Poštovani građani, obraćaću se onome kome smem da ne bih bio kažnjen, raspravljamo o amandmanu o kome nemamo mišljenje predlagača. To je kršenje Poslovnika. Zatim, imamo papir u kome piše da je ovlašćeni predlagač, ovlašćeni predstavnik predlagača prihvatio amandman gospodina Radenkovića. Usmeno nam kažu da je to greška.
Da li mi ovde radimo na priču ili na papire? Da li se država vodi mobilnim telefonom ili papirima?
Dakle, poštovani građani, na mnogo načina se ovde mulja oko ovog amandmana. Niti znamo gde su se sastali i kada su se sastali ovlašćeni predlagači, njih 138, nemamo njihovo mišljenje o amandmanu, a imamo o svim drugim amandmanima. Ovlašćeni predlagač je na papiru prihvatio, ovlašćeni predstavnik je prihvatio amandman i još malo pre kaže – čemu frka oko ovog amandmana, kada član 51, sada da branim amandman gospodina Radenkovića kada on neće, kaže – sve je to regulisano, jer je naručilac dužan da donese plan nabavki i što se toliko raspravlja o ovome?
Radenkovićev amandman se odnosi na to da se taj plan nabavki mora objaviti na portalu javnih nabavki. Član 51. kaže da samo naručilac mora da donese plan javnih nabavki do 31. januara i da u elektronskoj formi dostavi to Upravi za javne nabavke. Znači, tu se pokušava da se pobegne od suštine, da plan javnih nabavki u ovoj državi, opštinama, gradovima bude poznat svima, kako potencijalnim dobavljačima, tako i građanima. O tome se radi.
Očigledno neko od ovih 138 predlagača ne želi da to bude poznato, a neko želi da to bude poznato. To je suština cele ove priče i zato toliko govorimo o ovom amandmanu. Dakle, kažite nam, gospodo, gde ste se sastali, što nemate mišljenje o ovom amandmanu u mišljenju koje ste nam dostavili? Kako je moguće da tako greše stručne službe Skupštine i da kažu da je ovlašćeni predstavnik predlagača prihvatio, a usmeno nam se saopštava da nije. Sada će on verovatno neki papir, pa kaže – ne slažem se sa ovim amandmanom. Nemojte da zamenjujete teze.
Član 51. ništa ne govori o objavljivanju plana javnih nabavki na portalu javnih nabavki, nego govori samo o obavezi naručioca da plan do kraja jaunara napravi. Suština nije u amandmanu da li treba da se napravi plan ili ne, nego da li taj plan treba da bude objavljen na portalu javnih nabavki.
Prema tome, upetljali ste se. Pomažemo vam da se ispetljate, da bi ovaj zakon bio bolji, jer svima je u interesu da bude bolji, ali vi nekako ne pokazujete veliki entuzijazam da taj zakon bude bolji, barem kada je ova važna stvar u pitanju.

Reč ima narodni poslanik Miletić Mihajlović.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je ovaj amandman, koji je podneo gospodin Radenković, bio prilika da se politizuje cela stvar i da se skrene sa suštine.
Da li neko misli da bi trebalo jednoumljem da prihvatimo ceo tekst zakona, ako smo kao predlagači 138 narodnih poslanika? Zaboravljate na činjenicu da narodni poslanik ima svoj subjektivitet, legitimitet i da je nezavistan i da može sam da odlučuje da li će podneti amandman, da li će glasati za ili protiv.
Sa druge strane, predlagač od 138, u tehničkom ili u bilo kom drugom pogledu zakon ne može da predstavlja svako pojedinačno. U Poslovniku piše da postoji ovlašćeni predstavnik predlagača. On ima legitimitet da kaže da li se prihvata ili se ne prihvata, a to je gospodin Arsić. Naravno, da i te kako podržavam amandman gospodina Radenkovića, ali jedna je suština tog predloga, a drugo je proceduralno kako se ovde radi i kako se ovde prihvata ili ne prihvata u ime predlagača.
Naravno, da je lepo što nas DS podržava u ovome i to veoma cenimo i poštujemo, kao i neke druge stranke. Ovde je suština u tome da se praktično opstruira rad Skupštine i pokušava da se prikaže da postoji nesloga u okviru vladajuće koalicije. Uostalom, poštujem Poslovnik i ako predstavnik predlagača, bez obzira da li je to moj amandman ili neki drugi, kaže da se ne prihvata, ne prihvata se. U danu za glasanje ja ću glasati za ili protiv, a u skladu sa onim što je moje pravo.
Prema tome, nema tu nikakvog muljanja. Ovde postoji muljanje da se opstruiše i da se cela stvar ispolitizuje. Nemoguće je da u ime predlagača govore svih 138 i da svaki pojedinac, od 138, govori da li prihvata ili ne prihvata. Legitimitet zato ima Arsić, kao ovlašćeni predstavnik predlagača. Nismo se još dogovorili da ga opozovemo. On je taj koji predstavlja zakon, a da li je Radenković u pravu, mislim da jeste, ali to je pitanje naknadnog dogovora u okviru vladajuće koalicije kada budemo glasali da li ćemo glasati za ili ne. Ako se pridružite tome da glasate za taj amandman, još bolje. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Kenan Hajdarević.

Gospodine predsedniče, član 27. i ponovo član 164. Znate šta, ovde uporno već pola sata postavljamo jednostavno pitanje…
(Predsednik: Gospodine Hajdareviću, ne mogu da vam dozvolim. Na to ste se pozvali više puta.)
Nisam na član 27.
(Predsednik: Jeste, pozvali ste se. Rekli ste u odnosu na član 164. Poslovnika. Cenim na osnovu suštine onog što ste rekli, a ne na osnovu člana koji navedete kao formalni razlog. Možete reći…)
Povreda Poslovnika.
(Predsednik: Rekli ste malopre. Već indikujete da ste to više puta ponovili. Pustiću vas da nastavite, ali ako budete ponovili bilo šta od onoga što sam čuo iz vaše rasprave, oduzeću vam reč.)
Znate šta, gospodine predsedniče, nema potrebe za pretnjama. Gospodin Mihajlović je malopre iznosio neke informacije. Vi kao predsednik Skupštine ste morali da ga upozorite ili da ga vratite na dnevni red. Postavili smo pitanje i vama i gospodinu Mihajloviću i 138 poslanika – kada ste održali sastanak juče, gde ste utvrdili mišljenje predlagača o amandmanima, gde ste odbili ili prihvatili amandman Dejana Radenkovića? Ako toga nema u ovom ovde mišljenju, ako nam ne date jednostavan odgovor – održali smo sastanak tada, u toj sali, u toliko sati, onda verujemo da je ovo falsifikat. Ne samo za ovaj amandman, nego verujemo i za celo ovo mišljenje.

Gospodine Hajdareviću, sastanak ne mora da se formalno da održi. Predstavnik predlagača može da razgovara sa svim predstavnicima, sa svim poslanicima i da od njih pribavi mišljenje za to. Ne mora da ih nađe u jednoj prostoriji i da ih kao đake u školi drži i da na takav način razgovara sa njima. Može prići svakom od poslanika koji su predložili, a ako neko od poslanika, od tih 138, izrazi sumnju da sastanak nije održan i da nisu valjano pitani, a svojim potpisima su se složili, složio bih se sa vama. Vi ipak niste jedan od tih 138. Nemate pravo da izrazite sumnju da ja nisam obavešten, ako ja svojim potpisom tvrdim da jesam i da sam dao svoje mišljenje.
Dakle, mislim da je potpuno bespredmetno da se oko toga gložimo. To je sve zloupotreba Poslovnika, jer ste odgovore na ta pitanja već dobili. Mišljenje će se uskoro podeliti narodnim poslanicima u kome predstavnik predlagača u ime predlagača kaže da ne prihvata ovaj amandman. Mi ćemo se o tom amandmanu izjasniti u danu za glasanje i svi koji misle na ovaj ili onaj način imaće priliku da se izjasne i da glasaju za ili protiv. Mislim da je to vrlo prosta stvar.
Što se sastanka tiče, mislim da sam dao obrazloženje.
Reč ima narodni poslanik Judita Popović, povreda Poslovnika.

Hvala, gospodine predsedniče.
Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram Poslovnik, član 103. stav 6. i član 27. Dakle, malopre kada sam reklamirala Poslovnik, odgovorili ste mi tako što mi u stvari niste dali odgovor na to da li je Poslovnik povređen. To prosto po Poslovniku nije moguće. Pritom mi niste omogućili da se izjasnim o tome da li tražim da se u danu za glasanje parlament izjašnjava o tome da li je došlo do povrede Poslovnika.
Dakle, bukvalno ste mi uskratili jedno pravo koje imam u smislu člana 103. stav 6. ovog poslovnika. Ovde jedno sat vremena raspravljamo o paralelnim stvarima. Mi se uopšte ne razumemo. Mi tražimo neke konkretne stvari koje su predviđene Poslovnikom. Tražimo da se utvrdi i da se kaže da li je povređen Poslovnik od strane predsedavajućeg ili predsednika parlamenta, a tražimo i da se izjasne ovi predlagači zakona da li je održan sastanak tih 138 članova predlagača ili nije, ako jeste, gde i kada, s obzirom da nedostaje mišljenje o jednom amandmanu.
Predlažem vam da odredite pauzu, da se nekako skupite i da onda dogovorite oko tog amandmana. Dakle, možemo sada da sumnjamo da li je uopšte i došlo do bilo kakvog sastanka, dogovaranja, da li je uopšte došlo do usaglašenog mišljenja, jer ako kažete da 138 poslanika potpisuju jedan predlog zakona, valjda oni i odlučuju o tome da li će usvojiti ili neće usvojiti neke izmene koje su amandmanom predlagane.

Ne smatram da je povređen član Poslovnika koji ste naveli.
Takođe, po Poslovniku imate pravo da tražite da vam se omogući da kažete da li ste zadovoljni ili niste. Ja vas nisam video u sistemu i zato vam nisam dao reč da tražite da kažete da se izjasnite da li ste zadovoljni mojim odgovorom i da li tražite da se Skupština u danu za glasanje izjasni.
Ne smatram da je povređen taj član Poslovnika. Mislim da sam i prošli put dao precizno mišljenje i prošli put sam vam rekao da nisam smatrao da je povreda Poslovnika učinjena, a da o prethodnoj nisam mogao da se izjasnim, jer bi zaista bilo besmisleno da se izjašnjavam o nečemu kada nisam bio u sali, nisam bio prisutan. To moj odgovor za vas.
Da li želite da se Narodna skupština o tome u danu za glasanje izjasni?

Naravno da želim.

Narodna skupština će se o tome u danu za glasanje izjasniti.        
Što se tiče ovog drugog dela, da bi bili potpuno jasni, ne postoji poslovnička obaveza da se narodni poslanici negde sakupljaju da bismo dali mišljenje.
Mene gospodin Arsić može da pita da li se slažem i da mu kao predstavniku predlagača dam svoje mišljenje da li se u nečemu slažem ili ne slažem.
Ako budem smatrao da je gospodin Arsić na bilo koji način zloupotrebio poverenje koje sam mu poklonio kao predstavniku predlagača, ja imam pravo da tražim razrešenje predstavnika predlagača i da uložim žalbu.
U ovom trenutku imam potpuno poverenje u gospodina Arsića i on ima pravo da zastupa mene i sve ostale dok se drugačije ne bude odlučilo. Mislim da smo to vrlo jasno definisali.
Reč ima narodni poslanik Kenan Hajdarević. Izvolite.