Poštovani predsedniče države, poštovani predsedniče Vlade, predsedniče Skupštine, dame i gospodo, dozvolite da probam da na kraju ovog dugog dana vratim raspravu na ono što nam je danas zadatak i tema, a to je platforma.
S obzirom na to da platforme o Kosovu i rezolucije o Kosovu uvek izazovu najveću pozornost javnosti, a da na kraju javnost do kraja u stranačkim razmiricama, uopšte ne razume o čemu smo mi danas razgovarali, šta je rezultat toga i kako će Srbima na Kosovu od toga biti bolje.
Dozvolite mi predsedniče Vlade Dačiću, prvo da vam čestitam na svim dosadašnjim govorima.

Molim samo kolege da saslušamo govornika do kraja.

Gospodine Dačiću želim da vam čestitam, mogu i da vičem, nije problem, pošto je to ovde praksa.
Da vam čestitam na govorima koje ste danas održali, na uvodnom govoru koji je bio hrabar, odvažan i koji je značio stvarnu promenu politike za koju ste se do sada zalagali. Za one koji vas nisu pažljivo slušali ste rekli nekoliko velikih reči, da Srbija, koja pre vas, državnici se nisu usudili da kažu, da Srbija više ne može da se vrati više nikada na prethodno stanje, da ne možemo da se vratimo na Ustav koji nas sve obavezuje, da ne možemo da zatvaramo oči pred stvarnošću i da ne možemo mnogo da promenimo stvarnost koju vidimo. To je za svaku pohvalu. Vi ste danas svojim govorom napravili diskontinuitet u odnosu na samog sebe i na politiku Vlade i govor koji ste sami u ovoj Skupštini održali. Na tome vam treba čestitati.
Ono što se otvara samo kao pitanje jeste pitanje legitimiteta i legaliteta onoga što ste rekli. Vi ste gospodine Dačiću, mi smo sa tom politikom izašli na izbore i dobili onakav rezultat kakav smo dobili, vi ste predsedniče Dačiću dva dana pred izbore hapsili Albance i opomenuli, najavili reciprocitet u hapšenju i opomenuli Tomislava Nikolića i Borisa Tadića, da su njih dvojica za razliku od vas, spremni zarad evropskih integracija da se odreknu Kosova, a da ste vi jedini predsednički kandidat kome je to prva i poslednja stvar i da Evropa tu za vas nije nikakva alternativa.
Drugo pitanje predsedniče Dačiću, je pitanje legaliteta. Mnogi ustavni stručnjaci danas će reći da je Ustav prevaziđen i sa njima ću se složiti. Ali, vi ste predsednik Vlade i kada kažete da možemo da stavio Ustav pod mišku i da idemo u Prištinu, onda to ima drugačije značenje. U tom smislu dužni ste bili, shvatajući da vam ovakav Ustav vezuje ruke, onemogućava vas u daljim pregovorima, nije realan i tera vas da obmanjujete javnost, da ustavne promene predložite, ali nikako da ga proglasite na ovakav način, nepostojećim i nevažećim.
Druga stvar oko koje smo se danas okupili jeste da vas podsetim šta će ubuduće na osnovu ove rezolucije pregovarački tim zastupati kao stavove Srbije. To je ono oko čega smo se okupili. Okupili smo se posle dugomesečnog podsećanja javnosti Tomislavu Nikoliću, da je u kampanji rekao da ima plan a onda ga više nikada nije objavio i podsećanja vama, premijeru Dačiću da u Briselu pregovarate bez ikakvog papira i da niko ne zna o čemu se dogovarate.
Sam predsednik Nikolić vas je u jednom intervju pred novu godinu opomenuo da to što danas ne znamo šta je dogovoreno oko carina jeste proizvod činjenice da pregovarate bez platforme, bez dogovora i bez ikakvog akta.
Danas imamo rezoluciju ali sumnja da je danas ikome jasno šta će tačno Srbija zastupati na pregovorima o tzv. paralelnim institucijama, energetici i telekomunikacijama. Šta će biti stav Srbije o pozivnom broju Kosova, šta će biti stav Srbije o energetici i na koncu, 17. odlazite da govorite o paralelnim institucijama. Na osnovu ove rezolucije paralelne institucije i paralelna institucija je i sam Hašim Tači. Na osnovu onoga što će vas terati da pregovaraju, paralelne institucije su institucija Republike Srbije na severu. O čemu ćete vi o ta dva pregovarati i koje ćete stavove zauzeti? O tome je danas trebalo da razgovaramo i toga nema.
Treća stvar koja se u velikoj patriotskoj retorici svih prethodnih godina, to nema veze sa vama izgubila, jeste činjenica da smo u pregovore ušli zbog Srba na Kosovu, a ne zbog EU, kandidature ili datuma o pregovorima. Da podsetim javnost da bez intervencije DS i amandmana, u ovoj platformi odnosno rezoluciji koja je nastala na osnovu platforme, je falila samo jedna stvar pominjanje Srba i pominjanje Srpske pravoslavne crkve, da je u rezoluciji pisalo da je cilj pregovora rast i razvoj etničkih zajednica na Kosovu, a ne borba za nacionalne interese Srba na Kosovu, borba za njihov povratak na njihova imovinska i ljudska prava koja su na Kosovu ugrožena. U tom smislu politika DS kada smo ulazili u ove pregovore, koje danas nastavljate u naše ime, jeste bila da se borimo za običnog čoveka na Kosovu i da nas je baš briga bilo što nas optužuju za izdaju, sve dok smo znali da smo pomerali stvari tako da neko na Kosovu živi lakše. Samo ste to zaboravili da kažete. Da danas vodite pregovore zbog njih.
Rekli ste da bi nam bilo veoma žao i da nam je žao što danas nastavljate evropsku politiku DS. Moram da vam kažem ponovo, čestitamo vam na toj politici, zahvaljujemo vam što ste nastavili tu politiku. Ne možemo da zamislimo na šta bi Srbija ličila da je politika DSS i Tomislava Nikolića pobedila i da smatramo svojom pobedom i pobedom građana Srbije, što danas imamo evropsku Vladu i evropskog premijera koji kaže da su imperativ politike evropske integracije, ali moram da vam kažem gospodine Dačiću, da osim dobrog uvodnog govora morate takođe da prođete kandidaturu za evropejca na sledeći način. Ne možete se zvati evropejcem, a slaviti ratne i vojne pobede Slobodana Miloševića.
Ne možete se zvati Evropejcem, a slaviti ratne i vojne pobede Slobodana Miloševića. Ne možete se zvati Evropejcem, a ljagati 5. oktobar, i prozivati ga ustankom koji je palio Skupštinu institucije, jer vam je taj 5. oktobar omogućio da uopšte krenemo na evropski put.
Ne možete, predsedniče Dačiću, danas na dođete u Skupštinu, a da ne osudite izjavu predsednikovog savetnika da su Hrvati kleptomani, a da u isto vreme kažete da se zalažete za resetovanje odnosa, mir i stabilnost u regionu. Ne možete, ako nemate vrednosni stav prema toj Evropi i prema svemu što je civilizovano, da se zovete Evropejcem.
Na kraju, ne možete Evropu shvatati kao poklon i stavljati u rezoluciju da sve što dogovorite mora da bude praćeno nagradom, nego mora da bude praćeno promenom u srpskom društvu i promenom kojima je Srbima na Kosovu bolje. A da li će evropska nagrada za to stići, to je drugorazredno.
Na kraju, da ne bude slučajno da je pet sati današnje rasprave i natezanja oko amandmana DS bilo uzaludno, ono je za one koji nisu razumeli današnji proces bilo veoma važno. Tražili smo taj amandman, tražili smo oznaku skidanja poverljivosti da bi shvatili šta je stvarna politika Vlade. Da li postoje dve politike? Da li stojite iza politike predsednika Nikolića, sa kojom se mi duboko ne slažemo.
Dobili smo odgovor na to pitanje, koje je više nego direktan i jasan. Rekli ste da ste u toj bici dve politike vi pobedili i čestitam vam na tome. Rekli ste vi, da je njegova platforma nerealna, neostvariva i da nije dobra po budućnost Srbije i njene dece i čestitam vam na tome. Rekli ste u ovoj rezoluciji da će te nastaviti pregovore i time je završena epoha izgovaranja na Borislava Stefanovića i da mu samo sprovodite njegove sporazume. Rekli ste da je poražena politika Tomislava Nikolića, a sa tim DSS, DVERI, Naših, Obraza i svih ostalih. Rekli ste da je Srbija danas jasno i nedvosmisleno na evropskom putu i da je ono za šta je Tomislav Nikolić dobio mandat i na čemu je dobio izbore, politika koja je obrisana.
Tomislave Nikoliću, predsedniče Srbije, žao mi je što ovo moram da vam kažem, vaša pobeda je najveća Pirova pobeda. Vi ste postali bivši onog dana kada ste izabrani. Današnji dan je dokaz tome, da se i vaša stranka i da su se svi oni odrekli vaše politike i to su vam nedvosmisleno rekli. Zato moram da vam kažem da krst koji ste tražili da svi nosimo sa vama, danas nosite sami, možda, eventualno, Vojislav Koštunica zajedno sa vama i da tražite previše od Srbije, tražeći da zajedno poginemo u nečemu što je politika prošlosti i koje su se svi odrekli. Zato smatram da ova rezolucija zbog svega toga treba da bude podržana i od strane DS. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Dijana Vukomanović. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovani gospodine predsedniče Republike, poštovani predsedniče Vlade Republike Srbije, uvažene dame i gospodo predstavnici Vlade, koleginice i kolege poslanici, okupili smo se danas u ovom velelepnom zdanju, hramu srpske demokratije, koji je sagrađen davne 1936. godine i, bojim se, da celog dana većina nas drži neke govore koji su možda i nedostojni ovog hrama, da tako kažem, demokratije. Nedostojni u onom smislu što pretpostavljam da građani koji nas gledaju ovog celog dana, nisu dobili odgovore na mnoga pitanja, barem oni koji su naša ciljna grupa, a to su sigurno građani i građanke Srbije koji žive na Kosovu i Metohiji, nisu dobili odgovor na ono pitanje koje postavljaju svakom srpskom političaru koji dođe na Kosovo i Metohiju, a to je - da li da i dalje ostanu na Kosovu i Metohiji?
Sada se pitam zašto bi ti građani, Zvonko Stević je već rekao da ih ima oko 135 hiljada koji su ostali na Kosovu i Metohiji, kada oni čine svega 7% od građana ili stanovnika koji žive na Kosovu i Metohiji, kad su manjina, kada je mnogo njih moralo da ode, kad su oni interno raseljena lica, kada ne mogu da se vrate u svoje domove, dakle, šta je to što srpska država i što srpski političari i aktuelna Vlada mogu da učine za te građane da bi oni i dalje opstali?
Danas smo imali demonstraciju nedomišljatih beseda, prilično svađa, videli smo demonstracije i lokal-patriotizma, onog političkog folklora koji obeležava Srbiju unazad tri decenije, koliko već traje kosovska kriza, a traje od marta 1981. godine.
Sve ono što je ova aktuelna vladajuća koalicija htela da kaže, zapisala je i u tekstu rezolucije, u tekstu obrazloženja, pa na kraju krajeva, u nezvaničnom tekstu platforme, koju je predsednik Republike već producirao u javnosti, i domaćoj i međunarodnoj, a to je da ćemo izgraditi, da nudimo kao rešenje autonomne institucije na raspolaganje srpskoj zajednici.
Ovde je bilo prilično, da tako kažem, skolastičkih rasprava. Govorilo se i o međunarodnom javnom pravu, govorilo se i o ustavnom pravu, pozivale su se i na mnoga relevantna pravna dokumenta. Međutim, ako ne verujete meni ili nama iz SPS,prisetite se svedočanstva profesorke Smilje Avramov, koja je svedočila, kako su Miloševiću rekli još za vreme haških konferencija, da na pregovore o jugoslovenskoj krizi ne šalje profesore međunarodnog javnog prava, nego da šalje političare.
Dakle, barem kada je Kosovo u pitanju, ova vlada je imala te odlučnosti, da razgovore i pregovore o Kosovu podigne na taj politički nivo. Premijer Srbije već vodi političke pregovore. Predsednik Republike nagoveštava da će se, takođe, uključiti u razgovore o najozbiljnijem državnom i državotvornom pitanju.
Vladajuća koalicija vam je ovim tekstom rezolucije rekla mnogo toga što vi, u stvari, ne želite da pročitate ili ih tumačite na neki ekstezivan i pomalo neočekivajući način. Oni koji se u današnjoj opoziciji deklarišu kao Evropejci, kao što je gospođa Trivan malopre govorila, ili oni koji se deklarišu kao gospodin Jakšić, kao dokazane patriote, lokal patriote ili sve srpske patriote, imaju neočekivane kritike i primedbe na tekst ove rezolucije.
Možda smo očekivali da će nas podjednako podržavati i Evropljani i nacionalisti ili oni koji zastupaju nacionalne interese. Ne znamo šta je to sporno, šta je to loše što nudimo kosovskim Srbima, da bismo im pružili garanciju i dali konkretne institucije na osnovu kojih oni mogu da se organizuju.
Građani na teritoriji KiM su, ipak, prilično politički i institucionalno neorganizovani. Nemojte mi reći da je dovoljno da bude organizovan i samo političke partije da budu članovi ili funkcioneri ove ili one političke partije, bilo da je to SPS ili neke druge partije, da kažemo da su oni politički aktivni. Upravo ove institucije, u sklopu zajednice srpskih opština u kojima se nudi, ili u sklopu specijalnog statusa seoskih enklava, su te institucije u kojima oni mogu i moraju da se angažuju, ukoliko žele da opstanu na Kosovu.
Postavlja se još jedno ključno pitanje – da li su kosovski Srbi u našim očima dovoljno zreli da vladaju sobom? Da li mi iz Beograda moramo konstantno da im se namećemo kao nekakvi politički tutori i politički interpretatori njihovih interesa, ili oni to mogu da sami dokažu i pokažu svoje sposobnosti upravo tamo gde žive i gde sve ovo vreme opstaju.
Prema tome, apelovala bih u ime SPS da se manemo jalovih rasprava, da se manemo međusobnih optužbi i etiketiranja. U tome jesmo vešti, ali to ne donosi nikakav rezultat. Jednostavno, radi činjenica, možda će nas neki iz redova opozicije podržati i da će konačno glasati za tekst rezolucije koja nudi jedan institucionalni mehanizam za opstanak Srba na Kosovu, i to dugoročni opstanak Srba na Kosovu.
Na kraju, u ime SPS mogu sigurno reći, ako nas pitate da li da ostanete na Kosovu, dakle, obraćam se kosovskim Srbima, naš odgovor je jasan, odlučan i iza toga preuzimamo političku odgovornost, a prvenstveno premijer Dačić, naš odgovor jeste – da, ostanite tamo. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Đorđe Stojšić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predstavnici Vlade, od Balkanskih ratova do danas oduvek je bila dirljiva briga političkih elita u Beogradu za tzv. kosovsko pitanje. Znamo da su kroz istoriju međuetnički odnosi na Kosovu bili problematični i njima su vrlo često dominirale tenzije koje su u više navrata i eskalirale. Ono što je uvek bila konstanta u svemu tome jeste da su o sudbini ljudi, koji žive na prostoru KiM, odlučivali najmanje oni sami, a u najvećoj meri se odlučivalo u centrima moći sa adresama koje su daleko od Kosova.
U poslednjih tridesetak godina sa ovom temom se izuzetno manipulisalo i uglavnom zarad nekih političkih poena, bez brige kako će se to odnositi na sudbine ljudi koji žive na Kosovu. Posle 25 godina od čuvenog – niko ne sme da vas bije na Gazimestanu, možemo da podvučemo crtu i da napravimo bilans onoga što je usledilo.
Bilans glasi da se posle 25 godina u Mitrovici teško živi. Hiljade ljudi je nezaposleno. Fabričke hale su prazne, a narodne kuhinje pune. Mladi ne vide perspektivu i odlaze čim im se ukaže prilika. U odnosu na poslednji popis u gradu je nekoliko hiljada ljudi manje. Obični ljudi ne vole što političari pokušavaju da svađaju narod sa obe strane reke. Rampe i kućice su gde god se krene i sa setom se sećaju vremena kada toga nije bilo. Mitrovica se uglavnom spominje u crnim hronikama, a ne u turističkim brošurama. U grad gde su nekada dolazili ljudi da rade i zarade, sada dolaze samo ako moraju, zato što su proterani sa svojih ognjišta. Recimo, ljudi koji vode lokalnu samoupravu u Mitrovici za svaki problem moraju da idu u Beograd.
Dame i gospodo, to je bilans svih prethodnih politika platformi i rezolucija, a još je tragičnije što Mitrovica nije kosovska, već sremska i nije okružena hordama naoružanih pobunjenika, nego se nalazi na 60 kilometara od Beograda i puna je Srbija takvih Mitrovica, kao što je ona iz koje ja dolazim. Mislim da posle 25 godina ne treba da tražimo jedanaesti alibi, da konačno bez populizma i demagogije pokušamo da rešimo nešto što opterećuje našu stvarnost više decenija i da konačno počne da se pregovara, imajući u interesu interese ljudi koji žive u ovoj zemlji, a ne interese političara, da prestane da se stvara kolektivna paranoja i da se okrenemo rešavanju problema koji mogu da se reše odlukama koje mi donosimo u ovom zdanju, a da ne pokušavamo da rešavamo stvari gde naše odluke neće mnogo značiti.
U tom smislu, ova deklaracija, za LSV, nije nešto što ćemo podržati i ne treba da opterećujemo javnost sa nečim što je, po nama, odavno ispričana priča. Onima koji pregovaraju treba da pružimo podršku da se jednom za svagda ovo pitanje reši u najboljem interesu ljudi koji žive na prostoru KiM. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Marko Jakšić, replika na izlaganje gospođe Vukomanović.

Koleginice Vukomanović, nisam lokal patriota i ne govorim samo u svoje ime. Više od 35% ljudi u severnom delu Kosova je glasalo za DSS. Inače, na čelu smo otpora koji se 13 godina bori za opstanak države Srbije na ovom prostoru.
Bez namere da se svađam, ali hoću da vam kažem da bi bez nas problem Kosova odavno bio rešen. Mi smo ti koji smo odškrinuli vrata državi Srbiji da može da se bori za te prostore. Čini mi se, ne samo na severu Kosova, nego da je taj luč slobode za sve Srbe širom KiM. Znači, bez namere da ulazim u neku širu polemiku, nemate pravo da nas nazivate lokal patriotama, jer se punih 13 godina borimo za opstanak države Srbije na tom prostoru.

Gospođo Vukomanović, izvolite.