Gospodine predsedniče, zaista vređate dostojanstvo ove Skupštine i vređate dostojanstvo poslanika, pogotovo opozicionih poslanika, kada selektivno primenjujete Poslovnik.
Bilo bi dobro da ubuduće imate malo drugačiji, mnogo objektivniji pristup kada govore opozicioni poslanici, a i oni koji pripadaju vladajućoj koaliciji. Obratite pažnju da Poslovnik treba da se primenjuje, ali treba da se primenjuje na sve.
Molila bih vas da kada oduzmete reč poslaniku, vodite računa o tome da to možete da uradite, ali samo na osnovu člana 110.

Ne mislim da sam prekršio Poslovnik.
Član 27. definiše način na koji predsednik Skupštine može se starati o primeni Poslovnika.
U današnjoj raspravi, ako to mogu da kažem kao nešto što sam uočio, jednako sam kritikovan i od strane poslanika vladajuće koalicije i od opozicije, čime mislim da je postignut taj balans o kojem govorite i mislim da je to posao predsednika Narodne skupštine.
Moj posao nije da budem omiljen ovde, moj posao je da se staram o izvršenju Poslovnika i o redu na Skupštini. Dok god sednica Skupštine teče mislim da moj posao radim dobro.
Poslovnik, u čijem donošenju nisam učestvovao, definiše kako se određuje da li je predsednik Skupštine prekršio Poslovnik ili nije. Do sada se to nije dogodilo. Do sada je Narodna skupština odlučivala da predsednik Skupštine nije prekršio Poslovnik. Od kako sam predsednik Skupštine ni jednom nisam prekršio Poslovnik i nadam se da ću nastaviti da tako vodim sednicu i dalje.
Nastavljamo sa radom i prelazimo na listu prijavljenih govornika.
Prvi prijavljeni govornik je narodni poslanik Petar Petrović. Izvolite.

Gospodine predsedniče Republike, gospodine predsedniče Skupštine, dame i gospodo ministri, neću ništa novo reći, ako ponovim da će poslanički klub JS i ovog puta, kao i mnogo puta ranije, kada su usvajane druge rezolucije i deklaracije, a tema je bila Kosovo i Metohija, podržati i ovu rezoluciju koja govori o principima kojima treba da se rukovodi Vlada Republike Srbije i predsednik Republike Srbije u razgovorima sa privremenim institucijama samouprave u Prištini.
Da li je ovo deseta, jedanaesta ili ne znam već koja deklaracija ili rezolucija o Kosovu i Metohiji, nije ni bitno, ali je vrlo bitno da smo još jednom pokazali, ne samo građanima koji žive u Republici Srbiji, nego i građanima srpske nacionalnosti, koji žive van teritorije Republike Srbije, kako se to kaže u rasejanju, kao i drugim građanima u drugim državama, jednu veliku neslogu i nejedinstvo kada je u pitanju osnovno nacionalno pitanje, a to je borba za vraćanje otete teritorije Republike Srbije, pod okvire države Srbije. Zašto je to tako, da li ima nešto u genima srpskog naroda, u tradiciji, istoriji, ne znam i nisam taj koji treba da sudi, ali još jednom na delu se pokazuje ona narodna izreka koja već vekovima kruži Srbijom, a ona glasi – ne daj Bože da se Srbi slože. Žao mi je što jedan manji deo poslanika u Narodnoj skupštini, neki iz političkih razloga, neki iz nekih drugih razloga, neću da prejudiciram koji su to drugi razlozi, ali očigledno da su to veoma dobri razlozi, ne žele da podrže ovu rezoluciju i da glasaju za nju.
Jedinstvena Srbija je više puta pokazala da je državotvorna partija i da će uvek glasati za one dokumente, za one rezolucije koje idu za tim da se sačuva suverenitet i teritorijalni integritet države Srbije. Kada je u pitanju Kosovo i Metohija, danas su izgovorene mnoge velike reči, međutim nije vreme da se izgovaraju velike i krupne reči, danas je vreme da se krene u velika i krupna dela. Kada kažem velika i krupna dela, imam u vidu to da pokušamo da spasimo ono što se spasti može na Kosovu i Metohiji, da oni preostali Srbi i ostali nealbanci, koji poštuju ovu državu kao svoju, budu na neki način zaštićeni da mogu slobodno da se kreću, da mogu slobodno njihova deca da idu u škole, kafiće, da se zabavljaju, da mogu da se zapošljavaju. Jednostavno da žive kao svi građani koji žive na ostalom delu teritorije Republike Srbije.
Ova rezolucija u tom delu nam nudi nekoliko predloga, principa. Govorio sam već o tome, ali da počnem redom i da se zadržim samo na rezoluciji. U 1. stavu pod a) kaže se da nikada i ni pod kojim uslovima nećemo priznati nezavisnost Kosova, odnosno Kosova i Metohije i JS je saglasna u tome i više puta je ponovila da ne postoji nešto sa čime može međunarodna zajednica da nas kupi da podržimo nezavisnost Kosova i Metohije. Ne postoji ni materijalno, ni bilo koje drugo dobro, ni bilo kakva davanja koja će JS a verujem i dobar deo poslanika ove narodne skupštine uspeti da ubedi da iz ovih ili onih razloga, pa i onog glavnog razloga, ulaska u EU, trebamo da priznamo nezavisnost Kosova i Metohije.
Drugo, što je vrlo bitno u ovoj rezoluciji jeste da će Vlada Republike Srbije, na čelu sa gospodinom premijerom Dačićem i predsednikom Republike gospodinom Nikolićem, uvek konsultovati Srbe na Kosovu i Metohiji, kada su u pitanju određeni razgovori, postizanje određenih kompromisa i dogovora da bi taj preostali narod mogao normalno da živi.
Takođe vrlo je bitno da se kaže u tački 3) da Republika Srbija nije spremna da čini dodatne ustupke koji bi mogli da dovedu do ugrožavanja njenih državnih i nacionalnih interesa. Mi smo do sada više puta od strane nekih drugih prethodnih vlada, često činili određene kompromise, određene ustupke, da bi smo zauzvrat kao dobili nešto od međunarodne zajednice. Šta smo dobili od međunarodne zajednice, vidi se. Dobili smo oslobađajuće presude za krvnike srpskog naroda, ne samo sa Kosova i Metohije nego i iz Hrvatske, a dobili smo to da smo morali da isporučimo svakog policijskog i vojnog generala u Hag, samo zato što su pod zakletvom koju su dali, branili srpski narod tamo gde ih je odredio državni vrh, da odu da brane srpski narod.
Da li treba i ubuduće činiti takve ustupke? Siguran sam u ime Jedinstvene Srbije da ne treba i siguran sam da će i predsednik Republike i ova vlada, čvrsto stati iza toga, da nema kompromisa kada je u pitanju državni interes države Srbije.
Na kraju ono što je za nas, narodne poslanike vrlo bitno jeste da rezolucija predviđa da ova narodna skupština mora da od strane predsednika Republike i od strane Vlade Republike Srbije bude informisana šta se radi, kakvi se sporazumi postižu, da i mi narodni poslanici možemo, onim građanima koji su glasali za nas, da kažemo i da ih obavestimo šta to radi najviši državni vrh i kada je u pitanju Vlada i kada je u pitanju predsednik Republike.
Jedinstvena Srbija ostaje čvrsto u ubeđenju da ćemo morati da vidimo u državi Srbiji šta je to nacionalni interes ove zemlje, šta je to crvena linija ispod koje ni po koju cenu, bez obzira ko bio na vlasti, ne smemo da idemo. Bez obzira da li se mi slažemo, da li je to u našem političkom programu, da li je to naš politički stav, ali moramo kao druge zemlje da znamo šta je nacionalni interes države Srbije, građana Srbije, srpskog naroda i svakog drugog građanina koji živi na teritoriji države Srbije, poštuje njen Ustav i njene zakone. Ako tako ne radimo, dame i gospodo narodni poslanici, upotrebiću jedan izraz bojim se da nam se ne piše dobro u budućnosti i zato hajmo da se saglasimo bar oko jednog, da budemo jedinstveni u tome, da zaštitimo državni suverenitet i integritet države Srbije i na Kosovu i Metohiji. Jedinstvena Srbija vam stoji na raspolaganju i uvek će glasati za to. Hvala.

Reč ima predsednik Republike, gospodin Tomislav Nikolić.

Dame i gospodo narodni poslanici, stupanjem na dužnost predsednika Srbije, uskratio sam sebi mnoga prava, čak i pravo da odgovorim na uvrede. Zato se ne obazirem na izrečene uvrede, mada sam gost u vašem domu. Čak i na izrečeno – gotov je. Tu bih želeo da citiram Šantića, valjda on nije želeo da vas uvredi, kaže – babo moja, ni živih se nisam bojao dok su bili za užasa, a kamoli mrtvih pasa.
Ne bi bilo dobro da je drugačije. Uostalom, niko me nije terao da pobedim u nemogućim uslovima. Dvadeset godina sam bio neprekidno narodni poslanik. Tukao sam se, psovao, tukli su me, iznosili su me iz sale, ali nikada, nikada kada se govorilo o Kosovu i Metohiji i kada su drugi predlagali platforme, makar koliko da sam im bio suprotstavljen.
Zašto sam predložio platformu, a potom i rezoluciju? Zato što to do sada niko nije smeo, a trebalo je odavno. Da li sam srećan što ćete da usvojite ovakvu rezoluciju? Nisam. Da li bih bio srećan da ste usvojili rezoluciju koja bi predstavljala sto posto mojih želja? Ne bih, to bi bio samo spisak lepih želja. Imao bih celu noć da odgovaram, ali pokušaću da skratim, pošto je izgleda u Srbiji lakše biti protiv Srbije, nego za nju. Mentori to ne vole.
Neprekidno ponavljate u Skupštini da smo krali na glasanju za Ustav. Živimo u državi u kojoj neki narodni poslanici tvrde da smo glasali kad smo proglašavali Ustav, a po tom Ustavu izlaze na izbore, formiraju poslaničke grupe, imaju privilegije, žive bolje od drugih građana Srbije.
Pitate da li je ovo trebalo ponuditi Rugovi? Sedamnaest puta sam putovao na pregovore sa Rugovom u Prištini. Profesor Ratko Marković je predvodio delegaciju. Ja sam bio član. Jedanput smo razgovarali sa njim, ali Albanci su tada imali podršku da krenu drugim putem, a mi smo, ako se sećate, bili pod sankcijama, u izolaciji. Mi nismo imali nikakvu podršku.
Pričali ste ovde o podršci meni. Meni ne treba podrška politička. Ja i nisam političar, samo sam predsednik Srbije. Minimalizujete uticaj EU. Ja u nju nisam zaljubljen. Ali, kako je DOS došao na vlast? Zato što je EU uvela sankcije tadašnjoj našoj državi i nije moglo da se preživi. Da je moglo da se živi bolje pod tim sankcijama, DOS nikada ne bi pobedio one koji su tada bili na vlasti.
Neki predlažu da odmah siđemo sa evropskog puta, a da li su nam, dok su bili na vlasti, otvorili druge puteve? Ne. Mi moramo da ne naljutimo EU i da otvaramo nove puteve. Zašto da brišemo stavove vezane za EU, kada smo se obavezali da nikada ne priznamo nezavisnost Kosova i Metohije? Ako to bude suprotstavljeno, odustaćemo od EU.
Ne stidim se kompromisa koje sam postigao sa Vladom Republike Srbije. Ne prihvatam optužbe da smo zauzeli odbrambeni stav, ako to znači da nemamo poziciju. Poziciju imamo.
Zakon o suštinskoj autonomiji do sada nije donet. Sada nas neki optužuju da nemamo taj zakon. Nisu mi promakli i odbacujem optužbe da za članstvo u EU predajemo Kosovo. To je skoro bezobrazluk, gospodine profesore. Time se opravdava činjenica da neki ljudi za osam godina nisu smeli da rešavaju pitanje Kosova i Metohije, osim jednog voza koji je vozio jedan dan.
Ako platforma ima maksimalističke zahteve, šta vi u stvari hoćete? Ja sam u životu izgubio mnogo, a Kosovo ne smem zato što nije moje. Mogu da se uklonim iz ovog procesa, da ga vodite kao u dosadašnjih 12 godina i da budem miran, pošto za mog života Albanci neće stići do Kragujevca i da budem nemiran zato što bi bili u Kraljevu i Vranju.
Nosim svoj krst. Ponesite, gospodo poslanici, makar krstić. Pokažite snagu srpskog parlamenta kada se rešava srpsko pitanje. Slušajući vas, zahvalan sam Bogu što neki od vas nisu bili u mogućnosti da odlučuju o Srbiji 1389, 1804, 1912, 1914. godine i svih naših godina. Dođe mi da se smejem i da plačem posle kritika prve platforme da je neostvariva, nerealna i populistička, u želji da vi pokažete jedinstvo, primerim je mogućem, a onda tu platformu napadnete i tražite da vratim onu za koju ste rekli da nikada za nju nećete da glasate.
Moji sinovi i ja ratovali smo za Srbiju, moji unuci, vaši sinovi, vaši unuci neće morati ako ste spremni da mi pomognete. Potpuno mirno, čiste savesti, predajem vam svoju ostvarivu ideju na glasanje. Nisam želeo da budem predsednik koji se krije i beži od odgovornosti do kraja mandata. Neki od vas verovatno nikada nećete prihvatiti da sam i vaš predsednik. Nije me briga. Važno je samo šta misle građani, da li sam opravdao njihovo poverenje. Tog suda se ne bojim zato što radim mnogo i čestito. Bojim se samo da neki nisu shvatili da Kosovo i Metohija ne ostaju ni meni ni njima. Oko Kosova nasleđuje se samo muka, a dobar domaćin iza sebe ne ostavlja muku, probleme i nerešena pitanja. Odbacujem primedbe DS.
Želim da vam pročitam tri stava svoje platforme koju je Vlada prihvatila, a nije ih uvrstila u rezoluciju, prvi, drugi i poslednji: "Vlada Republike Srbije će u cilju zaštite državnih interesa u daljim dogovorima sa PIS u Prištini polaziti od toga da svako rešenje, bilo opšteg ili nekog posebnog pitanja, o privremenom, prelaznom ili konačnom statusu Kosova i Metohije, o položaju Srba u pokrajini ili o zaštiti srpskog, verskog i kulturnog nasleđa, mora da bude u skladu sa Ustavom Republike Srbije i Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244. U okviru tzv. tehničkog dijaloga za oblasti energetike i telekomunikacija, koji je uslov za otpočinjanje pregovaračkog procesa EU, Vlada neće omogućiti promenu stanja na terenu u korist PIS, slabljenje pregovaračke pozicije Srbije u političkom dijalogu na visokom nivou i potencijalnoj destabilizaciji bezbednosnih prilika". I poslednji: "Ovu političku platformu za razgovore predstavnika Vlade Republike Srbije sa predstavnicima privremenih institucija samouprave ili PIS u Prištini, Vlada usvaja na predlog predsednika Republike Srbije, sa kojim preuzima zajedničku odgovornost za njeno ispunjavanje".
To je pretpostavljam bolje nego ovo: "Koristim ovu priliku, dragi Roberte, da još jednom istaknem da za Republiku Srbiju Sporazum o integrisanom upravljanju znači da će Euleks imati isključivu izvršnu vlast na administrativnim prelazima 1 i 31 i da će upravljati svim pitanjima vezanim za carine u ime Prištine. Takođe, za Republiku Srbiju, Sporazum o integrisanom upravljanju predstavlja garanciju da će Srbi na severu imati neometan ulazni i izlazni prolaz kroz kapije 1 i 31 sa srpskim dokumentima i tablicama, dok ne bude drugačije dogovoreno u procesu implementacije".
Želeo sam da tekstovi platforme i rezolucije, koju sam takođe predložio, budu prihvatljivi za većinu, zato što o ovome tek treba da se pregovara sa Prištinom. Kod ovakvog stava u Beogradu, nama Priština nije ni potrebna. Ima ko će ovde da osnaži njenu poziciju. Ako vam je težak čak i krstić, glasajte protiv, obradujete samo Albance. Samo, deca će vas nekada kada odrastu pitati – zašto niste pomagali kada je bilo teško, zašto ste srpska kola kočili uzbrdo? Nesanica će da bude najmanji problem koji će savest da vam napravi, onima koji imaju savesti. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Borislav Pelević.        

Poštovani građani Srbije, poštovani Srbi koji živite na KiM, poštovani gospodine predsedniče Republike Srbije, gospodine predsedavajući, dame i gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, kada se u decembru pojavila platforma o KiM, bio sam veoma prijatno iznenađen. Za mene je ona tada predstavljala prekid pogubne politike prethodne vlasti prema KiM, ali i početak novog političkog dijaloga sa Prištinom, u kojem će biti zaštićeni interesi Srbije, Srba na KiM i Ustava. Svega toga nije bilo u prethodnim razgovorima između Beograda i Prištine.
Bio sam iskreno srećan kada je predsednik Republike uputio platformu, radi dobijanja saglasnosti SPC, SANU, ali i predstavnicima Srba sa KiM i severno i južno od reke Ibar, i na svu sreću, ta saglasnost je tada i dobijena.
Šta se posle toga desilo? Platforma je, u međuvremenu, izmenjena, proglašena je tajnim dokumentom, a odustalo se i od njenog predstavljanja u Skupštini Srbije. Očigledno se to desilo zbog spoljnih i unutrašnjih pritisaka. Vlada je na sednici od 9. januara donela Predlog rezolucije o kojoj danas razgovaramo.
U tački 1) stoji da se Vlada Srbije ovlašćuje da nastavi sa implementacijom, primenom već postignutih dogovora i sporazuma sa predstavnicima Prištine. To znači da je ova rezolucija u funkciji, legalizacije ranije postignutih sporazuma u Briselu. Rezolucija ima za cilj da ova Skupština da pravni osnov Vladi Srbije za dalju implementaciju, odnosno primenu postignutih sporazuma.
Ova Vlada je već napravila granicu između Srbije i Kosova, jer je to uradila primenjujući Sporazum o integrisanom upravljanju graničnim prelazima, braneći se time da zemlja koja je ozbiljna, mora da primeni sve ono što je dogovorila prethodna vlast. To nije tačno. Ozbiljna država, ozbiljna zemlja, mora da čuva svoje granice i svoj narod.
Ničim nije bila obavezna ova vlada da primeni sporazume koji su u Briselu postignuti, jer oni nemaju nikakav pravni osnov, oni čak nisu propisani i nisu u skladu ni sa međunarodnim pravom. Jedino potpisani sporazumi su pravno obavezujući, a ovi su samo parafirani, i to od jednog činovnika Vlade Srbije koji je to samo parafirao, što nikoga ne obavezuje.
Vlada je odlučila da zbog dobijanja datuma za početak pregovora sa EU, da učini sve ono što EU traži od Srbije. Šta znači dobijanje datuma za pregovore za Srbiju? Reći ćete – 170 miliona evra godišnje. Da, ali da li je vredno Kosova i Metohije samo toliko? Da li samo toliko vrede Srbi sa KiM i Srbi koji su izbegli sa KiM?
Ova rezolucija je u stvari rezolucija za evrointegracije, a ne rezolucija o KiM. To jasno kaže tačka 1) stav g Rezolucije, koju citiram – razgovori sa predstavnicima PIS u Prištini i svaki dogovor koji bude postignut, treba da daju doprinos evropskim integracijama Republike Srbije. To zaista nije dobro, jer bi u prevodu to moglo da znači da je ova vlast spremna da žrtvuje i državne i nacionalne interese radi ulaska u EU.
U tački 3) se kaže – Republika Srbija je spremna da učini dodatne ustupke radi preovladavanja trenutnog stanja u odnosima između srpskog i albanskog naroda, ali se ne kaže koji su to dodatni ustupci. Ljudi, dokle više ustupaka?
Od ovakve rezolucije su se ogradili i predstavnici sve četiri srpske opštine na severu KiM. U otvorenom pismu predsedniku Republike oni protestuju što je rezolucija u suprotnosti sa tekstom platforme koji im je predstavljen 22. decembra u Predsedništvu Srbije. Bune se i za to što im je obećano da će platforma, u prvobitnom tekstu, biti usvojena u Skupštini Srbije. Oni kažu, citiram – nastavak pregovora na tehničkom nivou i…
(Predsednik: Vreme, gospodine Peleviću.)
Dozvolite samo 30 sekundi, molim vas.
Oni kažu, citiram – nastavak pregovora na tehničkom nivou i implementacija, dakle, primena dogovora, predstavlja direktno priznavanje nezavisnosti tzv. republike Kosovo.
Gospodine predsedniče Republike, obraćam se vama kao predsedniku i kao prijatelju, a video sam da ste i vi mene na jednoj TV emisiji nazvali prijateljem, ne zato što smo prijatelji, već zato što smatram da je prvobitna platforma bila jako dobra, da je ona danas na dnevnom redu, za nju bih glasao, ali ne i za ovu rezoluciju koja ne štiti interese Srba na KiM, koja ne štiti interese Srbije, već suprotno, šteti interesima i Srbija i Srba sa KiM. Hvala vam na pažnji.

Reč ima narodni poslanik Zaharije Trnavčević. Izvolite.

Hvala.
Kao što ste više puta čuli večeras, ovo je 11 put da Narodna skupština Srbije donosi rezoluciju, neki dokument, deklaraciju o Kosovu. Kada se pogleda rezultat, ona se vidi ono što je maločas rekao premijer Dačić, a to je da je suverenost Srbije na Kosovu znatno opala i da je porasla državnost, atributi nezavisne države Kosovo.
Zašto se to dogodilo? Dogodilo se zbog toga što su sva dokumenta koja smo da sada imali, a i večerašnji nije nešto bolji od njih, bave površinskim pitanjima, posledicama, a ne uzrokom.
Imam običaj da kažem da je pametan onaj ko ume da koristi tuđu pamet. povremeno sam to video, da tako postupa i predsednik Republike i premijer Dačić, ali povremeno.
Naime, predlagao sam i tražio da mi se pruži prilika da im izložim neke poglede koji mogu, za razliku od ovoga što smo večeras slušali, da na trajan način reše ono najvažnije pitanje, a to je zaštita našeg življa koji živi na Kosovu.
Predlažem da, kao što su i drugi to rekli, da onu stavku da Narodna skupština Srbije ne može da prizna nezavisnu državu Kosova. U tome smo jedino svi saglasni. Dodajem da ne možemo priznati Vladu u kojoj će biti na čelu ljudi poput Hašima Tačija, Ramuša Haradinaja, koji su odgovorni a ne osuđeni za značajna krivična dela, tako da ne mogu ni da garantuju da će ciljevi koji su u interesu i Albanaca i nealbanskog življa biti ostvareni.
Tražim, tj. predlažem da se snage KFOR, snagama KFOR ne određuje mandat, nego da kao na Kipru ostanu dugo, sve do istovremenog ulaska Srbije sa Kosovom u EU. Zna se da ulazak u EU podrazumeva postizanje standarda koji svim građanima koji žive na jednom prostoru daju jednaka prava i obaveze i koji rešavaju ono osnovno konfliktno pitanje kakvo danas postoji.
Takođe predlažem da se na razgovorima u Briselu ne razgovara samo sa PIS, privremenim institucijama samouprave, već da se odmah postavi zahtev da u tim razgovorima prisustvuju i kreatori one politike koja je dovela do ovog stanja, a to su SAD, Francuska, Velika Britanija, Nemačka, Italija itd, jer od njihovog prisustva i od njihovog stava zavisi da li će biti postignut sporazum, a to je da Republika Srbija sa Kosovom postigne one standarde na kojima danas počiva EU. Kada se to dogodi, biće sasvim irelevantno gde se nalazi granica, jer će na obe strane granice, kao što je to u zemljama Beneluksa i EU, biti jednaki uslovi za život. Ima stara rimska izreka "ubi bene, ubi patria" – tamo gde mi je dobro, tamo je i moja otadžbina. To je ono što moramo i možemo da postignemo.
Predlažem da se sve ove stavke koje sam rekao u odnosu na KFOR, u odnosu na stupanje u EU, postizanje standarda, moramo da vratimo na sto pitanje, standardi pre statusa.
To su zapadnoevropske sile lansirale, pa onda napustile i pre nego što je išta promenjeno u pogledu standarda i za nealbanski živalj, priznale su republiku Kosovo. Pošto su tom obesnom derištu dopustili da radi šta hoće, one su dužne da ga pozovu da se pridržava reda i redosleda kakvi vladaju u Evropi i u EU.
Ovo što sam rekao treba da bude …
(Predsednik: Vreme.)
… završavam, … nalog i ovlašćenje premijeru Ivicu Dačiću da u Briselu tako vodi razgovore. To je istovremeno minimum i maksimum. Ne može manje od toga, a moglo bi ako je moguće više. Moramo da se setimo da je ovoga časa svakome jasno da nikada više nećemo imati status kakav smo imali pre 1999. godine, ali možemo da postignemo to da srpski živalj 200.000 izbeglih nevraćenih Srba da se vrate na Kosovo i žive kako su nekada živeli i kao što se radi u EU.
Oko EU …
(Predsednik: Gospodine Trnavčeviću, govorite šest minuta. Imao sam razumevanja. Zaista nema smisla zbog drugih poslanika. Uvek uživam slušajući vas, ali morate da shvatite da će mi i drugi poslanici tražiti ista prava koja sam dao vama. Dajem vam još desetak sekundi da završite vašu misao, ali vas molim da to bude zaista deset sekundi.)
Svi govorimo o tome kada će da nas prime i da li će da nas prime u EU, a još nisam čuo ni od Vlade ni od predsednika Republike ni u ovoj Skupštini da neko govori kada ćemo da podignemo produktivnost, jer ako mi u ovoj zemlji budemo živeli i radili kao što se radi u EU i živećemo kao u EU. O tome treba da razgovaramo.

Hvala gospodine Trnavčeviću.
Narodni poslanik Dubravka Filipovski.
Pre nego što nastavite samo da kažem da je redosled govornika doživeo jednu malu izmenu koja se tiče narodnih poslanika koji nisu članovi poslaničkih grupa i koji će biti pomereni, jer su oni greškom bili stavljeni kao oni koji su nisu izjasnili o tome da li su za ili protiv. Pošto su se izjasnili onda će biti pomereni na gore. To je mala izmena i ništa drugo.