Hvala.
Gospodine Ostojiću, da li ste hteli repliku ili po amandmanu?
(Zoran Ostojić: Repliku.)
Replika, izvolite.

To je drugi Karić koji mi je pomenuo ime u 15 minuta, na prvog sam oćutao.
(Predsedavajuća: Pitala sam vas zbog redosleda, zato što ima još jedan prijavljeni pre vas, zbog toga sam vas pitala?)
Lepo je završila ministarka, niste trebali da se javite. Nisam ja rekao da treba zavjek da ostanu dozvole onih koji su imali po starom zakonu. Samo sam stavio primedbu na potencijalnu retroaktivnost ovog člana. Na kraju krajeva, isteći će im dozvole ako ništa nisu uradili i po starom zakonu. Samo sam izrazio sumnju da ovakva pravna praksa i ovakvo menjanje zakona i eventualna retroaktivnost, videćemo ako neko ospori ovaj član na Ustavnom sudu zbog toga, može buduće investitore da obeshrabri. Samo sam to rekao.
Nisam rekao da je onaj prošli zakon savršen, pa da treba da ostane i da sve ovo ništa ne valja. Rekli smo i u načelnoj raspravi da je namera da se popravi zakon jasna, ali smo rekli i da neke stvari ne razumemo, ne samo mi koji smo poslanici, ne bavimo se investicijama u energetskom sektoru, nego i oni sa kojima smo pričali a time se bave. Ništa više i ništa manje. Hvala što niste pričali o Zelenima.

Hvala.
Reč ima ministarka Mihajlović. Izvolite.

Samo da nešto pojasnim. Saglasnost nikad ne ističe po sadašnjem zakonu koji važi, nadam se, još jedan dan. Znači, dobijete saglasnost i to traje večno. Po izmenama i dopunama saglasnost sada traje tri godine, plus jedna kao energetska dozvola. Još jednu stvar smo hteli da promenimo, a to je da više nam diskrecionih prava ministra, nego jasnih kriterijuma.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Ivan Karić. Izvolite.

Zahvaljujem se, uvažena predsedavajuća. Ja ću malo i o Zelenima, a mogu i o genetski modifikovanim organizmima, pa makar se to vama i ne sviđalo, a mogu i po dnevnom redu, zavisi kako se kome sviđa. Možete nekoga i da upozorite, osim mene, ove što dobacuju itd.
Kada govorimo o dozvolama, veoma je važno da kažemo u ovom delu oko procene uticaja na životnu sredinu da su pojedini investitori delili projekte da ne bi izašli iz 10 megavata i onda praktično imaju jedan projekat koji je od 28 ili 37 megavata, a podelili su ga u tri ili četiri dela i dobili sve što im je trebalo u lokalnoj samoupravi. Nisu imali istraživanje uticaja na ptice i na slepe miševe. To je za Zelene veoma važno, uticaj na životnu sredinu i uticaj na prirodu i ne može sve biti nekakav kapitalizam, valjda je važno i zdravlje ljudi i priroda.
U tom smislu ima slučajeva, možda bi se trebalo pozabaviti nekim dozvolama ili kvazidozvolama koje se izdaju, koje će biti izdate, koje je neko pokušao da izda u lokalnim samoupravama, smanjujući projekte ispod 10, a praktično kada saberete to su projekti iznad 30 i jedinstveni su projekti. Možda bi bilo dobro da se i tim dozvolama pozabavimo, a da ne govorim o tome da i dva različita projekta, ako su suviše blizu, ako je jedan ispod 10 megavata pa ne radi procenu, ovaj drugi koji se naslanja na taj prethodni projekat mora da radi procenu jer je suviše blizu postojećeg objekta. Ima slučajeva, čini mi se, u Srbiji da to uvek nije ispoštovano. To se nije dešavalo samo u poslednjih par meseci, nego u poslednjih par godina i možda bi bilo dobro da i na te dozvole obratite pažnju. Zahvaljujem se.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, podržaću stav Vlade. Investitore treba naterati da investiraju, da iskoriste dozvole koje su dobili, jer to je neka vrsta nacionalnog dobra i ta dozvola ne može da bude tapija zauvek, a da ništa ne gradite, da se bavite preprodajom firme koja ima tu dozvolu.
Dakle, upravo zbog zaštite životne sredine da koristimo što manje uglja, a što više obnovljivih izvora energije. Vlada je u pravu, investitore treba privesti poznanju prava, odnosno treba ih privesti investiciji za koju su se kandidovali. U nekim drugim državama, mislim da je Vlada bila preblaga, sem gubitka dozvole propisuju se velike novčane kazne zato što država gubi, ne samo u energiji, gubi i u novcu i gubi na korišćenju resursa. U mnogim zemljama sem gubitka dozvole propisana je i velika novčana kazna zbog toga što investitor ne sagradi ono za šta je dobio dozvolu. Hvala.

Reč ima narodna poslanica Aleksandra Tomić. Izvolite.

Uvažena predsedavajuća, gospođo ministre, ne bih se javljala za reč, ali s obzirom da je ovaj odbor kojim predsedavam zadužen po amandmanima, po članu 10, htela sam samo neko malo objašnjenje da dam gospodinu Ostojiću. Ono što se odnosi danom stupanja na snagu ovog zakona okončaće se sa odredbama novog zakona. Po Zakonu o obligacionim odnosima, tako smo dobili tumačenje sa više strana, praktično ne odnosi se na već započete procedure. Prema tome, praktično oni pravni subjekti koji su ušli u pribavljanje dokumentacije, oni će se i dalje ponašati po određenoj proceduri. Ovaj član se odnosi na nove privredne subjekte koji ulaze u novu proceduru.
Na kraju krajeva, ako bih se nadovezala na priču o zaštiti životne sredine, ako se vratimo malo u prošlost, procene uticaja na zaštitu životne sredine koje su se predavale u prošlom ministarstvu su trajale po 230 dana u proseku. Prema tome, naravno da postoji dobra volja ministarstva da se, počevši od energetike, pa na kraju i životne sredine, svi ti rokovi skrate i da jednostavno dobijemo jedan bolji investicioni ambijent. Svi ovi amandmani koji su se usvajali, koje je Vlada na kraju krajeva usvajala i sama predlagala, idu u tom pravcu. Zahvaljujem se.