Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Desete sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2012. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 89 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 88 narodnih poslanika, odnosno da je prisutno najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: gospodin Milorad Tošić.
Nastavljamo sednicu po 1. tački dnevnog reda – PREDLOGU ZAKONA O JAVNIM NABAVKAMA.
Na naslov iznad člana 40. i član 40. podneli su amandman narodni poslanici Bojana Božanić, Dejan Mihajlov i Dušica Morčev.
Predstavnik predlagača i resorni odbor nisu prihvatili amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Reč ima narodni poslanik Bojana Božanić.

Hvala.
Poštovani predsedniče, poštovano predsedništvo, poštovane kolege narodni poslanici, sinoć smo započeli diskusiju na ovu temu. Odnosi se ovaj amandman takođe na brisanje jednog člana. Sinoć smo govorili o članu 30, a sada smo predložili da se izbriše član 40. i naslov iznad člana 40. Ovaj član odnosi se na termin – institut okvirnog sporazuma. Naime, kako smo već naveli, smatramo da ovaj termin možda nije na najbolji način definisan, odnosno nije predstavnik predlagača možda uzeo primere i nije možda pregledao sve primere prakse iz zemalja EU koje su uvele ovaj okvirni sporazum. Na primer u Sloveniji se pokazalo da postoji dosta teškoća prilikom primene ovog postupka i da je bilo dosta nedoumica kako i na koji način da se osnovne institucije javnih nabavki primene na ovaj okvirni sporazum, te s tim u vezi smo smatrali da, ako želimo da procedure javnih nabavki pojednostavimo, detaljno definišemo i unapredimo procedure javnih nabavki, tako smo smatrali da ovaj član treba izbrisati iz ovog zakona, a naravno, s tim u vezi, trebalo bi možda malo bolje definisati one postojeće postupke i procedure u okviru javnih nabavki poput otvorenog postupka, restriktivnog postupka itd.
Već smo govorili o tome da su referenti javnih nabavki u javnim preduzećima, u lokalnim samoupravama bili u prilici proteklih godinu ili dve dana, da idu na određene seminare, edukacije, kako bi se obrazovali na temu pripreme tih javnih nabavki u svojim institucijama, a sada dolazimo u situaciju da ih ponovo moramo uključivati u neke nove procedure, da ih ponovo moramo edukovati, da ne pričam tu o sredstvima koja se moraju koristiti, o plaćanju iz budžeta lokalnih samouprava, javnih preduzeća nekim institucijama koje se bave edukacijom ovih referenata za javne nabavke, tako da smo smatrali da je možda bilo potrebno detaljnije, bolje i preciznije definisati postojeće postupke javnih nabavki, a onda na taj način smanjiti i trošenje sredstava, a u svakom slučaju unaprediti rad tih referenata, to nam je valjda poenta cele priče.
Isto bih mogla da kažem da možda ovaj okvirni sporazum dodatno komplikuje čitavu ovu proceduru javnih nabavki i eventualno ne bih znala možda koja je razlika između pregovaračkog postupka i ovog okvirnog sporazuma, tako da je ideja poslaničke grupe DSS bila da se pojednostave procedure javnih nabavki, što je valjda želja svih nas ovde i da dobijemo najbolji mogući zakon.

Hvala.
Da li neko želi reč?
Na član 40. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandra Jerkov, Bojan Kostreš, Olena Papuga, Đorđe Stojšić i Karolj Čizik.
Predstavnik predlagača i resorni odbor nisu prihvatili amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 51. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Janko Radaković i Jovana Joksimović.
Predstavnik predlagača i resorni odbor nisu prihvatili amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 51. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Dejan Radenković.
Predstavnik predlagača i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava prihvatili su amandman, Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Reč želi gospodin Radenković, izvolite.

Hvala.
On je postao, koliko sam čuo od predsednika, sastavni deo zakona, ako je tako. Predlagač se nije složio, a na Odboru je on prihvaćen i meni je to drago i mi ostajemo pri čvrstom stavu da svi planovi nabavki treba da budu objavljeni na internet stranici i na portalu javnih nabavki. Samo smo sa ispravkom izuzeći one nabavke koje se odnose na član 127. Predloga zakona i mislimo da je to osnovno načelo transparentnosti, da se jednostavno planovi nabavke nađu na tom portalu javnih nabavki i da svi imaju priliku da izvrše uvid, pogledaju da li je nešto opravdano, da li nešto ima smisla. Naravno da se tu podzakonskim aktima reguliše šta će biti u tim planovima, šta će se izneti, ne moraju količine, ne moraju vrednosti, mada, pošto se tu malo sporimo, mislim da čak sva ministarstva i dosta javnih preduzeća u svojim informatorima objavljuje te planove nabavki koje su u obavezi da donesu, tako da one nemaju razloga da budu skrivene od očiju javnosti. Ovo je samo jedan način i jedan vid transparentniji, da svako ko želi može da vidi. Ne stoji da ponuđači mogu da, zato što će to biti transparentno, javno, dostupno svima, da se dogovaraju, da se pripremaju. Mislimo da nema razloga da se krije od očiju javnosti, da svi treba da znamo, i mediji i nevladine organizacije, da na vreme upozorimo ako nešto nije opravdano, jer praksa je pokazala do sada da je bilo nekih javnih nabavki koje totalno nisu bile smislene.
Još jednom mislim da nema nikakvog razloga da ovo u danu za glasanje ne izglasamo svi, jednostavno zato što je osnovno načelo transparentnost ovog predloga zakona, tako da ćemo mi ostati do kraja pri ovom našem predlogu. Hvala.

Izvinjavam se, gospodine Radenkoviću, što sam ja pročitao. Ovde piše pogrešna informacija. Pročitao sam na početku da je predstavnik predlagača prihvatio amandman, a pošto vi niste prihvatili amandman, onda se ovo što ste vi rekli slaže i onda je ovo greška u materijalu koji sam ja dobio.
Predstavnik predlagača nije prihvatio amandman, a Odbor je prihvatio amandman.
Dakle, zbog stenograma moram da ponovim još jednom da amandman na član 51, sa ispravkom, koji je podneo narodni poslanik Dejan Radenković predstavnik nije prihvatio, a Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava je prihvatio amandman.
Gospodine Arsiću, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo što kolega Radenković kaže, u teoriji izgleda je u pravu. Na žalost, u pravom realnom životu stvari su malo drugačije. Navešću samo jedan primer za koji ja znam.
Tri preduzeća mogu da se bave izgradnjom puteva na teritoriji Braničevskog okruga. Požarevačka Direkcija za javne nabavke raspiše, primera radi, da asfaltira 20 ulica. Pojave se sva tri ponuđača i sva tri dobiju posao. Kako izgleda taj posao? Prvi ponuđač koji dobije posao angažuje drugog ponuđača kao podizvođača. Drugi ponuđač koji dobije posao angažuje trećeg ponuđača kao kod izvođača, a treći koji dobije posao angažuje prvog kao podizvođača. Šta je to nego dogovor?
Centralizacijom javnih nabavki sprečavamo da bude predmet javne nabavke 20 malih javnih nabavki, ne male vrednosti, nego usitnjenih, gde bi mogle da konkurišu samo, na prvom mestu, ta tri preduzeća, nego i druga, sa jedne strane, a sa druge strane sprečava ih da se dogovaraju, dele tržište i dele posao.
Najveći problem osim što imamo par elemenata, sadašnji važeći zakon, par koruptivnih elemenata jeste taj, što u svojoj primeni nije imao dovoljno konkurencije na tržištu. Ako objavite javne nabavke godinu dana unapred, verujte mi imaće dovoljno vremena da sednu, da se dogovore, da utvrde svako svoju ponudu i da dobijaju posao na taj način. Nama nije cilj da svi učestvuju u postupku javne nabavke i da svi dobiju posao, nego je cilj da država, odnosno naručioci dobiju izvršene usluge ili radove u onoj realnoj vrednosti koja jeste na tržištu, a ne u nekoj drugoj koja mnogo više odstupa od tržišnih vrednosti zato što nije bilo konkurencije na tržištu.
Postoji jedna deo, da kažem, koji se odnosi na to, pa ako su se i do sad dogovarali i od sad će. Prihvatam i to, ali neće znati šta će sve biti predmet javne nabavke u narednom periodu i štitiće svoj interes, a ne interes drugih. Zato kao predstavnik predlagača ovaj amandman nisam mogao da prihvatim. Da smo država koja ima daleko veću efektivu građevinsku, ili davalaca usluga ili itd, onda bi to bilo moguće, ali za sad mi smo mali i kao tržište, a mali smo i sa potencijalima koji mogu da budu predmet javne nabavke, odnosno onih koji mogu da izvrše posao za javne nabavke.

Hvala.
Gospodine Radenkoviću, izvolite.

Mislim, da ne stoje ova obrazloženja zato što je jednostavno cilj da se poveća broj ponuđača, da ne ostane tu iza kulisa, da onaj samo ko donosi plan zna i da obavesti određene ponuđače šta je u planu i kad je u planu i da se pojedini spreme za tu nabavku, a da ovi drugi budu iznenađeni, nepripremljeni i da moraju da jednostavno učestvuju na tom postupku javne nabavke.
Drugo, mislim da će dobiti, ja kažem, opet mogućnost da i mediji, i široka javnost ukažu na neke nepotrebne javne nabavke na vreme kada se alarmira javnost, mediji. Znači, određena javna preduzeća, ministarstva će morati da se povuku i da odustanu od te nabavke koja nije jednostavno potrebna i nije u skladu sa politikom ni ove vlade. Tako da mislim da ne stoje. Zašto? Kada povećate broj ponuđača, čim je veća konkurencija, logično je da ćete doći. Ne mogu baš svi ponuđači iz svih oblasti da stignu da se dogovore i predlože, pa to bi bilo lakše jer će se dogovoriti samo oni koji znaju unapred, koji imaju insajderske informacije, da će da se pripreme za te nabavke.
Tako da ne vidimo nijedan razlog da se ovi planovi nabavke objavljuju u nekom obimu kako bude to podzakonski akt regulisao. Ne moraju da budu količine, ali ako vidimo da neko preduzeće koje posluje sa gubicima za narednu godinu, pa za tu godinu da planira nabavku automobila, ako bi stajala vrednost videli bi koja je vrednost bila za te automobile, naravno da šira javnost ne bi upozorili, da sad ne imenujem neka preduzeća koja u praksi postoje, koji su gubitaši, onda nabavljaju luksuzne automobile i dele trinaeste plate itd, da sad ne ulazim u detalje.
Znači, jednostavno mislim da bi ovo baš bilo u cilju sprečavanja nekih zloupotreba. Naravno, otvoreni smo za svaku polemiku. Raspoloženi smo za svaku diskusiju. Ako postoje stvarno argumenti ja ću ovde ustati i reći ću da nisam u pravu i da jednostavno treba da to ostane van očiju javnosti, širokih narodnih masa. Još jednom kažem i izražavam stav SPS da jednostavno planovi nabavke treba da se nađu na portalu "Javnih nabavki".

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Stajale bi te primedbe, ali pod uslovom da već nemamo u Predlogu zakona i prethodno obaveštenje koje ima obavezu da se objavi. Znači, ne može insajderska informacija da posluži nekome da suzi konkurenciju u postupku javne nabavke. Znači, ima više postupaka, ali neće biti dovoljno vremena, odnosno gledamo da što manje dajemo vremena za dogovore ko treba da dobije posao, ko ne.
Budite sigurni, znači, tvrdim vam, više puta sam gledao dokumentaciju iz postupka javnih nabavki. Ne možete da verujete šta su sve spremni da urade. Da, recimo, neko ne napiše žalbu komisiji. Obećavaju mu sledeću javnu nabavku da će da dobije i dobio je posao. Baš zato hoćemo da sprečimo tu mogućnost dogovora, da se ne zna šta će da bude sledeći predmet javne nabavke dok ne dođe ta javna nabavka u jedan postupak u kome svi mogu da učestvuju.
Verujte, nemojte da mislite, da li neko može da se spremi ili ne. Danas je situacija na tržištu takva da bukvalno svi koji žele da učestvuju u postupku javne nabavke, da ponude svoju robu ili usluge, i te kako su spremni zato što posla nema, izgleda mi da je najveći poslodavac u Srbiji danas država.