Dame i gospodo narodni poslanici, ima stara narodna izreka – da mi je njegova pamet da malo odmorim glavu. To je moj komentar na izlaganje nekih kolega.
(Predsednik: Nemojte, gospodine Rističeviću, to je uvredljiv izraz. Molim vas, nastavite izlaganje po dnevnom redu.)
Nikoga nisam pomenuo, pomenuo sam samo narodnu izreku i ne morate da me molite.
Svakako ću glasati za ove garancije. Odmah bih na početku rekao da ministarka energetike nije tu, jer je u Beču i u poseti je energetskoj zajednici, koliko znam. Tek toliko da to kažem u uvodu.
Naravno, glasaću za ovu garanciju iz razloga što se ona odnosi na energetiku. Energetika je jedna od naših razvojnih šansi. Od tih 74 miliona, koliko znam, devet miliona je bespovratno i to je grant. Bilo bi greh ne glasati za to, posebno kada se radi o jednoj važnoj grani koja je perspektiva Srbije.
Ovde smo glasali za razne garancije. Nisam bio u prilici da glasam za garanciju za most. Taj most, koji vodi od jedne mesne zajednice u Beogradu do druge mesne zajednice, ovde je dobio garanciju, garanciju koja nije kao ova produktivna i taj most je poslužio da se prevedu žedni preko vode. Ničemu drugome nije služio. Na kraju, taj most će izaći 600 miliona evra.
Nama je bolje da zaboravimo garanciju koju smo dali od 150 miliona evra, da više ne dajemo nikakve garancije slične prirode. Bolje da taj most zaboravimo i da napravimo neki drugi jeftiniji, u blizini saobraćajnica, za nekih 20-30 miliona evra, nego da gradimo saobraćajnice zbog garancije koja je izdata u prošlom sazivu ove Skupštine. Na sreću, nisam bio u prilici da glasam za takvu vrstu garancije.
Koliko je to utrošeno mleka, hleba itd, sa tačnom preciznošću ne mogu znati. Svakako ću podržati energetiku, ali ne mogu da podržim u budućnosti neke garancije koje se budu odnosile na most.
Kako to da je glavni grad, kome smo dali te garancije, dužan 802 miliona evra, preko zakonom dozvoljene zaduženosti i za to neko mora da odgovara, a slušamo njegove sledbenike ovde kako nam drže moralne lekcije? Kako je to grad zadužen sa 802 miliona evra, a onaj ko vodi grad je milijarder, i to multimilijarder? U dinarima, to je preko 100 milijardi dinara od 2005. godine do danas, koje su zaradile privatne firme predsednik jedne stranke, koja je nekad vladala ovom državom i upropastila sve što je mogla da upropasti.
Da prevedem na jaja, da bi me razumeli, neko ko ima preko 100 milijardi, za period od 2005. godine do danas, zaradio je 10 milijardi jaja. Toliko o jajima i jajarama. Takođe, kada prevedem 100 milijardi na hleb i mleko, dobijem tri milijarde litara mleka, ili tri milijarde vekni hleba. Sa time možete da nahranite 30 miliona porodica godišnje. Pitaću tog čiku, koji je predsednik jedne važne stranke – čiko, jel sav ovaj 'lebac tvoj?
Što se tiče sledećih tačaka dnevnog reda, svakako ću podržati sporazum sa Belorusijom, iz razloga što, sem EU, a ovde ima velikih opredeljenja za pridruživanjem toj zajednici, nastaje i evro-azijska unija, koju trenutno čine Rusija, Belorusija i Kazahstan, a u budućnosti treba da se priključe i neke druge zemlje. To je velika šansa i za Balkan i za Srbiju, pre svega, zato što će, verujem, otvoriti šansa i za našu privredu, što će to uneti i dozu političke stabilnosti, globalne političke stabilnosti, što će se stvoriti na ovim prostorima dva bloka i što ćemo moći da biramo, i ne samo da biramo, već i da sarađujemo i sa jednom i sa drugom zajednicom. To je šansa za našu privredu, to je šansa za našu poljoprivedu, to je šansa za našu energetiku i nju treba svakako iskoristiti i na istoku i na zapadu, kao što predsednik Republike kaže – mi smo kuća sa dvoja vrata. To što je neko jedna vrata zalupio, to je njegova greška, nije naša.
Taj drugi sporazum treba da omogući da naš pošteni i čestiti narod konačno može da zaradi nešto u svojoj zemlji. Kako to da je naš narod vrlo vredan, cenjen svugde na zapadu i u inostranstvu, gde god radi je cenjen kao radna snaga, cenjen kao stručna radna snaga, samo u našoj zemlji ne može da ostvari ono što može da ostvari u belom svetu? To je stvar do političkog uređenja i stvaranja ambijenta u sopstvenoj državi, da ono što rade u drugim ekonomijama i u drugim državama, mogu da urade i u sopstvenoj državi. Našem narodu treba dati šansu.
Ovi pre nas su napravili državu bez ikakvih šansi za razvoj, bez ikakvih šansi za sadašnje i buduće generacije. Mi moramo da prekinemo to i moramo da uđemo u neku vrstu slave, da smo povratili čast i dostojanstvo ovoj državi, da omogućimo da naš narod konačno podigne glavu, podigne i svoju glavu i zastavu svoje države. Hvala.