Hvala.
Reč ima narodni poslanik Teodora Vlahović.

Poštovani predsedniče, poštovani predsedniče Skupštine AP Vojvodine, uvažena ministarko, poštovane kolege, govoriću s obzirom i na vreme koje je odmaklo i na raznovrsnost predloga koji nam se našao u objedinjenoj raspravi, isključivo ću govoriti samo o jednom Predlogu zakona, a to je Zakon o Razvojnom fondu AP Vojvodine.
Kao što su rekle moje kolege da će poslanici DS podržati Predlog ovog zakona ja bih sada u nekoliko reči obrazložila iz kojih razloga. Godine 2005. donet je Zakon o bankama koji i dan danas važi. Članom 5. tog Zakona o bankama su poslovi kreditiranja omogućeni da vrše samo poslovne banke i one institucije koje su osnovane zakonom. U to vreme u pokrajini je bilo više fondova koji su bili osnovani i namenjeni razvoju AP Vojvodine, ali bih podsetila, a svi vi znate da u mnogim lokalnim samoupravama širom Srbije koje su postojali tada više fondova koji su bili namenjeni takođe razvoju sopstvenih lokalnih samouprava.
U istom zakonu, u prelaznim odredbama je bio dat rok u kome sve institucije koje su se bavile kreditiranjem do tada, a podsećam vas da do tada smo imali i štedionice i štedno-kreditne zadruge i fondove koje su osnovale pokrajine i lokalne samouprave, imale su rok u kome ili da se pripoje određenoj banci ili da sami nastave da rade kao banka. Podsećam vas da je na osnovu tog zakona Poštanska štedionica i postala banka.
Autonomna pokrajina Vojvodina je tada imala nekoliko inicijativa da premosti način uređivanja te oblasti. Jedan od toga je bio predlog za izmenu Zakona o bankama kako bi se stvorio osnov za opstanak pokrajinskih fondova, a istovremeno i fondova lokalnih samouprava. Drugi je bio pokušaj da tada da se donese Zakon o Fondu za razvoj AP Vojvodine i treće je bila inicijativa na Vladi Republike Srbije, a sve se to dešavalo u periodu od 2006. do 2007. godine, nakon usvajanja Zakona o bankama. Znači, bila je inicijativa da se donese zakon kojim bi se regulisale institucije koje bi se bavile mikrokreditiranjem.
Nažalost, sve te inicijative su ostale bez odgovarajućeg odgovora od Vlade Republike Srbije. Pored ovog problema koji su pokrajinski fondovi imali sa Zakonom o bankama, podsećam vas još na jednu činjenicu, da svi ti fondovi i u našim opštinama, i u pokrajini su osnovani na osnovu Zakona o fondacijama, zadužbinama i fondovima. To je zakon koji ima više od 20 godina. Unazad dve godine u ovom cenjenom domu je donet novi Zakon o zadužbinama. Tim zakonom zapravo je prestao da važi stari zakon o fondacijama, zadužbinama i fondovima i igrom slučaja javna rasprava je bila obavljena o tom zakonu i u Novom Sadu i tada je skrenuta pažnja da ako se ukine stari zakon u potpunosti o fondacijama, fondovima i zadužbinama, da će doći u problem mnogi lokalni i regionalni fondovi koji su registrovani u skladu sa tim zakonom.
Ostala je jedna odredba po kome se statusni deo rada ovih fondova reguliše po tom zakonu koji, s obzirom da je dva puta od tada promenjen, Zakon o privrednim društvima u potpunosti, znači, ostao je da fondovi rade po jednom veoma arhaičnom zakonu sa mnogim pojmovima koji se u našem privrednom životu više i ne koriste. Iz tih razloga je veoma bitno da se omogući, bar ovim zakonom, da pokrajina dobije jedan razvojni fond koji neće imati jednu anahronu formu prevaziđenu, s druge strane imaće svoju delatnost koja neće biti u suprotnosti sa Zakonom o bankama, jer Zakon o bankama dozvoljava da se i druge institucije koje su osnovane zakonom bave kreditiranjem.
Ovaj fond po mnogo čemu i njegova delatnost, pošto je ovde bilo govoreno o njegovoj delatnosti, jeste veoma sličan Fondu za razvoj Republike Srbije, doista nije po kapitalu, ali po delatnosti jeste, i jedino što ovaj fond nema u svojoj delatnosti, a to je davanje garancija.
Nadam se da u toku rasprave u pojedinostima i kada budemo odlučivali po amandmanima, ovaj tekst će ostati u integralnom tekstu relativno sličnom onome i što je ušao u proceduru, s obzirom kao što vidimo iz obrazloženja on jeste plod sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade AP Vojvodine. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Srđan Šajn. Izvolite.

Poštovano predsedništvo, poštovana ministarko, poštovani predsedniče Skupštine Vojvodine, ja bih samo s obzirom na vreme par opaski izneo na eventualno neke stvari koje možda nisu do sada nije na njih skrenuta pažnja, prvenstveno ću da govorim o Zakonu o razvojnom fondu AP Vojvodine, i ako analiziramo neke pokazatelje, onda ćemo doći vrlo lako do zaključka, da u Vojvodini u Bačkom okrugu imamo oko 59 posto investicija, da u Sremskom okrugu imamo negde oko 11 posto investicija, a u Južnom Banatu kao jednom od najnerazvijenijih delova AP Vojvodine imamo negde oko 28 posto investicija.
Mislim da moraju da se stvore uslovi u Vojvodini i da se svi njeni delovi ravnomerno razvijaju i u tom smislu, očekuje da zaista rukovodstvo fonda u narednom periodu sprovede drugačiju politiku, da ta politika podstakne razvoj južnog Banata, da ne dođemo u situaciju, da opština Kovačica iz koje ja dolazim, što je posebno bitno i za SNS, toj opštini, za mene kao građanina iz te opštine i uopšte, za romsku zajednicu koja se zalaže za ravnomerni regionalni razvoj, da ne može da se desi opština Kovačica povuče svega 0,6% ukupnih sredstava iz tog fonda, a da usput rečeno, opštinske vlasti, izgrade jedan bazen koji je više stotina hiljada evra, pa se govori i o milionima evra da košta taj bazen i da istovremeno kada se taj bazen u Kovačici gradi, ista ta firma koja gradi taj bazen, vrši obnovu kuća, opštinskih funkcionera i u tom smislu očekujemo da rukovodstvo fonda za razvoj, zaista povede drugačiju politiku, ne samo politiku da prima praktično aplikacije, već i da na jedan drugačiji način pomogne ljudima u tim sredinama, kao što je južno-banatska regija i da zaista svi imaju iste šanse.
Gospodin Kostreš jeste govorio o tome da ne može sve da bude u Beogradu, međutim, činjenica da negde oko 20% ukupnih investicija jeste u Novom Sadu, nas naginje u južnom Banatu na jedno pitanje, dajte da ne menjamo jednu centralizaciju za drugom centralizacijom, nego dajte da sve sredine imaju istu mogućnost i da imaju istu šansu.
Tu naravno, ne mogu, predsedniče Skupštine Vojvodine da krivim vas, jer bio bih nepošten i nekorektan da ne kažem da ste upravo vi pre šest godina inicirali određene stvari u razgovoru koji smo imali jednom kod vas kao sekretara Sekretarijata za privredu, ali očigledno vaši koalicioni partneri u AP Vojvodini nisu to dovoljno razumeli i nisu dali te ostale neophodne inpute da se zaista to u Vojvodini i desi.
Sa druge strane, mislim da bi trebalo da se razmisli i o jednom amandmanu, jednoj ideji koju smo izneli za drugačije definisanje ciljeva fonda, da fond ne treba samo da utiče na ravnomerni razvoj regiona, već ravnomerni razvoj ekonomski udruženih kategorija u Vojvodini i da to definiše kao prioritet kada se projekti odobravaju, a tu prvenstveno mislim na invalide, na žene kao specifičnu grupu, na pripadnike nacionalnih zajednica kao što su Romi, koji su socijalno najugroženiji u Vojvodini.
Ukoliko ne budemo i taj princip uzeli, bićemo svedoci u Vojvodini da brojke govore da je oformljeno 45 firmi koje se bave zapošljavanjem Roma i gde su Romi njihovi nosioci, a da tih 45 firmi imaju ukupan kapital koji je investiran od njih, ni manje ni više, nego negde oko 65 hiljada evra, pa se onda postavlja pitanje da li mesto sekretara za rad i socijalna pitanja u Izvršnom veću Vojvodine i njegove plate vrede isto onoliko koliko vredi investiranje u razvoj socijalno najugroženije kategorije u AP Vojvodini.
Na kraju, samo da kažem, vezano za Ministarstvo za energetiku, ne treba da se obazirete na kritike koje nisu dobronamerne. Moramo jasno da kažemo, ovde u Skupštini, da naši koalicioni partneri glasaju za ove zakone u ovom trenutku, da to znači da je SNS, da su njeni koalicioni partneri jasno podržali jednu novu inicijativu i da nije bilo dovoljno snage u onim stožerima u kojima smo govorili, koji su trebali da iniciraju te stvari i te takve stvari da podrže.
Ono što je posebno pozdravljeno od privrednika sa kojima sam ja razgovarao, jeste činjenica da ste vi inicirali razgovor sa svim potencijalnim investitorima koji su želeli da investiraju u energetiku, da ste podelili sa njima informacije, da ste održali razgovor sa njima, da ste prihvatili savete i da ste prvenstveno ispoštovali ovim zakonom mišljenje tih ljudi koji su najneposredniji investitori koji žele da ulože taj novac, i da je zaista bolje sa njima razgovarati, nego razgovarati sa onima koji hoće da zastupaju njihove interese i da sa njihovim novcem upravljaju.
Ja ću samo jednu činjenicu da iznesem, da jedan privrednik iz Hrvatske, Srbin koji živi u Hrvatskoj je pozdravio to i spreman je da investira nekoliko miliona evra, ne samo u ove oblike eksploatacije energije koji se tiču pitanja eksploatacije vodnih korišćenja, kao potencijale, nego i solarne energije i drugih oblika energije i da SNS, da romska partija ovde vidi dobar iskorak u rešavanju vrlo konfuzne situacije na koju ste vi naišli u ministarstvu. To je razlog zašto ćemo mi da podržimo set ovih zakona.

Reč ima narodni poslanik Srđan Milivojević. Izvolite.

Poštovani gospodine predsedniče Skupštine, poštovani predsedniče Skupštine AP Vojvodine, uvažena gospođo ministar, dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije imaju pravo da znaju da im je ova vlada na čelu sa SNS danas u prepodnevnom delu zasedanja ponudila Zakon  o javnim nabavkama, za koji tvrdi da ima uštedu i da donosi uštedu od 600 miliona evra, pri tome, odbivši amandman DS koji bi ukazao gde idu tih 600 miliona evra, a već u popodnevnom delu zasedanja nam nudi novi set zaduživanja   u iznosu od 200 miliona evra.
To me podseća na priču o domaćinu koji štedi pre podne kada pođe na pijacu, a onda uveče pozajmljuje pare od svog komšije. Onda taj rascep ličnosti je vrlo neprijatna stvar, kada pre podne hoćete da štedite, a popodne hoćete da se zadužujete, to u svakoj ekonomiji, svakom domaćinstvu dovodi do ozbiljnih problema u odnosu članova domaćinstva prema domaćinu, ali i domaćina prema članovima domaćinstva.
Šta je poruka ovog današnjeg zaduživanja od 200 miliona evra? Poruka je da nema uštede. Poruka je da ova vlada srlja i to krupnim koracima u sve veće dugove i sve veće zaduženje.
Poruka je da kao što nema deset milijardi stranih investicija, kao što nema platforme, kao što nema diplome, jer su neki izgleda kupili diplomu za inženjera virtuelne stvarnosti, a neki su doktorirali na stent tehnologiji. Ovde je sve nevidljivo. Vidljivo je samo vama. Nama, građanima Srbije, niti su vidljivi tih 10 milijardi, niti su vidljive te uštede.
Kažete, uvešćete, citiram vas – red, rad i disciplinu u jedan sektor, gde je vladao totalni haos. Postoji jedna istorijska ličnost koja se oprobala sa tim geslom, to je bio moto njegovog političkog programa, i znamo kako se završilo, ali ja možda ne razumem zašto imate tako loše mišljenje o gospodinu Škundriću, koji je vaš koalicioni partner? Ja, naprotiv, imam odlično mišljenje o njemu. Mislim da je bio dobar ministar, da se dobro trudio. Ja sam ga ovde hvalio u prethodnoj vladi i uopšte ne smatram da je napravio haos.
Ali, ne razumem zašto imate tako loše mišljenje o sebi, jer ste i vi sedeli u Vladi kod gospodina Labusa, kao savetnica i nije lepo da sad sami sebe kritikujete na takav način? Uz to kažete jednu vrlo interesantnu rečenicu, da je SNS stožer ove vlade i preuzimate odgovornost za sve što rade vaši koalicioni partneri.
Pazite, ja jako dobro pamtim, nemojte sutradan, u maju da bude izborna kampanja i da kažete – e, pa, nije građani Srbije, krivi su ovi iz G 17 plus. Mi smo hteli, ali nam oni nisu dali. Sada ste kazali, vi ste stožer Vlade, to su upamtili građani Srbije, to su upamtili poslanici DS i mi. Samo od vas zahtevamo odgovore na pitanja o učinku i vaših koalicionih partnera i vas.
Pri tome ste kazali da se mi za ovih 200 miliona evra, zadužujemo po prosto nekoj neverovatnoj kamati od 8%, a prodajemo državne obveznice po kamati od 5,2%. To bi bilo kao kad bih ja sada otvorio svoj novčanik ili vi vaš, svejedno, i vama pozajmio novac po stopi od 5,2%, a onda išao da pozajmim taj isti novac po kamatnoj stopi od 8%. Mislim da tako ne radi nijedan domaćin na svetu, nijedan domaćin u okruženju, pa nije dobro da to radimo ni mi.
Isto ste kazali da stanje u privredi, a pogotovo u energetskom sektoru je posledica rada prethodne vlade. Tu ne delim vaše mišljenje. Kamo lepe sreće da je to posledica rada jedne druge vlade, a mnogo bi bolje bilo da je to posledica nerada te vlade, da je ta vlada manje radila, mi bi danas mnogo srećnije živeli.
To je, građani Srbije, ona ista vlada gde ste imali grupe za isključivanje struje pre podne od osam do dva, jedna grupa struju, od dva do osam uveče druga grupa ima struju. To je ona ista vlada kod koje ste energetske probleme rešavali tako što ste benzin kupovali u plastičnim flašama od dva litra. To je ista ona vlada u kojoj Tomislav Nikolić, za one koji kažu, tema, bio potpredsednik te savezne vlade, a većina vaših današnjih kolega su bili ministri u toj vladi. Ta vlada ne da je razorila energetski sistem, ona je razorila i čitavu Srbiju i od toga se još nećemo dugo oporaviti.
Pre tačno godinu dana, 18. decembra 2011. godine, vi ste, gospođo ministarka, održali sledeću konferenciju za novinare, jer ja jako dobro pamtim, i to što ne pamtim, ima u biblioteci. Što nema u biblioteci, ima u pres klipingu, što nema u pres klipingu, ja pitam Gocu Čomić, ona sve pamti. Vi ste 18. decembra 2011. godine održali konferenciju za novinare, gde ste kazali sledeće – mi u SNS smatramo da je upravo DS, sa tim prefiksom demokratska, veoma odgovorna zato što je Srbija zadužena sa oko šest milijardi evra za samo tri godine. Mi smatramo da je DS odgovorna zato što se Srbija danas nalazi na ivici od bankrota. Isto tako smatramo da oni koji su nas zadužili, ne da su nas zadužili, nego i prezadužili, jer je Srbija prezadužena zemlja. Srbija ne sme da se zaduži više nijedan jedini cent. Ponavljam, svaki evro zaduženja je korak u sunovrat Srbije.
Danas, vi izgleda pravite taj odlučujući korak sa novim zaduženjem. Možda je u ovim rečima i razlog što u ovoj sali nema maltene nikoga od vaših poslanika iz SNS, osim mojih Kruševljana koje veoma poštujem. Oni kada se vrate u Kruševac, znaju da ćemo mi da se tamo zalažemo oko nekih naših lokalnih tema, ali ovi drugi su otišli, jer će građani kada dođu kući da ih pitaju – čekaj, bre, jeste li ovo do juče pričali o zaduženju i juče ste sedeli na sednici Skupštine i aplaudirali vašoj ministarki koja govori o novom zaduženju?
Pobegli su ljudi iz sale, jer ne mogu da se vrate u svoja mesta, kada čuju kolika zaduženja spremate i njima i njihovoj deci, Srbiji, i kada vide da vi imate u stvari dva morala, dve retorike. Jednu retoriku koje se pridržavate kada ste u opoziciji, jedan moral koga se pridržavate kada ste u opoziciji, a kada ste na vlasti imate moral koji propovedate, ali ga se ne pridržavate, radite nešto sasvim drugačije.
Nekada ste zaista oštro kritikovali vladu zbog zaduživanja, ali izgleda da sekira koja padne u med, ne seče drva. Hvala.

Hvala.
Reč ima ministar Zorana Mihajlović.

Gospodine Milivojeviću, znate li vi od kada ste vi na vlasti, odnosno vaša stranka? Znate li koliko je godina prošlo od tada?
Kada govorite o energetskom sektoru i o tome da je neko drugi odgovoran za to što mi danas u energetici nemamo nove objekte, nemamo podignutu energetsku efikasnost, nemamo iskorišćene potencijale obnovljivih izvora energije, pa nisu to ti koje pominjete, nego upravo vi.
Dakle, za 12 prethodnih godina, Srbija se jedino bavila trgovinom električne energije, to je bio jedini posao koji ste radili vi i svi oni sa kojima ste se time bavili. Nije izgrađen nijedan objekat. Za 12 godina, svi objekti u energetskom sektoru su mogli da budu završeni i mi bismo bili energetski bezbedna država.
Predsednik vaše stranke, pardon, bivši predsednik, je sve vreme govorio o liderstvu u energetici, a ništa po tom pitanju nije uradio. Prema tome, to što ste ostavili novoj vladi, naročito u energetskom sektoru je prosto neverovatna stvar, a pogotovo je posebno neverovatna priča o moralu, da vi sada govorite o moralu, pa vi bi trebali, izvinite, ništa da ne govorite. Nemojte da se ljutite.
Znači, vaša stranka je debelo odgovorna za stanje u energetskom sektoru, zato što zakone koje ste donosili, naročito u energetici, podzakonska akta koja niste donosili, a trebali ste time da se bavite, su omogućili da se radi sve drugo osim da se ovde grade objekti, osim da ovde ima reda, osim da ima transparentnosti, jer u energetskom sektoru u kojem se, kao što znate, okreću velike količine novca, veoma je važno da sve što se radi bude vrlo pregledno i da se tačno zna šta se radi i šta su prioriteti.
Vezano za zaduživanje, kada već pominjete, toliko ste nas zadužili, očekujete da se neke stvari reše u dva meseca. Ne mogu da se reše u dva meseca. Šta ste vi uradili u prethodnom periodu, vezano za restrukturiranje "Srbijagasa", Elektroprivrede Srbije, velikih sistema? Ne bih rekla da ste se time bavili, bavili ste se zaduživanjem. I mi se bavimo. Da bi se platio gas, nažalost, moramo i da se zadužujemo, zato što ne možemo u tako kratkom vremenskom roku da rešimo brljotine koje ste vi napravili svih prethodnih godina.
Isto tako, pripremili smo plan restrukturiranja i za EPS i za "Srbijagas", zato što uporedo moraju da se rade neke stvari. To nije lako i jednostavno i ne može odjednom, zato što to što se dešavalo u energetskom sektoru, nažalost, umesto danas da pričamo o tome, da imamo nove investitore i da imamo nove objekte, mi danas, nažalost, govorimo o novom zaduženju i problemima u tim javnim preduzećima. Dakle, ne isključujem ni EPS iz ove priče. Prosto, ne može se isključiti. Neću dužiti, mnogo je kasno, verujem da ćete mi odgovoriti, pa ću se ja onda nadovezati na vas.

Hvala.
Reč ima gospodin Arsić, replika.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada neko raspravlja više o tim kreditima i kolike su kamate, prvo mora da zna da kada hoćete da aplicirate za kredit, mora da vam se utvrdi vaš bonitet. Bonitet se utvrđuje na osnovu prometa koji taj koji podiže kredit ima. Određuje se na osnovu broja zaposlenih, imovine koju ima, dobiti koju ostvaruje i na kraju, koliko je do tada bio zadužen.
Sada hoćete nama da kažete kako smo mi ti koji smo krivi za loš bonitet naših javnih preduzeća.
Kredite ste podizali, novac trošili, a sve ostalo uništavali.
Sada ću da vam kažem šta sve u Požarevcu ne radi. Ne postoji više "Rekord-protektiranje", ne postoji više Auto-kuća "Šumadija", ne postoji više mlekara koja je distributivni centar, ne postoji više "Voće-produkt" Požarevac, ne postoji više Mesna industrija Požarevac, ne postoji više Fabrika poljoprivrednih mašina "Morava", ne postoji više Fabrika tekstila "Moravka". Da nastavim? Hoćemo li Beograd? Hoćemo da pričamo o rekordu u Beogradu? Hoćemo da pričamo o IMT Rakovica? Hoćemo da pričamo o "Zmaju". To je kolko toliko radilo kada ste vi na obećanjima od šest, sedam milijardi dolara ili maraka, ne sećam se više ni ja, o boljem životu, obećanjima koje ste davali ako jedan režim promenite, na tim krilima ste došli. Sve je to koliko toliko bilo u funkciji, a sada više nije ni u kakvoj funkciji.
Kada već spominjete procente, neko od vaših kolega reče da razlika između liste SNS i DS bila je 1%. Neću sada da ulazim u taj detalj. Sada se malo razlikuje, sada je 2,5 ali nije u procentima, nego 2,5 je razlika u popularnosti vas i nas.