Hvala.
Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović.

Zahvaljujem se, gospodine predsedavajući.
Drage kolege, dosadašnji zakon je imao zaista značajnih nedostataka. Pošto je puno mojih kolega iz DS već pričalo na ovu temu, samo ću reći da je tačno da je dosadašnji zakon imao nedovoljnu transparentnost, lošu efikasnost sistema, odnosno veliku papirologiju koja je postojala, zloupotrebe žalbenog postupka, loša institucionalna koordinacija itd.
Predlog SNS novog Zakona o javnim nabavkama ima i pozitivne i negativne strane. Pozitivne strane su pre svega u tome što se uvodi obaveza objavljivanja svega na portalu i svi rokovi teku od objave i stvara se osnov za elektronske javne nabavke i to je jako pozitivno. Uvodi se ekološki kriterijum energetske efikasnosti. Smanjuje se mogućnost zloupotrebe žalbenog postupka tako što se uvodi crna lista za one koji prave zloupotrebe u sistemu javnih nabavki. Predviđa se i objavljivanje malih javnih nabavki, što će verovatno značajno smanjiti korupciju. Formira se uprava za centralizovano sprovođenje javnih nabavki i uvodi se okvirni sporazum i konkretni dijalog.
Negativna strana Zakona o javnim nabavkama je što nije značajnije smanjen osnov za sistemsku korupciju. Proširuju se izuzeci od primene ovog zakona u članu 7, o čemu su moje kolege detaljno govorile i to nije u skladu sa EU i njenom direktivom, otvara nove mogućnosti za korupciju i to je činjenica. Otvara se mogućnost za korupciju prilikom nabavke usluga vezanih za izradu identifikacionih dokumenata, transporta i obezbeđenja transporta novca, tačka 7) i drugo, otvara se mogućnost državi da se netransparentno zadužuje, tačka 9). Nije dovoljno promenjen član koji definiše pregovaranje bez objavljivanja. Dalje je zadržan isti broj postupaka koji se dešava van očiju javnosti, te time neće smanjiti korupciju.
Nisu smanjili administrativne procedure i papirologiju. I dalje će preduzeća dostavljati tone nepotrebnog materijala i dokumentacije i ovo je takođe osnova za korupciju.
Svako može žalbom da zaustavi postupak javnih nabavki i tako ucenjuje druge ponuđače, sa čime se neki profesionalno bave u Srbiji, nažalost. Nije predviđena bolja kontrola dodatih radova u građevinarstvu, odnosno bolje definisanje viškova i manjkova radova, što je veliki osnov za korupciju. Umesto toga, smanjen je dozvoljeni procenat dodatih radova sa 25% na 15%, o čemu je kolega i govorio, što neće da dovede do uštede, jer će osnovna cena porasti za 10%.
Negativne strane su i da efikasnost institucija nije povećana. Uvodi se obaveza da se veliki broj izveštaja šalje DRI, što je nepotrebno, one su čak i u sukobu sa zakonom koji definiše njegov rad. Daju se veće nadležnosti Upravi za javne nabavke, čime se automatski podriva položaj nezavisnog regulatornog tela Komisije za zaštitu prava ponuđača.
Pošto su definisani kriterijumi za izbor direktora Uprave javnih nabavki, potrebno je po donošenju ovog zakona raspisati konkurs, kao što je to predviđeno za Komisiju. Kriterijumi za izbor predsednika i članova Komisije su strožiji, ali i dalje nedovoljno strogi. Dovoljno je da član Komisije ima iskustvo od samo tri godine u oblasti javnih nabavki. Složićete se da je to zaista nedovoljno. Čitav sistem se dodatno opterećuje deklarativnom borbom protiv korupcije, što dovodi do rizika da se proces javnih nabavki uopšte ne sprovede. Na primer, zahteva se da naručilac, o čemu su mnoge moje kolege govorile, obezbedi konkurenciju, što nekada nije moguće i čini mi se da je protivno nekoj zdravoj logici, pa naručioci, da ne bi bili optuženi za korupciju, neće ni da sprovode postupak.
Mi imamo već sada blokadu, nažalost, u mnogim lokalnim samoupravama, zbog toga što su mnogi kadrovi nove vlasti, koja se bavila komponovanjem, pokazali da ne znaju ni šta je virman, ni šta je faktura, ni šta je javna nabavka i uzdržavaju se od postupaka i realizovanja projekata, što priznaju i vaši gradonačelnici javno.
Ali, ima i jedna dobra stvar u svemu ovome, što bi pomoglo da DS zaista da podršku ovom zakonu, koji je bolji od prethodnog, a to je da uradite onu stvar koju smo juče predložili kroz usta mog kolege Božidara Đelića, a to je da usvojite amandman kojim bi se omogućio rebalans budžeta i kojim bi se najavljene uštede koje ste više puta najavljivali i koje se kreću između 600 miliona evra i milijarde evra ušle u taj rebalans. Mi smo predložili da se te uštede iskoriste pre svega za podršku porodicama, trudnicama i onima koji se nalaze u najtežem socijalnom položaju.
Sada ćemo moći da vidimo vrlo brzo i na delu vašu volju da prihvatite jedan zaista dobar amandman, koji će pokazati da uštede o kojima ste vi govorili i u predizbornoj kampanji i sada i tokom ove rasprave, a koje su 600 miliona evra, na ovaj način obojimo i da kažemo – ova sredstva ćemo kroz rebalans i prisustvo ministra Dinkića, koji će morati kvartalno da dolazi i da pokaže kolike su uštede, da li su ostvarene i za šta će konkretno da se utroše, da Skupština ostvari pun kontrolni mehanizam, a da sredstva o kojima ste govorili i za koja mi vama verujemo da su moguća da se uštede, da ih na ovaj način zaista stavimo u funkciju.
Ako je nešto loše u ovome što predlaže DS, onda vi nama recite šta je tu loše? Em je u skladu sa vašim obećanjem, em je u skladu sa vašom projekcijom uštede koju ste izneli potpuno činjenično osnovanu. Dakle, mi samo dodajemo i pomažemo vladajućoj većini, tako što stvaramo jasan mehanizam da se to stvarno pretoči za one kojima je u Srbiji najpotrebnije, a to su ugrožene porodice bez posla, trudnice i ljudi koji su na rubu socijalne propasti.
Prema tome, ako mislite da ovaj naš amandman ne valja, niste se još izjasnili zašto je to nemoguće, mi mislimo da je moguć i nema razloga da štitite koalicione partnere u ovoj situaciji, jer ovo je jedna od onih situacija gde vladajuća većina i najveća stranka u vladajućoj većini, ima zaista tu snagu i mogućnost da pokaže više od dobre volje, da pokaže stvarnu brigu za građane, da vaših najavljivanih 600 miliona evra će zaista da pomognu, a da ne govorimo da će dovesti do toga da deficit bude ispod 1% bruto društvenog proizvoda, čime ćete preko noći rešiti problem fiskalnog deficita i smanjiti javni dug države Srbije. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite.

Samo sam hteo da kažem da nema potrebe da DS brine o žrtvama bivšeg režima. Mi ćemo da rešimo taj problem u ove tri ili četiri godine koliko bude trajala Vlada Republike Srbije i nemojte vi više da se sekirate za one koji su ostajali bez posla dok je državu vodio premijer Mirko Cvetković i predsednik republike Boris Tadić.

Hvala.
Borislav Stefanović, replika. Izvolite.

Da, to zaista zvuči zaista demagoški, gospodine Arsiću, zato što u toj istoj Vladi je vicepremijer bio Ivica Dačić, a Mlađan Dinkić je bio sve, kao i sada. Ono što nije isto, da je država više zadužena, da je, nažalost,  nezaposlenih više, da je životni standard mnogo više opao.
Nije odgovor na moje pitanje, koje je vrlo konkretno – zašto ne omogućite na jedna konstruktivan, parlamentaran, demokratski način, usvajanje našeg amandmana, koji će pomoći građanima? Nije odgovor demagoško - nemojte vi da brinete o onima čiji su životi upropašćeni. Nećete valjda da kažete da je DS jedino odgovorna, a oni koji su sa vama u Vladi, nisu odgovorni za pad životnog standarda, koji je, inače, manji nego u vreme ove Vlade, sada. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Saša Maksimović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, postojeći Zakon o javnim nabavkama iz 2008. godine, odnosno januara 2009. godine, donet je nakon šestogodišnje primene Zakona o javnim nabavkama. U odnosu na zakon iz 2002. godine i nakon donošenja novih direktiva iz EU u ovoj oblasti, nije iskorišćena prilika da se unapredi sistem javnih nabavki i da se usklade sa zakonima koji su važeći sa EU. S druge strane, odlično je iskorišćena prilika da se zakonu pronađu sve njegove manjkavosti, izvrši zloupotreba i pri tom stekne materijalna korist.
Postojeći zakon nije unapredio sistem javnih nabavki, nažalost, već je u nekim elementima, kao što je konkurentnost, predstavljao korak nazad. Svakako, najveći nedostatak je veliki broj izuzetaka kod njegove primene, kao što je hitnost postupka, gde je otvorena mogućnost masovne korupcije, što rezultira gubitkom države Srbije u iznosu, da sada ne licitiram da li je 500 miliona evra, milijardu evra, znači, svakako da je više od 500 miliona evra godišnje. Zatim, ne usklađenost sa direktivama EU, naročito kroz postojanje izuzetaka kod primene zakona kojih nema u direktivama, nepostojanje pojedinih postupka koji su predviđeni direktivama, neusaglašenost nabavki u komunalnom sektoru, neusklađenost sistema zaštite prava, pogrešna implementacija pojedinih odredbi, nepostojanje mehanizama za sprečavanje korupcije i sukoba interesa, mogućnost da se ugovori o javnim nabavkama zaključuju sa ponuđačima i u slučaju postojanja sukoba interesa, široka mogućnost upotrebe pregovaračkog postupka bez objavljivanja javnog poziva, bez efikasnog mehanizma za sprečavanje zloupotreba ovog postupka itd.
Ono što je bio dodatni problem, a koji uopšte nije u koruptivnom smislu za potcenjivanje su postupci javne nabavke male vrednosti, koji su do sada bili uređeni podzakonskim aktom i to nije dopustivo, jer oni svakako moraju biti uređeni zakonom. Do sada je bilo uređeno na način koji ga čini netransparentnim, nekonkurentnim, neefikasnim, odnosno veoma pogodnim za pojavu korupcije, što su pojedinci svakako maksimalno koristili, cepajući nabavke velike vrednosti na javne nabavke male vrednosti.
Jedan od primera bi mogao da bude, možda mali primer, ali bi mogao da bude opština Novi Bečej, gde su jednom danu od istog prodavca kupljena tri vozila marke "Škoda", ali, naravno, svako pojedinačno po postupku nabavke male vrednosti. Isti slučaj je bio i sa nabavkom rasvete za celu opštinu, za celu teritoriju opštine, koja je uz kredit još lokalne samouprave, podeljena na mesne zajednice nabavkama male vrednosti, pa još i retroaktivno. Ubeđen sam da je priča još drastičnija u većim lokalnim samoupravama, a o javnim preduzećima i da ne govorim.
Pored navedenih nedostataka, neka od rešenja koje predviđa postojeći zakon, kao što su službenik za javne nabavke, Republička komisija za zaštitu prava, iako po meni dobro zamišljenih, u primeni su u prošlom zakonu doživele neuspeh, i to iz razloga što se sa primenom odredbi zakona počelo tek od kraja 2010. godine. Da podsetim, zakon je donet u decembru 2008. godine, stupio na snagu januara 2009. godine, a ovaj institut je trebao da se primenjuje od jula 2009. godine. On je počeo tek od kraja 2010. godine da se primenjuje, što je napravilo određenu vrstu vakuma, pogodnog za raznorazne malverzacije.
Identičan je problem i sa Republičkom komisijom za zaštitu prava, koja je izabrana tek u oktobru 2010. godine, a zakonom je bio propisan rok od šest meseci od njegovog stupanja na snagu, što bi značilo, opet, jun ili jul 2009. godine.
Ono što bih u kratkim crtama izdvojio kao ključne novine predloženog zakona jesu usklađivanje sa direktivama EU, potpunija i jednostavnija definicija naručioca, jasnije određivanje predmeta javne nabavke radova, smanjivanje broja izuzetaka od primene zakona, pooštravanje uslova za primene izuzetaka, čime će se, ako ne sprečiti, onda sigurno značajno umanjiti mogućnost za mahinacije o kojima sam govorio, odnosno naveo kao primer.
Predlogom zakona se, između ostalog, uvode jasniji mehanizmi za sprečavanje sukoba interesa i korupcije u javnim nabavkama i, veoma bitno, javna nabavka male vrednosti je takođe uređena na način koji omogućava transparentnost postupka i konkurenciju. Takođe, povećane su nadležnosti i ovlašćenja Uprave za javne nabavke. Promenjen je sastav i način rada Republičke komisije za zaštitu prava i data su joj nova ovlašćenja, kao što je novčano kažnjavanje za nepoštovanje samog postupka zaštite prava i nesprovođenje odluka, kontrola sprovođenja odluka komisije itd, da ne navodim sve ove nadležnosti i ovlašćenja ove uprave.
Same kaznene odredbe predloženog zakona su bolje definisane od postojećeg zakona. Predviđeni su prekršaji za sve ozbiljne povrede zakona. Kazne su, s jedne strane, pooštrene, a s druge strane, rangirane prema težini prekršaja. Ono što je izuzetno značajno je da je rok zastarelosti prekršaja povećan na tri godine u odnosu na postojeći zakon, jer je postojećim zakonom predviđeni rok za zastarevanje bio jedna godina. Iz svega navedenog, pozvaću sve narodne poslanike da podrže Predlog zakona o javnim nabavkama i da u danu za glasanje, glasaju za ovaj zakon.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, nama nije sporan amandman DS, samo Zakon o budžetskom sistemu sprečava prihvatanje jednog takvog amandmana.
Kada izražavate toliku sumnju o kvalitetu ovog zakona i tvrdite da nikakvih ušteda neće biti, podsetio bih vas da kada ste predlagali izmene i dopune Zakona o javnim nabavkama, da ste tada izjavljivali da će uštede biti 200 miliona evra. To su reči Božidara Đelića.
Postavljam pitanje - što tad kad ste predviđali tim zakonom o izmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama, uštede 200 miliona evra, niste formirali ovaj fond? Razumem da neko evoluira, to je normalno, i poželjno, ali bih isto tako voleo pošto DS ima toliko iskustva i toliko godina koliko je bila na vlasti da mi date makar jedan primer, iz zemalja okruženja može, iz čitavog sveta, da li postoji neki takav fond nastao na osnovu ovakvog jednog zakona. Ako to uspete da pronađete, onda ćemo da razmislimo da li je moguće da promenimo i Zakon o budžetskom sistemu samo da prihvatimo vaš amandman.