Član 27. Prisustvovao sam ovoj sednici gde se razgovaralo o amandmanima. Mi smo sednicu završili pre više od sat vremena. Bilo je rečeno da će Vlada odmah da zaseda po amandmanima. Još jedna pauza je produžena za određeno vreme kada se posao završi, da počnemo da radimo u kompletnom sastavu, računajući pre svega na predsednika Vlade. Mislim da je on sada najvažnija ličnost da prisustvuje ovom razgovoru, tim pre što smo odvojili dovoljno vremena, bar onoliko koliko je on tražio da dovrši posao oko amandmana.
Predlažem da ne radimo bez njegovog prisustva, imajući u vidu i taj dogovor, nego da produžimo pauzu i da se vratimo kada on bude došao i kada oni budu završili posao. To je predlog baš na osnovu dogovora koji smo imali kada smo završili onaj prvi deo sednici.

Što se toga tiče, očekujem da će se predsednik Vlade vrlo brzo pridružiti sednici.
Predlažem da nastavimo da radimo, jer malo pre smo u razgovoru sa njim dogovorili da će on doći samo da se usaglase određeni tehnički detalji oko sednice Vlade. Mislim da je to i dobro za raspravu da se to definiše. Naravno, to je moje mišljenje.
Zamolio bih za strpljenje, s obzirom da je ozbiljno veliki broj članova Vlade prisutan u sali, koji mogu da odgovore na sva pitanja koja budete imali, a s obzirom da je Vlada ovlastila svakog od njih da može biti predstavnik predlagača, postoje poslovnički uslovi za rad.
Predsednik Vlade će ovde uskoro doći. Mislim da zbog upravo i dovoljnog odugovlačenja koje smo imali do sad uz sve ove pauze, mislim da je važno da počnemo sa radom i raspravom.
Reč ima narodni poslanik Bojan Đurić, po Poslovniku.

Članovi 27. i 106. Mislim da ste sada povredili dostojanstvo Narodne skupštine. Izvinite, o čemu ćemo raspravljati narednih 25 minuta, ako sam dobro shvatio, pošto je sednica Vlade u 15,00 časova?
Gde je sednica Vlade u 15,00 časova? Ovde, u Skupštini? U šta ste pretvorili ovu Skupštinu? Ovde dolazi ko kako hoće, drži sednice kako hoće.
Vlada ima svoju zgradu, neka drži sednicu, pola ministara je ovde. Izvinite, hoćete li da mi omogućite da govorim?
(Predsednik: Molim vas, samo da omogućimo gospodinu Đuriću da završi svoje izlaganje.)

Dok vi tvrdite da ste imali vrlo važne konsultacije o tome, ovde izjave šta je prihvatljivo, šta nije prihvatljivo, daje savetnik predsednika Republike, koji, očigledno, izjave i konferencije za štampu drži u zgradi Narodne skupštine, što, takođe, nije u sladu sa Poslovnikom ovog parlamenta. O kom predlogu? O kom tekstu deklaracije treba da razgovaramo u narednih 25 minuta, kada će on u međuvremenu biti menjan? Pošto predsednik Vlade trenutno menja tekst rezolucije, ako sam vas dobro shvatio, šta će komentarisati prisutni članovi Vlade?
Uz dužno poštovanje, ne očekujem da je moguće voditi ozbiljnu raspravu o tekstu rezolucije o Kosovu sa ministrom kulture. Možda vi imate malo više slobodnog vremena ovih dana očigledno, vidim da, nažalost, niste dobili dozvolu da posetite Kosovo, da provedete važne praznike sa Srbima sa Kosova. Ali, znate šta, ja se na neki način tome i ne čudim, pošto da bismo očekivali red od drugih i poštovanje od drugih, prvo moramo da poštujemo sami sebe. Ovaj parlament danas ne radi na način koji omogućava elementarno samopoštovanje.

Ne smatram da sam prekršio Poslovnik u ovom slučaju, o čemu će se, naravno, Narodna skupština izjasniti u danu za glasanje.
Žao mi je što ste upotrebili ovaj deo vezan za moju posetu Kosovu i Metohiji, koja mi je onemogućena, u tome da diskutujete o povredi Poslovnika, pošto smatram da je to brutalno kršenje Poslovnika o radu ove Narodne skupštine. Kada se govori o redu, smatram da bi svi poslanici trebali da ga se drže. Ali, dobro, to je već neka druga stvar.
Što se tiče ovog dela ovde smatram da, s obzirom da će Vlada razgovarati o skidanju oznake poverljivosti. Gde će sednicu Vlada održati, smatram da je iz praktičnih razloga, pošto su mi se obratili, omogućio sam im da sednica Vlade bude u zgradi Narodne skupštine, jer smatram da je celishodnije da Vlada zaseda u ovom parlamentu, umesto da ministri napuštaju zgradu Skupštine, idu u zgradu Vlade, vraćaju se nazad, gubimo mnogo više vremena. Potpuno je besmisleno pitanje gde će Vlada zasedati. Dakle, Vlada može da zaseda bilo gde, ukoliko postoje predsednik i članovi Vlade, odnosno neko koga predsednik Vlade ovlasti. Tako da ne smatram da je Poslovnik prekršen u ovom smislu.
Za reč se prijavio gospodin Jugović, kao šef poslaničke grupe. Izvolite.

Dame i gospodo, ministri, predsedniče parlamenta, članovi Vlade, kolege i koleginice, poslanički klub SPO-DHSS odavno predlaže promenu naše kosovske državne strategije.
Govorili smo, da podsetim, da bi nova državna strategija prema KiM trebalo da počiva samo na dva principa. Prvi princip, Srbija nikada neće prihvatiti secesiju i nezavisnost Kosova i Metohije, zbog njegovog posebnog nacionalnog, istorijskog, duhovnog i religijskog značenja srpskog narodna. Drugi princip, prihvatanje nestatusnog dela plana Marti Ahtisarija, specijalnog predstavnika generalnog sekretara UN, kao osnove za dijalog između vlasti u Beogradu i Prištini, uz posredničke usluge EU.
Tekst rezolucije, koji je danas pred poslanicima Narodne skupštine Republike Srbije, sadrži oba ova principa, iako se sami Ahtisarijev dokument ne pominje, ali je sadržina svih tačaka rezolucije o visokoj autonomiji Srba, srpskih opština i srpskih institucija na KiM, upravo i sadržina Ahtisarijevog dokumenta.
Ovo ističem zbog toga što Ahtisarijev dokument predstavlja svojevrsnu podelu unutrašnjeg suvereniteta na KiM između albanske većine i srpske manjine, u kojoj se garantuje visoki stepen samouprave predviđen, svojevremeno, Planom Z-4 u Hrvatskoj. Pod snažnim pritiskom EU i SAD, vlast u Prištini je prihvatila Ahtisarijev plan i čak ga ugradila i u ustav Kosova. Ta činjenica ide u prilog pregovaračima Srbije, jer predstavnici kosovske vlasti ne mogu ići ispod onog što su već prihvatili, a predstavnici Srbije mogu tražiti i više od toga, posebno kada je reč o statusu četiri srpske opštine severno od Ibra.
Suština predloženog teksta rezolucije je okrenuta bezuslovnom nastavku dijaloga između vlada u Beogradu i Prištini, izgradnji snažnih institucija Srba na KiM, njihovom međusobnom povezivanju, kao i kulturnim, finansijskim vezama srpskih institucija na celom KiM sa Srbijom.
Zbog ove suštine rezolucije, poslanički klub SPO-DHSS će glasati za rezoluciju. Međutim, glasajući za tu suštinu, ne podržavamo neke bajkovite oblande u koje je u obrazloženju ta suština umotana i koje bacaju nepotrebnu senku na ozbiljne i odgovorne principe rezolucije.
Nije trebalo ni pominjati preambulu Ustava Srbije, vezivati se za nju i KiM tretirati kao sadašnju pokrajinu koja je pod suverenitetom države Srbije, niti je trebalo Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN, od 10. juna 1999. godine, isticati kao dokument koji garantuje teritorijalni integritet Srbije i dokument kojim je određen konačni status KiM kao suštinske autonomije u okviru Srbije.
Umesto ovih oblandi, koje su izvan stvarnosti, trebalo je građanima Srbije reći istinu. Istina je da je upravo Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN Srbiji oduzet državni suverenitet na celoj teritoriji KiM, odakle je Srbija morala da povuče svoju vojsku, policiju, zakonodavnu, sudsku, izvršnu i svaku drugu državnu vlast.
Istina je da upravo Rezolucija 1244, sa svim njenim aneksima, bila osnova albanskoj većini za samoopredeljenje, odnosno secesiju, da su oni iskoristili i proglasili nezavisnost, kao i da je Međunarodni sud pravde presudio da prištinska deklaracija o nezavisnosti nije protivna ni međunarodnom pravu ni Rezoluciji 1244. Istina je i da nezavisnost Kosova danas priznaje oko polovine članica UN, kao i 22 od 27 država EU i da će broj priznanja, izvesno je, samo rasti.
Autori rezolucije znaju sve ove činjenice, a znaju i da ih bajkama i konstrukcijama izvan stvarnosti ne možemo ni osporiti, ni promeniti. Sve što možemo je da nikada ne priznamo secesiju Kosova, jer je to naše suvereno pravo kao države, uz ne poricanje stvarnosti da se secesija dogodila i maksimalnu posvećenost i zaštitu srpskog naroda i njegovog istorijskog i duhovnog nasleđa na KiM. Ne robujmo normama, makar one bile zapisane i u Ustavu, koje se ne mogu poštovati. U pravu se takve norme nazivaju mrtvim normama i one ne obavezuju.
Još jedanput, u ime SPO-DHSS, govorim ovom parlamentu, građanima Srbije, predstavnicima Vlade, predsedniku Srbije, da će poslanički klub SPO-DHSS, glasati za usvajanje ove rezolucije. Hvala vam.

Hvala, gospodine Jugoviću.
Sledeći je prijavljen za reč gospodin Dragan Marković. Izvolite.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, JS će glasati za ovu rezoluciju iz razloga što smatramo da rezolucija daje pravo pregovaraču, a isto tako, dajemo i ograničenje kada je u pitanju, nešto što je veoma važno sa Srbiju, Ustav Republike Srbije i kada je u pitanju da Srbija nikada neće priznati nezavisnost KiM, uz poštovanje Rezolucije 1244.       
Moramo da podsetimo, da kažemo da je međunarodna zajednica koristila dvostruke aršine kada su u pitanju Srbi na KiM i kada su u pitanju Albanci. Od 1998. godine ubijeno je preko 3000 Srba, a proterano je preko 250 hiljada Srba. Od kada je došla međunarodna zajednica na KiM mnogo Srba je nestalo i ubijeno. Više datuma nismo obeležavali, a možda smo imali i obavezu počev od 17. marta kada su iz devet gradova gde su Srbi živeli proterani, kada su zapaljena šest sela i kada je nestalo preko 1000 Srba. Goraždevac gde su ubijena dva deteta, četiri ranjena. Kolona autobusa "Nišekspres" gde je poginulo 25 ljudi. Za sve ove žrtve srpske nikada niko nije odgovarao, a da je sve to gledala međunarodna zajednica.
Međunarodna zajednica je predložila da u Briselu krene dijalog između predstavnika Srbije i predstavnika sa KiM. Veoma dobro je poznato ko predstavlja albanski narod na pregovorima u Briselu, a isto tako je poznata i biografija gospodina Hašima Tačija. Da li smo trebali da prihvatimo da razgovaramo sa njim ili ne? Naravno da smo trebali da prihvatimo i dobro je što je započet dijalog, jer moramo da se vratimo u neko vreme koje nije tako davno, pa smo onda napravili marketing od nečega gde smo znali ko su sudije u Međunarodnom sudu pravde, koje treba da iskažu svoje mišljenje – da li je prekršeno međunarodno pravo pri proglašenju nezavisnosti KiM ili ne, da je većina tih sudija iz zemalja koje su priznale nezavisnost KiM. Jedan sudija iz Kine, iz naše prijateljske državne nije glasao – da li je prekršeno međunarodno pravo ili ne. Sve vreme smo vodili takvu kampanju da su u jednom vremenskom periodu građani Srbije mislili da ćemo da dobije i dve Albanije, a ne da vratimo samo onaj prostor koji je otet od Srbije.
To je jedan škola koju smo platili i zakasnili za četiri meseca da dobijemo status kandidata za ulazak u EU. Siguran sam da Srbija takvu školu više nikada neće plaćati i da ljudi koji vode Vladu RS i predsednik RS znaju uz podršku većine u parlamentu šta ćemo da uradimo u narednom periodu.
Isto tako, međunarodna zajednica zabrani predsedniku države da ode na KiM, čija je poseta verska a ne politička, i da svi ćute. Niko se nije oglasio osim jedne države koja navodno nije znala da će biti zabranjeno predsedniku države da ode na KiM.
Zato su ovi razgovori veoma važni u Briselu. Moramo da podsetimo predstavnike međunarodne zajednice šta je Srbija sve doživela u proteklom vremenskom periodu, šta nam se dešavalo za vreme dok su oni bili na prostoru KiM i u ovom trenutku dok su na prostoru KiM, i da ih podsetimo da su uhapšena osmorica mladića za vreme dok je Vulin bio na prostoru KiM, a da ti mladići nisu izazvali niti pravili neki problem kada je u pitanju bezbednost i javni red i mir, da su uhapšeni. Čak je jedan i pretučen za vreme dok je čekao da da izjavu. Sve to zna međunarodna zajednica.
Zato moramo da podsetimo međunarodnu zajednicu i da joj kažemo da sve vreme boraveći na KiM najveću štetu je imala Srbija, a da za nešto što su nas oni naterali da potpišemo i prihvatimo, Rezoluciju 1244, nepoštuje se. Očekujem da će ovaj parlament biti jedinstven po tom pitanju i da damo podršku Vladi RS i predsedniku RS kako bi nešto mogli da sačuvamo ili da vratimo, ono što je najvažnije, bezbednost Srba na KiM, da se više ne dešavaju one stvari koje su se dešavale ranijih godina, da u proseku jednom mesečno bude ubijen po neki Srbin na KiM i da nikada niko za to ne ogovara.
Srbija nema vremena više da čeka. Kada to kažem ne mislim da treba da prihvatimo sve ono što traži međunarodna zajednica od nas. Do sada sve što su tražili mi smo prihvatili. Šta još međunarodna zajednica možemo da očekujemo da traži od Srbije? Da promenimo simbole, zastavu, himnu? Naravno da to nikada nećemo da uradimo, ali isto tako međunarodna zajednica i sud u Hagu nisu mogli da ubede Srbiju da taj sud nije napravljen za Srbe, a posebno poslednje oslobađajuće presude za hrvatske generale, za Haradinaja, a da se Srbima u Hagu izriču visoke kazne i za sve ono što se dešavalo na prostoru KiM samo su krivi Srbi, a ne oni koji su proterali Srbe sa KiM.
U Blacu imam 12 hiljada Srba koji su proterani sa prostora KiM. Neka mi neko kaže od Albanaca – da li postoji u Albaniji neki grad da je proterano 10 Albanaca? Naravno da ne postoji. Da su nas bombardovali zbog navodnog etničkog čišćenja, a mi smo doživeli i jedno i drugo. Krajnje je vreme da sve to međunarodnoj zajednici kažemo i da je podsetimo, kažemo – gospodo, niste vi došli na KiM da žmurite kada Albanci ubijaju Srbe i sve ono što im rade poslednjih godina. Čak je jedan Albanac osuđen na 40 godina zatvora, pa ga je Euleks oslobodio, a poznato je da je Euleks na KiM došao uz saglasnost Srbije iz šest tačaka koje se ne poštuju, kao ni Rezolucija 1244.
Srbija je danas u veoma nezgodnoj situaciji. To vam kažem zato što često putujem u Evropu i ne možemo da dovedemo strane investitore ukoliko Srbija ne postane član i deo te velike porodice. Od kada smo dobili datum, odnosno od kada smo dobili status kandidata mnogo veći broj investitora je zainteresovan da dođe u Srbiju nego pre što smo dobili status kandidata za ulazak u EU. Jedno vreme sam govorio da je to status kandidata za kandidata i da to ništa ne znači sve dok ne dobijemo datum za pregovore. Ako EU posle pregovora u Briselu i posle svega što je Srbija prihvatila odloži da Srbija juna ili jula meseca ne dobije datum za pregovore za ulazak u EU onda Srbija treba da promeni politiku. Izglasali smo mnogo evropskih zakona koji su primereni budžetu građana Evrope i primanjima koje imaju građani u Evropi kada su u pitanju plate, a da sve to ne znam dokle mogu da izdrže građani Srbije.
Konkretno, jedan primer, a to je zakon u Evropi kada je u pitanju saobraćaj, morate da menjate letnje gume i da stavite zimske. Poznato je da 80% automobila u Srbiji su stariji preko 15 godina i siguran sam da 20% automobila manje vredi od guma koje treba da promeni onaj koji je vlasnik tog automobila jer će jednom godišnje da ga koristi da odveze dete kod lekara ili da ide na slavu ili svadbu.
Ovo je poziv međunarodnoj zajednici da primenjuje iste aršine. Isto tako, podsetiću vas da ne napravimo još jednu grešku kao što smo napravili 2011. godine, da prvo prihvatimo pečat na kome pište – carina Kosovo, a da predstavnici koji su tada odlučivali i pregovarali kada su se vratili iz Brisela ovi su im rekli – znate šta, ne važi to što ste prihvatili i onda smo izgubili četiri meseca. Lično tada me je pozvao nemački ambasador, koga sam poznavao privatno i kao predsednik Jedinstvene Srbije, i rekao mi je da sve ono što su tadašnji funkcioneri obećali ne važi na način što nisu prihvatili ono što je dogovoreno. Siguran sam da ova vlada neće praviti takve greške, ni predsednik Srbije. Zašto kažem predsednik Srbije? Prvi put Srbija ima nekoga ko je iz Šumadije, dame i gospodo. Šumadija mnogo bolje zna šta su ratne golgote od onih koji žive u nekim drugim krajevima Srbije.
Siguran sam da i Vlada Republike Srbije i da prvi put predsednik Vlade bude …
(Siniša Kovačević, s mesta: A za koga si ti glasao, Markoviću?)

Gospodine Kovačević, molim vas da poštujete dostojanstvo Narodne skupštine i da ne dobacujete iz klupe. Molim vas, ovo nije kafana.

Ovaj gospodin koji mi dobacuje, stvarno vas uvažavam i cenim, ali da vas podsetim, jedino za koga sam glasao je bio vaš predsednik tada i predsednik Srbije, i pustio je iz srpskih zatvora 2000 Šiptara terorista, bez odluke Skupštine Republike Srbije. Toliko o tome za koga sam glasao ja, a za koga ste glasali vi i molim vas da me ne prekidate kada govorim.
Kada je u pitanju Vlada Republike Srbije, nisam završio, da je predsednik Vlade takođe iz unutrašnjosti, da veliki broj ministara su ljudi sa iskustvom i neću reći patriotizam, jer je za veliki broj vas možda ta reč potrošena, da su to rodoljubi i da neće napraviti grešku, da će uvek poštovati Ustav i da niko od ministara, počev od predsednika države, do predsednika Vlade, neće priznati nezavisnost Kosova i Metohije.
Jedinstvena Srbija podržaće ovu rezoluciju, mada, da smo se mi pitali, mi bi dali veće ovlašćenje i predsedniku države i predsedniku Vlade. Srbija više nema vremena da sastanči, gospodo. Malopre sam bio na sastanku šefova poslaničkih klubova, prvi put od kada sam postao šef poslaničkog kluba Jedinstvene Srbije. Neću reći da je to cirkus, ali trajao je sat i po sastanak. Da me je neko čekao kada sam izašao iz te sale, da me je pitao – šta smo se dogovorili, nemam pojma. Znači, nemam pojma, bez svedoka, neko da kaže – da li si čuo šta je rekao ovaj, onaj, itd.
Ne poštuje se Poslovnik o radu, svako priča ko šta hoće, raspravljamo o nečemu gde su prisutni šefovi poslaničkih klubova, čija nije dužnost ni odgovornost da slušaju da li će biti neki amandman prihvaćen od strane Vlade Republike Srbije, ili ne.
Na kraju, dame i gospodo, da vas zamolim da glasamo svi za ovaj predlog, da verujemo ljudima koji vode Srbiju, jer nikada od 2000. godine nije postojala ovakva većina u parlamentu. Jeste 2000. godine, ali je veoma kratko trajala, brzo su se raspali i nisu imali ni 126. Ova većina ima 140 i nešto. Očekujem na način ako nastavimo ovako da radi, da ćemo imati 160 poslanika, koji će glasati za predloge i da počnemo da radimo nešto što se zove život.
To što se zove život, to su nova radna mesta, borba protiv bele kuge i saradnja sa međunarodnom zajednicom. Nova radna mesta su prioritet svih prioriteta, borba protiv bele kuge. Svake godine u Srbiji 30.000 ljudi više umre nego što se rodi. Ne možemo da se zalažemo kada je u pitanju borba protiv bele kuge samo u izbornim kampanjama, nego da vidimo šta svako od nas može da uradi, svako od poslanika, dame i gospodo, sada molim opoziciju, želim vama da pošaljem poruku. Nekada sam i ja bio opozicija, nije posao opozicije samo da kritikuje, jeste da kritikuje, ali opozicija treba da pomogne Srbiji, jer Srbija je sada u veoma teškoj situaciji. Da svako od vas pozove nekog prijatelja iz Evrope, valjda ste stekli neko prijateljstvo dok ste bili na vlasti i da kažete – evo, došao je neki Štajner, ne znam već ko, otvoriće neku radnju, zaposliće 10 ljudi, i da to bude diskusija i izveštaj o radu svakoga od nas.
Nisam mogao da čujem poslednjih godina takav izveštaj, a pozivam vas da budemo jedinstveni, da se ne svađamo, da se ne savetuju odbornici po opštinama u Srbiji da se tuku, jer narod ih nije izglasao da se tuku, oni slušaju šefove iz Beograda, da se svađaju oko programa, oko plana budžeta, a ne da se tuku oko funkcija. Žao mi je što nam je Srbija takva kava jeste, žao mi je nekada kada se ovaj parlament svađa sve vreme, iako jedna tačka traje tri dana, onda shvatite da nešto nije u radu. Jedna tačka u parlamentu treba da traje onoliko koliko je propisano po Poslovniku – pet časova, plus šefovi poslaničkih klubova.
Pozivam vas na jedinstvo, dame i gospodo, da budemo jedinstveni i da pomognemo građanima Srbije. Još jednom vam zahvaljujem u ime Jedinstvene Srbije.