Hvala.
Reč ima narodni poslanik Zoran Ostojić. Izvolite.

Hvala predsedniče.
Gospodine ministre, koleginice i kolege, da, reče gospodin Karić, duvaju novi vetrovi. U principu, jedina je dilema da li je to neki lahor ili povetarac, ili neka košava koja treba da promeni stvari u ovoj zemlji. Kad kažem promeni, mislim na novu politiku. Iako predstavnik SPS kaže da Srbija ne treba da bude autistična i izolovana, ako ministar kaže – mislio sam drugačije o ovome, ali sam promenio mišljenje, to samo ohrabruje.
Odgovornost za nekoga ko je 20 godina, ovo nije ništa lično gospodine Vučiću, niste vi jedini promenili mišljenje, govorim načelno, u politici, znači da ne samo u ovoj stvari, nego i u mnogim drugim stvarima je došao u priliku da promeni mišljenje.
Nije suština u tome, mnogo je lako ili nije lako, ali je lakše shvatiti da si grešio, promeniti mišljenje, to zaista ohrabruje. Mnogo je teže promeniti mišljenje drugim ljudima koji su te sledili tih 20 godina u pogrešnoj politici.
Najbolji dokaz je krvno srodstvo, vizantijsko pravoslavno srodstvo i politika Svetog Save na osnovu kojeg danas odlučujemo da šaljemo naše vojnike da se bore protiv gusara u Somaliji.
No, to je jednostavno refleks tog vremena i nadam se da će se promeniti. Gospodin Vučić je rekao da sa zemljama u čijim kontingentima učestvujemo, a to su većinom ili gotovo isključivo NATO zemlje, bez obzira da li su priznale ili nisu Kosovo, to su NATO zemlje, vojna saradnja je mnogo iznad političke, ili, da kažemo, politička kaska za vojnom. To je tačno i nadam se da će se to promeniti, zato što je to u našem interesu, u interesu državnom i nacionalnom, pre svega državnom jer državno je iznad nacionalnog.
Zašto? Zato što u nekim delima ove Vlade se vide elementi realizma, recimo kada je u pitanju Kosovo. Pričamo o novoj politici, ali čini mi se da, kada je u pitanju odnos sa NATO, tog realizma još uvek nema. Mnogi su se ovde danas zaklinjali u vojnu neutralnost. U redu, znam da je većina protiv članstva Srbije u NATO, da je to još rano, ali kao što ste u mnogim drugim stvarima promenili mišljenje, pozitivno, verujem da će doći trenutak kada će se i tu menjati mišljenje.
Ako ćemo mi realno da gledamo, nismo nikakvi izvoznici bezbednosti. Zar zahtev ministra pre neki dan, ministru odbrane Sjedinjenih Država da KFOR i NATO ostanu na Kosovu, znači da smo mi izvoznici ili da smo uvoznici bezbednosti, jer od tih trupa zavisi sigurnost Srba na Kosovu. Znači, budimo realni, da ne govorim NATO vojsku u Bosni, znači još uvek smo uvoznici. Bilo bi lepo da postanemo izvoznici.
Mi imamo u devet misija 110 pripadnika. Kada sklonimo Liban, gde je polovina ili više od polovine, to je zaista prilično jadno za srpsku vojnu tradiciju, koja nesumnjivo postoji, na koju su mnogi ponosni, mada poslednjih godina ili decenija, nema baš nečeg što bi bilo u toj tradiciji za ponos. Kada uzmemo da Makedonija samo u jednoj misiji ima 250 pripadnika, i to u borbenoj misiji, Crna Gora 90, a mi u devet ukupno 110, onda će biti jasno da u tome zaostajemo. Činjenica je da time jača ugled zemlje, kredibilitet zemlje, a ovoj zemlji je nesumnjivo to potrebno i to je na kraju krajeva gospodin Vučić rekao, kako je ko shvatio, šta sad znači kada dođu u Norvešku zbog samo dva doktora, kako nas drugim očima gledaju.
Ne moram ja da obrazlažem šta LDP misli o zakonima koji su na dnevnom redu, znate da smo za i da smo bili za, i da (ne razume se) što nas je sada više, ne mislim na gospodina generala Stojanović, on je ionako u Sablji postao šef vojne bezbednosti, a setite se tadašnje vlade, nudila je čak čini mi se 900 vojnika za Avganistan. Gde bi nam bio kraj, kada govorimo o ugledu zemlje, da se to stvarno desilo.
To je bilo, prošlo, tu smo gde smo. Znači, realizam ili elementi realizma kada je u pitanju NATO treba da postoje. Ne kažem, ne zagovaram da vi sada promenite odluku, ali moram da se osvrnem na to zaklinjanje na vojnu neutralnost iz proste činjenice što je to jedna, tj. pola rečenice u jednoj rezoluciji o Kosovu, a ne o vojnoj neutralnosti. Vi svi znate da vojna neutralnost košta mnogo više nego članstvo u nekom sistemu kolektivne bezbednosti.
Kada kažem – vojna neutralnost, mislim ozbiljna vojna neutralnost, koja od zemlje po sistemu odvraćanja brani tu vojnu neutralnost, kao na primer što je Švajcarska najmilitarističkija zemlja u Evropi, ali ona je dovoljno bogata da bude, i drugo, to treba drugi da priznaju. Mi smo okruženi NATO zemljama, koje su članice ili će uskoro postati članice i žele da postanu. S druge strane, ne mislite valjda da ćemo rešavati kosovski problem bez NATO.
Na kraju krajeva, NATO savez je mnogo širi savez od EU, zato što su njemu pored većine članica EU, i Turska, SAD, Kanada. Sa druge strane, članice NATO pakta od svog osnivanja među sobom, nikada nisu ratovale, zato je članstvo u NATO paktu apsolutno poslednji faktor trajnog mira i stabilnosti na Balkanu, gde svaka generacija ima svoj rat. Da nisu Grčka i Turska u NATO paktu od 50-e godine, do sada bi, svesni ste, ratovale na svakih deset godina.
To su neke stvari koje u ovoj raspravi treba reći, uz pohvalu da ljudi menjaju mišljenje. To nije ništa sporno, ali to malo realizma kada je u pitanju vojna saradnja je potrebno i nadam se da će ga ubuduće biti sve više. Svakako je za ohrabrenje činjenica da ako ministar kaže kako politička saradnja sa NATO zemljama zaostaje za vojnom, iz toga izvlačim zaključak da će se učiniti sve da ta politička saradnja stigne vojnu. Zato nemojte, ovo je jedan dobronamerni apel, praviti ni od koga neprijatelja.
Pohvaljujem predsednika Skupštine, i moramo da ga pohvalimo, koji je ceo dan danas na svom mestu. Ne mislim da je to zbog toga što je gospodin Vučić danas gost, ali moram da se osvrnem na činjenicu da kada smo glasali, to govorim zbog vas, gospodine ministre, na Odboru za spoljnu politiku o statusu posmatrača u Parlamentarnoj skupštini ODKB, ljudi koji su glasali protiv, rekli su, dajte da čujemo mišljenje ministra odbrane i ministra spoljnih poslova, da ova vaša želja da uđemo tamo ne naškodi ili ne ošteti, da ne mora gospodin Vučić da objašnjava nekome kada ode u Vašington ili kada ode u Berlin šta se to desilo.
Gospodine Vučiću, kada slušate i vaše poslanike, jedni pominju samo Rusko-srpski centar, humanitarni centar u Nišu, a preko ovoga prelaze, a drugi pominju samo ovo, a ovo ne pominju. Vidite da tu nekako dve politike egzistiraju. U tom smislu sam mislio da je odgovornost ne samo promeniti mišljenje, nego učiniti sve da oni drugi ljudi promene mišljenje.
Na kraju par reči o tom Rusko-srpskom centru, humanitarnom. Jedino što smeta i uvek smo otvarali to pitanje, mada znam da vi niste nadležni, na kraju krajeva. To je počela prethodna vlada i to je radio tadašnji ministar unutrašnjih poslova, sadašnji premijer i više je to policijska stvar. Radi se o jednom komercijalnom poslu iza koga svakako stoji politika. Činjenica je da mi ne znamo koliko to košta. Činjenica je da ne znamo, uprkos i ovom sporazumu, baš sve detalje toga. S druge strane, mi smo članica Partnerstva za mir, i to od 2006. godine, ako se ne varam.
Pod prošlom Vladom mi nismo Partnerstvu za mir dostavljali tzv. akcioni plan partnerstva, šta mi želimo od partnerstva da konzumiramo. Jedno od tih jela na jelovniku je i saradnja u vanrednim situacijama.
Činjenica je da smo članica Partnerstva za mir, činjenica je da tamo imamo mogućnost da sarađujemo u vanrednim situacijama, a da već nekoliko godina posle tog sporazuma se otvara i sada na kraju krajeva finalizuje ovaj centar. U redu, i prethodna Vlada i ova Vlada, to je kontinuitet. Gospodine Palaliću, ne znam gde ste našli diskontinuitet između dve vlade? Prethodni ministar je više bio direktor namenske industrije, ali to nije ništa sporno. Vi govorite i o vojno-ekonomskoj saradnji i to nije sporno, novac nam treba. Potencijalno tržište je tu. Naša namenska industrija je nekad bila dobra. Može da stane na noge, ali kada pričamo o novcu, onda moramo da pomenemo da novca nema, da su javne nabavke u vojsci velike.
Nisam stigao da pročitam Zakon o javnim nabavkama, koji je Vlada poslala. Nadam se da će, na primer, poverljive nabavke biti vraćene u zakon, jer, da vas podsetim, poverljive nabavke nisu unutar zakona regulisane. Uprava za javne nabavke nema nikakvu kontrolu nad poverljivim nabavkama. Tako je bilo do sada. Vi kažete da se borite protiv korupcije. Javne nabavke su jedan od izvora korupcije. Znate da su hitne nabavke i nabavke male vrednosti bile izvor korupcije. Videćemo šta će biti sa poverljivim nabavkama zato što je to skopčano i za Vojsku i za policiju i bezbednosne službe itd. S tim u vezi, ako ćemo da pričamo o novcu, tu bih voleo da čujem vaš komentar.
Jeste, nedavno je bio Rogozin, potpredsednik Vlade Ruske Federacije i odjedanput su lobisti počeli da zagovaraju kupovinu jedne eskadrile MIG-29. Mi smo doneli 2010. godine Strategiju nacionalne bezbednosti i iz toga Strategiju odbrane. Mislimo da, bez nekakve ozbiljne analize da li nam takav avion treba, da li nam treba pod tim uslovima, ne bi trebalo ulaziti u tako ozbiljne poslove, koliki god da je politički pritisak na Vladu jak, a verujem da jeste, jer MIG-ova fabrika je pred bankrotom. Ti avioni su spremljeni za Siriju. Iz poznatih razloga oni tamo neće otići, jer skoro da nema Sirije, a svakako im nije prioritet da kupuju avione, tako da mislim da uvaljivanje nekome ko nad kojim možeš da imaš uticaj nije na neki način ekonomski i politički opravdano, govoreći u kontekstu novog realizma prema NATO paktu, od koga zaista u ovom trenutku, bar na Kosovu, zavise naši građani. Hvala.

Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog jedinstvenog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika? (Ne)
Pre nego što zaključim zajednički jedinstveni pretres, za reč se javio ministar.
Reč ima ministar Vučić. Izvolite.

Pre svega bih želeo da u nekoliko rečenica komentarišem ono što su govorili narodni poslanici.
Što se tiče povećanja budžeta u Ministarstvu odbrane, za koji su se izjasnili više predstavnika različitih poslaničkih grupa, to je želja svakoga od nas, čini mi se, svakog normalnog čoveka u ovoj zemlji. To bi značilo povećanje budžeta i ostalih ministarstava i to bi značilo da imamo veće prihode ili da smo bili u stanju da značajno smanjimo rashode. Nažalost, u ovako teškoj ekonomskoj krizi budžet Ministarstva odbrane je usklađen sa ekonomskim prilikama. Nadam se da će ekonomski razvoj i sve ono što ćemo da učinimo u narednom periodu doprineti da budžet Ministarstva odbrane bude realno, a ne samo nominalno veći ili da ne budemo zadovoljni kao što smo danas zadovoljni činjenicom da realno nije manji u odnosu na prošlu godinu.
Kada o tome govorimo, pošto je ranije postojalo i zahvalan sam i gospodinu Mileniću i mnogima koji su danas o tome govorili, kod nas je u nekom prethodnom periodu postojao, možda krivicom svih nas ili nekih od nas, neka vrsta potcenjivačkog odnosa prema našoj vojsci. Ne želim da, kao što su to neki pre mene radili, se utrkujem u tome ko je lider u regionu, ko je najjači, ko je najslabiji, ko je ovakav ili onakav. Mislim da to nije ni za ozbiljne ljude, ni za ozbiljne vlade. Ono što pokazuju brojke, ono što pokazuje profesionalnost, opremljenost savremene tehnologije, oruđe, oružje, sve što nam stoji na raspolaganju, želim građanima Srbije i vama, poštovani narodni poslanici, da kažem da Vojska Srbije ima respektabilnu ulogu u celom regionu i da mi se čini da niko drugi ni na koji način, sem nas ponekad samih, ne pokušava da potcenjuje značaj i snagu Vojske Republike Srbije.
Želim da ukažem vama, pošto ste pominjali Višegradsku grupu, to je grupa četiri zemlje – Češke, Slovačke, Poljske i Mađarske, mi sa zemljama Višegradske grupe imamo veoma dobru saradnju i ne bih … Dakle, mi ne učestvujemo u njihovoj borbenoj grupi, niti je moguće to bez posebnog sporazuma koji bi odobrila Narodna skupština Republike Srbije, ali mi želimo dobru saradnju sa njima i želimo da iskoristimo, ne samo sa tom borbenom grupom, već i sa mnogim drugim borbenim grupama koje postoje ne tako daleko od nas, nije najneposrednije okruženje, ali ne tako daleko od nas i na drugi način, pre svega u smislu ekonomske koristi dodatne za Srbiju, mi želimo bazu Jug, i o tome smo razgovarali na više destinacija u svetu, da iskoristimo kao mesto gde će se obučavati pripadnici različitih zemalja za multinacionalne operacije.
To je za nas ogromna politička i ekonomska korist. U ovom trenutku imamo kapacitete za oko 1000 ljudi ako se ne varam, gospodine Jovanoviću. U bazi Jug naš plan i namera je da te kapacitete u narednom periodu povećamo, da napravimo najsavremenije i najbolja mesta za obuku vojnika koji idu ili će da učestvuju u multinacionalnim operacijama, ne samo srpskih, već koji će doći iz drugih evropskih i svetskih zemalja. Mislimo da je to jedna od veliki stvari koja bi i za jug Srbije, ali i za celu Srbiju mnogo toga značili.
Ne moramo i to je moja jedina rečenica na to, oprez razumem, ali ne moramo svemu da pristupamo sa tim apriornim ne, već da imamo neku vrstu blagonaklonijeg pristupa. Ako postoje problemi, onda će nam se problemi pokazati na koje ćemo moći da reagujemo.
Povodom master plana, gospodinu Stojanići da odgovorim, da će se uskoro završiti. Danas su radile nadležne komisije Ministarstva odbrane i uskoro će se završiti realni master plan. Imamo mnogo problema i sa vojnom imovinom i sa nekadašnjom vojnom imovinom. Danas imamo značajno manju armiju nego što smo imali u prethodnoj Jugoslaviji. Kada bih ulazio i objašnjavao kakve sve probleme imamo, deo skladišta smo ustupili MUP, a i dalje čuvari i obezbeđenje plaća vojska Republike Srbije i Ministarstvo odbrane Republike Srbije. Imamo mnogo takvih problema. Da ne ulazim i u odnose sa pojedinim lokalnim samoupravama, gde se neki ponašaju veoma odgovorno, negde neki ne, ali to je težak problem i verujem da će, nažalost i naredne godine u ovom istom periodu postojati taj problem ali se nadam u manjoj meri nego što je danas slučaj.
Što se tiče zavejanih puteva i naših aktivnosti, hoću da kažem da je to posao svih državnih organa. Kada dođe najteža situacija kao što je to bilo u prethodnim danima, onda na ulice izlazi vojska Republike Srbije, to je ta treća dimenzija, treći zadatak koji ima vojska Republike Srbije. Moram da kažem da sam zahvalan građanima koji su razumeli i trud vojnika i njihovu želju da pomognu građanima Srbije. Ne mogu da razumem komentare u javnosti, da imamo tenkove samo za to da izvlače kamione i ništa drugo sem zaleđenih puteva. Ne mogu da razumem zato što su to neodgovorni komentari, uzgred, ne bih da govorim, ali i tih tenkova imamo respektabilan broj, tako da još jednom govorim da ako već ne znamo dovoljno stanje u našoj vojsci, u onome što smo se svi danas složili, da predstavlja zajedničko dobro i nešto čime bi trebalo svi da se ponosimo, vojska Srbije ima sasvim dovoljan i veoma značaj broj tenkova i, da nije otvorena sednica ne bih imao problem pred narodnim poslanicima da kažem da vidite kolike su naše prednosti u odnosu na brojne zemlje u regionu.
Što se tiče namenske industrije, to je jedan od naših prioriteta. Tu imamo mnogo problema i to neću da krijem pred narodnim poslanicima. Nije naša namenska industrija danas ono što je bila u Brozovo vreme. Imamo i brojne probleme zato što je ta industrija bila na prostoru bivše Jugoslavije rascepkana, tako da su sve fabrike u stvari bile komplementarne i kompatibilne, onda vam jedan deo proizvodnje ostane u "Slavku Rodiću" u Bugojnu, jedan deo u "Đuri Đakoviću", jedan deo na nekom drugom mestu, ali da danas uspevamo da pravimo i da podešavamo sve ono što je ostalo na teritoriji Republike Srbije i da bude moguće da te proizvode izvezemo na strano tržište.
Ponekad imamo probleme sa činjenicom da neki ljudi u pojedinim fabrikama namenske industrije i ne žele dodatni posao da prime, nemamo dovoljno kapaciteta, negde imamo strahovito odgovorne ljude. Mislim da ćemo imati više posla i tog posla ima sve više i imaćemo za naplate u 2014. godini značajno veća sredstva, gospodine Mihajloviću. Dakle, ono što ste poredili za 2008. godinu, u 2014. godini ćemo imati mnogo više novca koji će se slivati na račune naših fabrika, naših kompanija. To nisu ugovori koje ćemo postizati sledeće godine. To su ugovori koji su već napravljeni, dolaze na realizaciju za naplatu 2014. godine i mislim da ćemo to dodatno uspeti da povećavamo. Očekujem 2015. godine mnogo više.
Što se tiče odnosa sa Ruskom Federacijom, imamo s jedne strane zamerke, a sa druge strane prenaglašenih pohvala. Naša rasprava ovde nije da li smo mi za Ruse ili smo za NATO. Naš posao je da vodimo politiku Republike Srbije za građane Srbije. Takvu politiku smo vodili i takvu politiku ćemo da vodimo. Hoćemo najbolje moguće odnose sa Rusima, hoćemo najbolje moguće odnose sa Amerikancima, hoćemo najbolje moguće odnose sa EU. To je politika koja je vodila, to je politika koju će da vodi ova zemlja. To je politika koja je u najboljem interesu građana ove zemlje.
Istovremeno, želim da vam kažem da po tom pitanju, koliko sutra ću putovati u Berlin, a za nekoliko dana imaću dug razgovor sa gospodinom Šojguom, prvo telefonski, a kasnije očekujem i njegov dolazak kao ministra odbrane, posle svega o čemu smo razgovarali sa gospodinom Rogozinom. To je politika za koju mislimo da donosi Srbiji, a svakako najmanje odnosi.
Ono gde imamo problem i gde moramo da obratimo pažnju, o čemu mnogi sa potcenjivanjem govore, a ja ne bih o tome sad sa potcenjivanjem, to su tzv. Kosovske oružane snage, ali o tome ne bih govorio pred ovolikim auditorijumom, iz nekoliko razloga. Pri svemu tome želeo sam da kažem da je i to bio jedan od razloga zbog čega sam u ime Vlade Republike Srbije, a ne u lično ime, tražio od gospodina Panete da vojnici KFOR ostanu na KiM da bi se garantovala puna bezbednost srpskom stanovništvu. Mislim da je to još jedanput ponavljam, odgovoran i ozbiljan potez.
Što se tiče bavljenja politikom 20 godina, mišljenja o promenama, o tome neću da odgovorim zato što je život taj koji nekada ne zavisi od nas, a donosi novine. Neko je mogao da misli jedno, ali padom Berlinskog zida se sve promenilo, pa da je neko bio pametan da je tog istog dana to razumeo, promenio bi mnogo toga. Onda biste mu rekli da je nedosledan i neprincipijelan. Prosto, kada život donese nešto na šta ne možemo da utičemo, normalno je da pratite realnost i da se u skladu sa tim menjate. Sa druge strane, da li ljudi to razumeju ili ne, želim da ukažem na tu činjenicu i to je moja jedina rečenica odgovora na ono o čemu je pričano o promenama mišljenja.
Dakle, da uz sve te promene mišljenja za neke od njih sami priznamo i kažemo, pošto niste mogli da mi nađete izjavu, jer nisam bio u ovom parlamentu, već sam sam rekao da sam promenio lični odnos i stav po pitanju učešća ili generalno odnosa prema učešću u multinacionalnim operacijama. Niko drugi taj moj stav nije mogao da primeti ili da čuje na bilo kojem drugom mestu. Dakle, i kada menjate mišljenje na takav način, ljudi to ne samo da razumeju, već pozdravljaju zato što to rade civilizovani, razumni i racionalni ljudi, a da je to tako, pokazuje podrška onima koji tobože nikada ne menjaju stavove, koji danas pet, šest ili sedam puta manji od nas, koji nismo ni upola tako dobri kao što su oni.
S druge strane, što se tiče starešinskog i vojničkog kadra, mi smo upravo tražili da se ide na parcijalnu popunu u Vojsci Srbije. nisam želeo da juče da reagujem na nekakve senzacionalističke vesti kao da neko iz ne znam kog razloga pravi dodatnu popunu u Vojsci Srbije. Uobičajena procedura. Tražimo 400 vojnika i u skladu sa tim ćemo popravljati tu strukturu, odnosno odnos starešinskog i vojničkog kadra.
Ono što želim da znate, takođe, i na tu činjenicu sam takođe ponosan, a to je da mi nemamo problem sa tim, a taj ste oglas mogli da vidite u listu "Odbrana", možete da vidite i na sajtu MOD, Ministarstvo odbrane. Prijavi nam se uvek pet do 10 puta više ljudi od onoga koliko nam je potrebno. To govori i o popularnosti Vojske Republike Srbije, to govori i o našem odnosu i to govori, ako hoćete, i o ljubavi našeg naroda prema vojsci, ali i o odgovornosti vojske prema našem narodu.
Još na kraju, izvinjavam se, gospodine Kariću, kod stručnih snaga na polju telekomunikacija, to je za neka druga ministarstva, ali hvala vam na toj informaciji, pa ćemo angažovati ljude.
Što se Kazahstana tiče, voleo bih da to ostane udaljenost avionska negde između četiri i pet sati odavde, da ne razmišljamo o raketama. Našalio sam se naravno na ono što ste vi rekli, razumeo sam, protivgradna. U svakom slučaju, ono što je važno, Kazahstan predstavlja jednu od itekako značajnih zemalja, kao i Azerbejdžan i mnoge druge zemlje sa kojima treba da sarađujemo.
To potcenjivanje mnogih zemalja, posebno afričkih i azijskih, u prethodnih 12 godina skupo je koštalo ovu zemlju, skupo da skuplje ne može da nas košta. Izgubili smo ogromne poslove koje smo mogli da imamo i na severu Afrike i na Bliskom Istoku i na Srednjem Istoku samo zato što smo imali takvu vrstu potcenjivačkog odnosa zato što su mnogi pojedinci, uopšte ne bih govorio o političkim strankama, mislili da je važno samo koliku će političku podršku da dobiju od pojedinih velikih zapadnih zemalja i ništa drugo. Ovde smo uvek imali širom otvorena vrata za ekonomsku saradnju.
Još jednom, čestitajući svima vama koji slavite slavu Sveti Nikola i svim građanima Srbije, hoću da vam kažem ono što sam juče dobio kao novogodišnji poklon od naših prijatelja iz Alžira, a to je da ćemo mi moći da angažujemo naše kompanije, naše firme da učestvuju u izgradnji čak 15.000 stanova za alžirsku vojsku. To je jedna od stvari koju ćemo tek da realizujemo u narednom periodu.
U svakom slučaju, vama mnogo hvala. Želim da kažem da sam, iako to verovatno nikom ne znači, veoma zadovoljan nivoom na kojem smo razgovarali kao politički protivnici. Inače, mislim da to u parlamentu možemo još da unapredimo, iako to neuporedivo bolje i civilizovanije izgleda nego u neko vreme i kad sam ja provodio u parlamentu i mnogi drugih. Hvala.

Zahvaljujem.
Zaključujem zajednički jedinstveni pretres o predlozima akta iz tačaka od 8. do 15. dnevnog reda.
Saglasno članu 87. stav 2. Poslovnika, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas produžiti rad i posle 18,00 časova, zbog potrebe da se predloženi akti iz dnevnog reda što pre usvoje.
Takođe, saglasno članu 27. i 87. Poslovnika Narodne skupštine, određujem redovnu pauzu u trajanju od jednog sata.
Sa radom nastavljamo u 17,00 časova. Hvala.
(Posle pauze.)