Gospodine Milivojeviću, nemojte tako da se obraćate poslanicima.

Ovde se čulo nekoliko pitanja. Imali smo pitanja nekih mojih kolega poslanika - zbog čega mi radimo subotu i zašto sednica Skupštine u subotu sa ovom temom? Ja ću vam odgovoriti zašto radimo u subotu. To je isti model onih vlastodržaca koji su 1999. godine od Kosova i Metohije napravili najveći američki nosač aviona ...

Gospodine Milivojeviću, izričem vam opomenu.

Hvala lepo. Boli istina, razumem tu bol, ali tek će da boli, ne brinite ništa.
Dakle, to su isti ti ljudi koji hoće da nam skrenu pažnju na kriminal i korupciju i ne sme da se govori ni o čemu drugom, sem samo o tome.
Moram da vas pitam, ko vama, gospodo, piše ove zakone? Prošli put vam je Zakon o amnestiji pisao otac koji je hteo da amnestira svog sina. Sada razumem ko vam piše zakone, ali me zanima ko vam diktira te zakone. Da li vam možda zakone diktiraju isti oni ljudi koji su poznati organima gonjenja i čekaju na suđenje u zatvorima, iz istih onih kriminogenih struktura koji čekaju prvu dividendu? Jer, niste dobili besplatnu podršku u zatvoru, najveći broj glasova ste dobili u zatvorima. Valja se razdužiti sada kod darodavaca i sponzora.
Da vam kažem, vi ste imali i te kako prilike da se pokažete kao borci protiv kriminala i korupcije, ali ovim zakonikom vi otimate mač pravde iz ruku Aleksandra Vučića i crtate mu metu na leđa. Onda ćete ovde da držite konferencije za novinare i onda ćemo morati mi iz DS da ga branimo od nasrtaja desničarskih organizacija. Došao je izgleda trenutak da se svi zapitamo do kada ćemo hraniti te krokodile koji će nasrtati na naše društvo? Jednog dana ćete se probuditi bez ruke koja hrani krokodile, a mi bez države Srbije. Hvala lepo.

Hvala.
Reč ima ministar Selaković. Izvolite.

Hvala na ovako iscrpnom izlaganju, ali posle svega postavlja se samo jedno pitanje – ko izabra sve te sudije Apelacionog suda, koje su oslobodile i donele takvu presudu? Ko izabra te sudije Ustavnog suda na koje se sada žalite? Da li ih je možda postavila sadašnja Vlada? Znate, kada hoćete nešto da reformišete, morate da budete bolji od onoga koga želite da reformišete.

Ministre, molim i vas da se vratite na temu.

Kada je reč o članu 138. i brisanju stava 3, bilo bi dobro da se osvrnete na ono što je u uvodnom izlaganju i pomenuto, a to je – kako je moguće da je za ugrožavanje sigurnosti lica pobrojanih u stavu 3. predviđena oštrija kazna nego za pokušaj ubistva? Da li tu ima neke logike?
Druga stvar, zaista poštujući ljude koji dobro rade svoj posao u javnom interesu, po kom osnovu ćete izdvojiti samo jednu struku, a nećete, recimo, lekare i nećete, recimo, montere Elektroprivrede Srbije koji idu nekome da iseku struju zato što godinama ne plaća taj račun? Nećete, recimo, taksiste, gde smo takođe imali takve slučajeve ubistva. Svaka struka će sa punim pravom tražiti da nađe svoje mesto tu.
Kada govorimo o primeni zakona, to je već nešto za šta su odgovorni sudovi. Zaista je istina, postoji tendencija jedne blage kaznene politike. Da li ćemo je mi pojačati time što ćemo propisivati drakonske kazne koje niko neće primenjivati? Dame i gospodo narodni poslanici, nezavisnost pravosuđa se na prvom mestu ogleda u nezavisnosti sudije u njegovom slobodnom sudijskom uverenju kada donosi presudu, a tu je vezan isključivo zakonom.

Hvala.
Reč ima gospodin Stefanović, po Poslovniku. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, član 116. Poslovnika. Dakle, pravila koja se odnose na narodne poslanike odnose se i na sve druge učesnike u raspravi. Ministar Selaković povišenim tonom se obraća poslanicima direktno, pokazujući izrazitu nervozu bez ikakvog razloga. Red na skupštinskoj sednici vodite vi, a ne ministar. To je prva stvar.
Ako je naš poslanik, bilo ko od nas u nečemu pogrešio, vi ćete se postarati da to ispravite. Vi možete da ga opomenete, kao što ste učinili, ali mi ovde da ne znam koji put, doduše ne od ministra Selakovića, doživljavamo da članovi Vlade ovde samo što ne mlate prstom prema nama, mislim da morate da nas zaštitite.
Vrhovni savet sudstva je birao te sudije. Nije ih birala ni Vlada, nije ih birala nijedna stranka i nema niko pravo da ove insinuacije više najnormalnije iznosi u ovom domu. U jednom momentu najzad moramo s tim prestati, zato što je to upravo ono, između ostalog, protiv čega se bore i najavljene mere u promeni ovih zakona, pa ne može ni jedan ministar, pa ne može niko, ni vladajuća većina, da neprekidno iznosi te stvari i da to prolazi najnormalnije u ovoj Skupštini kao data istina. To nije istina.
Kao što reagujete možda prema našem poslaniku, trebali ste reagovati i ranije prema drugim poslanicima koji su mnogo netačnih stvari iznosili o čitavoj jednoj partiji, o njenim članovima, na najnormalniji način. Da je neko upropastio nešto, uništio nešto, izvolite dokaze, tužilaštvo, imate sada i Robes Pjera i Eliota Nesa, pa izvolite. Hvala.