Poštovana gospodo, kada ovakav zakon dođe na dnevni red posle svega pet-šest godina od primene prethodnog zakona koji je najavljivan kao veliki iskorak ka Evropi, kao nešto što će urediti Srbiju i da kažem srediti i dobar deo finansijskih odnosa. Onda, dođete posle pet-šest godina u priliku da ponovo to razmatrate, jer vam je upravo ta Evropa rekla da to ne valja, da je to jedan od motora korupcije, pa malo ko od ovih poslanika koji sede u sali ovde ima ozbiljan kritički ton prema ovom predlogu, ali svi na određeni način kritikuju prethodni zakon. Onda vam je jasno da se ispred vas nalazi nešto što je trebalo menjati.
Zbir ovih godina koje imamo ispred sebe od dana donošenja zakona, prosto ukazuje na jednu činjenicu koja ima matematički niz od 400 do 800 miliona je koruptivni deo u javnim nabavkama. Da li je to tačno, ili nije, ne znam, ali je mnogo. Kad saberete godine dobijete negde od tri do pet milijardi evra u Srbiji koje su otišle negde na neka ostrva, negde u vetar, negde završile kod nekih ljudi koji i dalje nastavljaju da od ove države i od ovog naroda besumučno otimaju njihov imetak i kapital.
Šta smo mi mogli da uradimo sa tih tri do pet milijardi? Rešili bismo Klinički centar Srbije, kompletan, mogli smo da zaposlimo bar 300.000 ljudi da radi, u onom delu privrede da Srbiju okrenemo iz uvozne u izvoznu dobro orijentisanu ekonomiju. Da popravimo obrazovanje, da podignemo sport i kulturu, a došli smo u situaciju da ponovo na kraju ove 2012. godine pričamo o zakonu u koji se svi uzdamo i nadamo da će biti bolji. Lično mislim da će biti bolji iz nekoliko razloga.
Prvo zato što će sigurno smanjiti nivo korupcije u javnim nabavkama. Zato što će imati taj jedan širi pristup javnosti i veću kontrolu kod javnih nabavki. Oni koji dobro poznaju prethodne propise i koji znaju kako se to radilo, na brzinu su organizovane brojne agencije, nekakvi instituti ili neki nezavisni stručnjaci koji su davali ocene o kvalitetu robe koja je ulazila u sistem javnih nabavki. Tako da su naručioci davali izvođačima, ponuđačima da pripreme sam tekst javne nabavke kako njima odgovara od materijala i roba sa kojima oni raspolažu ili da im ulaze njihovi uvozno-izvozni aranžmani, kad su u pitanju nabavke roba. Unapred je bilo jasno da se ponuda završavala na jednom, odnosno dva fiktivna ponuđača sa kojima se odmah u startu znalo da ona cena koju oni ponude ta će i biti izvršena.
Prosto je neverovatno da to traje pet-šest godina, da mi u tom sektoru javnih nabavki nemamo ozbiljnih zahvata kada je u pitanju, znači, primena zakona krivične materije i da tek sada polako, s obzirom kada je formirana ova nova grupa koju vodi prvi potpredsednik Vlade, se otkriva mnogo tih stvari. Interesantne su i one javne nabavke u oblasti propagande i informisanja. Ne znam šta tu ima da se nabavi ili pribavi u tom javnom informisanju kada je ono jasno informisano samo iz jednog ćoška. I dalje samo taj jedan ćošak postoji i niko ne može u njega da uđe u Srbiji, možemo samo mi malo, narodni poslanici odavde da ponešto kažemo. Onda imate vrle stručnjake preko nekih agencija koji vas uče preko svojih PR menadžera kako da živite, kako da hodate, kako da razmišljate i naravno od raznih ministarstava uzimaju ogromna sredstva, ni manje ni više, nego uvek se uzme 30, 40, 50, 60, stotinak miliona, koliko kome treba.
Ovaj zakon će naravno ovo eliminisati i nećemo nažalost imati bogaćenje u toj sferi ali ne žalim za tom gospodom, ne žalim jer su se već poprilično snašli. Ovo treba ostaviti narodu. Mi smo dobro izučeni kako treba da živimo, ne treba da nas uče nekakvi PR menadžeri kako ćemo da živimo, ili kako politički da mislimo. To je valjda važno da nas ostave na miru jer nam to najviše treba u ovom trenutku.
Znači, dobićemo veći broj ponuđača, znači, moći će ljudi transparentnije da pristupe tom delu javne nabavke i da budu sigurni da će imati nekakvu šansu. Kada su u pitanju male nabavke to je tek pitanje za sebe, posebno u lokalnim zajednicama, sredinama, u domovima zdravlja, medicinskim i zdravstvenim ustanovama gde nigde nije bilo iskazanih tih javnih nabavki. To se uzimalo po dogovoru. Kako se sa kim ko dogovori tako je to i išlo i onda su nam se tu pojavili viškovi od nekih 30 do 40 milijardi dubioza gde smo morali interventno da razmišljamo šta sa tim uraditi, da država preuzme to u sistem javnog duga.
Ali, kod lokalnih zajednica je začuđujuće. Kada je u pitanju jedna nabavka, jedne vrste robe, mi imamo lokalne velmože, vlast je njihova privatna stvar u svakom gradu pa onda imate da nekoliko preduzeća, odnosno preduzeća za gradsko upravljanje građevinskim zemljištem, pa onda preduzeće za puteve itd. Pet-šest nekih preduzeća učestvuje u tom sistemu javne nabavke ali svi dobiju po ćoše da od istog naručioca izvrše javnu nabavku. Čak se dešavalo da se formira preduzeće u četvrtak, a u ponedeljak je već potpisan ugovor sa njim, a nije ni otvoren tekući račun niti je urađen pečat.
Nažalost i brojne državne institucije, pre svega pripadnici MUP-a tužioci, jedni, drugi, treći, svi ćute, misle da će proći neko vreme i da ne treba oko toga ništa činiti. To će ovaj zakon eliminisati. Tako da kada idemo dalje u ono što je dobro kod ovog zakona to je taj sistem kontrole. Taj sistem kontrole kroz koji ćemo jasno moći da ostvarujemo uvid pre svega javnosti i preko ovih kontrolora koje su neophodni za ostvarivanje ovih ciljeva.
Na kraju, hoću da kažem da kada imamo ispred sebe jedan ovakav zakon koji menja zakon koji je napravio štetu od tri do pet milijardi onda je jasno da šanse u 2013. godini, da će nestati ovih 400 do 800 miliona evra korupcije. Vrlo sam zadovoljan što je ovakav zakon pred nama i što ćemo ga svi zajedno podržati. Hvala.