Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa radom.
Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O RAZVOJNOM FONDU AUTONOMNE POKRAJINE VOJVODINE.
Obaveštavam vas da sam, saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, povodom pretresa u pojedinostima Predloga zakona o Razvojnom fondu AP Vojvodine, tačka 2. dnevnog reda, pored predstavnika predlagača Ištvana Pastora, predsednika Skupštine AP Vojvodina i Zorana Radomana, pokrajinskog sekretara za finansije, pozvao da sednici prisustvuje i Milorad Gašić, sekretar Skupštine AP Vojvodina.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Žika Gojković, Ružica Igić, Sanda Rašković Ivić, Jovan Palalić, Milan Lapčević, Momo Čolaković, Srđan Šajn, Zoran Kasalović, Jelena Travar Miljević, Ana Novković, Dragana Đuković, Jožef Šandor, Vesna Kovač, kao i Vlada Republike Srbije.
Primili ste mišljenje Skupštine AP Vojvodine o podnetim amandmanima.
Primili ste mišljenje Vlade o amandmanima narodnih poslanika.
Primili ste izveštaje Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku i Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Žika Gojković.
Skupština AP Vojvodine, Vlada i Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Vesna Kovač.
Skupština AP Vojvodine, Vlada i Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Vesna Kovač.
Skupština AP Vojvodine nije prihvatila amandman.
Vlada i Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Reč ima narodni poslanik Laslo Varga. Izvolite.

Gospodine predsedniče Skupštine Vojvodine, gospodine potpredsedniče Narodne skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, poslanici SVM u pokrajinskoj Skupštini su glasali za Predlog zakona o Razvojnom fondu Vojvodine u načelu i za određene amandmane. Ovde smo u raspravi u načelu najavili podršku ovom predlogu zakona. Međutim, stigli su neki amandmani, posebno amandman koji za nas, ukoliko bude prihvaćen, čini ovaj Predlog zakona neprihvatljivim.
O čemu se radi? Koleginica Vesna Kovač je podnela amandman na jedan od članova Predloga zakona, čiju ću suštinu pokušati da predstavim, a kasnije ću izneti i argumente zašto je ovaj amandman za nas u potpunosti neprihvatljiv.
Dakle, činjenica je da će Razvojni fond Vojvodine imati dva osnivača, Republiku, odnosno Pokrajinu. Većinski osnivač će biti Pokrajina. Činjenica je da u Predlogu zakona u određenim odredbama stoji da će ova dva osnivača srazmerno svom vlasničkom učešću upravljati Razvojnim fondom Vojvodine. Međutim, ovim amandmanom, o kojem sada raspravljamo, se suštinski menja ceo koncept zakona i u jednoj neverovatnoj meri se degradiraju nadležnosti, odnosno prava većinskog osnivača, dakle AP Vojvodine.
O čemu se radi? Radi se o tome da je ovim amandmanom predloženo da se kod određenih odluka, donetih od strane organa Razvojnog fonda, uspostavlja konsenzualni način odlučivanja. Dakle, utvrđuje se pravo veta manjinskom osnivaču tj. Republici Srbiji i to u odnosu na neka pitanja kod kojih to možda nije problematično. Na primer, kod prestanka rada Razvojnog fonda bi bilo logično da oba osnivača imaju pravo veta, ali postoje neka pitanja kod kojih je to apsolutno neprihvatljivo.
Što se tiče usvajanja godišnjeg programa rada Razvojnog fonda, usvajanja poslovnog plana Razvojnog fonda i usvajanja izveštaja Razvojnog fonda putem konsenzusa, mislim da ne može da bude prihvatljivo.
Šta je u svemu ovome problem? Problem je u tome što se radi o jednoj pokrajinskoj instituciji. Ukoliko prihvatimo to kao činjenicu, onda ne bi trebalo ni za koga da bude prihvatljivo da Republika u odnosu na ovu instituciju ima pravo veta i to u odnosu na ova pitanja o kojima sam govorio. Mislim da je ovo u potpunoj koliziji sa principom decentralizacije. Ne vidim argument koji bi bio prihvatljiv i koji bi mogao da na jedan prihvatljiv način ili putem kojeg bi bilo moguće, na jedan prihvatljiv način, objasniti kako u skladu sa principom decentralizacije u jednoj pokrajinskoj instituciji Republika ima pravo veta u odnosu na veoma važna pitanja.
Mislim da se tu radi o jednoj skrivenoj nameri, a to je da u ovom slučaju se radi o ministarstvu, odnosno ministru finansija, o jednoj nameri koja nam govori o tome da ministar finansija želi da ima praktično potpunu kontrolu nad radom ovog fonda. Ukoliko znamo da će pokrajinski Fond za razvoj raspolagati velikim sredstvima, da će dodeljivati kredite, mogu da zamislim kako će sve ovo u praksi funkcionisati. Bez saglasnosti ministra finansija neće biti moguće dodeliti nijedan kredit nijednom aplikantu. Iz iskustva koje imamo sa Ministarstvom finansija, mislim da nije preteran ovaj zaključak.
Sa druge strane, mislim da postoji i jedan drugi problem, a to je problem legitimiteta koji se nalazi iza ove aspiracije. Naime, ako neko učestvuje na izborima za pokrajinsku skupštinu i osvoji 3,8% glasova, onda ne bi trebalo da pretenduje na jednu ovakvu mogućnost, na mogućnost da ima veto u odnosu na sva važna pitanja koja se donose u Fondu za razvoj AP Vojvodine.
Ovaj amandman, nadam se, gospodine predsedavajući, da ćete mi dozvoliti da malo govorim o jednom drugom amandmanu, pošto su izuzetno povezani. Postoji jedan drugi amandman na član 7. Predloga zakona koji je podnela Vlada. Suština tog amandmana je da se isključuje mogućnost da rad Razvojnog fonda Vojvodine finansira i Republika. Mislim da je dosta teško naći obrazloženje – kako može biti prihvatljivo da Republika ne želi da finansira Razvojni fond Vojvodine, a sa druge strane ima nameru da ima potpunu kontrolu nad odlukama koje se donose u Razvojnoj fondu Vojvodine.
U obrazloženju ovog drugog amandmana, amandmana kojim se isključuje finansiranje iz republičkog budžeta, stoji da se to predlaže iz razloga što dodatno nije kompenzovano adekvatnim kontrolnim učešćem Republike u upravljanju Fonda. Dakle, ne postoji adekvatna kompenzacija za Republiku u upravljanju Fondom. Zato se predlaže isključivanje mogućnosti da se ovaj fond finansira iz sredstava republičkog budžeta.
Ovaj drugi amandman, odnosno prvi amandman o kojem sam govorio, ako nije dovoljna kompenzacija i nije dovoljno visok nivo kontrolnog učešća u upravljanju Razvojnim fondom, onda ne znam šta bi to moglo da bude.
Sa druge strane, o tome sam govorio u raspravi u načelu, ovaj amandman, amandman kojim se isključuje mogućnost finansiranja rada Fonda iz republičkog budžeta, je u kontradiktornosti sa obrazloženjem Predloga zakona. Naime, u Predlogu zakona stoji da Republika Srbija obezbeđuje mere za podsticanje razvoja nedovoljno razvijenih područja. Ukoliko Republika Srbija obezbeđuje razvoj nedovoljno razvijenih područja, kakvo je područje Vojvodina, onda je sa tim obrazloženjem u potpunoj kontradiktornosti nastojanje da Republika Srbija nema obaveze da finansira rad ovog fonda. Ako na sve ovo o čemu sam govorio dodamo prvi deo mog izlaganja, onaj deo koji se odnosi na član 2. Predloga zakona i koji će, siguran sam, biti usvojen i koji će obezbeđivati praktično potpunu kontrolu od strane ministra finansija nad radom ovog fonda, onda ne znam kako ova dva amandmana, odnosno ovo nastojanje može da bude u bilo kojoj meri prihvatljivo za one za koje je važna decentralizacija, odnosno autonomija Vojvodine.
Želim, pored svega ovoga o čemu sam govorio, da povučem i jednu paralelu između Zakona o Fondu za razvoj Republike i Predlogu zakona o Razvojnom fondu Vojvodine. Fond za razvoj Republike Srbije, isto tako kao i Fond za razvoj Vojvodine, sadrži jednu mogućnost da Fond za razvoj Republike nema samo jednog osnivača, dakle, nema samo osnivača Republiku, nego ako se organizuje u formi akcionarskog društva, da ima i druge akcionare, domaća i strana lica. Fond za razvoj Republike Srbije može, pored Republike, da ima i druge osnivače.
Nema nijedne odredbe ni slučajno u Zakonu o Fondu za razvoj Republike koji bi onim drugim osnivačima obezbeđivao bilo koji oblik veta upravljanju Razvojnim fondom Republike Srbije. Ako je pre nekoliko nedelja za ovu skupštinu i skupštinsku većinu bilo prihvatljivo to rešenje, kada govorimo o Razvojnom fondu Republike i rešenju da, ukoliko ima više osnivača, manjinski osnivač ne može ni u kom slučaju da ima pravo veta, onda mislim da ne postoji nijedno racionalno obrazloženje ili objašnjenje zašto bi to u odnosu na Razvojni fond Vojvodine bilo na drugačiji način regulisano.
Siguran sam da, ako neko bude branio ovo rešenje, da će govoriti o tome da je potrebna kontrola nad Razvojnim fondom Vojvodine zato što su loša iskustva sa Razvojnom bankom Vojvodine i to može da posluži kao neki argument za prihvatanje ovog amandmana. Mislim da ni taj argument neće i ne može da bude na mestu. Naime, i u "Arobanci" je Republika imala svog predstavnika, pa su nagomilani gubici znamo u kojoj visini. Nijedan mehanizam ne može da bude dobar ili ne može rešenje za otklanjanje mogućnosti da dođe do nekih malverzacija, ukoliko ljudi koji su postavljeni na neka mesta imaju nameru da učestvuju u nekim protivpravnim radnjama. Ni ovaj argument nije moguće prihvatiti.
Iz svih ovih razloga koje sam naveo, još jednom želim da ponovim, ukoliko ovaj amandman bude prihvaćen, za SVM će Zakon o Razvojnom fondu na kraju glasanja biti neprihvatljiv. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Aleksandra Tomić.

Zahvaljujem.
Uvaženi predsedavajući, poštovani predsedniče AP Vojvodine, gospodine Pastor, ispred Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku mogu da izrazim neko svoje žaljenje zbog toga što predstavnici AP Vojvodine, kao formalni predlagači ovog dokumenta, odnosno amandmana, nisu bili prisutni ni kada smo glasali kao Odbor o prihvatanju u načelu, ni kada smo glasali o pojedinostima, odnosno kada smo se izjašnjavali o amandmanima. S obzirom da postoji sporazum između dve vlade, odnosno Vlade AP Vojvodine i Vlade Republike Srbije, smatrali smo za potrebno, obzirom da su prisutni bili predstavnici Ministarstva finansija i privrede, da možemo na kvalitetan način da donosimo zajedničke odluke na osnovu predloženih izmena i dopuna, odnosno nekih rešenja.
Tako smo, na osnovu amandmana koji su predloženi, od 23 usvojili devet, za koje ste se vi saglasili po određenim pitanjima, a za nekih 14 i Odbor je odbio, a i vi kao Skupština AP niste bili saglasni.
Oko amandmana na član 3. koji je sada predložila narodni poslanik Vesna Kovač, Ministarstvo finansija se usaglasilo da u tom pogledu i Odbor usvoji taj predlog amandmana, ali ga nema na spisku amandmana, ni gde su prihvaćeni, ni gde nisu prihvaćeni. Ono što je tema ovog amandmana je upravo ovo o čemu je i prethodni sagovornik govorio, a odnosi se na donošenje odluka skupštine Razvojnog fonda kada je potrebna saglasnost oba osnivača. Znamo da su po sporazumu dve vlade osnivači, Republika Srbija u osnivačkom kapitalu od 22% i 78% Vlada Vojvodine.
Znamo da je ulagački kapital 10 miliona, ali isto tako na osnovu amandmana kada dođemo do broja sedam i osam definisalo se tačno da praktično raspolaganje ovim budžetom isključivo vrši AP Vojvodina.
Članom 3. koji je bio predlog poslanika Vesne Kovač, a koji je Odbor usvojio, se tačno definiše kada je ta saglasnost dva osnivača potrebna. Odbor je smatrao za potrebno da usvoji ovaj amandman, iz prostog razloga što postoje neke odluke kada osnivate fond, koje su sasvim razumljive, zbog čega određeni partneri koji osnivaju određeni privredni subjekt treba da se usaglase, kada već zajednički učestvuju u osnivanju takvog fonda. To su slučajevi kada su izmene ugovora o osnivanju fonda, zatim povećanje i smanjenje osnovnog kapitala razvojnog fonda, prestanak rada fonda, usvajanje godišnjeg programa rada fonda, usvajanje poslovnog plana i usvajanje finansijskih izveštaja. Smatrali smo da su to uslovi pod kojima jednostavno dve vlade nikada neće doći u situaciju da uđu u neki spor i zbog toga smo smatrali na osnovu mišljenja Ministarstva finansija i podržali ovakav predlog amandmana.
Postoji još jedan predlog amandmana, kada dođe član broj 7. onda ću se javiti, gde se isto AP Vojvodina izjasnila ne prihvatajući taj predlog, a Ministarstvo finansija je dalo svoju saglasnost i kao odbor smo prihvatili.
Ono što možemo u ovom trenutku, to je da na samom izjašnjavanju vas kao predstavnika predlagača, odnosno AP Vojvodina, prihvatite taj amandman ili ga jednostavno ne prihvatite. Nadam se da uopšte ovaj dokument treba da koristi našoj zajedničkoj saradnji u budućnosti, kako Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku, tako i Skupštine AP Vojvodine i da svi zakoni koje formalno-pravno treba da donese ova skupština budu u saradnji sa vašim predstavnicima, sa Sekretarijatom za privredu, jer smatramo da je to u interesu svih građana Srbije, a ne samo Vojvodine. Zahvaljujem se.

Pošto se javilo više govornika po amandmanu, samo da saopštim redosled. Prvo ide Teodora Vlahović, pa Milan Lapčević, Marijan Rističević, Judita Popović, Srđan Miković, pa Aleksandra Jerkov.
Reč ima narodna poslanica Teodora Vlahović. Izvolite.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, poštovani predsedniče Skupštine AP Vojvodine, podsetila bih sada na reči gospodina Pastora u izlaganju kada smo raspravljali ovaj zakon u načelu. On je rekao da neki amandmani dovode AP Vojvodinu u ponižavajući položaj. Mislim da je upravo ovaj prevashodno amandman koji Pokrajinu dovodi u ponižavajući položaj.
Znači, ako samom činjenicom da polazimo od bilo kakvog udruživanja sredstava, radilo se o AP Vojvodini i Republici, radilo se o fizičkim licima, radilo se o licima druge prirode, ako neko učestvuje sa sredstvima 22, a neko sa 78, morate priznati da bi bilo izuzetno teško naći slučaj u kome onaj ko je manjinski vlasnik nečega utiče na najbitnija pitanja ravnopravno, ali ne samo ravnopravno, nego ima i mogućnosti da najbitnija dokumenta i najbitnija akta fonda dovede do toga da nikada ne budu usvojena, što znači da fond ne može ni da radi.
Ako gledamo zakon u celini, ako gledamo one amandmane koje je podnela Vlada Republike Srbije i koje je istovremeno prihvatio Odbor i predlagač, a to je da nadalje Republika Srbija neće ulagati sredstva u ovaj fond, da ima mogućnost samo Pokrajina. To da karikiramo, ali to jeste realna mogućnost, da jednoga dana, i to veoma skoro, Pokrajina bude vlasnik kapitala u tom fondu 98%, a Republika 2%, da ne kažem da može da bude i 0,2%, i sa takvim procesom učešća treba da odlučuje o najbitnijim pitanjima. Kada bi bili odnosi uvek korektni, da kažemo da to jesu bitna pitanja i uvek će se dogovarati, međutim, svesni smo svakodnevno i svakim novim aktom šta se zapravo želi i na koji način se želi devastirati autonomija AP Vojvodina.
Znači, sa jedne strane imamo deklarativno da smo svi za autonomiju Pokrajine, ali svaki akt nam donosi nova i nova sve neprijatnija iznenađenja. Prema tome, treba zapravo otkloniti ovakvu jednu mogućnost da zapravo jedan manjinski osnivač ima ucenjivački odnos prema većinskom osnivaču.
Pitam sve vas, mi svi dolazimo iz neke lokalne samouprave, da li bi prihvatili da neka druga lokalna samouprava gde vi investirate novac ili Republika ili pokrajina odlučuje o sudbini onoga što građani u vašoj sredini stvaraju? Mi smo samo nekoliko sati pre u okviru rasprave o Zakonu o javnim nabavkama čuli da su u decentralizaciji najbitnija sredstva i da smo upravo mi ti koji želimo da omogućimo pokrajini i svojim opštinama da o nekim sredstvima odlučuje.

Gospođo Teodora, molim vas vaša rasprava ide u pravcu načelne rasprave i molim vas da se vratite na amandman.

Pričam o amandmanu i nikog ne vređam. Ovaj amandman u stvari sve to onemogućava. Vraćam se na amandman jer nikad nisam, izvinite potpredsedniče, ali ja se stvarno držim teme i uopšte nisam ni prestala da govorim upravo o značaju i o šteti koju može da donese ovom predlogu zakona upravo ovaj amandman. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Milan Lapčević. Izvolite.

Javljam se po Poslovniku i reklamiram član 74. i član 107. Poslovnika Narodne skupštine koji kaže, stav 2. – kada se na sednici odbora razmatraju predlozi zakona i amandmani na predloge zakona, na sednicu se pozivaju i njihovi podnosioci, odnosno njihovi ovlašćeni predstavnici. Član 7. govori o poštovanju dostojanstva Narodne skupštine.
Imali smo dve sednice Odbora za razvoj, industriju i energetiku koji je razmatrao na prethodnoj sednici Predlog zakona koji je na dnevnom redu u načelu, a danas u pojedinostima i po amandmanima. Ni na jednoj sednici Odbora nisu bili prisutni ovlašćeni predstavnici koji su podnosioci ovog zakona, tako da smo danas došli u jednu vrlo neugodnu situaciju da razmatramo amandmane na Zakon o Razvojnom fondu Vojvodine, a da na toj sednici nisu bili prisutni predlagači, odnosno predstavnici predlagača i nisu se izjasnili o amandmanima.
Došli smo u situaciju da predstavnici Ministarstva finansija nešto prihvataju ili čak predlažu svoj amandman, ali nemamo predstavnike predlagača, predstavnike Skupštine AP Vojvodine, pošto je ovaj zakon predložila Skupština AP Vojvodine. Ne piše nigde Ministarstvo finansija. Niko od predstavnika predlagača nije prisutan na sednici, niti znamo da li se amandman prihvata, da li se ne prihvata, iz kojih se razloga odbija i slično. Čak smo imali situaciju da imamo predloženi amandman Vlade, a da nemamo predstavnika predlagača koji će reći – da, to je za nas prihvatljivo ili nije prihvatljivo. Mislim da je to nepoštovanje nadležnog odbora, nepoštovanje dostojanstva Narodne skupštine i svih nas ovde.