Nastavljamo sa radom.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički jedinstveni pretres o predlozima zakona po tačkama 21. i 22. dnevnog reda, a pre otvaranja zajedničkog jedinstvenog pretresa, podsećam vas da, prema članu 192, a shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe, o čemu ste detalje dobili u materijalu.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 192. stav 3, a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički jedinstveni pretres o Predlogu odluke o dopunama Odluke o utvrđivanju sastava stalnih delegacija Narodne skupštine Republike Srbije u međunarodnim parlamentarnim institucijama i Predlogu odluke o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije.
Predlagač ne želi reč.
Da li predstavnik predlagača, narodni poslanik Đorđe Milićević, želi reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Laslo Varga.
Vi ste ovlašćeni po ovoj tački? (Da.)
Izvolite.

Kao zamenik predsednika poslaničke grupe.
Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, govoriću o prvoj tački od ove dve. Formalno, ovde se radi o izmeni Odluke o utvrđivanju sastava stalnih delegacija Narodne skupštine Republike Srbije u međunarodnim parlamentarnim institucijama i radi se o formiranju stalne delegacije u Parlamentarnoj skupštini organizacije dogovora o kolektivnoj bezbednosti. To je predlog predsednika Narodne skupštine, a suštinski je predlog četiri poslaničke grupe – SNS, SPS, DSS i URS. Moglo bi se raspravljati o predloženim kandidatima, odnosno imenima, ali mislim da to ne bi bilo korektno i da to ne bi imalo ni smisla, stoga bih želeo da iskoristim ovo vreme koje mi stoji na raspolaganju da govorim o suštini, o odluci koja se krije praktično iza ove Odluke o potvrđivanju sastava ovih delegacija.
Ovde se radi o odluci sticanja statusa posmatrača u organizaciji dogovora o kolektivnoj bezbednosti. S obzirom na važnost i na delikatnost ove teme, mislim da ovo nije jedna obična odluka i nije ovo formiranje desete po redu stalne delegacije i u međunarodnim parlamentarnim institucijama, ovo je mnogo više od toga.
Naše ubeđenje je da ovu odluku razumemo tako, da je ovo jedna odluka o počinjanju procedure za pristupanje jednoj vojno-političkoj organizaciji, organizaciji dogovora o kolektivnoj bezbednosti. Da ne budem nejasan, ne mislim da ova odluka znači pristupanje, ali svakako znači jedan korak u tom pravcu.
Mislim da je red i da bi bilo dobro govoriti u nekoliko reči šta je organizacija dogovora o kolektivnoj bezbednosti, jer je praktično to suštinska tačka ovog dnevnog reda. To je jedna post-sovjetska vojno-politička integracija, osnovana 1992. godine. U toj organizaciji se pored Ruske Federacije, nalaze pet bivših članica Sovjetskog saveza – Belorusija, Jermenija, Kazahstan, Kirkizistan i Tadžikistan. U ovih 20 godina su i neke druge zemlje pristupale, pa istupale iz ove organizacije, ali u ovom trenutku, ova organizacija ima šest stalnih članica.
Možda najvažnija tačka u osnivačkom dokumentu ove organizacije jeste klauzula o uzajamnoj pomoći. Prema Povelji ove organizacije, u slučaju agresije na bilo koju državu članicu, ostale države članice se obavezuju da će pružati svu neophodnu pomoć, uključujući i vojnu, toj napadnutoj državi.
Koji su i koji bi bili mogući razlozi za donošenje ovakve odluke o tome, mogu samo da nagađam. Pretpostavljam da je bio pritisak, verovatno je pritisak bio nepodnošljiv, da se ova odluka na kraju donese. Ova inicijativa je inicijativa od pre dve godine i to je bila inicijativa SRS na kraju 2010. godine. Moram da kažem da se prethodna većina uspešno suprotstavila ovom pritisku i za vreme prethodne vladajuće koalicije, nije formirana ova delegacija.
Iz svega ovoga što sam rekao, proizilazi naš stav, a to je duboko neslaganje sa ovom odlukom. Sada ću pokušati da iznesem argumente zašto to tako mislimo. S jedne strane, imamo značajne zamerke na samu proceduru. Ova odluka se donosi bez ikakve javne, društvene rasprave, a radi se o sticanju statusa posmatrača u jednoj vojnoj političkoj organizaciji. Dakle, bez odluke o suštini, bez odluke o pristupanju ovoj organizaciji, pristupalo se formiranju delegacije pri ovoj organizaciji.
Ako bude rasprave na ovu temu, sigurno će se povlačiti paralela između NATO programa, Partnerstva za mir, odnosno Parlamentarne skupštine NATO i zbog toga želim da podsetim na okolnosti koje su prethodile pristupanju onom drugom programu, programu Partnerstva za mir, odnosno Parlamentarnoj skupštini NATO.
Razlika između ove današnje odluke i one odluke pre 10 godina je u tome što je formiranje delegacije pri Parlamentarnoj skupštini NATO prethodila i javna rasprava, i odluka tadašnjeg Vrhovnog saveta odbrane, i odluka Savezne vlade. Nakon toga se pristupilo formiranju delegacije pri Parlamentarnoj skupštini NATO. Ovo je što se tiče procedura.
Što se tiče suštine, važno je definisati šta znači svojstvo posmatrača i koja je to pozicija? To je pozicija koju u ovom trenutku ima jedna država, a to je Ukrajina. Mislim da postoje ogromne razlike između naše zemlje Srbije i Ukrajine. Ukrajina je bivša članica Sovjetskog saveza, nema potpisan Sporazum o pridruživanju sa EU, nema perspektivu članstva u EU i nije obuhvaćena procesom proširenja. Srbija je zemlja kandidat, pri kraju je proces ratifikacije SSP, a za nekoliko nedelja ili meseci, verovatno ćemo postati pridružena članica EU. To je ogromna razlika u odnosu na drugu zemlju koja ima isti status koji će Srbija imati nakon ove odluke.
Naravno, nismo se slagali kada se donosila odluka o vojnoj neutralnosti. Nismo se slagali sa tom odlukom i mislili smo da nije bila racionalna, ali razumeli smo emocije za te odluke. Ovu današnju odluku, moram da priznam, ni iz tog aspekta ne razumemo.
Zašto je ovo naše duboko neslaganje sa ovom odlukom, to ću pokušati sa daljim argumentima da potkrepim. Pre svega, to je u jednoj rečenici. Mogu da kažem da mislimo da Srbija ni po jednom parametru ne spada u red onih država o kojima sam govorio, a koje čine organizaciju dogovora o kolektivnoj bezbednosti.
Sada ću izneti i neke konkretne dodatne argumente koji se tiču ove odluke. Pre svega, postoje dva dokumenta, Strategija o nacionalnoj bezbednosti i Strategija odbrane koju se Skupština donela krajem 2009. godine. Te odluke Narodne skupštine mislim da su obavezujuće. U tim dokumentima npr. u Strategiji nacionalne bezbednosti stoji da je RS opredeljenja na osnovama evropske spoljnopolitičke orijentacije i izgrađuje svoju sopstvenu bezbednost na tome, što je čini pouzdanim partnerom u tim odnosima. U Strategiji nacionalne odbrane pojam – evropske spoljnopolitičke orijentacije, saradnja sa NATO sa Partnerstvom za mir se pojavljuje na velikom broju mesta, a ni jednom rečju se ne spominje u Strategiji nacionalne bezbednosti ni saradnja sa Ruskom Federacijom u ovoj oblasti, ni organizacija dogovora o kolektivnoj bezbednosti.
Sa druge strane pouzdanosti odnosno svojstva pouzdanog partnera, mislim da vredi reći da je najvažnija dugogodišnja vojna akcija ove organizacije bila u blizini Azerbejdžanske granice na teritoriji Jermenije. Ta vojna akcija je imala jasnu poruku Azerbejdžanu u odnosu na oblast Karabaha i ta poruka je značila jedno upozorenje da Azerbejdžane ne pomisli reintegraciju te oblasti. Zašto je to važno? Zato što će se za nekoliko nedelja ili meseci pristupiti potpisivanju sporazuma o strateškom partnerstvu upravo sa Azerbejdžanom i ne mogu da razumem ili mi je nejasno da li je neko vodio računa o ovim aspektima ove današnje odluke.
Sa druge strane u Strategiji odbrane stoji da je RS spremna da svojim angažovanjem u aktivnostima evropske bezbedonosne i odbrambene politike i učešćem u NATO programu Partnerstvo za mir jača sopstvenu bezbednost. U Strategiji odbrane se pojavljuje evropska bezbedonosna i odbrambena politika i NATO program partnerstva za mir, a upravo Strategija nacionalne bezbednosti predstavlja ulaznu osnovu za izradu strategije spoljne politike. Ukoliko je u toku promena strateškog pravca onda bi prvo trebalo pristupiti izmeni Strategije o nacionalnoj bezbednosti, odnosno o Strategiji odbrane, logički se nameće pitanje – zašto se ovo danas dešava kada ova organizacija postoji 20 godina? Bilo je dovoljno vremena nrp. Tokom 90-tih ili između 2004. i 2007. godine da se ova odluka donese. Zaista me interesuje razlog – zašto se donošenju ove odluke pristupa sada?
Pored ovoga o čemu sam govorio mislim da Srbija ne bi trebalo da ima i deli u mnogim aspektima sistem vrednosti ovih zemalja koje čine ovu organizaciju. Navešću neke parametre. Prema slobodi medija, to je podatak "Vidon hausa", Srbija je delimično slobodna zemlja. Nalazi se na 77 mestu. Ni jedna članica Organizacije dogovora za kolektivnu bezbednost ne spada čak ni među delimično slobodne zemlje kada se radi o medijskim slobodama. Što se tiče stanja demokratije, Srbija je prema istoj toj organizaciji jedna nepotpuno konsolidovana demokratija, ali je konsolidovana demokratija. Sve članice Organizacije dogovora za kolektivnu bezbednost su prema istom istraživanju autokratski režimi. Mislim da je to jedan izuzetno važan razlog zašto ne bi trebalo da bude danas ova odluka doneta.
Još jedna stvar je veoma interesantna. U članu 4. Povelje ove Organizacije dogovora kolektivne bezbednosti stoji da ona promoviše demokratski svetski poredak. Želim da skrenem pažnju da ovih šest država članica postoje samo dve koje su u protekloj deceniji promenile svoje lidere. Postoji država čiji je predsednik izabran 1990. godine. Toliko o promovisanju demokratskog svetskog poretka. Što se tiče korupcije, Srbija je sa ovim nivoom korupcije na 80 nivou prema podacima "Transparens internešnl". Države članice ODKB zauzimaju mesta od 105 do 157 na istoj ovoj rang listi.
Što se tiče BDP, naš BDP u 2010. godini je iznosio 5.200 dolara. Prosek od ODKB je 5.000 dolara, a prosek država članica NATO je 30.000 dolara. To je isto jedan podatak koji bi trebao da se uzme u obzir kada se donosi odluka o početku procesa integracije u jednu ovakvu organizaciju. Očekivani životni vek u Srbiji je 73,7 godina, a u ODKB je 69,5 godina, a u NATO 77,8. Skoro jednu deceniju duže žive u onim državama koje pripadaju NATO.
Danas je već bilo reči o geografskoj poziciji Srbije i država članica ODKB. Najbliži glavni grad u ovim državama je Minks vazdušnom linijom 1.130 km, a svi dobro znam da su neki glavni gradovi država članica NATO na 330 km od glavnog grada Srbije. Bilo je reči među argumentima koji podržavaju ovu odluku o paralelama između Parlamentarne skupštine NATO i verujem da će o tome predlagač govoriti ako bude replike. Postoji jedna ogromna razlika između Parlamentarne skupštine NATO i ove organizacije, a to je u tome da je cilj Parlamentarne skupštine NATO unapređenje odnosa sa državama Balkana, Kavkaskog prostora Rusije, Ukrajine i mediteranskog dijaloga. Cilj ove organizacije ne može da bude unapređenje saradnje sa evropskim državama jer ni jedna država članica EU, ni jedan kandidat, ni jedan potencijalni kandidat nema ni svojstvo posmatrača u ovoj organizaciji.
Tu sam stigao i do ključnog problema, a to su evropske integracije. Kako može ova odluka da bude u skladu sa prioritetom Vlade, sa ubrzanjem procesa evropskih integracija? Evropska unija ima veliki broj zajedničkih politika između ostalog i zajedničku spoljno-bezbednosnu politiku, odnosno zajedničku bezbedonosnu i odbrambenu politiku i tu države članice buduće imaju jasne obaveze. U članu 32. Ugovora o EU stoji da svaka država članica pre preduzimanja bilo koje obaveze koja može uticati na interese unije dužna je da se savetuje sa ostalim članicama. To naravno nije formalno obaveza Srbije jer nismo mi država članica. To mi je poznato, ali je ipak na mestu pitanje – da li se iko konsultovao sa EU povodom ovog pitanja?
Sa druge strane, govorio sam o klauzuli o uzajamnoj pomoći u osnivačkom aktu ODKB. Ista ta klauzula postoji u članu 42. Ugovora o EU. Kako može jedna zemlja da bude ili da pokušava da bude u dve organizacije koje imaju isti cilj, ali čije se članstvo u smislu članica država ni u jednom parametru ne poklapa? Pored toga, prema pravnim tekovinama EU u oblasti spoljne i bezbedonosne politike države članice su obavezne da se pridružuju saopštenjima EU, da uzmu učešće u akcijama EU i da primenjuju svaku usvojenu restriktivnu meru. U tom smislu se Srbija pridružila restriktivnim merama prema Belorusiji, prema jednoj članici ODKB.
Mislim da je nekorektno pokušavati integraciju u pravcu jedne organizacije u kojoj imate državu članicu protiv koje mi primenjujemo sankcije. Pored toga, u članu 37. Ugovora o osnivanju EU države članice su obavezne da u međunarodnim organizacijama, gde ne učestvuju sve države članice, država članica koja učestvuje zastupa interese i održava stavove EU. Tu je aktuelan primer sa kojim se može dokazati neodrživost pravca, pokušaja da Srbija ide i u jednom i u drugom pravcu.
Naime, pre nekoliko dana je Evropski savet doneo zaključak u kojem, između ostalog, stoji jasna podrška sirijskoj opoziciji. Mislim da je svima nama poznato da ODKB, Organizacija dogovora za kolektivnu bezbednost, upravo u Siriji podržava vladajući režim. Sada zamislite situaciju kada Srbija bude u statusu posmatrača učestvovala u parlamentarnoj Skupštini ove organizacije, kada ovo pitanje bude stavljeno na dnevni red, kako će se izjašnjavati. Kao kandidat za članstvo u EU ima obavezu da zastupa interese EU. Kao posmatrač i verovatno budući član ove druge organizacije, verovatno bi trebala da deli stavove te organizacije.
Dakle, sve u svemu, time ću zaključiti. Nadam se da sam uspeo da navedem dosta ili puno argumenata koji govore o tome da je sedenje na dve stolice nemoguće. Lepo je govoriti o tome da je potrebna saradnja sa svima, da treba pokazati otvorenost, ali u ovom slučaju, kada se radi o ovom pitanju, zajednička bezbedonosna i spoljna politika EU je konkurentna ili je ODKB konkurentska organizacija ovoj zajedničkoj politici EU. Jednostavno ne može jedna zemlja da bude i u jednoj i u drugoj organizaciji. Nije slučajno, time ću završiti, još jednom želim da podvučem, da nijedna ni država članica, ni kandidat, ni potencijalni kandidat za članstvo u EU nema ni status posmatrača i ne razmišlja o tom statusu u ovoj organizaciji. Dakle, iz svih ovih razloga smo protiv formiranja ove delegacije. Hvala.

Reč ima predlagač, mr Nebojša Stefanović. Izvolite.

Hvala. Moram da kažem da sam danas tokom rasprave i ne samo u ovom trenutku kada govorimo o ovoj tački, nego i u toku rasprave o prethodnom setu, dosta slušao o temi za koju mislim da je shvataju suviše dramatično. U ovom trenutku imamo status pridruženog člana u parlamentarnoj skupštini NATO, iako Srbija nije uvek imala lepa i pozitivna iskustva sa NATO paktom , odlučili smo da kao Narodna skupština pristupimo ovoj parlamentarnoj dimenziji želeći da pokažemo da Srbija brine i o svojim strateškim interesima.
Želimo da pristupimo u statusu posmatrača formiranjem parlamentarne delegacije pri ODKB. Znači, da budemo posmatrač u jednoj organizaciji koja takođe ima za svoje ciljeve očuvanje mira na prostorima na kojima organizacija deluje i širenjem demokratije. Ono što je važno, mislim da svi treba da shvate da Srbija, barem kako ja vidim, ne treba da zastupa ni ove, ni one ciljeve, nego svoje nacionalne interese. Srbija ne treba da se stalno vodi nekim tuđim idejama, nego onim idejama koje dovode do toga da naši građani žive bolje, da naši građani uživaju bolju zaštitu, da naši građani od našeg delovanja imaju korist.
Znate li koja zemlja se danas najmanje pominjala tokom naše rasprave – Rusija. To ime uglavnom niko ne spominje. Spominje se Kazahstan, Belorusija, ali Rusiju nekako svi izbegavaju da kažu. Da, Rusija je čelna država ovog saveza. Da li smo bežali u prethodnim godinama od ekonomske saradnje sa Rusijom? Da li smo bili gadljivi na novac i na sporazume, kredite, na druge sporazume sa Rusijom kada smo razmišljali o tome? Da li su nam tada ti režimi bili autokratski, neprihvatljivi? Mislim da nisu. Mislim da smo tada razgovarali na neki drugi način.
Amandmanom koji je podnela, kao predstavnik predlagača mogu da kažem, DS predlažu svog člana u ODKB. To sam prihvatio. Oni će imati svog predstavnika. Ova Skupština će sa najvećim brojem poslanika učestvovati. Oni predstavljaju dvotrećinski sastav parlamenta Srbije, što pokazuje da postoji određeno raspoloženje čitavog parlamenta Republike Srbije da učestvuje u ovoj organizaciji.
Time ne isključujemo učešće u evropskoj odbrani i strateškom pravcu Srbije ka EU, ni na koji način. Samo želimo da Srbiji pružimo dodatne mogućnosti, da bude bolje zaštićena, da bude bolje prezentovana i da u statusu posmatrača posmatra. Voleo bih kada bi Srbija bila u statusu posmatrača u svim mogućim organizacijama. Zašto? Šta to šteti Republici Srbiji, ako imamo dovoljno novca da te ljude pošaljemo da razgovaraju, prate rad? Mislim da to nije problem za građane Srbije. Mislim da je to veliki plus za nas. Ako bi se vodili logikom da ne možemo da sarađujemo sa zemljama, gde ljudi žive kraće nego u Srbiji, onda ne bi mogli da sarađujemo sa mnogim drugim državama.
Kada bi se Nemačka vodila, koja je inače i najbliži partner Rusije, 55% ekonomskog obima saradnje imaju sa Rusijom, tim principima, oni sa Rusijom ne bi sarađivali u narednih 50 godina. Nemačka inteligentno zastupa svoje nacionalne interese, sarađuje sa Rusijom gde god joj to odgovara, čak u mnogo većem obimu, nego Srbija danas. Ona shvata da je to strateški interes nemačke države i nemačkih građana. Srbija mora na takav način da zastupa svoje nacionalne interese. Republika Srbija mora da se osvesti i da počne da prati samo svoje nacionalne interese i da štiti ono što je nacionalni interes Republike Srbije.
Mislim da je naše učešće u statusu posmatrača, što je za stepenicu niže od našeg učešća u parlamentarnoj Skupštini NATO, mi imamo mogućnost da dodatno zaštitimo interes građana Srbije i imamo mogućnost da pokažemo da je Srbija zaista okrenuta ka istoku i ka zapadu. Nama treba novac koji možemo da dobijemo od zemalja sa istoka i novac i tehnologije koje možemo da dobijemo od zemalja sa zapada. Čvrsto zastupamo našu tezu da želimo da idemo u EU. To je politika ove vladajuće većine.
Znam da se to uvek pokušava osporiti na neki način, ali vam to ponavljam. Ono što je interes Republike Srbije u ovoj delegaciji, mislim da treba da bude jasno iskazano. Taj princip vojne neutralnosti za koju se Srbija zalaže, potpuno stojimo na tome. Mislim da mi nikada ne treba da budemo ni formalni član NATO, ni član ODKB, dovoljno je da smo u statusu posmatrača ili pridruženog člana u parlamentarnoj dimenziji sasvim jasno ističe našu privrženost vojnoj neutralnosti. Ne želimo da se stavimo ni na čiju stranu.
Srbija je suviše mala da bi ona pravila balans i ona odlučivala šta će biti ovamo ili onamo. Srbija vodi računa o svojim nacionalnim interesima i mislim da pristupanjem ovoj organizaciji ide u pravcu toga da imamo širu osnovicu, da pokazujemo veću širinu za građane Srbije, da pokazujemo da brinemo, kao i Nemci, kako sam naveo, o tome da kada sarađujemo sa Rusijom imamo dobrog prijatelja tamo i da kada sarađujemo sa Nemačkom imamo dobrog prijatelja i tamo i da za naše građane obezbedimo jednu dugoročnu stabilnost i sigurnost. Mislim da je ovo bio cilj i mislim da će se na takav način, nadam se, najveći broj narodnih poslanika odnositi. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Laslo Varga. Izvolite.

Samo kratka replika o nekoliko stvari.
Dakle, sa saradnjom se u potpunosti slažem. Nemačka je odličan primer. Da li Nemačka ima aspiracije da postane ili da ima status posmatrača u ovoj organizaciji? Ukoliko da, ni mi nećemo imati ništa protiv. Ali, ne postoji ni jedna članica EU, ni jedan kandidat, ni jedan potencijalni kandidat koji bi imao takve aspiracije.
Što se tiče Parlamentarne skupštine NATO, i o tome sam govorio, postoji ogromna razlika. Cilj Parlamentarne skupštine NATO je saradnja upravo sa ovim državama. Cilj ove organizacije ne može da bude saradnja sa evropskim državama, sa članicama EU, jer u ovoj organizaciji nema i neće biti članica EU. Druga ogromna razlika između Parlamentarne skupštine NATO i ove organizacije jeste što je, između ostalih, i Rusija, odnosno Jermenija ima status pridružene članice u Parlamentarnoj skupštini NATO. Sa druge strane, u programu Partnerstva za mir učestvuju sve države članice ove organizacije, ODKB. Još jednom ponavljam, ni jedna članica EU, ni jedan potencijalni kandidat nema tu želju, odnosno nameru.
Pre nekoliko meseci je bila rasprava o izmenama Zakona o Narodnoj banci. Mislim da su neki poslanici dokazali da se razumeju u evropske integracije. Tvrdim vam da je, ne ova odluka, nego ovaj pravac u suprotnosti sa ciljem da Srbija u jednom trenutku budu deo zajedničke evropske bezbednosne i odbrambene politike. U ovom trenutku se vode velike rasprave oko toga u EU. Naredne godine u decembru će Evropski savet imati jedan samit samo o ovoj temi, o nastavku saradnje u ovoj oblasti.
Ukoliko ovo ne razumemo i na ovaj način idemo u suprotnom pravcu, onda sigurno samo otežavamo naš proces evropskih integracija, koji je i ovako izuzetno težak zbog nekih drugih razloga.

Hvala.
Reč ima mr Nebojša Stefanović. Izvolite.

Kao što sam rekao, vi jeste formalno u pravu da Nemačka danas nije u ovoj organizaciji. Ali, da vam kažem, mnoge zemlje nisu bile u različitim organizacijama u različitim fazama njihovog postojanja. Kada je to odgovaralo njihovim nacionalnim i strateškim interesima, onda su tim organizacijama i pristupale. Da je neko 1999. ili 2000. godine izneo tezu da treba da pristupimo NATO ili Parlamentarnoj skupštini NATO, nisam siguran da bi ta ideja bila široko i dobro prihvaćena ni u parlamentu, ni među narodom. Menjaju se vremena. Vremena su takva da moramo da brinemo o svojim nacionalnim interesima. Predugo smo imali samo stav da mi budemo veći kritičari nego neko drugi.
Ovo je na dnevnom redu već nekoliko dana. Nije tajna da će Srbija formirati ovu parlamentarnu skupštinsku delegaciju. Nisam čuo još nigde kritiku sa strane, da je neko rekao da Srbija, niti bi valjda bilo primereno da nas neko kritikuje na takav način, ali čini mi se da nekad sami sebi uvodimo veću autocenzuru nego što je to potrebno. I dalje mislim da je ovo dobar potez za Srbiju i za građane Srbije. Mi ovde ulazimo u statusu posmatrača. Ako Republika Srbija ikada bude procenila da je učešće u bilo kojoj parlamentarnoj skupštinskoj delegaciji, što stvarno mislim da će biti nemoguće, ali recimo da procenimo svi zajedno da to nanosi štetu bilo kom interesu građana Srbije, bilo da je to NATO ili ODKB, biću prvi koji će da glasa da iz te parlamentarne skupštinske delegacije istupimo.
Sve vas pozivam da pratimo šta je od nacionalnog interesa za građane Republike Srbije i za Republiku Srbiju i da to bude osnovna ideja vodilja kada razgovaramo o bilo kakvoj odluci koju donosi ova Narodna skupština.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Laslo Varga, replika. Izvolite.

Još jedna replika, zaista kratka i neću više.
Govorili ste o nacionalnim interesima i o tome sigurno treba voditi računa, ali verujem da treba voditi računa i o tome kakvoj organizaciji pristupamo ili pri kojoj organizaciji se formira ova delegacija.
Verujem da vi, gospodine predsedniče Skupštine, znate šta se dešava u tom regionu, u Siriji, u Iranu itd. Ako to znate, onda morate znati i da postoje jasne aspiracije da možda naredna članica ove organizacije, punopravna članica bude upravo Iran. Zamislite onu situaciju u kojoj ćemo biti, makar u statusu posmatrača, u istoj organizaciji u kojoj će biti ova država o kojoj sam govorio, a koja je sigurno za EU i sa aspekta ekonomske saradnje neprihvatljiva.
Tako da, nemam iluzija da će se ova odluka doneti i da će se ova delegacija formirati. Nije ovo, inače, i o tome sam govorio, inicijativa od pre nekoliko nedelja. Ovu inicijativu su u Skupštini podneli poslanici SRS u decembru 2010. godine. Oni su insistirali na formiranju ove delegacije, a prethodna vladajuća većina se uspešno suprotstavljala formiranju ove delegacije. Nažalost, na našu žalost, naravno, vaše je pravo da se sa ovim slažete, ova delegacija će se u danu za glasanje oformiti. Hvala.