Slažem se sa vama, gospodine Mitroviću, ali onda recite da ste protiv postojanja instituta konverzije u zakonodavstvu, ako sam vas dobro shvatio. Samo da vas podsetim, vaša politička partija je glasala za taj zakon pre nekoliko godina. Samo se o tome radi.
Stalno na tome insistiram, da ne možemo svaki put kada se promeni vlast i kada se promeni sastav koalicije, da se ponašamo kao da se nešto nije desilo prošli put i da istim rečnikom i optimizmom branimo stav koji je suprotan od onog koji ste iznosili pre nekoliko godina. Samo se o tome radi.
Nemam ništa protiv toga da Užice ima stadion, ali, koliko znam, to nije klasični ni društveni klub, ni društveni ili državni institut. Postoji nekakav privatni sektor i u tom klubu itd. Ali, da sada ne ulazimo u detalje, moguće je da grešim.
Na tom stadionu postoje neki ljudi. Ne možete meni da zamerite da branim beogradski most, pa da napadam neki mali most, pošto ako mene pitate, ne mislim da je na ovakav način trebao da bude i beogradski most. Mislim da što je moguće više treba tržište otvoriti i da će se kroz ozbiljniju konkurenciju postići brži rok i jeftinija cena.
Ministar Ilić je rekao da je neko pokrenuo početkom 90-ih godina "Beopolis" i da je to bila odlična ideja, pa nije realizovana. Nije realizovana zato što se država nametnula kao neko ko treba da je realizuje. To nikada nije dobro. Nikada država ne može da bude investitor, upravljač itd, kao što to može neko drugi. Čak i Hrvatska koja je uspela da napravi impresivne auto-puteve, ove nedelje za korišćenje naplate putarine, održavanje, daju koncesiju, jer ne može da izdrži finansiranje takvih puteva, zemlja koja ima sedam ili osam milijardi evra godišnje prihoda u turizmu.
Imate, ovo se više odnosi na diskusiju gospodina Jovanovića, četiri ili pet hala koje su napravljene u Hrvatskoj za rukometno prvenstvo. Čak nije samo državnim investicijama, nego kroz prihod privatno javno partnerstvo…
(Predsednik: Vreme.)
… I sve su propale, većina je danas zatvorena zato što te zajednice ne mogu na tržišnoj osnovi da finansiraju njihovo održavanje i poslovanje. Izvinjavam se što sam prekoračio vreme.

Hvala.
Saglasno čl. 27. i 87. Poslovnika Narodne skupštine, određujem redovnu pauzu u trajanju od jednog sata i sa radom nastavljamo u 15.00 časova.
Obaveštavam vas da će Narodna skupština danas produžiti rad, saglasno članu 87. stav 2. Poslovnika, posle 18.00 časova, zbog potrebe da se predloženi akti iz dnevnog reda što pre usvoje. Hvala.
(Posle pauze.)

Poštovani narodni poslanici, nastavljamo sa radom.

Reč ima narodni poslanik Milisav Petronijević. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre sa saradnicima, narodni poslanici, predloge sva četiri zakona koja su danas predmet zajedničke rasprave poslanička grupa SPS će podržati. O tome je detaljno govorio ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe, naš drug Đorđe Milićević, i ja ću se samo, kao podrška tome, pridružiti sa predlogom da se, sa jedne strane, detaljno razjasni stav poslaničke grupe SPS i, sa druge strane, da iskoristim priliku, da dam jedno upozorenje.
Zadržaću se na dva zakona. Predlog zakona o podsticajima za građevinsku industriju i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji. Ono što se, po nama, može primetiti, oba zakona imaju dve zajedničke crte. Prva, kada je u pitanju sadržaj. I jedan i drugi zakon govore o tome da treba produžiti dejstvo, kada je u pitanju podsticaj za građevinsku industriju, dve godine, a kada je u pitanju planiranje i izgradnja 12 meseci, odnosno godinu dana.
U prvom slučaju, produžava se važnost dejstva celog zakona. U drugom slučaju, radi se o jednom članu. O članu koji govori o pravu na gradnju onih investitora koji imaju pravo korišćenja, a nemaju izveštaj o izvršenoj konverziji.
Druga zajednička crta jeste, gospodin ministar je to sa pravom insistirao u svom izlaganju, a to je podsticaj gradnje u najširem smislu reči. I jedan i drugi zakon imaju za cilj da podstaknu gradnju.
Naravno, postoje različiti koncepti, različiti pristupi i to poštujem. Želim da jasno saopštim stav SPS da u potpunosti podržava nameru Vlade, gospodina ministra, cilj koji se želi postići, a to je podsticaj građevinske industrije.
Ponavljamo, kao poslanička grupa, još od ekspozea premijera Ivice Dačića da Srbija mora da ulaže u privredu, mora da ulaže u infrastrukturu, energetiku, poljoprivredu, u proizvodnju, jer samo tako može da se stvori nova vrednost, mogu da se zaposle ljudi, što je najbitnije, i da se obezbede finansijska sredstva. Ovo doživljavamo kao da je na tom planu, na tom tragu.
Želim da budem jasan, ako je ovaj predlog zakona o podsticaju građevinske industrije, po našem mišljenju jeste, ako je on taj koji stvara uslove da se podstakne, da se uposli domaća građevinska operativa, da budem vrlo precizan, podržavamo upošljavanje domaće građevinske operative. Ako upošljava domaću građevinsku operativu, ako koristi ili upotrebljava domaći građevinski materijal, ako to podstiče neke druge privredne grane, ako je to tako, taj posao neko treba da radi. Znači, čuvamo radna mesta, odnosno zapošljavamo ljude, a to je vrhovni cilj u Srbiji zaposliti čoveka.
Na kraju, ako će to da rezultira dobijanjem finansijskih sredstava, odnosno vraćanje nazad, sasvim je dovoljan razlog da damo apsolutnu podršku tom pravcu. Upravo sam želeo to da naglasim. Molim vas, ne bih da mešam, odvajam, da tako kažem, od toga ako ima nepravilnosti, nezakonitosti u tom poslu, to neka istraže drugi organi i neka svako ko je kršio zakon odgovara, bilo kako da se zove ili bilo ko da je.
Kada je u pitanju izmena i dopuna Zakona o planiranju i izgradnji, radi se o izmeni jednog člana gde se daje mogućnost u narednih godinu dana da investitor
može, na osnovu samoupisa u pravo korišćenja, da počne gradnju opet u najširem smislu reči bez izveštaja o konverziji. Taj pristup mi podržavamo. Razumeli smo vašu priču na početku ove rasprave da želite na ovaj način, ocenjujući da je to dosta blokiralo gradnju, da je odblokirate, da omogućite investicije u toj oblasti. Imate našu podršku u tome. Dakle, prvi razlog je podsticaj, o čemu sam već govorio, to je dovoljan razlog da podržimo.
Drugi razlog koji sam ovde razumeo je da se u tom roku, u roku od tih godinu dana, sačini jedan celovit zakon o planiranju i izgradnji. Tu želim nekoliko stavova da saopštim, da budemo jasni. Prvo, pozdravljam vaš poziv da se svi uključe u izradu tog zakona, iz prostog razloga što ima različitih koncepata, ima različitih pristupa i kada se svi oni suoče cilj je da se dođe do najboljeg koji će biti održiv, koji će biti primenljiv, bilo koja vlada da je u pitanju.
Mi ćemo dati apsolutnu, punu podršku ovoj vladi koja je već dokazala da se sa svakim problemom suočava, ne gura ga pod tepih, da se dođe do jednog kvalitetnog zakona. Smatramo ga veoma važnim. I prošli put kada je bila rasprava o tome govorio sam da su to faktički tri zakona, sva tri važna, i planiranje, i građevinsko zemljište, i izgradnja. Daćemo apsolutnu podršku ovoj vladi da učini sve da Srbija planski pokrije svako parče svoje teritorije, da izgradnja bude podstaknuta pojednostavljena procedura, da se što više gradi. To će biti najbolji pristup da se suzbije nelegalna gradnja.
Pri tome, namerno pominjem podsticaje, jer ako budemo podstakli da je jeftine čoveku i sigurnije da pravi legalno sa dozvolama, da mu ne zakomplikujemo život, onda neće imati potrebe da ide u nelegalnu gradnju. Ali, ako budemo nastavili da stvaramo klimu da je jeftinije čoveku da napravi nelegalno, pa posle da ga legalizujemo, nema od tog posla ništa. To već traje godinama i svaka vlada se zaklinje da će to da se reši, a nije rešeno.
Najzad, treće veoma važno, čak smatram najvažnije pitanje, kada je u pitanju planiranje i gradnja, to je građevinsko zemljište. Uvažavajući sve razloge koje ste naveli, podržavajući vaš cilj, vašu želju da se eliminišu sve prepreke, da ta oblast bude uređena i da bude primenljiva, samo želim da upozorim na nešto, da ne zaboravimo kada budemo pravili taj zakon. Građevinsko zemljište je ogromno bogatstvo. Bogatstvo opština i gradova se meri po građevinskom zemljištu. Nemojte da smetnemo s uma nijednu moguću varijantu koja će biti prisutna kada se bude radio taj zakon.
Na kraju krajeva, konverzija koja je bila zamišljena kao jedna privatizacija, čak možda i najveća posle privatizacije stambenog fonda, koja iz raznoraznih razloga, sami ste rekli, nije uspela, navodi na to da treba tražiti druga rešenja. Ponavljam ono što je naš drug Milićević rekao, mora da bude i pravična i pravedna i ne sme se dozvoliti tajkunizacija.
Završiću s tim, mora da se plati tržišna naknada za građevinsko zemljište. Kao što ja moram u samoposluzi da platim cenu koja tamo stoji, a ne koju hoću, i ovde to mora.
Sasvim na kraju, da bi bio jasan do kraja, naš stav, naš pristup je da svi oni koji su kupovali preduzeća i fabrike, ne da bi pokretali proizvodnju, zapošljavali ljude, modernizovali tehnologiju, nego da bi to sve zatvorili, a čekali pogodan trenutak da prodaju građevinsko zemljište i da se obogate, moraju da plate. Hvala lepo.

Hvala.

Reč ima narodni poslanik Milan Lapčević. Izvolite.

Poštovano predsedništvo, poštovani gospodine ministre, sada nam je izgleda svima jasno kakav stav imaju neke poslaničke grupe, samo me interesuje da li taj stav varira od vlade do vlade ili se vezuje za određenu materiju koja se tiče zakona?
I jedan i drugi zakon, Zakon o planiranju i izgradnji i Zakon o podsticaju građevinske industrije su doneti za vreme prethodne Vlade. Za taj zakon su glasale tadašnje vladajuće stranke. Neke od tadašnjih vladajućih stranaka su i u sadašnjoj Vladi. U Zakonu o planiranju i izgradnji je uveden termin konverzija i tada je bio podržan od strane tih stranaka. Sada se ta konverzija suspenduje i opet će biti podržano od istih stranaka. Šta smatrate kada je nešto ispravno? Kada se uvelo ili kada se ukida, ili ćemo Pašićevski i jedno i drugo?
Zakon o planiranju i izgradnji ste i vi, gospodine ministre, kada je donošen pre dve godine, oštro kritikovali i iznosili ono što je i poslanička grupa DSS smatrala, a i danas smatra da je to leglo korupcije. Zaista jeste leglo korupcije, ako se na mala vrata, pod parolom pomoći građevinskoj industriji, suspenduju javne nabavke i otvara prostor za nove poslove koje će raditi samo podobne firme.
Ciljevi tog zakona, koji je donet 2010. godine, su bili sadržani u članu 22. i glase, od 1. do 5, ovako:
Pod 1) – prevazilaženje negativnih efekata ekonomske krize u građevinarstvu Srbije, odnosno pomoć građevinskoj industriji za izlazak iz krize. Da li je taj cilj postignut? Mislim da nije. Niti je prebrođena kriza u građevinskoj industriji, niti su firme pomognute u tom smislu.
Pod 2) je bilo podsticanje razvoja i upošljavanja domaće građevinske industrije i likvidnost sektora građevinarstva. Malo pre smo čuli od vas da smo od 170.000 ljudi, koliko je radilo u građevinarstvu u 2008. godini, spali na 70.000. Ne da nije potpomognuta građevinska industrija u smislu upošljavanja novih ljudi, nego smo izgubili preko 100.000 ljudi u tom sektoru.
Treći cilj je bio podsticanje razvoja i upošljavanja domaćih preduzeća koja se bave industrijom građevinskog materijala. Nisam siguran da je i taj cilj postignut.
Četvrti cilj je zadržavanje postojećeg nivoa zaposlenosti i preduslova za otvaranje novih radnih mesta. Koja crna nova radna mesta, kada je preko 100.000 ljudi izgubilo posao u ovom sektoru?
Peti cilj je bio podsticanje privrednog razvoja u Republici Srbiji. Znate da je negativan privredni rast u zemlji u svim sektorima, pa i u sektorima građevinarstva.
Dakle, nijedan od ovih ciljeva koji su bili zacrtani u Zakonu o podsticanju građevinske industrije prethodne dve godine nije postignut. Kažite mi onda šta nam garantuje da će biti postignuto u naredne dve godine? Ja mislim ništa, ali prihvatamo vaše obrazloženje da je jedini razlog za produžetak roka završetak objekata koji su započeti. Sigurno je mnogo veća šteta da ono što je započeto sada propada, nego da ovaj zakon ima produženo dejstvo i da se iznađu dodatne pare kako bi objekti bili završeni.
To razumem, ali ne razumemo zašto je onda to stavljeno da bude na dve godine. Ako su, kako ste sami rekli, neki objekti završeni sa 70, 80% ili 50%, sasvim je dovoljno vremena da za godinu dana budu završeni kompletno i da onda završimo sa ovim zakonom iz jednog prostog razloga. Zato što je suspendovao javne nabavke i zato što se dogovaralo u četiri oko koliko će koji projekat vredeti i ko će taj posao dobijati. Posao su dobijale firme koje su naravno bile bliske ili su direktno stranačke firme stranaka iz prethodne vlasti, što nam garantuje da nije bilo poštenog posla.
Vi ste ovde malo rekli da neće biti otvaranja novih poslova, po ovom zakonu, ali bi nam bilo mnogo draže da je u Predlogu zakona koji ste nam dostavili pored roka koji se podržava na 2014. godinu, mi smo amandmanom predložili da bude do kraja 2013. godine, smatrajući da je to razuman rok, da ste stavili još jedan član, da neće biti novih projekata po ovom zakonu. Mi tako možemo da produžavamo do u nedogled, ako budu novi projekti onda će 2014. godine da se kaže, nismo završili, pa ćemo produžiti do 2015. godine i tako u nedogled.
Mislim da na to treba da stavimo tačku, kao što je bitno da znamo kakav efekat je ovaj zakon imao. Jako nam je važno da znamo koliko je objekata započeto iz para koje je dala država po ovom zakonu, do kog stepena izgrađenosti su oni danas i koliko je to koštalo državu, odnosno koliko država u ovom trenutku duguje za te objekte, koliko ona nije isplatila onoga što je dužna da plati.
Dakle, bez analize efekata zakona i bez ovih podataka po ovim objektima i dugovanjima DSS ne može da podrži ovaj zakon. Razumemo da treba da budu završeni objekti, ali tražimo da se garantuje, odnosno da amandmanom odbora bude uvedeno da neće biti novih projekata, a drugo da oni budu završeni, da ovaj zakon traje do 2013. godine. Hvala.

Hvala.

Reč ima ministar Velimir Ilić. Izvolite.

Gospodine poslaniče, veoma dobra pitanja ste postavili i ja sam rekao da neće biti novih projekata bez javnih nabavki, što je stvarno nekorektno da bude, ali ponavljam, to je početo i mora da se završi. Tačno je da je građevinarstvo otpustilo mnogo ljudi baš zbog toga što projekti koji su rađeni su plaćeni. Trenutno se duguje dve i po milijarde dinara po situacijama koje su prispele.
Znači, mi smo smatrali da ne može u godinu dana jer ukupan projekat je negde bio oko 20 milijardi, znači, dok se sve to pozavršava, sredi, dovede u red, naprave pristupne saobraćajnice, uređenje zemljišta itd, ne može se sve u jednoj godini, ipak su to velike cifre. Ostavili smo da bude komotno da može da se prenese ako zapne i u narednu godinu, ali ponavljam, a neke nove projekte nećemo raditi.
Meni je žao ako niko nije dao amandman na to, mogli smo i da ograničimo, što nije po meni nikakav problem i to bi mislim na Vladi bilo prihvaćeno. Jesam ja kritikovao leglo korupcije, delilo se bez ičega, jednostavno nađe Pera Žiku i kaže hajde radi stadion, radi halu, radi bazen i to je bilo tako, ali to moramo da platimo, jer smo doveli sad građevinare u tešku poziciju. Ljudi ne primaju platu mesecima i moramo da ih isplatimo i moramo da završimo, to je suština.
Znači, ne možemo sada da ostavimo, recimo, stadion u Nišu na pola, počeće isto stadion i u drugom gradu koji je pola završen, tribina urađena, pola nije, stoje skele i igraju se utakmice. Dolaze deca, zar treba neko da nastrada? To ne može da stoji tako. Sportska hala urađena do pola i da ne nabrajam više. Znači, sve to mora da se završi.
Prema tome, potpuno se slažem sa vama, ali počeli smo moramo završiti i nema veze šta je bilo bilo je, neko ako želi da ispituje, istražuje, ali naše je da završimo i da jednostavno one pare koje su utrošene ne propadnu, to je suština. Prema tome, slažem se da nije to bilo u najboljem redu i zato sam ja i kritikovao jer nije bila zatvorena finansijska konstrukcija.
Sada sam ove godine tražio poziciju u budžetu, da bi nešto mogao da radim moram da imam budžetsku poziciju koju vi ovde izglasate. Ne mogu da obećam da će nešto da se završi, a nemam poziciju, nemam dinara za to, kako to mogu da završim. Nismo neozbiljni ljudi da pričamo bajke i kažemo biće u redu, završićemo i dođem posle pred vas i vi mi kažete kako vas nije sramota, ništa niste pipnuli, a ja vam kažem nema ni jedan dinar na toj poziciji. Znači, ove godine su opredeljena sredstva da se to dovede u red.
Nismo mogli sve da stavimo u jednu godinu, da platimo dug iz prethodnih godina i da završimo, ali smo zato i ostavili da bude malo komotno. Ako bude komotnija situacija, kroz neki rebalans da se obezbede pare i da se sve završi, završićemo sve. Ako ne onda možda pređe neki mesec ili neko plaćanje u narodnu godinu da ne bi opet išli u parlament i da donosimo zakone. Eto, sa vama se slažem i zato mi je drago da jedna ovako dobra diskusija bude, da razjasnimo neke činjenice koje su iznesene i koje su nesporne. Ne kažem da je to sjajno, ali kažem da moramo da završimo. Na primer u vašem gradu će biti ruglo ako ne bude završen posao, da li je tako? Znači, moramo da ga završimo, možemo da ne počnemo novu investiciju, ali ovu moramo završiti. Hvala.

Gospodine Lapčeviću, samo ja nešto da vam kažem. Znači, vaša su pitanja bila potpuno jasna, ministar je jasno dao odgovor. Mislim da nemate osnova, ali izvolite kratko.

Zahvaljujem gospodine generale. Dakle, razumem vas gospodine Iliću potpuno, naravno da niko nije protiv toga da ono što je započeto se ne završi i rekao sam u svojoj raspravi da podržavamo taj vaš stav. Ali, sam želeo da čujem od vas i to da li će ministarstvo preduzeti nešto u pogledu ispitivanja zakonitosti odobravanja projekata, visine i cene ulaganja u tim projektima, to su bili naručioci, odnosno ko su bili izvođači radova, pod kojim uslovima su tih izvođači odabirani i kakve su njihove veze sa partijama koje su tada bile na vlasti. To je jako važno pitanje. Naravno, da treba da se završi svaki projekat koji je započet i stadion u Nišu, hala u Knjaževcu i bilo gde, to ništa nije sporno.
Nama je jako važno, pošto ste rekli da neće biti novih projekata po ovom zakonu, odnosno bez javnih nabavki, onda vas molim da odbor ili vi kao ministar podnesete amandman na član 5. kojim se on briše, odnosno suspenduje, izuzima od javnih nabavki. Po prethodnom zakonu bilo je dogovorno između naručioca posla, odnosno onih koji su na vlasti, obično ministar u prethodnom sazivu je to bio gospodin Dulić i podoban izvođač radova. Podoban izvođač radova je bio onaj koji je savladao neke kriterijume i koga je partija na vlasti odredila da radi taj projekat, pa onda u četiri oka dogovaraju koliko će nešto da košta. Ko će da me ubedi da tu nije bilo malverzacija? Zašto smo mi onda na 87 mestu po koruptivnosti u svetu, između ostalog i zbog toga.
Dakle, kada se bude izbacio član 5. iz ovog zakona onda možemo da razumemo vaše dobre namere da će biti projekti koji su započeti završeni i otvoreni neki novi, ali po legalnim procedurama. Hvala.