Hvala.
Reč ima narodni poslanik Dejan Mihajlov. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, u ovoj raspravi ponovo imamo udrobljeno više stvari koje su suštinski vezane obe za pravosuđe, ali su suštinski različite. To je Predlog zakona o Krivičnom zakoniku i Zakon o krivičnom postupku i ovo drugo što se odnosi na izbor sudija i na izbor tužilaca. Znači, različite su stvari, tiču se pravosuđa. Mi kroz jednu raspravu moramo da se doteknemo…
(Slobodan Homen, s mesta: Izvinite, da li ste izmenili redosled?)

Poslanici su se međusobno zamenili. Zatekla sam ovako izmenjeni spisak i moram da nastavim po njemu.
Izvolite, gospodine Mihajlov. Dodaću vam vreme.

Imamo jednu raspravu kroz koju moramo da se dotaknemo jednih i drugih stvari i da stavimo sve to u funkciju realnog života i uopšte u funkciju građana.
Za razliku od uvažene koleginice Popović, ono što nju raduje, da je glavni razlog donošenja ovog zakona EU, najsrećniji bih bio da sam video da je glavni razlog donošenja ovog zakona interes građana Srbije. To je ono zbog čega sve ovo moramo da radimo i zbog čega bi trebali da radimo da donesemo ove zakone, da interes građana Srbije bude iznad interesa EU ili nekih drugih koji ne znaju do kraja odnose u Srbiji i ono što je potreba ovog društva.
Naravno da zakoni i usklađivanje ovih zakona sa potrebama društva je nešto što je nama neophodno. Stoga pozdravljamo donošenje i uvođenje nekih novih krivičnih dela, koja se odnose na nameštanje utakmica, na korupciju. To su krivična dela koja svakako moraju da isprate događaje i okolnosti u društvenim odnosima i koja moraju da normiraju pojave koje su evidentne, a to je da postoji nameštanje utakmica, da je korupcija zahvatila sve pore društva i da ona, po samim rečima te EU, na koju se pozivamo, Vensana Dežera, od 2007. godine napreduje u Srbiji, galopirajući da ona ove godine dostiže svoj maksimum.
Mi kao DSS smo kritikovali reformu u pravosuđu koja nije bila reforma, nego jedno opšte nazadovanje u pravosuđu. Na vama je nimalo lak zadatak, da očistite "Augijeve štale" koje su ostale iza vaših prethodnika i da rešite probleme i Visokog saveta pravosuđa i ovo što rešavamo ovim zakonom, nefunkcionisanje Visokog saveta pravosuđa. Imamo sudije koje nisu bile reizabrane, koje su vraćene na posao odlukom Vrhovnog suda i došli smo u situaciju da naša nazovi reforma pravosuđa bude tema i Saveta Evrope i Evropske komisije, koji su nama sugerisali da se ta reforma zaustavi i da se vrati tamo gde je bilo pre te reforme i da krenemo sa onim izmenama koje će doneti neku korist ovoj državi.
Očekujemo da se vi naredne godine ozbiljno pozabavite i Visokog saveta pravosuđa i mrežom sudova i uopšte da se napravi jedan novi sistem koji će biti usklađen sa potrebama Srbije, a ne sa pohvalama koje očekujemo iz EU, Saveta Evrope i sa nekih drugih mesta.
Nama bi trebao da bude interes da naš pravosudni sistem prilagodimo interesima i potrebama građana Srbije i države koju treba da gradimo i ovim krivičnim delima koja uvodimo i samom organizacijom sudstva, tako da očekujem da svi zajedno rešimo haos koji je ostavljen, koji smo nasledili. U nama ćete svakako uvek imati partnere da pomerimo sa tačke na kojoj smo sada, na bolje ovu situaciju.
Ovo je samo jedan deo problema koji imamo i koji ste nasledili. Malo više vremena posvetiću ukidanju klevete kao posebnog krivičnog dela.
Iskreno se nadam da ste dobro procenili da je sada pravi trenutak da se ukine ovo krivično delo klevete, da se izbriše iz našeg javnog poretka. Verujem da imate dobre procene da je naše društvo dovoljno zrelo i odgovorno za ovakvu meru.
Pretpostavljam da smatrate da je nivo tolerancije i razumevanja na nivou koji može da istrpi nesankcionisanje klevete kao česte pojave u našem društvu.
Za razliku od vas, nisam siguran da je naše društvo na onom stupnju koje može da podnese ukidanje krivičnog dela klevete. Ovo krivično delo nije ukinuto ni u
Velikoj Britaniji, Engleskoj, ni u jednoj drugoj evropskoj državi na čije zakonodavstvo smo se mi kroz istoriju Srbije ugledali, da li je to Francuska, Nemačka, Austrija, Italija. Ono postoji u svim tim zakonodavstvima i očigledno, po nama, postoji potreba da i u Srbiji to krivično delo zadržimo.
Smatramo da ukidanje krivičnog dela klevete bi samo proizvelo dodatne tenzije, vratilo neke tradicionalne načine rešavanja povrede časti i ugleda i obraza i kaljanja obraza, koja postoji kod nas. To bi samo prouzrokovalo dodatno širenje tenzija, netrpeljivosti i vratilo bi pravdu u ruke građanima.
Samo postojanje krivičnog dela klevete deluje i preventivno na one koji smatraju da mogu ili bi posegli za tim krivičnim delom i kazna koja je novčana i kazna sama po sebi, upis da je kažnjen i da je odgovoran i da je kriv za to krivično delo, jeste satisfakcija i jeste prevencija koja je nama neophodna.
U skladu sa preporukama Saveta Evrope, ovo krivično delo smo dva puta izmenili. Prvi put je ukinuta kazna zatvora za krivično delo klevete, a drugi put je ukinuto gonjenje po službenoj dužnosti za klevetu protiv državnih organa. Sveli smo klevetu samo na presudu da je taj neko ko je izvršio klevetu kriv. To je pod jedan. Pod dva, samo na novčanu kaznu koja završava u budžetu Republike Srbije, a ne kao u procesnim stvarima, građanskoj parnici, gde je to satisfakcija onoga ko je tužio.
Posebnost krivičnog dela klevete ogleda se i u tome da jedino kod uvrede i klevete u celom zakonodavstvu teret dokazivanja je na tuženom, a ne na tužiocu. Stavljanjem krivičnog dela klevete u parnični građanski postupak teret dokazivanja bi bio na tužiocu. Znači, tužioc bi morao da dokaže da nije uradio ono za šta ga neko kleveti.
Uzmimo za primer krivičnog dela klevete. Ja kažem da je profesor Petar Perić u svom kabinetu određenoj studentkinji predložio da će joj dati pozitivnu ocenu iz ispita ukoliko ode sa njim da popije kafu posle ispita. Ja to kažem i učinim krivično delo klevete ovim putem, preko sredstava javnog informisanja, što je još teži oblik i taj dotični profesor nema na raspolaganju mogućnost da me tuži za krivično dela klevete, iako svesno znam da taj profesor tog dana nije uopšte bio na fakultetu i ja učinim krivično delo klevete. Profesor nema mogućnost.
On može da pokrene parnicu i u toj parnici treba da dokazuje da tog dana nije učinio to krivično delo, da toj studentkinji nije ponudio polaganje ispita za uslugu da popiju kafu ili već šta drugo, da on nije uradio ništa od onoga za šta sam ga oklevetao, dok nije na meni, kao što je sada predviđeno postojećim zakonom, da ja dokazujem, ukoliko me taj dotični profesor tuži za krivično delo klevete, da je uradio to o čemu sam govorio.
Velika je razlika između ta dva postupka koja se vode sada po Zakonu o krivičnom postupku i po građanskom postupku koji će se voditi, gde je odgovornost na tužiocu da dokazuje da on to nije radio, a ne ovaj koji kleveće, kako sada stoje stvari, da treba da dokaže da je on to uradio.
Mislim da treba pažljivo još jednom razmotriti da li treba izbrisati krivično delo klevete iz našeg zakonodavstva.
Smatramo da je još rano za to, ako to nisu uradile države u kojima je tolerancija, sigurnost na mnogo višem nivou nego što je kod nas, da treba sa tim sačekati neko drugo i bolje vreme kada će se međuljudski odnosi u Srbiji biti bolji i kada će sama svest o tim krivičnim delima biti na mnogo višem nivou, neto što je to sada. Pogotovo, imajući u vidu kada su u Srbiji čast i obraz važniji od materijalne satisfakcije koju će dobiti kroz neki parnični postupak koji jako dugo traje. Za njih je važnije da se proglasi krivim taj neko ko ih je klevetao, nego to da on dobije neku novčanu nadoknadu.
Kada smo kod novčane nadoknade, kroz parnični postupak, ako uzmemo u obzir da izvršitelji, za koje predlažemo da budu zaštićeni ovim zakonom kao sudije i advokati, ako taj izvršitelj koji treba da sprovede odluku, koja je satisfakcija u parničnom postupku za onoga koga je neko kleveta, a on to ne može da sprovede, kakva je onda na kraju, satisfakcija onoga koga je neko lažno optužio da je nešto uradi. On tu satisfakciju na kraju neće ni dobiti.
Za naše ljude je mnogo važnije da nisu važni iznosi i sume koje će dobiti, koje su i ovak male u odnosu na čast i ugled, koji se nekom povredi. Tako da imamo prilike i kroz amandmane i sama Vlada da razmotri da li je pravi način i trenutak da se ukine krivično delo klevete? Prosto treba obezbediti slobodu informisanja i na drugi način, a ne ukidanjem krivičnog dela klevete sa kojim smo se kroz sudsku i pravosudsku praksu, susretali na raznim nivoima, od svađe komšija do toga da klevete ima u medijima.
Razmotrite još jednom. Vidim da kolege iz vladajuće koalicije su za, iz SPS i URS, da se ne briše krivično delo klevete. Pretpostavljam da će oni glasati za ovakav zakon, bez obzira na to što su u raspravi rekli da su protiv, ali većina poslanika smatra da ovo nije pravi trenutak za ukidanje krivičnog dela klevete.
Ono što je takođe važno jeste ukidanje zabrane komentarisanja presude. Slažem se da tajnost podataka iz sudskog postupka ne treba da se iznosi, ali komentarisanje presude pre njene pravosnažnosti, dok je doneta samo prvostepena ili u toku same rasprave, je nešto što nije dobro. Stavlja u neravnopravan položaj sve učesnike u postupku.
Onim učesnicima u postupku za koje se pretpostavlja da su materijalno imućniji, dolaze u poziciju da preko sredstava informisanja i na bilo koji drugi način mogu da zaštite sebe, da naprave medijsku klimu i kroz nju da izvrše pritisak na sam sud. To je nešto što nije prihvatljivo. Ne obezbeđuje svima njihovo Ustavom zagarantovano pravo na sud, na jednakost pred sudom i zato smatramo da treba obezbediti javnost sudskog postupka, da svi budu upoznati sa tim šta se pred sudom dešava, ali ne treba ukinuti zabranu komentarisanja presuda. Naročito ne treba dok je u toku sudski postupak i pre njegove pravosnažnosti. To je jedna mera koja može da doprinese da građani budu neravnopravni pred sudom, gde će se favorizovati oni koji su imućniji, koji mogu sebi da obezbede intervju u nekim novinama, u više novina da štampaju svoje priloge, podneske, pamflete koji će ubeđivati javnost i tako vršiti pritisak na sud.
Tako da treba razmisliti o modalitetima ove mere i ukidanju ovog krivičnog dela i na drugi način obezbediti javnost u postupku. Mi iz DSS pozdravljamo s jedne strane neka krivična dela i namere predlagača Vlade da se reše pojedine situacije i normiraju pojedini odnosi i pojave u društvu kao što su korupcija, nameštanje utakmica i ublažavanje pojedinih sankcija a pooštravanje drugih. Isto tako smatramo da je prerano da se ukine kleveta, da se potpuno ukine zabrana komentarisanja sudskih postupaka i presuda i da treba malo brže poraditi na rešavanju pitanja Visokog saveta pravosuđa, mreže sudova i opšte prilagođavanje celokupnog sudskog sistema, građanima Srbije a ne EU ili nekom drugom, jer mi smo svi ovde zbog građana. Da prilagodimo naš sistem kako bi naša država bolje funkcionisala i više radila u interesu građana i obezbeđivanju njihovih prava i kroz sudske postupke. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Slobodan Homen. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, gospodine državni sekretare, gospodine Ćosiću, drago mi je da danas raspravljamo o setu zakona iz pravosuđa. Jedan je zaista značajan, to su izmene Krivičnog zakona koje su relativno obimne, ne preterano velike, ali ima vrlo značajnih izmena.
Tri druga manja zakona, o kojima ne bih preterano raspravljao jer su izmene minimalne, ali mislim da nemaju toliki značaj dok ne stignu obimnije izmene za ZKP u Skupštinu kao što je to ministar najavio. Tada ćemo moći detaljnije da raspravljamo o tim izmenama.
Suština borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala jeste dvostruka. Pod jedan, da se kazne konkretni učinioci krivičnih dela. Znači, neko je učinio neko krivično delo iz ovog KZ ili izmenjenog KZ i taj treba da ide u zatvor. Mislim da pored lične i pojedinačne odgovornosti, postoji i jedna daleko važnija. To je generalna prevencija. Vi sa generalnom prevencijom šaljete poruku, ne samo tom učiniocu krivičnog dela, nego i svim drugima da ne čine ta krivična dela jer će za to biti kažnjeni, finansijski, oduzimanjem imovine i na kraju krajeva otići u zatvor.
Zašto pominjem generalnu prevenciju, pogotovo ako pričam o izmenama KZ? Ovaj zakonik je menjan 2009. godine. Mi smo bili u ovoj skupštini sa izmenama i osnovna ideja je bila pooštravanje kaznene politike. Zašto pooštravanje kaznene politike? Zato što smo shvatili da sudovi u Srbiji imaju praksu da izriču relativno blage kazne i za najteža krivična dela, od klasičnog kriminala, od ubistava, silovanja, tako i do koruptivnih krivičnih dela.
U tom smislu bih detaljnije govorio o izmenama ovih zakona koji se tiču izmena kaznene politike. Ovaj zakon podseća vrlo na predlog zakona koji smo još u januaru kao prethodna Vlada uputili ovoj skupštini. Ima dosta dodirnih tačaka, ali ima i određenih noviteta. Ne želim danas samo da kritikujem, želim i da pohvalim određene stvari u ovom zakonu koje su urađene na principu evropskih integracija, odnosno usklađivanja sa konvencijama Saveta Evrope. Kada to govorim pre svega mislim na pitanje terorizma koje je dobro regulisano, odnosno dela vezana za terorizam. Dajem podršku ukidanja krivičnog dela klevete. Postavljam pitanje ministru i voleo bih da mi odgovori zašto nije isto urađeno i sa krivičnim delom uvrede jer je to bilo jedno od pitanja koje je nama postavila Evropska komisija, pa da vidim zašto je takav stav zauzet i zašto nije obuhvaćeno i jedno i drugo ukidanje?
Što se tiče drugih stvari u zakonu, ima ih niz dobrih. Tako na primer zločin iz mržnje, to su neke stvari koje zaista treba da se podrže. Ono što me najviše zanima i što mi lično pravi najveći problem to je nekoliko izmena koje smatram da putem amandmana koje smo podneli, imaćete prilike da ih pogledate. Neki su jednostavni, da se brišu predložene izmene, a drugi malo proširuju postojeća krivična dela. Ako budete imali razumevanja nakon ove šire diskusije i objašnjenja, možda postoji mogućnost da u tom kontekstu podržimo ovaj zakon.
Ono što mi je ključ je zabrana ublažavanja kazne ispod zakonskog minimuma koji sada brišete iz zakona. Moram da kažem narodnim jezikom, da ne pričam preterano stručno, zakonom je predviđeno, izmenama iz 2009. godine za određena najteža krivična dela se ne može izreći kazna ispod zakonskog minimuma. Ilustrovaću i biću vrlo jednostavan. Na primer krivična dela silovanja, krivična dela pedofilije, to su dela za koja smo smatrali da ne bi smela da se izrekne kazna ispod minimuma, jer nema olakšavajućih okolnosti za tu vrstu krivičnih dela. To je bila osnovna ideja.
Bili smo u situaciji, analizirajući kaznenu politiku da se za krivično delo silovanja izriče kazna od šest meseci zatvora pa čak uslovna kazna, a to ministarstvo vrlo dobro zna jer ima kompletne analize koje smo mi radili.
Apelujem i predložili smo takav amandman da se ovo ni u jednom slučaju ne izbacuje iz zakona, jer smatramo da su ta krivična dela daleko opasnija od bilo kojih drugih krivičnih dela, pa čak i od krivičnih dela korupcije. Napad na život i telo, ubistvo i silovanje je nešto najteže što nekom može da se dogodi. Mislim da takva dela moraju da imaju posebnu zaštitu, a ovo je jedina garancija da će zaista biti izrečena adekvatna kazna.
Tu se pored toga nalazilo i trgovanje drogom, ali kažem, za mene su prioritet ove dve vrste krivičnih dela, jer gledajući istoriju, gledajući analizu, zaista su vrlo blage kazne bile i za pedofile i za silovatelje, a mislim da to ide samo u korist ministarstva, u korist Vlade, jer vodite računa da su takvi slučajevi praćeni medijski, da ćete uvek imati problem kad sud izrekne blažu kaznu, a to će vam se vrlo često dešavati.
Druga stvar koja mi je izuzetno važna u zakonu je kada je u pitanju ugrožavanje sigurnosti. Svedoci smo prethodnih godina da je bio veliki broj napada i pretnji na novinare. Nemam ništa protiv da se ovde izbriše deo koji se odnosi na političare, deo koji se odnosi na poslanike, ali postoji jedan amandman kojim smo mi proširili, o kojem će verovatno neki poslanici još kasnije pričati, a to je da obavezno ostane ovo delo ugrožavanje sigurnosti novinara, jer smo svedoci da organizovane desne grupe imaju praksu i na taj način pokušavaju da izvrše pritisak na novinare. Postoje određena suđenja u toku koja idu po ovom stavu 3. Bojim se da će ta lica biti puštena na slobodu kada mi ovo izglasamo, a to je manje bitno. Bitno je da smatram da nećemo imati adekvatnu zaštitu novinara.
Vi znate da su novinarska udruženja tražila nešto drugo, što smo mi smatrali da ne može lepo da se definiše, a to je da imaju status službenog lica, jer po toj definiciji onda bi urednik naređivao novinaru, pa bi morao da poštuje šta će da piše. Ovo je bio jedini način zaštite da se kroz ugrožavanje sigurnosti doda jedan kvalifikovan oblik za novinare. To apelujem i mislim da bitno ne remeti zakon da tako nešto ostane u zakonu.
Treća stvar izuzetno važna, a vezana je i za ovo što se desilo pre dva dana, ubistvo policajca i mislim da tu isto nema razloga da se tu ublažava kaznena politika. To su krivična dela vezano za držanjem i nošenje oružja. Mi smo tu predvideli vrlo stroge kazne, od dve do 12 godina, ali ne slučajno, jer sa kaznom od dve do 12 godina vi sa jedne strane određujete nadležnost suda. Znači, Viši sud odlučuje, što je bilo izuzetno važno. Sa druge strane, nemate mogućnost izbrisanih uslovnih osuda.
Bojim se, kada sada pričamo o nošenju oružja bez ikakve dozvole, da će kao i do sada od ovih izmena zakona najveći deo biti uslovnih kazni. Lica koja su ubila policajca pre dva dana, oni su bili naoružani, oni su nosili pištolje. Šta to olakšava i policiji i tužilaštvu? Vama je dovoljno da lice koje ima podeblji dosije zaustavite na ulici kao policajac, samo što mu nađete oružje u kolima, on ide najmanje dve godine u zatvor, od dve do 12 i vi ozbiljan broj kriminalaca koji možda još nisu učinili krivično delo, ali imaju nameru, pripremaju se nošenjem oružja, sklanjate sa ulice. Nema nikakvog razloga da se kod ovog krivičnog dela ublažava kazna.
Mogao bih da se složim oko stava 2, gde ste za lica koja već imaju dozvolu za držanje, prošla su određenu vrstu kontrole, ne zna nošenje, da se ide sa ublažavanjem kazne. Da ste to predložili, imali bi razumevanja. Treba da vidimo da li postoji mogućnost da se tu uradi neka redakcija amandmana ili izmena, ali mislim da
ovo zaista treba da razdvojite. Lica koja bez ikakve dokumentacije nose oružje, ne nose zato što vole da nose oružje, svesni su zatvorske kazne, to su kriminalci. Konkretan slučaj je ubistvo policajca.
Apelujem, ako postoji mogućnost, da ćete puno pomoći policiji u njenom radu, tužilaštvu u olakšavanju gonjenja za ova dela, ako se ovaj amandman izdvoji.
Konačno, nešto gde nemam konačnog rešenja. Tu imam jedno pitanje za vas, gospodine ministre, više da mi date objašnjenje. To je u pitanju član 359. zloupotrebe službenog položaja. Prethodnici su dosta pričali. Svima je jasno da se briše "odgovorno lice", da ono prelazi u novi član. Moje pitanje je – da li ste sigurni, jer mislim da nije tako, da je ova izmena dovoljna u smislu preporuka GRECO, grupa zemalja za borbu protiv korupcije Saveta Evrope. Oni su nama dali 15 preporuka. Pet se tiču koruptivnih krivičnih dela, 10 finansiranja političkih aktivnosti. Tih 10 se odnosi na Zakon o finansiranju političkih stranaka, a ovih pet se odnosi upravo na koruptivna krivična dela.
Smatram da nije dovoljno i da nisu obuhvaćene sve neophodne izmene. Zašto ovo pričam? U suprotnom, ako sam ja u pravu, vi ćete negde u narednih šest meseci opet biti u Narodnoj skupštini i moraćemo da radimo dodatno usaglašavanje zakona. Ali, to meni nije ključni problem. Ključno pitanje je sledeće – šta se dešava sa postupcima koji su u toku? To pitanje sam pokušao i sa advokatima koji su ozbiljni krivičari da konsultujem, da vidim. Šta je epilog? Mi kad ukinemo kao Narodna skupština član 359. stav, deo koji se odnosi na odgovorna lica, da li ta lica izlaze na slobodu? Da li postoji mogućnost da se prekvalifikuju na novo delo? Problem je što će novo delo tek stupiti na snagu, ono nije postojalo u vreme kada je izvršeno krivično delo.
Prema nekoj analizi koju smo mi radili, nekoliko stotina lica optuženih za najozbiljnija koruptivna krivična dela je obuhvaćeno pojmom odgovorno lice. Da li će sva ta lica izaći na slobodu? Da li će advokati moći da ističu prigovore? Znači, moje pitanje je suštinski, ne želim da dajem rešenje u ime suda, na kraju krajeva, Apelacioni sud će zauzeti neki stav, da li ste konsultovali Republičko javno tužilaštvo, Specijalno tužilaštvo? Da li imate spisak tih lica, broj tih lica i da li su vam dali odgovor kako će postupati? Jer, od nekog Karića, pa do svih ostalih koji su optuženi za zloupotrebu službenog položaja, pa i do Miškovića koji će biti ili jeste, nije ni bitno, bi bili automatski oslobođeni.
Nije svrha borba protiv korupcije, organizovanog kriminala da se lica hapse, a da se ne procesuiraju, jer prava je poruka ako nađemo dovoljno dokaza da završe u zatvoru, odnosno oduzme imovina, sve ono što jeste svrha sudskog suđenja i na kraju krajeva, da ne prejudiciram, da budu oslobođeni, ako nema dovoljno dokaza.
Znači, moje pitanje je vrlo ozbiljno pitanje. Ako ovo izglasamo, šta će se desiti sa nekoliko stotina slučajeva koji su u toku?
Podsetiću još jednu stvar. Pretpostavljam da je daleko lakše da optužnica nije podignuta, da je istraga, ali postoje slučajevi da je donesena prvostepena presuda, a druga nije. Zaista, tu treba konsultovati sud, da neko kaže kako će postupati, jer najgora stvar je da sva lica optužena za ozbiljnu korupciju u zemlji izađu na slobodu. To su mi onako tri suštinska pitanja. Ako bih dobio odgovor na ova pitanja i ako bi imali razumevanja da se ovi amandmani usvoje, mislim da bi zaista mogli ovaj zakon da prihvatimo. Postoji još niz nekih stvari, ali mislim da nisu od suštinskog značaja.
Na kraju, želim samo da zamolim jednu stvar, a slušali smo poslanik kako govore i iz SNS i iz DSS, moja molba je da ne dajemo olake kvalifikacije o radu prethodnika. To će sa naše strane da izazove replike, a mislim da je suština našeg rada, makar večeras, da se vrlo konkretno, kao što sam ja govorio, koncentrišemo na zakon. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz.

Hvala.
Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, SPO i DHSS se kod ovako bitnih pitanja ne bave politikanstvom, demagogijom, niti populizmom. Mi želimo da u najkraćem, zarad onoga što čeka ministra, a zna kakvo je nasleđeno stanje, i mi ćemo dati ocenu nasleđenog stanja, u najkraćem reći da do 2000. godine kod nas nije postojao pravosudni sistem. Pravosuđem su se do tada bavile, narodni rečeno, žene bogataša i kriminalaca i smatralo se za sudije du su to nesposobni muškarci koji su tada bili u pravosuđu.
Dostojanstvo pravosudnih profesija i pravosuđa i početak reformi počinje od gospodina Vladana Batića, koji je ispunio predizborno obećanje tadašnje koalicije DOS, vratio u velikoj meri dostojanstvo i čast sudskoj profesiji i podigao plate za tadašnjih neverovatnih 1.000 maraka.
Međutim, mnogo izmena krivičnog zakonodavstva koje su usledile posle toga uglavnom su bile izmene slične onima o kojima danas raspravljamo. To su uglavnom bile izmene koje su imale dobru nameru. Većinski su rešenja bila dobra, ali bilo je i onih rešenja, kao što je i sa ovim izmenama Krivičnog zakonika, koja su manjinski loša i koja sigurno uz određenu popravku i prihvatanje amandmana koje je podnela i naša poslanička grupa mogu dobiti prelaznu ocenu.
Neću se preterano baviti prošlošću, ali treba da znamo da je 2000. godine Srbija imala potpisanih samo nekoliko konvencija o ljudskim pravima. Danas, 2012. godine su potpisane skoro sve međunarodne konvencije o ljudskim pravima i kada pričamo o pravosuđu, posebno o krivično-pravnoj materiji, čini nam se da pored položaja sudije, tužioca, policije, izmene normative, mi treba u prvom redu da imamo pred očima našeg građanina koji sutra može doći pod udar krivičnog zakonodavstva.
Pre nekoliko godina, čini mi se za vreme mandata ministra Stojkovića, da je bilo oko 30 raznoraznih izmena i dopuna krivičnog zakonodavstva.
Kada su nastale zadnje promene 2009. godine, imali smo situaciju o kojoj je gospodin Homen delimično pričao, o kojoj je, čini mi se, možda 70% ili 80% lica koja su izvršila krivična dela razbojništva su dobila kaznu ispod zakonskog minimuma. Slična je situacija bila i sa onima koji su dilovali drogu, kao i sa razbojnicima i sa pedofiličarima.
Imali smo situaciju da je jednom vladiki zastareo krivični postupak zbog seksualnog zlostavljanja maloletniku, drugom vladiki zbog pedofilije, da je Marku Miloševiću zastareo krivični postupak zbog nasilničkog ponašanja i da su pravo, pravda i pravično suđenje u razumnom roku su bili dalek san našeg naroda. U međuvremenu je poboljšan položaj i pravna sigurnost naših građana i oni danas mogu dobiti, u pogledu zaštite ljudskih prava, i međunarodnu pravnu zaštitu.
Ono o čemu želim da govorim je da SPO–DHSS nisu verovale, posle svojih velikih nastojanja da Srbija 2012. godine ne bude ovakva kakva je danas, moram reći da nismo zadovoljni dostignutim stepenom krivično-pravne sigurnosti i normativima. Sigurno je da ovo što se sada dešava podseća na ono što se dešavalo sedamdesetih i osamdesetih godina u Italiji, kada je Italija donela, čini mi se, preko 160 izmena i dopuna krivičnog zakonodavstva u tadašnjoj borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala. Kada se ta borba privela kraju, Italija je ušla u jedno stabilno doba protiv korupcije i kriminala.
Reći ću vam nešto što danas, čini mi se, malo ko da je rekao u ovoj sali. Jedan od osnovnih uslova za dobru i organizovanu borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala je borba protiv korupcije i kriminala u samom pravosuđu. Ako imamo statistiku kakvu imamo, ona je crna, onda ne možemo reći za izmene krivičnog zakonodavstva i za one reforme koje su usledile 2009. godine, ne želim o njima da pričam samo o hvalospevima, da su bile katastrofalne. One su bile apsolutno nužne.
Mnoge sudije i tužioce koje ste sada vratili na posao, čuli ste sigurno dosta komentara – gde nam vratiste ove. Prema tome, isuviše je ozbiljna tema da bismo o njoj tek tako olako pristupili.
Ono što SPO–DHSS interesuje je – zašto uslovni otpust ide po automatizmu, gde je sudija apsolutno referent i gde mora, po ispunjenju određenih uslova, da donese odluku o uslovnom otpustu? Zašto se ograničava prava da advokati budu branioci mnogim predmetima? Mislim da će kleveta, bez obzira na nalog Evrope i evropske komisije, uneti organizovani haos u našem i onako nestabilnom društvu. Isto mislim i za komentarisanje sudskih odluka. Mislim da nije dobro pozivati na odgovornost onoga ko je prijavio mito, jer smo po stepenu korupcije u zdravstvu četvrta zemlja u svetu. Sporno je rešenje oko zloupotrebe službenog položaja. Mislim da će neplaćanje doprinosa za zdravstveno osiguranje…
(Predsedavajuća: Vreme, gospodine Čikiriz.)
Završavam.
… dovesti u situaciju da će sva odgovorna lica, pre ili kasnije biti krivično odgovorna. Na kraju želim da kažem, kada razmotrite naše amandmane, SPO-DHSS će, u veoma konstruktivnoj i argumentovanoj raspravi, doneti konačnu odluku da li će podržati ovaj zakon. Hvala.

Reč ima narodna poslanica Gordana Čomić. Izvolite.

Dame i gospodo, kontekst u kojem raspravljamo o četiri predloga izmena i dopuna zakona, može se sa malo  blagog cinizma opisati rečima – ko god želi da komentariše ove predloge izmene i dopune zakona kao doprinos reformi pravosuđa, kleveće ove zakone.
Dobro je ako je kleveta izostala, pošto tri od četiri zakona koji su pred nama imaju po jedan član, koji su sasvim minimalni i tu je ministar potpuno u pravu kada je rekao da su minimalni i neophodni više tehnički.
Prvi je Predlog zakona o izmenama Zakona o krivičnom postupku. Taj predlog zakona ima ukupno tri člana, od kojih jedan govori o stupanju na snagu, a dva, da se reči "15. januara 2013. godine", zamenjuju rečima "1. oktobra 2013. godine". To je sve što piše u ovom zakonu. Zato tvrdim da je kleveta svaka opaska koja govori o doprinosu reformi pravosuđa ili reformi Zakona o krivičnom postupku.
Drugi zakon koji je pred nama je Predlog zakona o dopuni Zakona o javnom tužilaštvu, koji takođe ima tri člana, od kojih jedan govori o stupanju na snagu. Prvi govori o tome da se dodaje član koji govori o stupanju zamenika javnih tužilaca na stalnu funkciju, jer su izabrani na tri godine, legitimno i legalno od ministarstva, ali je ponovo zaista klevetanje tvrdnja da ovo na bilo koji način doprinosi reformi pravosuđa, jer postoje načini da se to drugačije reši. Jedno od rešenja je da se istovetan član odnosi i na Predlog zakona o dopuni Zakona o sudijama. Ima tri člana. Jedan je kada stupa na snagu, a druga dva, jedan najavljuje član kojim se određuje da sudije koje su izabrane na tri godine, stupaju na stalne funkcije.
Kontekst je da mnogobrojna, vrlo često argumentovano, s moje strane vrlo pažljivo slušana kritika reforme pravosuđa, sa vrlo bučnim i gromoglasnim najavama da će se, čim pre, ispraviti sve greške ili krenuti sve iz početka, pokazuju da, ili se nije mislilo ozbiljno kada se reforma pravosuđa kritikovala, ili se nema predlog za bolje od onoga kakvi su propisi koji propisuju i opisuju pravosuđe trenutno i kod nas. To ova tri zakona, od četiri, vrlo jasno govore, bez obzira koliko napora ulagali da kažemo – slušaj me šta govorim, ne gledaj šta radim.
Zakoni su pred nama i svako onaj ko želi da ova tri zakona, sa ukupno osam članova u sva tri, da predstavi kao popravak reforme pravosuđa ili prilog za borbu protiv korupcije, kleveće. Zato je dobro da ta kleveta bude izbačena iz zakona.
Zakon koji je pred nama i koji je zaista ozbiljan za raspravu jeste Krivični zakonik. Na početku ću reći šta smatram dobrim kao predlog i što sam već imala kao informaciju, s obzirom na jedan deo ovih odredbi koje su u Predlog zakona pisane još januara ove godine. Dakle, dodatni članovi koji definišu krivično delo terorizma, članovi koji definišu dogovaranje ishoda takmičenja, članovi koji definišu zloupotrebe u vezi sa javnim nabavkama.
Ono što je ostalo za dilemu, za mene je dilema koja se utemeljila praktično tokom ove rasprave jesu članovi kojima se ukida kleveta. Ako suviše veliki broj poslanika ima dilemu o tome da li taj član Krivičnog zakona treba ukinuti ili ne, onda sam sklonija tome da podržim amandmane narodnih poslanika, ko god ih podneo, kojim ovo delo ostaje u zakonu, jer ne treba popravljati ono što nije pokvareno. Da postoji čista i jasna slika i argumentacija zašto ga treba ukloniti, podržala bih, ali suviše je argumenata i suviše se dilema čulo.
Lično sam, do slušanja ove rasprave, bila sa argumentacijom u ubeđenju da krivično delo klevete ne treba da postoji u našem zakonu, bez obzira koliko teško bilo izboriti se sa klevetama i sa atmosferom klevetanja na bilo koji drugi način, osim da pripišeš. Ali, to je napredak, uvek je to teško.
Ono što je ostalo bez odgovora je promena čuvenog člana 359, koji je bio tema Evropske komisije i izveštaja, dakle, o zloupotrebi službenog položaja. Zanimalo bi me da ministar nama jasno i glasno kaže – šta je zamerka Evropske komisije i šta je preporuka? Ovo što smo čuli, ne slaže se sa onim da znamo da je rekla Evropska komisija. Na koji način će biti primenjivan član 359. o zloupotrebi službenog položaja?
Na kraju, član 13. izmena i dopuna Krivičnog zakona, koji se odnosi na član 138. na koji sam podnela amandman, taj član se odnosi na ugrožavanje sigurnosti lica. Predivđeno je da se treći stav tog člana koji se odnosi na predsednika Republike, narodne poslanike, predsednika Vlade, članove Vlade, sudije Ustavnog suda, javnog tužioca, zamenika javnog tužioca i lica koja obavljaju poslove od javnog značaja u oblasti informisanja, u vezi sa poslovima koje obavlja. Dakle, ko god preti ovim licima, kazniće se zatvorom od jedne do osam godina.
Ovim članom se predviđa brisanje. Uveden je uz sugestije stručne javnosti i novinara. Ostaje dilema, da li da se briše ili ne i vidim da kod raznih poslanika ta dilema postoji. Dakle, sa istom argumentacijom, kao u slučaju klevete, pošto je očigledno da nije dovoljno domišljeno, promišljeno i odluka doneta, podržaću amandmane drugih poslanika koji traže da se ovaj treći stav u članu 138. o ugrožavanju sigurnosti ostaje.
Amandman koji sam podnela na isti član je amandman kojim se dodaje da ugrožavanje sigurnosti nekog lica pretnjom ili napada na život, a odnosi se na pripadnike MUP da će se kazniti kaznom zatvora od 10 do 20 godina. Ovo je treći put da ja pokušavam u Krivični zakonik da unesem odredbe koje se tiču pripadnika MUP i policajaca svih sektora unutar ministarstva, žandarmerije zbog toga što smo dovoljno dugo svedočili pogibijama policajaca na dužnosti i svedočili smo takođe upisivanju njihovih imena u mermer, posthumnih plaketa i svemu onome što svaka država treba da radi, ako joj je do sopstvenog ponosa i kolektivnog sećanja na one koji hleba jedu od toga da život rizikuju za sigurnost drugih. Dužina tog spiska imena urezanih u kamen govore o nemaru države, o nehatu države da zaista zaštiti one koji svoj hleb zarađuju štiteći druge. Zbog toga ovaj moj amandman u članu 13. kojim se menja član 138.
Molila bih sve poslanike za podršku da ovaj amandman postane sastavni deo člana 13. Time ćemo poslati jasnu poruku kako želimo zauvek da pamtimo one koji su položili život zato što su odlučili da se bave zaštitom drugih, tako isto da na sebe uzimamo obavezu da ćemo skratiti spisak onih koji svoj život u budućnosti treba da poštede zbog svoje porodice, zbog sebe samih, zbog svih nas, obavljajući poslove zaštite drugih. Sa nadom da ću imati razumevanje kod ministra i kod svih nas, narodnih poslanika, zahvaljujem.