Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić.

Amandman koji je trenutno u pretresu očigledno ima dvostruki problem. Jedno je sam sadržaj. Pripadam poslaničkoj grupi u kojoj se verovatno većina slaže da je sadržaj takav da ćemo mi glasati za taj amandman, jer se radi o javnosti javnih nabavki. Drugi je proceduralno, zbog toga što Služba za pripremu sednica Skupštine ne može predsedniku ili predsedavajućem da dostavi informaciju da je predlagač prihvatio amandman ako o tome nema izveštaj.
Pošto smo sada čuli da je izveštaj greškom dostavljen Službi za pripremu sednica Skupštine, moram da izrazim sumnju, znajući dobro besprekoran i savestan rad službi Narodne skupštine, koja vodi i odbore i vodi i Službu za pripremu sednica Skupštine.
Kada se pojavi takva proceduralna smetnja za jasno određivanje o tome da li je ili nije predlagač prihvatio amandman, onda možda ne bi bilo loše konsultovati i nadležni odbor da da svoje tumačenje o tome šta se dogodilo.
Ono što je važno, da mi svi u ovoj sali znamo je da je procedura, da je izveštaj nadležnog odbora, koji je dostavljen Službi za pripremu sednica Skupštine sadržavao stav da je predlagač prihvatio amandman. Uopšte ne ulazim u volju predlagača da li će prihvatiti ili neće prihvatiti amandman, ali smatram da je važno za sve nas da se ovakva situacija razjasni. Ne sumnjam ni u stručnost, ni u savesnost ni službi, ni sekretara odbora, a još manje Službe za pripremu sednica Skupštine, ali sporim da nam se umesto jasnog razjašnjenja nudi objašnjenje da je narodni poslanik Dejan Radenković amandman koji je pred nama i koji je dobar po svom sadržaju potpisao ne kao predlagač, nego kao narodni poslanik.
To malo prevazilazi okvire u kojima se išta ikome može objasniti, pogotovo što ovo ne da nije prvi slučaj da narodni poslanici predlažu zakone, nego je najmanje šesti ili sedmi, jedan od prvih u kojima ja ne učestvujem, ali recimo Zakon o državnom revizoru, potpisali su narodni poslanici i podneli su taj predlog Skupštini i narodni poslanici iz opozicije i sadašnje vladajuće većine.
Imali smo sličan slučaj da se nakon završenog predloga jedan od nas potpisnika je hteo da podnese amandman. I da, ako potpišete kao grupa narodnih poslanika predlog zakona, onda ste obavezni da uradite i debatu unutar te grupe, kao što smo to radili kada je bio u pitanju Zakon o Narodnoj skupštini, Zakon o državnom revizoru, Zakon o Zaštitniku građana, dakle sve one zakone u kojima su učestvovali narodni poslanici tokom izrade.
Volja grupe koja je predložila zakon je da li će ili neće prihvatiti amandman nekog od svojih predlagača, ali pravila poštovanja procedure ne mogu da zavise ni od volje predlagača, ovlašćenog ili ne, niti može da zavisi od volje bilo koga od onih koji su potpisali predlog zakona o kojem se pretres trenutno.
Mislim da bi potpuno ostavili van svake sumnje da predsednik ili sekretar da jednostavno poslovnički uređenim načinom da se ova dilema oko toga da li je ili nije valjan izveštaj dostavljen Službi za pripremu sednica razreši na jasan, proceduralno čist način. Od toga samog svi možemo da imamo koristi. Zahvaljujem.

Gospodine Hajdarević, da li ste hteli po Poslovniku?
(Kenan Hajdarević, s mesta: Replika.)
Onda morate sačekati gospodina Arsića kao predstavnika predlagača.

Dame i gospodo narodni poslanici, slušam svoje kolege i ne sećam se da je u ovoj Skupštini na plenumu, ovde, sedeo predstavnik predlagača, da su ga narodni poslanici ubeđivali da prihvati amandman, da su ga ubedili da prihvati amandman, da je on u tom trenutku sazvao Vladu Republike Srbije, jer je ona bila predstavnik predlagača, ona je bila predlagač, a ministar iz Vlade predstavnik predlagača, da taj predlagač, odnosno Vlada zaseda i saglasi se sa amandmanom. Ne sećam se da se to ikada desilo.
Ne mogu da verujem da sad očekujete da ako jedan od 138 predlagača podnese amandman, da je on predlagač čitavog zakona, u smislu da ima pravo da menja zakon tim amandmanima kako on hoće. Znači, procedura jeste – ako hoćete da predlagač zakona podnese amandman, u Vladi Republike Srbije amandmane piše Vlada na sednici, usvaja na sednici, dostavlja Narodnoj skupštini, a u ovom slučaju 138 poslanika mora da potpiše amandman da bi to bio amandman predlagača. Za sve druge radnje između toga može da deluje samo ovlašćeni predstavnik predlagača zakona. To je praksa koja postoji godinama. Hoćemo li to da menjamo? Zašto? Zato što je to regulisano i članom 164. Poslovnika.
Znači, predlagač zakona, tada sedi recimo svih 138 poslanika i odlučuje koji će amandman da bude prihvaćen ili ne kao predlagač zakona, odnosno ovlašćeni predstavnik predlagača, ako nema ostalih 137 poslanika. To tako funkcioniše.

Po Poslovniku, gospođa Judita Popović.

Hvala, gospodine predsedniče.
Dame i gospodo narodni poslanici, čl. 27. i 103. stav 5. Poslovnika, malo pre sam reklamirala Poslovnik i nisam dobila odgovor od predsedavajućeg, a ovaj član 103. stav 5. ga obavezuje da ukoliko smatra da nije došlo do povrede Poslovnika, da mi i to obrazloži. On uopšte nikakav odgovor nije dao.
Dakle, ako se ćutnja smatra potvrdom povrede Poslovnika, to znači da je predsedavajući povredio Poslovnik. Prema tome, u tom slučaju vi treba da odredite pauzu i da uputite predlagača ovog zakona da upodobi svoje mišljenje sa onim što smo mi ovde kao povredu Poslovnika isticali.
Dakle, jako je bitno i meni je veoma neprijatno što moram uporno da insistiram na tome da se poštuje zakon i da se poštuje ovaj Poslovnik. Veoma je jasno kod člana 164. kako se mišljenje daje. Dakle, ako se usvaja amandman, napiše se – usvaja se, a ako se ne usvaja napiše se – ne. Tačno se označava član zakona na koji je taj amandman podnet i šta se sa njim dešava. Faktički mi nemamo mišljenje o tom amandmanu. Ne govorim o ovim tehničkim stvarima. Govorim o mišljenju.
Gospodine Arsiću, vi zaista ništa niste razumeli u tom smislu kako smo mi reklamirali Poslovnik, zbog nečega što ste propustili da uradite.

Nemojte da se obraćate gospodinu Arsiću, pošto …

Mislim da ga čak i ne vidim od govornice, gospodine predsedniče. Samo sam navela njegovo ime i prezime.

Nemojte se obraćati lično njemu.
Tražili ste povredu Poslovnika i u povredi Poslovnika možete govoriti o povredi Poslovnika koji je učinio predsedavajući ili predsednik Narodne skupštine u svom postupanju.
Sačekaćete da vas upozorim na ono što treba da govorite.
Vi treba da govorite o povredi Poslovnika.
Gospodine predsedniče, zaista reklamiram član 27. i vi meni niste dozvolili da završim. Evo, neću pomenuti prezime gospodina koji predstavlja ovaj zakon kao predstavnik predlagača.

Vi ne shvatate, ne možete govoriti o tome, jer gospodin Arsić ili ma koji drugi poslanik, ne može učiniti povredu Poslovnika. To može učiniti samo predsednik ili predsedavajući Narodne skupštine.