je i to pitanje uvođenja antikoruptivnog dela koje zovete zloupotreba u vezi sa javnim nabavkama. Nema sumnje da je to delo važno u borbi protiv korupcije i da je dobro što se ono uvodi u naše krivično zakonodavstvo. Međutim, rekao bih da je to delo nedovršeno u odnosu na ono što su potrebe ove zemlje.
Vi predviđate odgovornost, odnosno kažnjavanje ili odgovornih lica u preduzeću koja daju ponudu zasnovanu na lažnim podacima. Vidite, predsedniče, Krivični zakonik, čak i ovaj koji je predložila vaša koalicija, koristi kao legitiman izraz "lažni podaci". Vidim da to očigledno nije uvreda, kada se radi o tekstu Krivičnog zakonika, ili koji u dogovoru sa drugim ponuđačima pokušava, kako se obično kaže, da namesti javnu nabavku, da namesti tender itd.
Vi tu, takođe predviđate, a naravno, prvo nema onih situacija koje su najopasnije i koje su najveći problem korupcije i zloupotrebe kod javnih nabavki, a to je kako se planiraju javne nabavke, u kom obimu se one planiraju, zašto su toliko velike?
Verujemo, bez obzira što je borba protiv, kako bih rekao, konkretnih krivičnih dela, odnosno kršenja zakona kod javnih nabavki i to je jedna vrsta opasnosti. Druga vrsta opasnosti je to što se kroz proces planiranja i izvođenja javnih nabavki nameštaju poslovi, izvlači novac iz države. Tu je šteta mnogo veća, nekoliko puta, da ne kažem deset puta veća nego kod onih slučajeva direktnog ili konkretnog kršenja zakona u samom postupku javne nabavke.
Ovaj član, ovako kako ste ga predvideli, taj slučaj ne rešava. Možda bi to mogla da bude situacija u kombinaciji sa nekim drugim delima, sa delom trgovina uticajem itd, ali to iz ovoga nije jasno.
Zbog čega smo danas toliko insistirali na potrebi da poslanici u ovom parlamentu, poslaničke grupe, pre svega poslaničke grupe vladajuće većine, podrže Predlog deklaracije o borbi protiv sistemske korupcije, koju je predložila LDP, a što ste vi, iz meni nepoznatih razloga, odbili da učinite? Zbog toga što bismo na taj način dobili listu od deset vrlo konkretnih koraka, vrlo konkretnih promena zakona, koje bi ona Narodna skupština ispostavila kao zahtev, sa vrlo javnim i određenim rokom pred Vladu, očekujući da Vlada Srbije koja je jedina u mogućnosti da to uradi na potpun i do kraja pravno valjan način, predložili ovom parlamentu. U toj deklaraciji ste našli neku od vrlo važnih antikoruptivnih mera, koje bi vam pomogle i u uključivanje u ovaj zakon i u uključivanje u neke druge segmente tzv. borbe protiv korupcije.
Jedna je, npr. naša inicijativa ili naš zahtev da se obavezno u Krivični zakonik uvede krivično delo zloupotreba državne pomoći i državnih subvencija. Pored ovih problema ogromnog odlivanja novca, pražnjenja države i pljačkanja građana, ako hoćete tim popularnim rečnikom, kroz preterano velike javne nabavke, ili nepotrebne javne nabavke koje se vrlo često prave, drugi deo problema je zloupotreba onoga što zovemo državna pomoć, bez obzira da li je reč o direktnoj budžetskoj subvenciji ili onoga što je neka druga vrsta dotacije iz državnog budžeta. Toga je u prethodnim godinama bilo koliko hoćete, toga ima i danas.
To je problem sa ovakvom borbom protiv korupcije, što je ona izlovana, što je ogrančena na jedan segment društva, a potpuno se zapostavlja ono što je koren korupcije. Koren korupcije nije samo direktno kršenje zakona u okvirima države, koren korupcije je modeliranje političkog i privrednog sistema koji omogućava da se tako nešto radi. Na hiljadu primera to može da se dokaže.
Vi možete da budete vrlo uporni i da gonite, ne govorim o krupnim predstavnicima monopola ili predstavnicima krupnog kapitala, nego o desetine hiljada malih privrednika, srednjih privrednika, preduzetnika u Srbiji, zbog toga što nisu u stanju, ili neki od njih ne žele da uplaćuju doprinose, da redovno plaćaju poteze itd. i da ih svakog dana prikazujete na televiziji. Dok ne omogućite isto takvo dosledno i oštro gonjenje za iste takve stvari koje rade državne kompanije, društvena preduzeća, a zapravo političari koji na taj način kupuju ili socijalni mir ili politički mir, vi nećete moći da pledirate i da vodite ozbiljnu borbu protiv korupcije.
Drugo, kod stava 3. krivičnog dela zloupotrebe u vezi sa javnom nabavkom, kažete – ukoliko je delo iz stava 1. i 2. ovog člana učinjen u vezi sa javnom nabavkom čija vrednost prelazi iznos od 150 miliona dinara, to je gotovo milion i po evra, onda je zaprećena kazna od jedne do deset godina. Dakle, milion i po evra nije tako mali iznos, mnoge, odnosno većina javnih nabavki, pogotovo kada se vešto podele na partije, daleko je ispod milion i po evra. Tu je kazna od jedne do deset godina.
Malopre sam vam pokazao primer iz jednog drugog dela, doduše, to je imovinska korist, ali ako je ona veća od 450.000 dinara, to je 4.000 evra, učinilac će se kazniti kaznom zatvora od jedne do osam godina. Gde je veća opasnost. Gde treba ponuditi oštriju sankciju?
Usput, to radite na predlog izmena Krivičnog zakonika, na kome ste naročito insistirali u vašem obrazloženju i kažete da u sadašnjem krivičnom zakonodavstvu ima dosta nelogičnosti, da je često zaprećena teža, oštrija sankcija za dela koja su manje važna ili manje opasna, ili čak nisu dovršena. Ali, morate da razumete, govorili ste o kriminalnoj politici, kontekst društva u kojem su takve inicijative pokrenute.
Predlogom izmena Krivičnog zakonika ukidate onu odredbu koja je uneta prošli put, malopre sam napravio grešku, prošle izmene su bile 2009. godine a ne 2011. godine, kada je zabranjeno ublažavanje kazne za čitav niz krivičnih dela. Onda u obrazloženju kažete, čini mi se da tačno citiram – u kakvoj vezi mogu da budu, kakav je racio, je li tako, za delo silovanja i za delo nedozvoljeni prelazak državne granice. Moram da vam kažem da je recimo ta izmena uneta u zakon u onom trenutku kada je naša javnost bila zasuta primera suđenja i presuda, koje su bile ispod granice svakog minimuma. Ne govorim samo o pitanjima zakonskog minimuma, nego o pitanjima najminimalnijih etičkih i moralnih standarda. Zbog toga je takva odreda uneta u zakon.
Ako mislite da nije postojao razlog da postoji takva zabrana za sva dela, onda ste mogli da isključite dela za koje mislite da nisu toliko važna ili toliko opasna. Ne, vi ste obrisali čitav stav koji govori o tome, odnosno tačku koja govori o tome, da je za neka dela u Krivičnom zakoniku apsolutno zabranjeno ublažavanje kazne.
Predložili smo četiri amandmana na Krivični zakonik i nadam se da ćete neke od njih prihvatiti. Oni se tiču, pre svega, članova 359. i ovih novih dela koje uvodite kao zloupotrebu od strane odgovornog lica. To je jedini način da, koliko toliko, u ovom trenutku vratite bilo kakav kredibilitet onome što radite.
Još jednom vas pozivam da, ukoliko to niste bili politički u stanju da uradite danas, da u narednim danima počnemo ozbiljno da razgovaramo o onome što LDP predlaže kao jedan širi koncept. Uradili smo prvi nacrt zakona o zaštiti uzbunjivača. Znam da vaše ministarstvo radi na tome. Najavili ste zakon za prvu polovinu februara. Već sada imamo neki radni tekst i možemo da razgovaramo o tome kako ga unaprediti, bez bilo kakve ambicije da mi monopolizujemo tu borbu kao što, čini mi se, vi ponekada radite.
Dajte da uradimo novi koncept zakona o državnoj pomoći. Već sam vam objasnio kako se na taj način odliva novac. Kada budemo to počeli da radimo, onda će postati jasne veze političara i kriminala i onda više neće moći i morati na televizijama da se nagađa i da se insinuira na tu temu. Uvek će moći da se dokaže jasna veza. Oni koji su krivi neka krivično odgovaraju, ali za tako nešto mora da postoji ozbiljno organizovan sistem. Rešenja ne mogu biti ad hok i ne mogu biti usmerena, isključivo ili pretežno, u pravcu političkih kampanja.
Naši predlozi podrazumevaju reorganizaciju policije, reorganizaciju tužilaštva, reorganizaciju sudova, na vrlo sličan način kako smo radili negde 2001-2002. godine, kada su napravljeni najbolji segmenti, vidim da se to vama ne dopada gospodine Selakoviću, ali tada su napravljeni najbolji segmenti pravosuđa u ovoj zemlji koje danas koristite - sudovi ili veća za ratne zločine, Tužilaštvo za ratno zločine, veća, Tužilaštvo za organizovan kriminal…
(Predsednik: Vreme.)
Završavam vrlo brzo.
Vi ste na vlast došli na oštrim kritikama takvog modela. Bili se još oštriji kada ste bili u nekoj drugoj političkoj partiji pre deset godina, ali danas ovo što radite u ovom trenutku, radite isključivo zahvaljujući tim pomacima koji su napravljeni, tim ljudima koji su radili, tim ljudima koji su vrlo često politički, pa i od predstavnika vaše političke partije, bili izloženi vrlo teškim i ozbiljnim napadima. Zbog toga je naša inicijativa u ovom pravcu. Nadam se da će u raspravi biti još prilike da o ovome govorimo. Hvala.