Gospodine predsedniče Vlade, mi nemamo zajednički jezik i nećemo ga ni naći. Kada o jeziku reč, tu se preterivalo poslednjih nedelja i meseci, najviše sa vaše strane. Verujte, mi ne vodimo računa o tome šta vi govorite, koliko vodimo računa šta vi radite, dakle vi i vaša Vlada povodom Kosova i Metohije. To nam je najvažnije i to komentarišemo. Retko vaše reči, reči ukoliko su u vezi sa vašim delima, a vaša dela posmatramo, pošto smo opozicija, ne možemo da uradimo na toj stvari.
Vaša Vlada je napravila granicu na Jarinju i Brnjaku. Pravu granicu je napravila, ona nije izmislila tu granicu, ona je nije pregovarački inicirala, ona je samo završila ono što je prethodna Vlada započela, ali će ostati poznato da ste vi to završili. Razlika između te granice i one koja postoji na Beloj zemlji, Končulju i Merdaru je jako velika. Sa kosovske strane Merdara i Bele zemlje nema Srba. Nešto malo Bele zemlje ima, to je istočno Kosovo. Sa Merdara nema Srba i zato je ta granica nemoguća za odbranu od strane Srba.
Jarinje i Brnjak Srbi brane zubima i noktima, jer im je to veza sa njihovom državom Srbijom u koju veruju, a vi praveći ovu granicu zapravo otkidate tu vezu i njima je to jasno. Nemojte se ljutiti ako neki Srbin sa Kosova upotrebi neku težu reč kvalifikujući ono što vi radite. Nemojte se ljutiti, prosto, zato što oni to tako doživljavaju, malopre sam rekao, radi se o njihovoj koži.
Demokratska stranka Srbije je radila na Kosovu. Od četvrte do osme godine država je 15% uprave na toj teritoriji i mi nećemo nikada pričati apstraktno o Kosovu niti ćemo programe davati, nego ćemo vas uputiti na to šta smo i kako radili i koliko smo Kosova držali kao država. Ja mislim da od 2008. godine, a to je udeo vaše Vlade i prethodne u kojoj ste sada, da ste to što je urađeno raspiskali.

Gospodine Dačiću imam vas prijavljenog u sistemu.
Da li želite li reč? (Ne.)
Reč ima narodni poslanik Miloš Aligrudić, replika. Izvolite.

Hvala.
Dakle, gospodine Dačiću, niko se ovde ne žesti na vas niti iko vama preti, iako neko dobaci iz skupštinske sale - sad ću da vam odgovorim; to je na kraju krajeva uobičajena skupštinska komunikacija. Ne pravimo mi predstavu od ovoga, od ovoga pravite predstavu vi, zato što vi sa pozicije moći i mesta premijera i ministra unutrašnjih poslova, zapravo na posredan ali vrlo jasan i način upravo pretite nama, jer šta je drugo do pretnja ako nam kažete – nemojte vi, pazite se, nemojte vi gospodine Jakšiću, itd, a da ne govorim još o konstrukciji naziva i odnosa prema vama koji mi nikada nismo upotrebili, ne za ovom govornicom, ne u ovoj skupštini, ne kao Demokratska stranka Srbije. Nikada nismo upotrebili sintagmu – izdajnik, jer to nije način obraćanja.
Ono gde se mi ne slažemo i gde vi treba da se zapitate šta radite i gde vi treba da se zapitate o posledicama, jeste naše suštinsko neslaganje oko glavne stvari. Vi govorite o ovoj istoj rezoluciji da pregovori koje ćete voditi, nastaviti da ih vodite sa albanskom stranom, parafraziram, treba da budu u funkciji evropskih integracija. Mi vama kažemo da pitanje zdravog razuma nalaže, i to je predmet razgovora, da razgovori sa albanskom stranom moraju biti u suštini stvari i potpuno nezavisni od pitanja udruživanja ove države u bilo kakvu međunarodnu organizaciju, a pogotovu ne u onu koja nam s kraja naopako kapu, na šta mi ne treba dobrovoljno da pristanemo.
Ako boli to što kažemo, i ako odgovor na to bude s vaše strane - vi ne dajete nikakav predlog, a vrlo dobro znate da ga imamo, vrlo dobro znate da je formulisano u našim amandmanima koje ste danas čitali i vrlo dobro znate da je formulisan u ekonomskom programu, koji predstavlja ozbiljnu alternativu sunovratu ka EU.
To je onda pravi način razgovora, a ne da plašimo ljude onim šta to znači ako ne odemo u EU. Nema mesta strahu i nemojte da strah sejemo. Nema razloga. Treba da ozbiljno razgovaramo o ovoj temi, a ako pokušamo ozbiljno da razgovaramo i damo neki epitet, pa poslanici smo, a vi ste vlast. Nemate pravo vi na nas da se ljutite na način kako to činite.

Reč ima narodni poslanik Marko Jakšić, replika.

Naš narod ima običaj da kaže: "Koga svrbi, taj se i češe".
Što se tiče izjave izdajnik, pripravnik, nisu moje reči, to su reči Rajka Petrova-Noga iznesene u Sava centru. Ja mislim mnogo gore. Zašto sve ovo govorim? Govorim imajući u vidu učinak koji ste vi, gospodine predsedniče, napravili u prethodne četiri godine kao potpredsednik Vlade. Napravili ste bukvalno Kosovo "de facto sent de iure". Priznali ste albanske diplome, njihove registarske i saobraćajne dozvole, tablice i bavio, izuzev medicinom. Hvala Bogu. Možda biste mogli da me naučite kako se trguje i način na koji se radi sa koferčetom. Doduše, to do sada nisam imao prilike da vidim.
Postoji jedno lepo pravilo, primera radi, u Ukrajini, gde svaki poslanik koji uđe u Skupštinu sve ono drugo što čini atribut državnosti.
Što se mene lično tiče, ni jednim drugim poslom se nisam u životu mora da prođe alko-test. Mislim da kod nas ovde ne bi moralo da bude samo za poslanike, nego i za pojedine članove Vlade.

Gospodine Jakšiću, nema smisla to da radite. To zaista unižava dostojanstvo Narodne skupštine.
Reč ima predsednik Vlade, gospodin Dačić. Izvolite.

Ne vredi više da se polemiše. Šta da govorim? Mislim da smo temu alkohola apsolvirali prošli put. Nadam se da ste zadovoljni odgovorom.
Među vašim poslanicima ima dosta onih koji me poznaju i ima dosta onih koji su sa mnom prošli više godina života. Način na koji vi ovde razgovarate, gospodine Jakšiću, je daleko od načina na koji bi trebalo da se vodi ozbiljna politička rasprava.
Ne bežim od usporedbe sa bilo kim, pa i u pogledu svog ličnog bogatstva, pa i u pogledu svog stanja kada je reč o upotrebi alkohola ili ne. Jedan moj prijatelj mi je rekao da što se pravdam kada kod nas Srba to nije neka pohvala kada ne piješ, ali ja zaista ne pijem.
Vi izgleda mislite da neko samo pijan može da vam kaže u oči sve što ste zaslužili.
Gospodine Jakšiću, da li mislite da ovako vodite Srbe na severu Kosova? Da li znate gde ćete ovako da ih vodite? Kao onaj Domanovićev "vođa". Ako ovako nastavite, sa ovakvim vašim zahtevima i sa ovakvom vašom politikom, plašim se šta ćete moći da odbranite bez pomoći Srbije.
Da li vi mislite da ste sami odbranili sever Kosova? Da li zaista mislite da zbog vašeg istorijskog značaja sever Kosova i dalje ima Srba? Gde vi živite?
U prošlom mandatu, kada sam bio ministar unutrašnjih poslova, pitajte vaše saradnike s kim su najviše sarađivali na odbrani srpskog naroda na severu Kosova i zbog čega sam javno prozivan i u Vašingtonu i zbog čega su oni bili protiv da budem predsednik Vlade u ovom mandatu. To zna predsednik Republike. Kada me je predložio za mandatara, došla je američka ambasadorka kod njega da uloži protest zašto mi je dao mandat i sada vi meni govorite o tome kako sam na suprotnoj strani srpskih nacionalnih i državnih interesa. Dobro, istorija i vreme će pokazati ko je bio u pravu. Nadam se da ćemo imati oko čega da raspravljamo, odnosno da će Srbi ostati da žive, da će imati svoju vlast.
Nisam nikad rekao da Srbi ne treba da slušaju Beograd kada sam govorio o tome da nije trebalo da slušaju Beograd, nego Beograd nije dobro postupao prema severu i nije ih savetovao da prave svoje institucije. To je suština svega. Vi manipulišete ljudima na severu.
Gospodine Jakšiću, moja stranka je dobila najveći broj glasova na Kosovu i Metohiji. U čije ime vi govorite? Govorite samo u svoje ime, u ime onih koji su za vas glasali.
Što se tiče ličnih primedbi i konotacija, obratite se tu ljudima koji sede tu pored vas, pa s njima to raspravite oko tema koje ste pokrenuli. Slobodno, nema nikakvih problema. Tu je Dejan Mihajlov, pa razgovarajte sa njim o aferi "Kofer". Ako je zaista neko kriv, nema nikakvih problema, tu sam, čist sam. Mogli ste do sada da me uhapsite koliko god hoćete puta, ali dosta više o tome.
Da li mislite da ste sada time odbranili Srbe na Kosovu i Metohiji? Pokazali ste se kao heroj koji može i sme da kaže predsedniku Vlade i predsedniku Republike to i to. Voleo bih da to odete i da kažete tamo gde treba. Dosta nam je više srpsko-srpskih svađa.
Neću više da reagujem. Reagovao sam samo zbog toga. Nisam reagovao na lične uvrede i na kvalifikacije kada neko govori o ovim stvarima. Reagujem samo na to što mislim da nije dobro, da svaki pokušaj da se nađe rešenje se proglašava za izdaju.
Prihvatam to da DSS nije to zvanično nikad govorila, ali jesu vaši ljudi koji su učestvovali u ovim skupovima koje je organizovao Marko Jakšić.
S druge strane, vaši ljudi su učestvovali na sastancima kod mene, predsednici opština. Pitajte da li sam ih ikad nešto slagao. Pitajte ih šta sam im rekao pre dve, tri, četiri, pet godina. Niko nema pravo da ih laže. Ljudi moraju da znaju istinu šta ih čeka.
Na samom kraju, ono što će nas čekati u Briselu je mnogo teško za sve nas. Vi očigledno imate svoje predloge, ali ne znam da li shvatate da vaše predloge ovde niko ne podržava. Ne znam da li ste svesni da u Narodnoj skupštini Republike Srbije niko ne podržava vaš predlog? Kako onda možete takvim tonom da se obraćate svima ostalima koji vaše predloge ne podržavaju?
Spreman sam da zaštitim vaše pravo da mislite drugačije, ali nemojte da od toga sada pravite diktaturu verbalnu prema onima koji se usude da o vama nešto loše kažu.
Smatram da je vaš predsednik čovek koji je odigrao veoma značajnu ulogu u istoriji Srbije, ali da politika koju sada vodite nema podršku trenutno. Ne kažem da je ona zlonamerna, ali u tim uslovima mi sada ne možemo ako neko ne prihvati vaš predlog, da vi odmah izađete sa stavom da smo time uspostavili novu državu, nezavisnu državu itd. To jednostavno nije tačno. Moramo da se borimo. Borba će biti teška i duga. Možda ćemo izgubiti u prvoj fazi, možda ćemo nekada dobiti, možda nikada nećemo dobiti, možda ima nešto smo zauvek izgubili, možda ima nešto što ćemo dobiti, ali na prvom mestu je uvek Srbija, a ne bilo koji deo Srbije.
Slažem se sa time da je Kosovo za nas suštinski važno, ali samo pre 100 godina smo ga ponovo dobili i danas ga opet skoro nemamo. Teška nam je sudbina, ali biće još teža ako se ovako budemo svađali. Zato kažem da više ne želim da raspravljam. U redu je gospodine Jakšiću, sve što imate da mi kažete, možete da dođete kod mene kao što mislite da treba. Ako mislite da sam nešto pogrešio, izvolite kažite mi, takođe i gospodin Aligrudić. Nema potreba da se srdi, jer zamalo da sam dobio šlog od straha kada je krenuo da mi se suprotstavi, ali pošto smo stari prijatelji pretpostavljam da će se završiti na jednom dobrom rukovanju.
U svakom slučaju možemo i treba da polemišemo, ali nemojmo da upotrebljavamo reči iza kojih ne može posle da se vratimo nazad. Više se neću javljati do kraja rasprave. Hvala.

Smatram da je bilo dovoljno dva kruga replika, po Poslovniku, gospodine Aligrudiću? Izvolite.

Predsedniče parlamenta molim vas, ne samo u odnosu na konkretan slučaj nego i ubuduće, da kada se predstavnici Vlade obraćaju narodnim poslanicima, da neupotrebljavaju sintagme kao što su verbalna diktatura i tome slično. Ova poslanička grupa i mi koji smo učestvovali u raspravi na ovaj način, koristeći pravo koje ste nam vi omogućili u replikama, koristi isključivo mogućnosti koje su date Poslovnikom, obrazlažući svoje stavove i ideje koje katkad mogu biti i zvučati oporo. Prosto zbog toga što je situacija takva i takva se kristališe, ali da je tu u pitanju bilo kakva verbalna diktatura – nije. Niti bilo ko kome nameće taj stav, dok isti naš Poslovnik po kome se svi ovde upravljamo, omogućava predstavnicima predlagača, u ovom slučaju je to Vlada, da mogu svoje vreme neograničeno koristiti i replicirati.
Ovo je bila tehnička primedba, molim da je kao takvu shvatite i molim vas da ubuduće vodite računa o primeni člana 27. i 107. Poslovnika.

Reč ima narodni poslanik Jelena Trivan.