Govoriću kao ovlašćeni predstavnik.
Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, danas imamo set zakona koji su na dnevnom redu. Govoriću o dva koja se tiču planiranja izgradnje, a moje kolege iz poslaničke grupe će govoriti o ostalim.
Ovo su u principu dva izuzetno važna zakona, ali su izmene u njima važne u svega dva člana. Produžava se rok važenja Zakona o pomoći građevinskoj industriji u uslovima ekonomske krize i produžava se ova odredba koja se tiče konverzije.
Ovo su dva zakona koja se tiču jednog od najvažnijih sektora u našoj zemlji. U prethodnih nekoliko nedelja je stalno postavljano pitanje ko treba o nečemu da govori. Konačno sam dočekao da imamo zakone o građevinarstvu i da kao građevinski inženjer govorim o svojoj oblasti.
Ono što se kod nas dešava, a što mora da se istakne kada se govori o Zakonu o planiranju i izgradnji, a to je da je prvi ozbiljan zahvat bio izmena zakona, odnosno donošenje novog Zakona o planiranju i izgradnju 2003. godine, pa je onda zakon donet 2009. godine, pa su izmene išle dve godine kasnije. Svaki put kada se raspravljalo o zakonu ministri koji su ih predlagali, a to su bili gospodin Šumarac i gospodin Dulić, su sa mnogo ambicije govorili o tim zakonima, a onda svi oni problemi koji su trebali da budu rešeni donošenjem tih zakona su postojali sve gori i gori nakon donošenja tih zakona.
Mislim da je prva ozbiljna greška koja je napravljena 2003. godine ideja da se tako važni, tako raznorodni, bez obzira što se tiču jedne oblasti, to su ipak raznorodne stvari, smeste u jedan zakon. Mislim da je to stvorilo veliki broj problema. Oni su raznorodni i po strukturi i po oblastima koje rešavaju, raznorodni su po nosiocima tih aktivnosti. Rekli ste nam da pripremate novi zakon.
Predložili smo amandmane, da se samo kratko osvrnem na Zakon o pomoći građevinskoj industriji u uslovima krize. Po nama najveća pomoć građevini bi bila ukidanje Zakona o planiranju i izgradnji. Ako hoćemo da pomognemo našem građevinarstvu, onda treba važeći zakon staviti van snage. Nisam imao podatak da pripremate taj zakon, ali naš amandman glasi – stupanjem na snagu Zakona o pomoći građevinskoj industriji prestaje da važi Zakon o planiranju i izgradnju i Vlada se obavezuje da u roku, mi smo predložili, 60 dana, a vi ste rekli šest meseci, donese novi zakon. Mislimo da je to najveća pomoć našem građevinarstvu i to će najviše pomoći da se gradi u Srbiji.
Zašto mislim da je potrebno materiju iz tog jednog zakona podeliti u nekoliko različitih zakona? Prvo, zakon reguliše materiju planiranja i izgradnje. Planiranje se odnosi na prostorne i generalne urbanističke planove. To je pre svega državni posao i taj posao radi država. Ne može privatnik da radi generalni urbanistički plan nekog grada. Ne može privatnik da radi prostorni plan, ni neke oblasti, ni države. To je državni posao. Kao takav, državni posao treba da bude uređen posebnim aktom i da ne opterećuje ovu drugu materiju. Građevinsko zemljište je izuzetno važna oblast, bez obzira na one priče i lekcije iz škole u kojima smo učili da smo izuzetno bogata zemlja koja ima apsolutno sve iz onog Mendeljevog sistema, da imamo sva moguća bogatstva. Iskreno verujem da je zemljište jedno od naših najvažnijih resursa. Ako je to tako, onda zemljište zaslužuje poseban zakon kojim će biti regulisane materije tog zakona.
Gospodin Dulić je pokušao u zakonu iz 2009. godine da konkretne slučajeve i konkretne probleme pretoči u zakonska rešenja. Videćete zakon u kome jedan član zakona ima po dve ili tri strane pojedinačnih slučajeva. Zakonska materija i zakonska obaveza je da se regulišu opšte stvari.
Treća stvar je Zakon o izgradnji. Ako rešite pitanje zemljišta, ako rešite pitanje planiranja, ako su planovi doneti, onda je gradnja jedna posebna oblast koja podrazumeva određene uslove kojima će se omogućiti da se dođe do građevinske dozvole i koji će regulisati neke od osnovnih stvari koje nisu tehnička stvar, kojima nije mesto u tehničkim pravilnicima, ali koji će definisati uslove kojima se obezbeđuje stabilnost objekta.
Formirana je Inženjerska komora. Sećate se šta ste vi govorili kada su zakoni bili na dnevnom redu? Ja to mislim i danas o Inženjerskoj komori. Ona je definisana sa svega dva ili tri člana zakona. To je jedna izuzetno važna ustanova, institucija, koja apsolutno ne pomaže inženjerima, ne samo građevinskim, nego svim inženjerima koji učestvuju u procesu projektovanja i izvođenja. Ta komora im ništa ne pomaže, ona uređuje stvari kako njima to odgovara, da vas citiram iz rasprave od pre nekoliko godina – pet, šest ljudi koji se vrte sa jedne pozicije na drugu. Tako je od kada je formirana, apsolutno ne vodi računa o interesima ni struke ni oblasti uopšte. Inženjerska komora, kao u većini zemalja u kojima je formirana, ima poseban zakon kojim se regulišu sve te važne stvari vezane za Komoru.
Peti zakon za koji smatram da mora da bude poseban zakon je Zakon o legalizaciji objekata izgrađenih bez dozvole. Mislim da nije u redu da se Zakon o legalizaciji, neko zida objekat iz raznoraznih razloga bez građevinske dozvole, on ne treba da se nađe, to je leks specijalis, ne treba da se nađe u materiji sa onim zakonima, sa parametrima za onoga ko je zidao u skladu sa zakonom.
U svakom slučaju, tri važne izmene zakona u poslednjih 10 godina. Sa svakom od tih izmena Srbija je padala na onim lestvicama Svetske banke po brzini dobijanja dozvole. Bila je na 150. mestu, a kada je donet taj zakon 2003. godine, Srbija je pala na 171 mesto. Kada je donet Zakon 2009. godine, ona je sa 171. otišla na 176. mesto. Kada je usvojena izmena zakona 2011. godine, onda je sa 176. pala na 181. mesto. Kako koja izmena i kako koja ambicija Srbija samo pada na toj lestvici.
Vaš prethodnik nam je objasnio ovde da u stvari nije problem sa našim procedurama i sa našim zakonima, ti zakoni su idealni, te procedure su savršene, ali je problem bio što Svetska banka u stvari ima loše metodologije, pa Svetska banka nije u stanju da to pravilno izmeri. Inače, mi smo, verovatno, svetski rekorderi.
Siguran sam da nas čeka važan posao i moje je mišljenje da tu materiju treba podeliti u nekoliko važnih zakona. Ti problemi nisu nerešivi. Moguće je doneti dobre zakone, predvideti mnogo jednostavnije i mnogo jeftinije procedure nego što su danas. Taj posao je moguće uraditi u sledećih nekoliko meseci.
Što se tiče pomoći građevinskoj industriji, Zakon je donet 2009. godine. Mada, 2008. godine se dugo odbijalo priznanje uopšte postojanja krize. Bilo je reči da kriza ne postoji, da to što postoji nije kriza, da iako jeste nekakav oblik, da će to samo pomoći Srbiji da sa svim onim prednostima koje imamo reši problem. Godine 2009. se priznalo da postoji kriza, pa je donet zakon. Vi predlažete da se zakon produži za još dve godine. To znači da postoji nešto što će trajati minimum šest godina i da se zove kriza. Jedan moj kolega kaže – ako nešto traje šest godina, onda to nije trenutno stanje, nego su to regularni uslovi poslovanja, pa teško da može da se nazove kriza.
Imamo razumevanja za vaš predlog, iz prostog razloga što postoje započeti objekti i ovaj zakon nije moguće staviti van snage i ostaviti silne objekte nezavršene, kao što je bilo 2001. godine kada je naš zajednički kolega, gospodin Mrkonjić, počeo sa onom Direkcijom za obnovu i izgradnju i ostavio u brojnim gradovima Srbije gradilišta i temeljne jame koje su i dan-danas pune vode i skupljaju žabe i žabokrečinu. To nije moguće. Treba završiti te objekte. Mislimo da je trebao zakon da važi godinu dana, pa ako se sledeće godine ispostavi da tih objekata još uvek ima, da treba produžiti na još godinu dana.
Druga stvar, mislimo da je uz prilog ovog zakona treba dostaviti spisak svih objekata koji su započeti po ovom zakonu, a neki su možda i završeni, ali da vidimo šta se to sve po ovom zakonu radilo i koliko je ukupno sredstava do sada potrošeno, koliko je plaćeno i koliko je ostalo da se plati. To bi sigurno pomoglo da malo drugačije gledamo na čitavu stvar.
Treća stvar, ako govorimo o pomoći građevinarstvu, treba da razdvojimo dve stvari. Kada govorimo o građevinarstvu, postoji nešto što se zove visokogradnja i postoji nešto što se zove niskogradnja. Ako suštinski hoćemo da pomognemo građevinarstvu, onda treba da mu pomognemo da jača u onim sektorima koji donose najviše profita, koji su najkompleksniji, koji mogu da nam pomognu i kao izvozna grana sa izlaskom na spoljna tržišta i koji mogu da razviju velike firme. Ako to posmatramo tako, onda je reč pre svega o niskogradnji, a ne o stanogradnji. Stanogradnja ne može da se izvozi, to je neisplativo. Ne postoje građevinske firme koje putuju po svetu, učestvuju na tenderima i grade objekte za stanovanje. To je vrlo jednostavna stvar.
Svako danas u svetu zna da izlije beton, svako zna da postavi prozor, to je sada toliko napredovalo tehnološki, da vrlo lako mogu ljudi da se obuče da rade. Postoje priručnici za postavljanje parketa, postoje priručnici za postavljanje keramičkih pločica i to nije isplativa stvar, ali je isplativo graditi poslovne objekte i graditi niskogradnju.
Možemo zajedno da se setimo, vi ste malo stariji od mene, bar 10 građevinskih firmi koje su ovoj zemlji donosile više od milijardu evra deviznih priliva godišnje. Samo tih 10 firmi je zapošljavalo više radnika nego kompletno današnje građevinarstvo. "Energoprojekt" je bio poznat svuda u svetu. "Energoprojekt" je u jednom trenutku imao više svojih predstavništava u svetu nego što je tadašnja Jugoslavija imala ambasada po svetu, više predstavništva u više zemalja i više svojih objekata u svetu nego što je bivša Jugoslavija imala diplomatskih predstavništava. Slična je stvar i sa "Napredom", "Ratkom Mitrovićem", "Trudbenikom", "Planumom", "Hidrotehnikom", "Gošom", "Mostogradnjom".
Ako hoćemo da pomognemo građevinarstvu, onda treba da pomognemo tim firmama, da vidimo šta je njihov najveći problem, kako da dođu do referenci i kako da se vrate na ona tržišta koja su osvojena. Pre jedno mesec dana smo pričali o Alžiru, to je jedna od mogućih šansi za naš izvoz. Oni ne mogu, iako učestvuju na ovim projektima, to nisu nikakve reference. S jedne strane, mi pomažemo našoj građevinskoj industriji, uz sva ograničenja koja postoje i uz sva ograničenja koja će SSP nametati sa nemogućnošću da se beneficije za domaću privredu ostvare, ali za sve ključne objekte koji se grade u Srbiji, uz ograničenje da su pod međunarodnim kreditima pa važe neki drugi standardi, ali sve ključne prave inženjerske projekte i niskogradnju rade strane firme. Most kod Borče – Kinezi. Most na Adi – Austrijanci. Puteve – opet većinom strane firme. Naše firme mogu da budu samo podizvođači koji rade za most kod Beške.
Naše firme rade sa značajno manje sredstava, nemaju referencu, ne mogu da se pojave nigde u inostranstvu.
Kada se pričalo o ovom zakonu, ideja da se pomogne našoj građevinskoj industriji nije ideju koju mi ne možemo da podržimo, ta ideja kao ideja je nesporna, ali je pitanje na koji način se pomoglo. Mi nemamo nikakve finansijske elemente na osnovu kojih bismo zaključili, broj zaposlenih se nije povećao, industrijska proizvodnja, promet u građevinarstvu je ostao praktično isti, vrlo se malo se zida, a kada kažemo da se zida, treba da budemo svesni da se zida najviše u Beogradu i Novom Sadu. Najveće gradilište u Srbiji, pre svega je Beograd, drugo gradilište u Srbiji je Novi Sad, a sve ostalo je verovatno ispod 10%.
Pre nekog vremena smo raspravljali o Programu nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita koja 80 do 85% svih osiguranih kredita imaju ova dva grada. To je slika i Srbije i slika našeg građevinarstva.
Mi imamo razumevanja zašto ste predložili ovaj zakon. Smatramo da treba da skratite rok njegove primene sa dve na jednu godinu. Smatramo da treba ozbiljno razmisliti da li treba da važi za nove projekte ili samo da se završe započeti projekti. Smatramo da je izuzetno važno da se donese novi set zakona iz oblasti planiranja, izgradnje koji će značajno da popravi uslove za početak gradnje i gradnju. Takav set zakona će da pomogne našem građevinarstvu.
Druga stvar, koja nije stvar samo vašeg ministarstva, a vi ste resorno nadležni, to je da vidimo kako našim građevinskim firmama pomoći u nastupu u inostranstvu. Kada odemo u inostranstvo i razgovaramo o nekim poslovima, kada vas pitaju ko to može da radi, vi praktično nemate građevinsku firmu koja ozbiljno može da gradi na poslovima nisko gradnje, mislim da samo Putevi Užice rade nekoliko aerodroma u Rusiji ali nisam siguran. Postoji problem garancija, postoji problem uslova radnih dozvola i svega drugog na tim tržištima i to našeg građevinske firme bez pomoći naše zemlje ne mogu da urade. Ne postoji građevinska firma u svetu koja uspešno radi u inostranstvu bez pomoći svoje zemlje, ako ne nešto vaš zadatak onda je i to. U nama ćete uvek imati podršku i saradnika u tim stvarima.
Nismo srećni što će ova dva zakona u ovakvoj formi ostati da važe, ne mislimo da je to dobro, ali imamo razumevanja da ste to nasledili pre nekoliko meseci, stanje iz koga ne možete tako lako da izađete. O vašim rezultatima možemo da govorimo tek kada prođe dovoljno vremena i tek ono što ste vi započeli i vi završili, počne da daje rezultate. Ovo su sve nasleđene stvari, tako ih treba uzeti i mi ih tako i prihvatamo. Kažem još jednom, očekujem od vas puno toga u narednom periodu. Hvala.