Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite.

Izgleda mi, da mi ili ne čitamo isti predlog zakona, ne znam, kaže se u tački 4. – kod dodatnih isporuka dobara od prvobitnog dobavljača. Znači, kod dodatnih isporuka, mora nova, ne za već ugovoren posao, on je završen. Ovo je dodatni posao po onim uslovima, pod kojima je dobijen prvobitni, o tome se radi.
U tački 5, koji nisu bili uključeni u prvobitni projekat, dešava se, život je takav, ali ne može da bude da se zaključi ugovor, pa usled nepredviđenih okolnosti idemo na 25%, jer su se navodno povećali troškovi istih radova. To je do sada bila zloupotreba. Umesto da se ide na raskid ugovora i ponovni postupak javne nabavke, kažu, sada je poskupeo bitumen. Zato ćete dva puta skuplje da platite, odnosno 25%, zato što u trenutku zaključenja ugovora je bila niža cena. Toga više nema.
Da stvar bude još gora, tada ostavilo se kao diskreciono pravo, ne komisije koja je sprovodila postupak javne nabavke, nego diskreciono pravo rukovodioca koji je imenovao komisiju. U ovom zakonu toga više nema, i zato očekujemo te uštede. Nemojte, novi radovi su – novi radovi, nova oprema je – nova oprema. Možda pod starim uslovima, ali ograničenje je do 15%. Oni famozni aneksi, koji su bili, znači to je bilo za jedan isti posao, platite 25% skuplje, nego što je dogovoreno. U tome je suštinska razlika.

Hvala.
Reč ima gospodin Đurić, replika. Izvolite.

Nije ovde u pitanju da li je nova roba ili usluga, nego, kako ste vi sami rekli, uvećani troškovi, to se do sada rešavalo, da li je tako?
Kada se uvećaju, kada neko traži ili kada je tražio po dosadašnjem zakonu uvećanje, zbog novonastalih troškova koji se nisu mogli predvideti u trenutku obavljanja javne nabavke, odnosno zaključenja ugovora, da li je tako, ti troškovi su rezultat pružanja nekih usluga.
Vrlo plastično, to je najčešći slučaj, da li je tako? Naše ulice se kopaju šest, sedam, osam puta, svako preduzeće radi u nekom svom ritmu i tako su se do sada uvećavali troškovi javnih nabavki ili kad se raskopa ulica, otkrije se odjednom nešto što se nije moglo predvideti.
Da biste sanirali taj novonastali problem, vi imate, vi pružate novu uslugu, onaj ko obavlja taj posao. Na osnovu toga, fakturiše uvećanu cenu. Na osnovu toga su do sada uvećavani troškovi. Vi ste naveli jedan drugačiji primer, on je ipak bio retkost u dosadašnjoj praksi.
Evo konkretan primer, da li će po ovom zakonu biti moguće da se ponovo desi ono što se dešava, sudeći po svedočenju medija što se desilo nedavno, a to je masovna praksa, kao što znate da je, u Elektromreži Srbije, koliko mi se čini, isključena, i to se i ovim zakonom radi, postupci javnih nabavki, kada posao za korisnika budžetskih sredstava, javna preduzeća, državna, itd, obavlja povezano lice? Znate da se onda u praksi dešavalo da samo formalno posao dobije povezano lice, a da je onda zapravo podizvođač, suštinski izvođač celog posla, ili najvećeg dela posla, neka druga kompanija.
Vi imate u jučerašnjim i današnjim medijima svedočenja iz Elektromreže Srbija, odnosno, jednog od njihovih zavisnih preduzeća, da je posao bio dogovoren, neposredno sa nekim privatnim izvođačem, a da se onda zavisno društvo Elektromreža Srbije samo pojavilo da bi svojom ponudom pokrilo taj zakonski uslova da nema javne nabavke i ugradilo se za 5%. To kažu učesnici u postupku, morali su i oni da uzmu neku proviziju. Da li će to biti moguće po ovom zakonu?

Hvala.
Reč ima gospodin Arsić. Izvolite.

Neće biti, baš je jedan od razloga što donosimo ovaj zakon, taj. Znate, povezana lica, u redu, može da bude osnivač jedan ogranak Elektroprivrede i da ima povezano  lice, ali to povezano lice ako raspolaže sredstvima koja su nastala na osnovu vršenja javnih poslova ili iz budžeta Republike Srbije, mora isto da raspiše javnu nabavku. Ne može ono zato što je povezano lice da troši ta sredstva kako hoće. Onaj ko je izvođač, ne mora.
E sad, baš je u ovom zakonu predviđeno, a dešavalo se da podizvođač daje nepovoljniju ponudu od izvođača radova, a onda bude angažovan kao podizvođač, kako to? Kako mu se sada isplati u postupku dobijanja posla, odnosno javne nabavke, nije dao najpovoljniju ponudu, a onda mu se isplati da bude podizvođač za mnogo manje novca, u čemu je onda problem? U dogovoru. Toga više nema. Samo do 50% može podizvođač da bude. Svi ukupni podizvođači ne mogu više od 50% da budu u jednom predmetu javne nabavke.
Ja sam svedok bio. Tri preduzeća, neću da ih imenujem, sva tri dobijaju, istu delatnost imaju, pa su se valjda toliko uplašili da neko nekoga ne prevari, pa gde je prvo preduzeće izvođač, drugo je podizvođač, gde je drugo preduzeće izvođač, treće je podizvođač, gde je treće izvođač, prvo je podizvođač. Tako u krug, da neko nekog od njih ne prevari, zajedno sa onim ko je naručio javnu nabavku. Toga više nema, tu su te uštede.
Kako ćemo da objasnimo, postavlja se pitanje, da li je to stvarno moguće da budu tolike uštede? Evo, požarevačka Direkcija za izgradnju, spomenuću to javno preduzeće, 2007. ili 2008. godine, ulice bliznakinje, ista površina, ista dužina, ista širina, isti obim radova, isti kvalitet podloge, a razlika tri puta. Ko je onda tu lud? A sve je bilo u skladu sa zakonom, sve, ali je bio loš zakon.
Hajdemo sada da ispravimo zakon. Mislim da, rekao sam, ne postoje savršeni zakoni, neko je rekao da će biti šteta ako se ovaj zakon pokaže lošim, pa ga budemo menjali. Šteta će biti ako se pokaže lošim, a u to budite uvereni da neće biti loš. Da li će trebati da ga menjamo, neke su procene, verovatno hoćemo, da bi bio još bolji, jer u primeni zakona, videćemo, gde je možda i napravljena neka greška. U svakom slučaju, evo, imamo vremena i do rasprave u pojedinostima da vidimo te amandmane koje ste podneli i da ih razmotrimo i zašto ne, ako su stvarno u svrhu popravljanja zakona, i da ih prihvatimo.

Hvala.
Gospodine Đuriću, molim vas da odustane od replike da bismo omogućili drugima.
Nećete da odustanete? (Ne.)
Izvolite, ali ovim zatvaram krug replika.

Pogrešno su protumačeni, mislim da gospodin Arsić u jednom delu nije dobro razumeo pitanje, zbog toga sam se javio. Dakle, ja sam mislio na situaciju kada državna kompanija želi, na primer, da izgradi trafostanicu. Njeno rukovodstvo se neposredno dogovori sa nekom privatnom kompanijom da to uradi po određenoj ceni, a onda da bi se izbegao postupak javne nabavke, posao se formalno poveri povezanom licu, odnosno zavisno društvu državne kompanije i nema postupka javne nabavke, pa se na onu cenu koja je ugovorena sa privatnim izvođačem, još ugradi i procenat za ovo zavisno društvo. To je problem i to ovaj zakon ne rešava, nema veze da li je na 50% ograničen udeo podizvođača ili nije. Znate, u tim velikim poslovima, 50% je nekad nekoliko desetina ili čak nekoliko stotina miliona.
Slažem se sa vama da je važno da nema dogovaranja. Zato sam vas i pitao na početku zašto ste glasali za zakon o nastavku primene Zakona o pomoći građevinskoj industriji, kojim se omogućava upravo to, neposredno dogovaranje države i odabranih građevinskih firmi, gde se one u krug pojavljuju kao izvođači, podizvođači, pod-podizvođači, itd, itd. Zato je taj zakon toliko problematičan, zato smo mi bili toliko protiv njega, zato što on za sebe vezuje 200 miliona evra budžetskih sredstava. Vi ste u istom danu kada ste predložili ovaj zakon, kada mi govorite o uštedama, o sprečavanju zloupotreba u postupcima javnih nabavki, suspendovali javne nabavke za tako važnu oblast. To je ono što je bila suština moje primedbe. Iz onog što ste vi rekli, ja zaključujem da možda niste do kraja shvatili značaj zakona za koji se danas glasalo.
Naravno, nisam toliko naivan. Gospodine Arsiću, znam da ste savršeno dobro shvatili šta znači taj zakon i da će u tom segmentu zloupotrebe i u budućnosti biti omogućene, a da će one formalno biti u skladu sa zakonom.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Milorad Mijatović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana potpredsednice, pred nama je jedan od vrlo važnih zakona, a to je Zakon o javnim nabavkama. Dugo smo ga očekivali. Želeli smo da bude mnogo ranije, a došao je sada.
Zašto je on važan? Govorim o jednoj opštoj pojavi. Mislim da smo tu svi saglasni. Korupcija je nešto što izjeda našu zemlju, državu Srbiju i naša je obaveza i zadatak da se borimo protiv korupcije. Kako ćemo se boriti? Borićemo se izmenama zakona. Korupcija hara po različitim oblastima.
Ne bih govorio da su svi u svim oblastima, kao što je neko rekao, koruptivni, ali postoje putevi gde korupcija nađe način da dođe do nekih pojedinaca i da upravo na taj način naša država gubi značajna sredstva.
Neko je rekao da je korupcija poprimila endemske razmere, što je istina. Kako se boriti? Izmenama zakona, ali ne samo izmenama zakona, već i isto tako jačanjem institucija sistema, jačanjem sudova, efikasnost u suđenju, dakle, nešto što stalno naglašavamo, da imamo dobre istražne organe, dobra tužilaštva, da imamo sudove koji će biti efikasni i brzi, koji će zakone koje donosimo biti u situaciji da ih mogu primenjivati onako kako mi to očekujemo.
Jedan od tih važnih i bitnih zakona je upravo Zakon o javnim nabavkama. Da ne bi bilo dileme, u okviru vladajuće koalicije postoji jedinstvo u donošenju ovog zakona. Da li smo zadovoljni sa svim ovim rešenjima koja postoje? Mogu vam odmah reći da nismo, ali smatramo da je ovaj zakon značajan korak napred. Mi ćemo uticati da se taj zakon promeni. Dali smo nekoliko amandmana i nadam se da ćemo u dogovoru sa ostalim poslaničkim grupama se izboriti da taj zakon bude bolji i kvalitetniji, jer taj zakon i njegova primena su jedna od značajnih stvari za državu Srbiju.
Ako je bilo govora da se tu radi o 800 do milijardu evra, gde nestaju sredstva iz javnih nabavki, onda zaista svi moramo smoći snage da upravo se taj zakon dosledno primenjuje, ali kroz jake institucije sistema koje moraju postojati. Znate, neću da verujem ili da ne verujem. Hoću da institucije sistema rade svoj posao. Verovati ili ne verovati, to je stvar ličnog opredeljenja. Hoću da država stoji iza svega toga, jer je država ta koja će zaista kroz svoje institucije moći da stvari postavi napred.
Ono o čemu je bilo govora, a u ime predlagača gospodin Arsić izneo, sve loše strane prethodnog zakona i šta je to što se nudi u novom Predlogu zakona o javnim nabavkama, jednu od najvažnijih stvari koju bih želeo da podstaknem jesu upravo primena evropskih direktiva.
Da li je to dovoljno? Naravno da nije. Srbija nije u EU. Kod nas ide nekim drugim putevima, drugim drumovima u odnosu na ostale zemlje, ali isto tako moramo što pre početi praviti auto-puteve, što znači koristiti evropske zakone, one zakone koji će biti takvi da će onemogućiti sve ono što je bilo skriveno i što je davalo mogućnost da se sredstva odlivaju u privatne džepove. Nisu ta sredstva samo išla u privatne džepove, ta sredstva su išla na mnogo strana. To moramo vrlo otvoreno i javno ovde reći.
Ko je dobijao poslove na tenderima? Dobijali su partijski miljenici, i to najčešće pred izbore, kada je trebalo graditi neka nova Potemkinova sela, kada je trebalo prikazati javnosti da se u Srbiji nešto gradi, čini, da je to nešto dobro, da Srbija ide velikim koracima napred. A kad skrenete sa tih auto-puteva, vi brzo upadnete u blato. Upravo zbog toga mi želimo da se borimo da svuda, u svakoj oblasti, onoliko koliko je moguće, napravimo neki korak napred.
Zato smatramo da je ovaj zakon jedan korak napred i zato će ga SDPS podržati. Ponovo naglašavam, SDPS će dati i amandmane, jer smatramo da se ovaj zakon, ovakav kakav je, može i dalje popraviti.
Neću dalje pričati o tome, jer je već rečeno u dosadašnjoj raspravi. Znate da ćemo glasati u Danu za glasanje i, ponovo naglašavam, postoji jedinstvo u vladajućoj koaliciji. Nemojte misliti da postoji neka pukotina gde bi neko mogao da nađe neke razlike. Da li se baš uvek slažemo, to ne bih govorio, ali kod bitnih stvari, a jedna od bitnijih stvari zbog čega i jesmo ušli u vladajuću koaliciju, jeste borba protiv korupcije, jačanje institucija sistema i ugrađivanje evropskih zakona, a to je osnovni motiv zašto se nalazimo u vladajućoj koaliciji, da bi sutra u Srbiji bilo mnogo bolje i da bismo preuzeli deo svoje odgovornosti. Hvala.