Hvala gospodine Pastor.
Prelazimo na 3. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O ENERGETICI
Obaveštavam vas da sam saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, povodom pretresa u pojedinostima o predlozima zakona iz tačaka 3, 5, 6, 7. i 8. dnevnog reda, pored predstavnika predlagača Suzane Grubješić, potpredsednika Vlade, prof. dr Zorane Mihajlović, ministarke energetike, razvoja i zaštite životne sredine i magistra Mlađana Dinkića, ministra finansija i privrede, pozvao da sednici prisustvuje Dejan Popović i Dejan Novaković, državni sekretari pri Ministarstvu energetike, razvoja i zaštite životne sredine, magistar Mirjana Filipović i Dejan Trifunović, pomoćnici ministra energetike, razvoja i zaštite životne sredine, Zoran Ibrović, viši savetnik energetike, razvoja i zaštite životne sredine, Branko Drčelić direktor Uprave za javni dug i Aleksandra Kocić Aranđelović, savetnik u Ministarstvu finansija i Privrednoj upravi za javni dug.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Milica Vojić Marković, Donka Banović, Radmila Gerov, Judita Popović, Kenan Hajdarević, Katarina Rakić, Bojana Božanić, Miroslav Petković, Olgica Batić, Ivan Karić, Milan Lapčević, Gordana Čomić i Vlada.
Primili ste izveštaje Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku i Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman su zajedno podnele narodni poslanici Milica Vojić Marković i Donka Banović.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Reč ima Milica Vojić Marković.

Hvala gospodine predsedavajući, gospođo ministar, dame i gospodo narodni poslanici, kako bih rekla za početak, ista meta, isto odstojanje. Kasni  večernji sati i nas nekoliko koje ovaj zakon otprilike interesuje.
Na član 1, moja koleginica Donka Banović i ja smo podnele amandman želeći da promenimo sledeće – Ministarstvo propisuje bliže uslove u pogledu stručne osposobljenosti za obavljanje poslova rukovaoca energetskih objekata, energetskim delatnostima iz stava 6. ovog zakona, za čije obavljanje je potrebna licenca. Zakon o energetici u članu 20. je jasan. On kaže – da se na energetske objekte koji proizvode toplotnu, kombinovano toplotnu i električnu energiju za sopstvene potrebe, ne zahteva licenca. Zbog toga rukovaoci tih objekata i nemaju stručni ispit i nemaju obuku.
To kaže zakon, ali kada smo videli o kojim se objektima radi, mi smo smatrali da je to potrebno promeniti. Radi se o školama, obdaništima, bolnicama, to su prostori gde živi i boravi mnogo dece dugovremeno. Radi se još o bioskopima, pozorištima, fabrikama i preduzećima. To su takođe mesta gde najveći deo dana borave mnogo velike grupe ljudi.
Ne čini li vam se gospođo ministar potpuno opravdanim, potreba da se poveća stepen znanja i odgovornosti tim što će neko dobiti licencu za posao koji obavlja na ovakvim mestima gde mislimo da treba razmisliti o mogućim, eventualnim opasnostima i to da neko mora da bude vrlo stručan za obavljanje ovakvih poslova. Iz tih razloga mi smo smatrali da je potrebno uvesti licencu za poslove koji se ovde traže. Hvala.

Reč ima ministar Zorana Mihajlović.

Hvala na komentaru.
Čini mi se da niste na najbolji način razumeli izmene i dopune zakona i niste videli da smo mi predvideli da za sve one za koje ne postoji potreba da imaju licence, ministarstvo će dodatno napraviti pravilnik šta je sve potrebno da neki rukovaoci imaju od stručnosti, iskustva i znanja.
Potpuno se slažem sa vama da je vrlo važno imajući u vidu to da su to škole, bolnice, bioskopi, itd. Sam zakon kao zakon nije predvideo imanje licence za njih, što ne znači da od naredne godine 2013. kada budemo ozbiljnije imali izmene i dopune u nekim stvarima da stavimo i taj deo kao nešto da mora postati obaveza imanja licence.

Gospođo Vojić Marković.

Hvala gospodine predsedniče, gospođo ministarko, stvarno mi je drago da imamo potpuno isto mišljenje neophodnosti toga da se poveća stepen bezbednosti samim tim što će neko imati licencu za posao koji radi. To je opet pitanje koje otvaramo i koje smo otvorili na Odboru za zaštitu životne sredine podzakonskim aktima i dokumentima koje je potrebno doneti.
Mišljenja sam da bi bilo dobro da se takva stvar promeni u samom zakonu. U podzakonskim aktima je to u redu, menjati sve ostalo, ali ako u zakonu ovog trenutka kada smo ga otvorili, promenimo to, onda ne moramo čekati neki period i neko vreme za koje ćemo doneti ta podzakonska akta.

Reč ima ministar Zorana Mihajlović.

Samo kratka dopuna. Potpuno se slažem sa vama. Onda kada prihvatimo i treći paket i kada budemo imali detaljnije izmene i dopune moraće da postoji taj deo.

Na član 3. amandman su zajedno podnele narodni poslanici Milica Vojić Marković i Donka Banović.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Reč ima Milica Vojić Marković.

Hvala, gospodine predsedniče.
O čemu se ovde radi? Gospođa Donka Banović i ja smo želele da promenimo član 33. tako što smo promenile jedan broj, a objasniću o čemu se ovde radi. U zakonu je predviđen rok od 60 dana, u kome je imalac energetske dozvole, odnosno saglasnosti, dužan da podnese zahtev za izmenu rešenja o energetskoj dozvoli, odnosno saglasnosti nadležnog ministarstva.
Razlozi zbog kojih podnosimo ove izmene su naravno promene u podacima, koji su bili važni za donošenje ovog dokumenta koji se zove dozvola ili saglasnost. Mi smatramo da je 60 dana u kom treba da se podnese ova izmena jedan dug vremenski period i da je potrebno skratiti ovaj rok na 30 dana. Evo naših argumenata. Jedan od ciljeva donošenja izmena i dopuna ovog zakona, osim popunjavanja pravne praznine, koja je očigledno postojala i bilo je nužno da se ona popuni i, kako smo mi razumeli, ovo sve jeste i ubrzanje procedura, jednim delom ubrzanje i jednim delom skraćenje procedura sa 27 na pet i ubrzanje procedura.
Mi smo smatrali da je mesec dana, odnosno 30 dana, sasvim dovoljan period u kome onaj ko treba da podnese resornom ministarstvu prijavu ovih izmena, bez obzira na sve te druge okolnosti koje se pritom događaju. Jasno nam je da je ovo jedna oblast u kojoj treba puno papira, puno dokumenata i puno podataka prikupiti, ali ako sve ubrzavamo, to je na korist tog ko je podneo ovu prijavu, na njegovu korist. U tom smislu će i on sam reagovati jer će pre dobijati drugu dokumentaciju.