Hvala gospodine predsedniče. Želim samo da se osvrnem na neke od onih tema koje su se pojavile u diskusijama većeg broja diskutanata u proteklih dva sata, nešto malo duže od dva sata.
Što se tiče, pesničkog pitanja – a šta se desilo u proteklih mesec dana, šta se desilo u proteklih dva meseca, šta se desilo u proteklih godinu dana? Moram da kažem da vam se ja priključujem u postavljanju tog pesničkog pitanja, iako ta pitanja postavljate eventualno meni, moram da kažem da kucate na otvorena vrata jer bih i ja sve to voleo da znam.
Isto tako, moram da kažem da mi ovde o tome možemo razgovarati i treba da razgovaramo, jer na taj način ukazujemo na značaj tih pitanja. Ali, mi ta pitanja ovde u ovoj raspravi sigurno nećemo uspeti razjasniti, jer ne raspolažemo sa mehanizmima koji bi nas doveli u situaciju da ustanovimo šta se danas desilo. Ali, svi smo zainteresovani za to da ustanovimo šta se desilo, bez obzira na to ko je doneo pogrešnu odluku, kada je ta pogrešna odluka doneta, koji su bili motivi za donošenje te pogrešne odluke i na sva ostala pitanja vezana za ovo pesničko pitanje.
Ponovo moram da kažem da ovo pitanje nije značajno samo sa aspekta Razvojne banke Vojvodine, nego mislim da je interesantno sa aspekta pravljenja reda u društvu generalno.
Drugo pitanje koje se pojavljivalo više puta, to je pitanje Razvojnog fonda. Ovo što sada ustanovljavamo ovim zakonom, sa onim o čemu smo ovde razgovarali ima veze samo na taj način da je permutiran naziv od dve reči, ništa drugo. U tom smislu da je Fond za razvoj ulio svoj kapital u Razvojnu banku da bi sada iz Razvojne banke spašavali ostatke te aktive i sa njom bi pokrenuli Razvojni fond koji sad osnivamo ovim zakonom.
Kako je moguće, dame i gospodo, da godinama nismo uspeli naći formu za legitimaciju Fonda za razvoj AP Vojvodine? Kako je moguće da onda kada je bio donet Zakon o bankama i finansijskim organizacijama to nije bilo moguće? Kako je moguće kada je bio donet Zakon o Fondu za razvoj Republike Srbije, isto tako nije bilo moguće, a kako je moguće da je sada moguće. To su isto pitanja koja mislim da treba da se postave. Pri čemu u ovoj sferi u suštini se ništa nije promenilo. Što se tiče sistemskih rešenja uređivanja ovih pitanja i ovih odnosa. Ništa se nije promenilo.
Što se tiče bankarskog sektora, nažalost od privatizacije bankarskog sektora se ništa nije dobilo, bez obzira na to što je važio generalni princip da od privatizacije 50% privatizacionog prihoda pripada AP Vojvodini. Ali, onda je u jednom momentu nastalo tumačenje, bankarski sektor je specifičan sektor, na tu oblast se ne odnosi taj zakon koji se odnosi na sve ostale oblasti, nego se primenjuje na to jedan drugi zakon i na bazi toga, od toga nama ne pripada ništa. To je isto tako jedan deo naše realnosti.
Ono što mene u ovom momentu dame i gospodo dodatno zabrinjava, to je ovo što vidimo što se tiče amandmana koji su i legitimni i legalni. Ali, moram da kažem kako je moguće da govorimo o tome da je ovaj predlog zakona plod zajedničkog rada dveju vlada, pa onda dođemo u situaciju da oni koji sačinjavaju republičku Vladu izbombarduju predlog koji je plod tog zajedničkog rada na način da se čovek jednostavno okreće od čuđenja. Da se tu u osnovi potkopavaju sva rešenja i čovek se ne može oteti utisku da se ovde delimično radi o spašavanju onoga što se može spasiti, a delimično se radi o političkom ponižavanju onoga što treba da se ponizi.

Reč ima narodni poslanik Dubravka Filipovski.

Gospodine predsedniče, uvažena gospođo ministre, poštovani gospodine predsedniče AP Vojvodine, u ime poslaničke grupe NS ću izneti razloge zbog čega su ovi zakoni danas pred nama i naravno reći da će poslanička grupa NS u Danu za glasanje podržati ovaj set zakona. Prvo bih obrazložila izmene i dopune Zakona o energetici.
Smatram da je cilj izmena i dopuna ovog zakona da država povede više računa o energetskom potencijalu koji ima. Imamo prirodne resurse i treba da ih iskoristimo za izgradnju obnovljivih izvora energija i zbog toga smatramo da izmenama i dopunama ovog zakona država u stvari vraća kontrolu nad prirodnim resursima i uređuje dobijanje dozvola na način koji omogućava pravnu kontrolu svim zainteresovanim licima.
Sada bih ukratko u nekoliko tačaka obrazložila manjkavosti postojećeg i važećeg Zakona o energetici. Smatram da su osnovni problemi koji su proizašli iz dosadašnjeg Zakona o energetici bili u tome što svi oni koji su dobijali energetske dozvole, zapravo nisu imali nikakav rok niti obavezu da započnu bilo kakve pravne ili faktičke radnje u smislu u vezi sa sticanjem dozvole, propisane zakonom u oblasti građevinarstva, a samim tim niti da uđu u neku realizaciju elektro-energetskog projekta.
Drugo, smatram da postojeći zakon nije predvideo nikakvu sankciju, odnosno mogućnost da ministarstvo po zakonu oduzme izdatu energetsku dozvolu. Znači, ukoliko država nema kontrolu nad dozvolom, nema kontrolu ni nad prirodnim resursima. Treće, po važećem Pravilniku o uslovima za izdavanje energetske dozvole prihvatljiva je bila pravno neobavezujuća izjava banke da će pratiti investitora u izgradnji energetskog objekta.
To su znači razlozi zbog čega poslanička grupa NS smatra nužnim ove izmene i dopune Zakona o energetici. Dobro je što zakon u svom članu 4. uređuje, odnosno eliminiše sve mešetare, sve neozbiljne investitore i ostavlja prostor realno zainteresovanim licima da ulažu u ovu oblast. Zatim, novim rešenjem u Pravilniku biće propisano da postoji čvrsta garancija banke koja će pratiti investitora i takođe eliminiše se mogućnost da se saglasnost prenese na treće lice što je do sada bilo moguće.
Smatram da je sa aspekta pravne sigurnosti jako dobro što je članom 9. predviđeno da se energetske dozvole i saglasnosti izdate do dana stupanja na snagu ovih izmena i dopuna zakona ostaju na snazi, a što se izmenama i dopunama ovog zakona daje rok od 60 dana da njihovi imaoci obaveste nadležno ministarstvo preuzetim radnjama za pokretanje postupka za dobijanje lokacijske, odnosno građevinske dozvole.
U vezi sa ovim želim da iznesem i podatak da je u periodu od prethodne dve kalendarske godine ministarstvo, kao što je i ministarka rekla, izdalo 63 energetske dozvole za izgradnju hidroelektrana snage jedan megavat i više kao i određen broj saglasnosti za izgradnju hidroelektrana snage do jedan megavat, ali da je pozitivan efekat na iskorišćenost hidroenergetskog potencijala zanemarljiv upravo iz razloga što je rok važenja ovih dozvola neograničen.
Što se tiče sporazuma koji Srbija ima sa Italijom, ja bih ovaj sporazum pozdravila i ministarka je rekla da smo postigli cenu od 155 evra po megavatu. Sada u trenutku kada je ta cena kolebljiva i može da varira na tržištu, mislim da je dobra cena i da će ovim sporazumom EPS povećati tri i po puta svoje prihode.
Što se tiče Predloga zakona o razvojnom fondu AP Vojvodine, potpuno je tačno da, s obzirom na gubitak, koji je imala Razvojna banka Vojvodine, nije bilo drugog način, nego da se na ovaj način spasi situacija. Mislim da je bilo potpuno nerealno da se na bilo koji način dokapitalizuje Razvojna banka Vojvodine, s obzirom da ima 75% nenaplativih kredita.
Vi ste, gospodine Pastor, rekli da mi ovde iznosimo stavove o tome. Ja u ime poslaničke grupe Nove Srbije, tražim i odgovornost svih onih koji su doveli celu banku u ovu situaciju.
Što se tiče zaduživanja naših javnih preduzeća, ovom prilikom bih samo želela da ponovim ono što je rekla potpredsednica Grubješić, da je ovo samo realizacija prethodnog zakona o budžetu i da je to nešto što je praktično moralo da se sada izglasa.
Verujem da će se u 2013. godini još snažnije i jače nastaviti sa finansijskom konsolidacijom i da će biti preduzete konkretne mere, kada je u pitanju restrukturiranje javnih preduzeća. Na to dugo čeka javnost Srbije.
Dakle, još jednom želim da kažem da će poslanička grupa Nova Srbija, podržati ovaj set zakona u danu za glasanje. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Dejan Nikolić. Izvolite.

Poštovani predsedniče, uvažena ministarko, gospodine Pastor, ne postoji razumno objašnjenje za spajanje ovih sedam tačaka, pa će i Demokratska stranka i svi poslanici u vrlo kratkom vremenu raspravljati o sedam vrlo važnih zakonskih, odnosno vrlo važnih akata. Ne znam, ne razumem tu hitnost, premda smo takođe imali i jako lošu praksu sa vašim hitnostima.
Kada se radi o Zakonu o razvojnom fondu AP Vojvodine, zapravo radi se o jednoj neophodnoj komunikaciji dva nivoa vlasti, koja je kompromisno dala rezultat, kao jedan razvojni fond i taj razvojni fond će zapravo biti generator razvojnih politika AP Vojvodine. Mi ga smatramo svrsishodnim i dobrim za građane Vojvodine i zato ćemo podržati Zakon o razvojnom fondu autonomne pokrajine.
Za razliku od ovog zakona, neprihvatljiv je, gospođo Mihajlović, način na koji donosimo Zakon o energetici, izmene ili dopune ovako važnog sistemskog zakona, koji stoji u redu najvažnijih zakona svake države. Nije postojala javna rasprava o izmenama i dopunama ovog zakona. Najmanje izmene i dopune sistemskih zakona, moraju da prođu javnu raspravu na kojima ćete prosto pružiti priliku strukovnim udruženjima. Morate pružiti priliku i nevladinim organizacijama, Srbija ima sjajan i odličan nevladin sektor u oblasti energetike. Morate im pružiti priliku da vam ukažu na njihove primedbe. Oni imaju svoje primedbe, ali nemaju gde da kažu.
Mora, gospođo Mihajlović, da postoji komunikacija, ta veza između onih koji zakone predlažu i pišu, sa onima kojih se ti zakoni tiču. Javna rasprava je odlična prilika da se ta komunikacija uspostavi, pa i po najmanjim izmenama i dopunama ovako važnog zakona.
Međutim, ukidanje javne rasprave je, koliko vidim tendencija ove Vlade. Donećete jedan poslovnik o radu Vlade, u kojem želite da ukinete javne rasprave na zakone koji ulaze po hitnom postupku. Ukidate jedan od osnovnih demokratskih principa i odlika demokratskih vlasti. Imam jedan bolji predlog, ukinite demokratiju. Uvedite diktaturu i pod tim kišobranom možete da uradite sve što želite, pa i da u jednom vrlo važnom preduzeću u oblasti energetike "Kolubari", postavite i nekoga čija je jedina referenca to što se razume u ćumur.
Ovaj zakon je Vlada usvojila u četvrtak. Preko noći je došao na dnevni red Skupštine, a biće, odnosno stupiće na snagu jedan dan nakon objavljivanja, sa obrazloženjem, da je za energetske resurse i potencijale svaki dan važan. To je tačno. Za energetske resurse, svaki dan je važan.
Šta ste radili u proteklih šest meseci? Jurili ste energetsku mafiju. Svakodnevno ste nam saopštavali spoznaje o energetskim tajkunima, bavili ste se neposkupljenjima i poskupljenjima struje u septembru, oktobru, novembru i decembru, a julu ste znali da će struja poskupeti u februaru. Tada vam nisu bili važni obnovljivi izvori energije, energetski resursi.
Uložili smo amandmane, ali mislimo da je najsvrsishodnije da povučete ovaj zakon sa dnevnog reda, da ga stavite na jednu širu javnu raspravu. Pozovite one kojima ovim zakonom uzimate energetske dozvole. Da se razumemo, nisam protiv oduzimanja energetskih dozvola, ali pitajte investitore, zašto te investicije stoje? Da li su oni krivci? Da li su odustali od investicija ili je zapravo usko grlo u nekoj administraciji, preobimnoj administraciji, koja je često kamen spoticanja u realizaciji investicija u oblasti energetike?
Nema dovoljno snage, gospođo Mihajlović, ni u vašem ministarstvu, nije ga bilo ni u prethodnom ministarstvu da se reformiše onaj deo energetskog sektora, mislim na administraciju, koja je često usko grlo, i zato prebacujete odgovornost na investitore.
Mislim da je najsvrsishodnije ovaj predlog da se povuče, jer se čak izmene i dopune Zakona o energetici moraju bolje planirati, baviti se dugo energetikom. Znate da je istorija odnosa zemalja koje imaju ozbiljne količine ili velike količine energenata, oko kojih se kolokvijalno rečeno vrte svetske finansije, sa zemljama koje te energente uvoze, znate kakva je bila istorija tih odnosa, odnosno bila je takva da budućnost moramo mnogo ozbiljnije da planiramo.
Nije tajna da je energija u vrhu diplomatskih tema, međunarodnih odnosa. Nije tajna da su se zbog energije vodili ratovi, sklapala primirja. Energija je i danas osnov različitih sukoba, danas koncepcijskih na sreću. U Americi je energetika tema podele republikanaca i demokrata. To je tema koja je zapravo, najdublja podeljenost se pokazuje na energetici, trošenju i proizvodnji energije, i znate i obnovljivih izvora energije.
Evropska unija je svom evropskom energetskom projektu obezbedila četiri milijarde za 59 projekata, koji moraju da podržavaju tri osnovna principa – bezbednosti, klimatskih promena, ekonomskog razvoja. Ovo vam govorim i ukazujem na ono što već znate, na važnost ove teme, a vi ste u dva dana doneli izmene i dopune jednog ovako važnog sistemskog zakona.
Srbija, energetski je visoko zavisna. To je tema bezbednosne politike, energija je tema socijalne politike, energija je tema ekonomske politike, energija je šansa za ekonomski razvoj Srbije. Zeleni poslovi, šansa za zaposlenje, zato smo i pristupili 2006. evropskoj energetskoj zajednici. Po tom ugovoru proističu i neke obaveze koje vi ovim izmenama i dopunama kršite. Energetska politika zemlje se donosi u saglasje i Evropske komisije i energetske evropske zajednice.
Niste nam pokazali da imate bilo kakvo mišljenje. Niste, iako mašete nekim papirima, niste nam pokazali da imate pozitivne komentare bilo kog tela Evropske komisije, pa i Kancelarije. Vrlo je važno, ali mislim da ne možete da dobijete pozitivne komentare na zakon ili izmene i dopune zakona, koje u sebi sadrže retroaktivnost.
Vi ćete zapravo ovim zakonom uvesti nova pravila za ljude koji su već investirali svoj novac. To nije sistem, to je ad hok politika koju može da menja svaka nova vlada. Tako se ne gradi sistem. Zato ne možemo da podržimo ovakav jedan zakon. Nova vlada – nova pravila, donesete nove zakone, ukinete one stare, a investitori u čudu i prebacite odgovornost na njih. To nije sistem. Zato nećete dobiti podršku.
Povucite ovaj predlog. Možemo da organizujemo i zajedno javnu raspravu. Imaćete u nama partnere za ozbiljnu javnu raspravu, da zajedno gradimo energetski sistem, ali na ovakav način vi ne možete da dobijete podršku za izmene i dopune ovakvog jednog zakona. Kasnije ćemo govoriti mnogo konkretnije o ovom zakonu, ali sada poruka – ne možemo da podržimo ovakav zakon zbog načina na koji donosite ove izmene i dopune.

Reč ima ministar Zorana Mihajlović.

Uopšte nisam očekivala da ćete da podržite ovakav zakon zbog toga što sve ono što ste ostavili u energetskom sektoru dok ste vodili Vladu prethodnih godina govori u prilog tome da vi u stvari niste za red i rad i to je skroz jasno.
Vezano za tu javnu raspravu, da ponovim ponovo, ne zbog vas, pošto vi znate, jer sam ja to rekla i bili ste u sali, ali zbog građana Srbije, 10. decembra 2012. godine bila je javna rasprava u Privrednoj komori Srbije i odmah da vam kažem još jednu stvar, sve ono što se u ovom ministarstvu uradilo prethodna četiri meseca bilo je na javnoj raspravi, iako to nije bila ni naša obaveza po zakonu. Tu sada pominjem i neke nove uredbe koje su takođe bile na raspravi, tu pominjem i Zakon o energetskoj efikasnosti koji je još uvek na raspravi i koji je detaljan i veliki zakon.
Prema tome, sve šta radi ovo ministarstvo, ne samo da je pregledno i transparentno, verujem da to može i da smeta, zato što se sada vidi šta se radilo, odnosno šta se nije radilo, a sada se vidi šta može da se radi. Kada govorite o sistemskom zakonu i o tome da se menja preko noći, ne mogu da se složim sa tim, zato što kao što sam pomenula prethodno, ovo nije promena sistemska unutar zakona, nego popunjavanje određenih pravnih praznina. Nama je u interesu mnogo više da se ovde i radi i gradi, da dolaze investitori. Očito da zbog pravnih praznina koje su postojale u zakonu, na žalost, ti investitori su imali dozvole, a nisu radili i mnogo toga se radilo, da ne govorimo više o tome.
Mi pokušavamo na ovaj način da ograničimo, obavežemo investitora, da ima obavezu da, kada dobije dozvolu ili saglasnost mora nešto i da uradi u tom smeru.
Sa druge strane, Ministarstvo energetike će pomoći svakom investitoru koji bude dobio energetsku dozvolu ili saglasnost da što pre dođe do ostalih dozvola, jer je to jedini način da se ovde što pre iskoristi taj potencijal od novijih izvora, a kao što ste vi pomenuli, energetika je toliko važna, da mi postajemo energetski bezbedna država. Mi smo sada neto uvoznik energije tek u 36% u odnosu na potrebnu energiju.
Kada pominjete te razne mafije, da, i te kako se radi, to je paralelan proces, nismo se mi samo time bavili, jer toga je bilo, nego smo se uporedo bavili kako da promenimo i popunimo te praznine, odnosno da onemogućimo da iko iskoristi ili da uspori našu energetsku politiku i razvoj koji želimo, a paralelno sa tim, naravno, da onaj ko nije radio svoj posao, namerno ili slučajno ili onaj ko nije želeo da obavi određene stvari, mora da snosi posledice za to.
Na dalje, kada ste pomenuli Evropsku komisiju i da ove izmene i dopune zakona nemaju mišljenje Evropske komisije, ponavljam ponovo, nije potrebno mišljenje Evropske komisije, potrebno je mišljenje Kancelarije za evropske integracije, koje je ministarstvo dobilo kao pozitivno mišljenje vezano za ove izmene i dopune i ne samo mišljenje Kancelarije i još nekih drugih ministarstava, pa ne bi se moglo naći na Vladi i ne bi moglo da bude usvojeno da ne postoji pozitivno mišljenje Kancelarije za evropske integracije. To je procedura. To mišljenje postoji.
Da li zaista mislite da se išta u ovom ministarstvu koje se obavezalo i kao članica energetske zajednice zemalja jugoistočne Evrope, da ispunjava određene i da se priprema za ispunjavanje određenih direktiva, da ćemo mi išta da uradimo, što će nam skratiti taj put? Grešite.
Ako ste videli na šta smo se obavezali, možda pre dve ili tri nedelje u Budvi, vezano takođe za direktive, onda vam je potpuno jasno da je naš put tu potpuno jasan. Nama je u interesu da poštujemo direktive EU iz oblasti energetike, jer je to
takođe jedan od načina da budemo malo brži u onome što se zove realizacija energetske politike, pa moram da vas zamolim da pokušamo da pričamo samo o činjenicama, i da li treba pet puta da kažem da je bila javna rasprava, šta treba, čime se to dokazuje? Ako ćete vi pet puta da pitate istu stvar, dakle, 10. decembra 2012. godine, sa kakvim pravom govorite da nema javnih rasprava svih zakona, uredbi, pravilnika koje ministarstvo radi?
Niste u pravu, zato što je sve na javnoj raspravi, zato što se između ostalog i na tom čuvenom sajtu nalaze svi pravilnici. Danas je stavljena uredba vezana za električnu energiju.
Mogu da prihvatim neke stvari da smatrate da smo možda previše brzo ili sporo nešto uradili, ali da nema javne rasprave, to ne mogu da prihvatim. To prosto nije istina.

Replika, Dejan Nikolić.

Nije, gospođo Mihajlović, ozbiljna javna rasprava ona kada na nju pozovete one koje vi želite. Nisam govorio da nije bilo javne rasprave, već nije bilo ozbiljne javne rasprave.
Drugo, ko je vodio sistem energetike, odnosno iz Ministarstva energetike u prošlom mandatu, govorite da su loše radili. Toliko su loše radili, da ste ih uzeli za koalicione partnere.
Govorite da nije moguće da donesemo zakon bez saglasja Evropske komisije Narodna banka. Smanjili ste kreditni rejting Srbije, vratili ste posle deset dana u parlament, zato što ste dobili određene kritike Evropske komisije, jer ste prethodni zakon, u parlament došli sa prethodnim zakonom, bez saglasja Evropske komisije, moguće je i zato izražavam određene sumnje.
Kažete da nemate obavezu da držite javne rasprave, jer su ovo izmene i dopune, jedan samo mali deo energetskog sektora i energetskih zakona i to čak mali deo automobila, ali je vrlo važan i o njemu se mora brinuti.
Ovo je vrlo važan deo energetskog sektora, energetskih zakona i bitna je javna rasprava, jer postoje relevantne, referentne, nevladine organizacije koje žele da vam ukaže na primedbe. Zato treba držati javne rasprave, ali ne na način da pozovete onoga koga želite.
Niste ukazali, čudno, na to da će se promeniti pravila za one investitore koji su već uložili svoja sredstva, to je loša poruka investitorima, to nije sistem, to je ad hok politika i zato nećemo podržati ovaj zakon.

Reč ima ministar Zorana Mihajlović.